Pojam i nacelo vladavine prava i pravne drzave.

Vladavina prava je anglosaksonskog porekla a pravna drzava nemackg. Sustina oba

pojma je suprotstavljanje neogranicene vlasti drzavnih organa a narocito samovolji
apsolutnih vladara i njihovim zloupotrebama vlasti, zalaganje za zastitu coveka i njegovih
prava. Zastita coveka i zastita drzave od pojedinaca koji krse drustvena pravila ponasanja.
Pravna drzava je ona u kojoj pravo vlada nad drzavom. Tragovi zalaganja za vladavinu
prava grcka stari rim. Dura lex, sed lex. Zakon je surov ali je zakon. Vladavina prava je
podvodjenje svih pod pravni poredak drzavni organi, gradjani, svi. Dva bitna pravila za
ostvarivanje vladavine prava. Prvo u drzavi nema sile koja bi vila jaca od prava. Drugo
jednakost svih pred zakonom. Nacela vladavine prava: ustavnost i zakonitost, podela
vlasti, nezavisno sudstvo, postovanje ljudskih prava i sloboda, legitimnost vlasti...
Nacelo ustavnosti. Ustavnost podrazumeva postojanje ustava kao najviseg pravnog akta
jedne drzave. Da svi ostali pravni akti nizi od ustava moraju biti u saglasnosti sa ustavom.
Ustav se donosi teze, referendumom. Ustav predstavlja osnobvni zakon iz njega izviru
obicni zakoni. Nacelo zakonitosti. Svi pravni akti i radnje drzavnih organa i gradjana u
skladu sa zakonom. Zakon je opsti pravni akt koji donosi zakonodavni organ 9skupstina)
po posebnom zakonodavnom postupku. Osobine zakona: opstost, poznatost i odredjenost,
jednakost, pravednost. Pravilo koje se izdaje unapred i primenjuje se na neogranicen broj
slucajeva. Da bi se obezbedila pravna sigurnost mora postojati poznatost i odredjenost,
jednakost se odnosi na sve gradjane a pravednost da je on isti za sve. Vilj zakona je da se
iskljuce sve privilegije. Princip legaliteta- svi postupaju po zakonu. Podela vlasti, ne treba
biti skoncentrisana u jednom organu ili coveku zbog samovolje- monteskje. Deli se na
zakonodavnu (skupstina), izvrsnu (vlada) i sudsku (sudovi). Bitno je da se uspostavi
ravnoteza, bez prevlasti. Bez uticaja drugih vlasti nezavisno sudstvo. Stoje izmedju
drzave i pojedinca. Vrste nezavisnosti: licna zakonom se regulise licni status srbije;
stvarna sud postuje zakon i sledi sopstvenu savest; interna nezavisnost u odnosu na
kolege i svakoga viseg ranga, administrativna sudije iskljucivo pravo da sami odlucuju o
podeli poslova premestaju ..... zabranjene aktivnosti sudija, nema kritikovanja ili
odobravanja vlade, ne moze biti clan politicke partije, van politickog sveta. Dusanov
zakonik sudije sude samo po zakonu. Postovanje ljudskih prava i gradjanskih sloboda
sredstvo ogranicenja i kontrole drzavne vlasti. Legitimnost opsteprihvatljivost vlasti,
organi drzavne vlasti treba da budu demokratski ustanovljeni, drzavna vlast treba da bude
izraz pristanka naroda na neposrednim (licni) i slobodnim (nema pritiska) izborima.
Vladavina prava predvidja postojanje pravne svesti kod gradjana kao vrste navike da se
postuju prava pravila ponasanja jer je pravo i deo moralnih shvatanja jednog drustva.