Pet minuta filozofije prava

Prvi minut
Naredba je naredba, to vai za vojnika. Zakon je zakon, kae pravnik. Meutim dok za vojnika dunost i
pravo na poslunost prestaju ako zna da je izvrenje naredbe zloin ili prekraj, takvi izuzeci za pravnike (od
umiranja poslednjeg sledbenika prirodnog prava) i vaenje zakona i poslunosti potinjenih zakonu ne
postoje. Zakon vai zato to je zakon, a zakon je zato to po pravilu ima silu da se sprovede.
Takvo shvatanje zakona i njegovog vaenja (zovemo ga pozitivistiko uenje) ini pravnike i narod
nemonim i pred samovoljnim, surovim i zloinakim zakonima. Ono izjednaava pravo i silu: gde je sila
tu je i pravo.
Po prirodnom pravu, pravo proistie iz ljudske prirode i iz ljudskih potreba se moe prepoznati. Ono je na
snazi za sva vremena.
Drugi minut
ovek je onda hteo ovo shvatanje jednim drugim shvatanjem da zameni. Pravo je ono to narodu koristi.
A to znai: samovolja, krenje ugovora, bezakonje su pravo, ako samo to narodu koristi. To praktino znai:
ono to se nosiocu dravne vlasti uini optekorisnim, svaka nakana i raspoloenje despota, kazna bez
zakona i presude, ubijanje bolesnih, sve to moe biti pravo. To moe i znaiti: koristoljublje onih koji vladaju
smatra se optom koristi. I tako izjednaenje prava i tobonje koristi za narod pretvara pravnu dravu u
jednu dravu neprava.
Ne, ne treba rei: sve to koristi narodu je pravo, moda vie obratno: samo pravo koristi narodu.

Trei minut
Pravo je volja za pravdom. Meutim pravda znai: suditi ne vodei rauna o linosti, meriti sve jednakim
merilom. Pravda znai jednakost.
Kada zakoni svesno izigravaju volju za pravdom, kad se na primer ljudska prava samovoljno odobravaju
i uskrauju ljudima, onda ti zakoni nemaju vaenje, onda im narod ne duguje poslunost, onda i pravnici
moraju nai hrabrosti da im poreknu karakter prava.
etvrti minut
Svakako, pored pravde je i opta korist jedan od ciljeva prava. Svakako da i zakon kao takav, ak i lo
zakon, jo uvek ima jednu vrednost - vrednost da obezbedi pravo nasuprot neizvesnosti.
Svakako da ljudska nesavrenost ne spaja uvek u zakonu harmonino sve tri vrednosti prava: optu
korist, pravnu sigurnost i pravdu. Tada preostaje samo da se odmeri da li loem, tetnom ili
nepravednom zakonu ipak treba pridati vaenje pravne sigurnosti radi, ili mu treba porei vaenje zbog
njegove nepravednosti ili opte tetnosti.
U svest naroda kao i pravnika treba dakle duboko usaditi sledee: mogu postojati zakoni koji su u tolikoj
meri nepravedni i optetetni da im se mora porei vaenje, pa ak i karakter prava.
Peti minut

Postoje dakle pravna naela koja su jaa od svakog pravnog propisa, tako da je zakon, koji je
suprotan njima, bez vaenja. Ta naela nazivamo prirodno pravo ili umno pravo. Svakako da oko njih
postoje izvesne nedoumica, ali vekovni rad im je ipak dao trajnu vrstinu, i sa tako dalekosenom
saglasnou miljenja sakupio ih je u takozvanim deklaracijama prava oveka i graanina, da te
nedoumice moe odrati samo jo namerna skepsa.
Gustav

Radbruch: Fnf

Minuten

Rechtsphilosophie,

12.

September

1945

Tekst je malo skraen u odnosu na original

Gustav Radbruch je ovo napisao u vreme dok su otvorene rane od nacizma jo krvarile i to je prevashodno
imao na umu. Ali ovo se jednako tano moe primeniti i na rtve staljnizma, kao i na rtve nae
revolucionarne, narodne pravde nakon drugog svetskog rata. I na MacCarthy-jeve procese u Americi. I na
Goli Otok. I na turske zatvore. I na Guantanamo Bay. Ali i na haki sud. I na sve mnogobrojne istke naeg
malog socijalistikog drutva. I to ne zato to neki od tih ljudi nisu krivi, ili nisu zasluili kaznu. Ljudske
slobode i slobode graanina su univerzalne i vae za sve. Ba za sve. Njihovo uskraivanje nije pravo.
Bez obzira na cilj.
I mislio sam da je to vreme prolo. I pored svih loih stvari koje su se deavale na naem klimavom putu
graenja demokratskog drutva od 2000-te godine na ovamo, mislio sam da se ljudima vie nee suditi
tajno. Barem toliko. Na alost, ni toliko.
Svih 837 nedostojnih, neosposobljenih i nestrunih sudija je dobilo identino Reenje Visokog Saveta
Sudstva o prestanku njihove sudijske funkcije. Kako su sva reenja identina, to sudije iz ovog sudskog
reenja ne mogu proitati na osnovu ega je utvreno da su nedostojni, neosposobljeni ili nestruni, ili sve
troje. Niti vide kako su ocenjeni. Niti na osnovu ega. Niti ko ih je ocenjivao. Niti imaju pravo na albu.
I najgorim kriminalcima jedna pravna drava daje mogunost da se brane i sud, kad im izrekne presudu,
mora dobro da je obrazloi. I onda imaju pravo na albu. I vii sud ukida presudu ako im je bilo koje pravo
uskraeno u postupku. I ne moe sud da kae: ima Krivini zakonik, mi smo proitali ono to je tuilatvo
napisalo, i odluili da vas osudimo. Proitajte, u Krivinom zakoniku pie. I nemate pravo na albu.
Izgleda da ne moe za kriminalce, ali zato moe za sudije.
Ovo je najgora stvar koja se desila u Srbiji od kako sam se vratio. Dovoljna su tri minuta da bi se ovo
spoznalo. Ljudi ovo znaju ve dugo dugo vremena. Znaju za ova tri minuta.

- sila nije pravo

- narodni interes nije pravo

- zakoni ili odluke koje izigravaju pravo nisu pravo

Pravo je volja za pravdom. A pravda je jednakost. I ljudska prava. Jer to je jedino prirodno. Ja kaem
prirodno, nai vernici kau hrianski. Isto nam doe.
Srbiji je potrebna korenita reforma sudstva. To je narodni interes. Reforma mree sudova je jedna
odlina stvar za Srbiju. Mislim da je ministarstvo pravde kao zakonopisac pronalo pravu meru. I sa

stanovita efikasnosti, i sa stanovita ekonominosti i sa stanovita dostupnosti pravde. ak i vie od toga,

mislim da bi se i lokalne samouprave u Srbiji trebale organizovati po istim principima i u istom broju.
Sudovi i suenje u Srbiji su na niskim granama. Sporovi traju godinama. Kvalitet presuda je lo. Poznavanje
materije o kojoj se sudi je jako loe. Ima mnogo nedostojnih, nestruni i neosposobljenih sudija, vetaka,
advokata, steajnih upravnika. Ljudi kojima nije mesto u pravoduu. Koji su tamo zalutali.
Ima i korumpiranih sudija. U najviim sudovima. Koji sude po zakonu, a ponekad i za pare. Javna je tajna da
je vrhovni sud imao cenovnik za obaranje pravosnanih presuda.
Drutvo sudija nema nikakav kredibilitet. Od petooktobarskih promena nita nisu uradili na tome da se
popravi stanje u sudstvu. Jedino sudije mogu oistiti sudstvo. A nisu.
ienje sudova od onih koji ne zasluuju da budu sudije je narodni interes. Nije pitanje da li, ve
kako. Kako? Sigurno ne ovako. Sigurno ne na silu, tajno, na osnovu nakaradnih odluka i bez prava na
albu. Sve i da su pogodili u 90% sluajeva. A nisu.
Ovaj narodni interes ne opravdava ovakav jedan netransparentan, tajan, proizvoljan, duboko tetan izbor
sudija sproveden od strane sigurnih znalaca narodnog interesa. Ovo je teka mrlja za sve nas i za nau
mladu i nejaku demokratiju.
Ne moe ovako. Zbog nas, ne zbog razreenih sudija. Predsednica i neki lanovi VSS-a su vie puta
ponovili da e svaki sudija dobiti informacije o tome zato nije izabran. Ja traih i da ih javnost dobije. Samo
dve tabele. Oigledno da nemaju nameru da ispotuju ni jedno ni drugo. Ni jednog sudiju nisu primili ni da
mu lino saopte. A sudije su traile prijem. Dobili su neku Sneanu koja nije htela da kae svoje prezima na
telefon koja im je rekla da nema nikoga da ih primi. Ovo je sramota za Srbiju.
Ovo reenje je nestruno. Oni koji su ga doneli ne mogu se smatrati osposobljenim. I nedostojno
je. Ostae kao velika mrlja na biografiji sudija koje su u ovome uestvovale. Jer njihov je zadatak bio da ne
dozvole politici i izvrnoj vlasti da prodru u proces. Njihov zadatak je bio da zatite sudstvo. Da ne
dozvole da se potpisuju na neije tue liste.
A kako li su tek birali nove sudije? Na osnovu njihove prijave? Ovako se ne zapoljava ni u obinim
kompanijama. Na osnovu ega je skuptina potvrdila ovu odluku? Na osnovu ega su poslanici glasali? I
da li postoje veze izmeu odreenih advokatskih kancelarija i odreenih politiara i odreenih ministara,
sadanjih i bivih, i "izabranih" novih sudija? Tajna je.
to se sudija iz saveta tie i suda struke o njima, taj sud struke nee biti nean. Bez ozbira na uspeh
reforme. Jer ovo nije pravo.
Ovo je najgora stvar koja se desila u Srbiji od kako sam se vratio. Dovoljna su tri minuta da bi se ovo
spoznalo. Ljudi ovo znaju ve dugo dugo vremena. Znaju za ova tri minuta.
Prilozi:
- Tekst odluke Visokog saveta sudstva