ПОЈАМ, ЕЛЕМЕНТИ И ФУНКЦИЈЕ ДРЖАВЕ

Појам и елементи

Географски појам државе означава одређену територију.

Социолошки појам државе подразумева одређену друштвену заједницу са јединствено

уређеним друштвеним односима и јединственом државном влашћу.

Најужи појам државе подразумева саму државну власт.

Целовити појам државе може се схватити ако се посматрају сви елементи од којих је држава
сачињена, а то су:

1. Власт,
2. Територија, и
3. Становништво
По њима се држава разликује од других друштвених организација.

1.Власт је способност наметања воље једног субјекта другом.

Државна власт значи способност државе да одреди понашање свих субјеката на својој
територији. Она се реализује кроз стварање и примену права.

Чињеница да на државној територији ниједна друга власт није виша од власти државе назива
се сувереношћу.

Суверенитет државе, односно сувереност државне власти значи да на одређеној територији

ниједна друга власт није виша од власти државе и да су сви субјекти права у подређеном
положају у односу на државу. На одређеној територији држава има највишу власт и она доноси
правне акте којима одређује понашање свих субјеката.

Сувереност државне власти огледа се кроз њену:

- Неограниченост
- Самосталност и
- Независност у односу на све остале субјекте.

Држава кроз правне норме одређује обим и садржину свог суверенитета.

Суверенитет државе је апсолутан када је у питању однос државе и свих осталих субјеката на
њеној територији , у односу на друге државе суверенитет је ограничен, јер када једна држава
прекорачи границе суверенитета, долази до повреде суверенитета друге државе.

Власт државе остварује се кроз функције државе и спроводе је државни органи на њеној
територији према њеном становништво.

2. Под територијом једне државе подразумева се одређена територијална целина (географско

пространство) на којој државни органи врше власт, као и простор изнад и испод земље и
приобална мора и реке.

Према територији државе могу бити:

  мале
 средње
 велике

Простор на коме се налазе дипломатска представништва једне државе у другим државама

сматра се њеном територијом. Бродови и ваздухоплови који носе заставу једне државе
сматрају се њеном територијом.

3.Становништво државе сачињавају сви људи настањени на њеној територији (лица која живе
на територији одређене државе) и према којима држава врши власт.

У оквиру становништва државе разликују се две категорије лица:

- Држављани. – лица која имају држављанство одређене државе на чијој територији
живе. То је релативно трајна веза (правни однос) из које произилазе одређена права и
обавезе (и за државу и за држављане)
- Странци – лица која живе на територији државе чије држављанство немају. Могу:
1.) Имати држављанство неке друге државе
2.) Имати два или више држављанства (бипатриди)
3.) Лица без држављанства (апатриди)
Држављанство је јавноправна веза, правно одређен однос права и обавеза
између одређене државе и одређеног субјеката, физичког лица

Функције државе

Државна власт се остварује кроз функције државе које врше њени органи.

Функције државе се деле на:

- Спољашње
- Унутрашње

Унутрашње функције државе су:

1. Законодавна – врше је посебни законодавни органи, по правилу представнички органи

– скупштина, парламент,... – доносе највише правне акте (устав, закон) - код нас
Народна скупштина
2. Извршна (управна, административна) – извршни органи представничких тела (влада),
као и органи управе: министарства, секретаријати, инспекторати, агенције, ...
- Доносе опште акте,
- Постоји хијерархијски однос између органа управе који су организовани за одређене
територије
3. Судска – самостални органи државне власти – судови који решавају спорове и
кажњавају починиоце прекршаја и кривичних дела. Судска функција остварује се на
основу одређених начела – најзначајније је независност судова у доношењу одлука
(начело законитости, јавност расправе, двостепеност,...)

Спољашње функције се испољавају кроз уређивање односа са другим сувереним државама и

вођење спољње политика у мирнодопским условима, као и кроз агресију на друге државе или
одбијање напада других држава – кроз вођење ратова.