DRZAVNA ORGANIZACIJA

Појам
Реч држава има више значења:
-географско-означава одређену територију,одређени део Земљине кугле
-посебан тип друштва-класно друштво
-посебна друштвена организација која располаже најјачим апаратом за
принуду и врши државну власт.
Као и остале организације у друштву,и државна организација је
самостална организ.која се састоји од одређеног броја људи који
располажући одређеним средствима,обављају одређене послове ради
одређеног циља.Разликује се од осталих организација по извесним
обележјима:
-располаже легалним МОНОПОЛОМ ФИЗИЧКЕ ПРИНУДЕ-
искључивим
правом на употребу физичке силе
-ПОДЕЛА ПОСЛОВА је много ПРЕЦИЗНИЈЕ ИЗВРШЕНА-законом се
одређују
послови које може да врши сваки држ.орган
-у држ.организацији постоје ПОСЕБНИ ОРГАНИ и прецизно утврђени
ПОСТУПЦИ за примену санкција због прекршаја прописаних правних
норми.
Држ.организ.чине СЛУЖБЕНА ЛИЦА-државни службеници који су
ЈАВНЕ
личности(посланици,министри,шеф државе,судије,тужи-
оци...)Они су дужни да врше држ.службу не у сопственом интересу,
већ у интересу и циљу који је држава одредила.Због тога је могуће
променити сва службена лица у држ.организ.,а да она остане
иста(наставиће континуитет).Она се састоји од одређених службених
лица,а
не од конкретних личности.Ово обележје се изражава појмом
ТРАНСПЕРСОНАЛНОСТИ.
Принципи државне организације

У организацији сваке државе постоје извесна заједничка обележја

која се називају принципима држ.организације:
1.принцип ХИЈЕРАРХИЈЕ значи да држ.органи не располажу истом
количином власти коју врше(нижи органи су дужни да се покорава-ју
вишим органима)
2.принцип ЦЕНТРОПЕРИФЕРНОГ ПОВЕЗИВАЊА-мора се успоставити
одређена веза између централних и периферних органа
3.принцип КООРДИНАЦИЈЕ-састоји се у усклађивању рада између
држ.органа,без обзира на количину власти коју врше
4.принцип ПОДЕЛЕ ВЛАСТИ на законодавну,извршно-управну и судску
власт(што онемогућава да се једна власт издигне изнад осталих).
Појам државног органа и државног службеног лица

Држава своју улогу у друштву остварује преко државних органа.

Државни орган постоји независно од промене конкретних лица у његовом
саставу.
Сваки држ.орган обухвата три основна елемента:
-ЛИЧНИ-једно или више службених ЛИЦА
-ЦИЉНИ-одређену врсту државних ПОСЛОВА
-СТВАРНИ-средства или ИМОВИНА неопходна за обављање одређених
држ.послова.
Државни орган је део држ.организације( њена организациона
јединица)који обухвата једно или више службених лица која,на основу
средстава(имовине)врше одређене држ.послове као своју надлежност.Та
лица улазе у састав држ. органа као ЈАВНЕ ЛИЧНОСТИ(а не приватне),јер
раде сходно правним нормама и у складу са јавним интересима.Држ власт
припада ИНСТИТУЦИЈА
МА,а не конкретним лицима у њима.Стога се овлашћења држ.орга
на не мењају променом његових службених лица(принцип транспер
соналности).
Неопходно је разликовати службена лица од обичних грађана у
држави.Службено лице је физичко лице које у извесној мери врши
власт.Грађани повремено врше држ.власт- излазећи на изборе(бира
ју представнике власти) или доносе одлуке на референдуму...Они се
разликују од служб.лица по томе што служб.лица учествују АКТИВ
НО у вршењу држ.власти.
Службена лица се деле на:
-СЛУЖБЕНИКЕ –њима је вршење држ.службе редовно занимање и
врше је трајно,до завршетка своје радне каријере(судије,тужиоци,
правобраниоци...) и
-НЕСЛУЖБЕНИКЕ-држ.службу врше повремено,из почасти(то им није
редовно занимање и извор егзистенције).То су судије-поротни
ци,чланови разних савета...
Треба правити разлику између посланика,министара,судија,тужила
ца као службених лица и парламента,министарстава,суда,тужилашва као
државних органа
Надлежност државног органа
Појам
Надлежност је СКУП ПОСЛОВА које врши један државни орган.Врста
послова и начин обављања послова одређују се правним нормама-
држ.организација је правна организација.

Послове држ.органа обављају СЛУЖБЕНА ЛИЦА у његовом саставу која су

дужна да раде у границама своје надлежности и надлежности државног
органа.
Врсте
Надлежност држ. органа може бити:
-СТВАРНА
-МЕСНА и
-ФУНКЦИОНАЛНА.
Стварна надлежност је одређена ВРСТОМ ПОСЛОВА коју врши одређени
држ.орган.Парламент,суд,тужилаштво,министарства...
обављају различите стварне надлежности.
Месна надлежност је одређена ТЕРИТОРИЈОМ на којој се врши стварна
надлежност.Држ.органи који имају ИСТУ СТВАРНУ надлежност (врше исте
послове) имају РАЗЛИЧИТУ МЕСНУ(ТЕРИТОРИЈАЛНУ)
надлежност,нпр.основни судови у Краљеву и Крагујевцу...
Функционална надлежност подразумева ПРЕЦИЗНУ ПОДЕЛУ ПОСЛОВА у
оквиру стварне надлежности.Наиме,одређене спорове из надлежности
основног суда судиће или судија појединац или судско веће.Ако би спор
који треба да суди веће пресудио судија појединац,постојала би повреда
правила о функционалној надлежности.
Повреда правила о надлежности повлачи ПОНИШТАЈ предузетих
РАДЊИ,односно донетих ОДЛУКА.Теже су последице повреде стварне него
месне надлежности због могућности странака да утичуна пуноважност
одлука.
Хијерархија државних органа
означава ОДНОС између државних органа.
Државни органи се разликују по количини власти коју поседују.По том
критеријуму се деле на ВИШЕ и НИЖЕ.
На хијерархијској лествици највише држ.органа има на дну(нижи),а на врху
лествице се налази највиши,суверени орган(код нас Парла
мент).Број држ.органа се смањује идући од нижих ка вишим...
Битно обележје хијерархије огледа се у томе што су нижи органи
ДУЖНИ да се покоравају вишим органима,али и они имају известан степен
самосталности у односу на више.

Врсте државних органа

Према облицима делатности-законодавни,управни и судски

Према томе да ли располажу средствима физичке силе или не-оружани и
цивилни
Према утицају на правац друштвеног развоја-политички и стручни
Према количини власти-одлучујући и извршни
Према начину уласка у састав држ.органа-демократски и бирократски
Према броју службених лица која одлучују у име органа-инокосни и
зборни...
Законодавни,управни и судски органи

Подела је извршена према ВРСТИ ПРАВНИХ АКАТА које доносе.

Законодавни доносе ОПШТЕ правне акте-УСТАВ,ЗАКОНЕ и друге
Управни доносе ПОЈЕДИНАЧНЕ правне акте-РЕШЕЊА и врше
материјалне
радње
Судски решавају спорове и доносе ПОЈЕДИНАЧНЕ пр.акте-ПРЕСУДЕ...

Оружани и цивилни органи

Оружани органи располажу средствима физичке силе.Састоје се од

војске и полиције.Војска је боље наоружана и служи за одбрану од спољне
опасности.Пплиција је лако наоружана и штити унутрашњи ред и мир.
Уколико у једној држави одлучујућу улогу преузме војска или
полиција,таква се назива милитаризованом или полицијском држа
Вом.У демократским државама оружани органи су под контролом
цивилних(грађанских).
Политички и стручни органи

Политички органи су државни органи који УТВРЂУЈУ основне циљеве и

правце друштвеног развоја.То су највиши државни органи-пре свега
ПАРЛАМЕНТ(СКУПШТИНА),Конгрес...

Стручни органи врше послове који захтевају стручност-ВЛАДА која

ОСТВАРУЈЕ утврђену политику.Они имају виши степен стручне
оспособљености од политичких органа.

Одлучујући и извршни органи

Одлучујући органи располажу већом количином власти.Они доносе ОПШТЕ

ПОЛИТИЧКЕ ОДЛУКЕ.То су политички органи,пре
свега,СКУПШТИНА(ПАРЛАМЕНТ).
Извршни органи су нижи органи и они извршавају одлуке које до
носе други државни органи.То су посебно УПРАВНИ ОРГАНИ,као једна
врста стручних органа.
Демократски и бирократски органи

Ова подела је извршена према НАЧИНУ ОБРАЗОВАЊА државног

органа,односно стицања својства службеног лица(избор,поставље
ње).
Демократски органи су они чија службена лица бирају грађани.Ако се
службена лица не бирају,већ постављају,такав орган је бирократ
ски.Изузетан значај има принцип јавности у раду држ.органа,као и
контрола њиховог радаи и одговорност за тај рад.
Инокосни и зборни органи

Према броју службених лица која ОДЛУЧУЈУ у име органа,разли

кују се инокосни и зборни органи.Инокосне органе представља само једно
службено лице,а зборне (колегијалне) више њих.Инокосни орган,по
правилу,обухвата више службених лица,али у доношењу одлука је
пресудна воља једног служб.лица,а остала се појављују као његови
помоћници који припремају,али не доносе одлуке.То су
јавно тужилаштво,јавно правобранилаштво,суп...
Код зборног органа сва службена лица равноправно учествују у доношењу
одлука.Стога зборни орган ради у седницама којима не морају
присуствовати сви чланови.За пуноважан рад тражи се при
суство одређеног броја чланова-тај минимални број чланова назива се
КВОРУМ.Да би се донела одлука,за њу се мора изјаснити
већина у том органу.Узависности од значаја одлуке,тражена већина може
бити различита.
ОБИЧНА(РЕЛАТИВНА)-када је довољан НАЈВЕЋИ број гласова
АПСОЛУТНА-када се за одлуку тражи најмање половина гласова
плус један од укупног броја чланова и
КВАЛИФИКОВАНА-када се за доношење одлуке тражи већи број
од апсолутне већине(2/3,3/4,4/5...)
Зборни органи доносе опште политичке одлуке.
Државна организација савремених држава

Први облик модерне државе била је апсолутна монархија.Носилац

суверене власти је био монарх.Временом се мењао сходно степену
преузимања власти од стране нове грађанске(буржоаске) класе и
потискивању племства.У први план је истакнут човек-појединац са својим
природним правима.Указано је на једнакост свих људи и на државу као
резултат друштвеног уговора измеђуједнаких и слободних појединаца.На
место суврености монарха ступила је народна сувереност,а Француска
револуција из 1789.је означила раскид са старим поретком.Извршен је
преображај друштва и успостављена модерна државност,тада су настала
битна својства државе.Током историје су извршене промене у организацији
и функционисању државе.
У савременом добу постоје различите државе,али нису све и модерне
државе у правом смислу те речи.
Модерном државом би се назвала држава заснована на СЛОБОДА-
МА И ПРАВИМА ГРАЂАНА,на НАРОДУ као ИЗВОРУ
ВЛАСТИ,ПРАВНО
уређеној организацији државе,УСТАВОМ ОГ-РАНИЧЕНОЈ
ВЛАСТИ,подложној КОНТРОЛИ И КРИТИЦИ
ЈАВНОСТИ,СОЦИЈАЛНОЈ
СИГУРНОСТИ ГРАЂАНА,која не сме спутавати слободу
људи,привредних
субјеката...
Модерна држава је либерално-демократска,правна,социјална,специ
фична институција и организација у друштву која тежи да стекне и
одржи поверење грађана.Она успоставља плурализам партија(више
страначје),вишестраначке изборе,представничку демократију...То
не значи да је већ настало доба пуне људске слободе и демократије...