Zakon - izopaen! I policijske snage drave izopaene zajedno sa njim!

Zakon, kaem, ne samo

okrenut od
svog pravog cilja, ve nateran da sledi sasvim suprotan cilj! Zakon - pretvoren u oruje svakojake
pohlepe!
Umesto da kontrolie zloin, zakon - i sam kriv za zla koja i trealo da kanjava!

!ko je ovo tano, to je oziljna injenica, i moralna dunost mi nalae da na to skrenem panju
svojim
sugra"anima#

$ivot je %oji dar

%og nam je dao dar koji ouhvata sve druge darove# &o je dar 'ivota - (izikog, intelektualnog i
moralnog
ivota#

!li, ivot se ne moe sam odravati# )tvaralac ivota nam je poverio odgovornost da ga uvamo,
razvijamo i
usavravamo# *a i to ostvarili, snadeo nas je nizom udesnih sposonosti# I smestio nas usred
raznovrsnih prirodnih resursa# *elujui naim sposonostima na te prirodne resurse, pretvaramo
ih u
proizvode i koristimo# +vaj proces je neophodan da i ivot tekao svojim odre"enim tokom#

$ivot, sposonosti, proizvodnja - drugim reima, individualnost, slooda, svojina - to je ovek# I,
uprkos
lukavosti vetih politikih lidera, ova tri %oja dara prethode svom ljudskom zakonodavstvu i
pretpostavljena
su mu#

$ivot, slooda i svojina ne postoje zato to su ljudi stvorili zakone# ,aprotiv, injenica da su ivot,
slooda i
svojina postojali ranije, upravo je i navela ljude da stvore zakone #

-ta je zakon.

-ta je, onda, zakon. &o je kolektivna organizacija individualnog prava na zakonitu odranu#

)vako od nas ima prirodno pravo - od %oga - da rani svoju linost, svoju sloodu i svoju svojinu#
+vo su tri
osnovna 'ivotna zahteva i ouvanje svakog od njih u potpunosti zavisi od ouvanja ona druga
dva# /er, ta
su nae sposonosti nego produ'etak nae individualnosti. ! ta je svojina nego produetak
naih
sposonosti.

!ko svaka osoa ima pravo da rani - ak i silom - svoju linost, svoju sloodu i svoju svojinu,
onda sledi da
grupa ljudi ima pravo da organizuje i podr'ava zajedniku snagu radi stalne zatite tih prava#
)toga se
princip kolektivnog prava - razlog njegovog postojanja, njegova legitimnost - zasniva na
individualnom pravu#
! zajednika snaga koja titi ovo kolektivno pravo ne moe, logino, imati nikakvu drugu svrhu niti
zadatak
od onog koji zastupa# Zato, poto pojedinac ne moe zakonito da koristi silu protiv linosti,
sloode ili svojine
drugog pojedinca, se onda zajednika sila - iz istog razloga - ne moe zakonito koristiti za
unitavanje
linosti, sloode ili svojine pojedinaca ili grupa#

&akvo izopaenje sile ilo i, u oa sluaja, suprotno naoj premisi# )ila nam je data da ranimo
svoja
individualna prava# 0o e se usuditi da ka'e da nam je sila data da i unitavali ista ta prava nae
rae.
1oto nijedan pojedinac koji nezavisno deluje ne mo'e zakonito da koristi silu radi unitavanja
prava
drugih, zar iz toga logino ne sledi da se isti princip primenjuje i na zajedniku silu koja nije nita
drugo do
organizovana kominacija individualnih sila.

!ko je to tano, onda nita nije oiglednije od ovog2 zakon je organizacija prirodnog prava
zakonite odrane#
+n je zamena individualnih sila zajednikom silom# ! ova zajednika sila trea da ini samo ono
to
pojedinane sile imaju prirodno i zakonito pravo da uine2 da tite lica, sloode i svojine3 da
ouvaju prava
svakog i dovedu do toga da pravda vlada nad svima nama#

1ravedna i trajna vlast

0ada i nacija poivala na ovim temeljima, ini mi se da i me"u ljudima vladao red, kako u
mislima tako i u
delima# 4ini mi se da i takva nacija imala najjednostavniju, najprihvatljiviju, najekonominiju,
najogranieniju, najmanje ugnjetavaku, najpravedniju i najtrajniju moguu vladu - ma kakva ila
njena
politika (orma#
1od takvom administracijom, svako i shvatio da ima sve privilegije, kao i sve odgovornosti svoje
egzistencije# ,iko ne i imao nikakav spor sa vladom, pod uslovom da se njegova linost potuje,
da je
njegov rad sloodan i da su plodovi tog rada zatieni od svakog nepravednog napada# 0ad
postignemo
uspeh, ne ismo morali da zahvaljujemo dr'avi na svom uspehu# ! kada, pak, doivimo neuspeh,
ne ismo
pomiljali na to da za svoju nesreu krivimo dr'avu vie no to je seljaci okrivljuju zog grada ili
mraza#
*rava i se oseala samo preko neprocenjivih lagoslova ezednosti koje i oeze"ivao
ovakav koncept
vlasti#

5oe se dalje konstatovati da i se, zahvaljujui nemeanju drave u privatne poslove, nae
potree i
njihovo zadovoljavanje razvijali na logian nain# ,e ismo vi"ali siromane porodice koje trae
knjievno
orazovanje pre nego to doiju hle# ,e ismo gledali gradove naseljene na raun seoskih
okruga, niti
seoske okruge na raun gradova# ,e ismo gledali velika pomeranja kapitala, radne snage i
stanovnitva
izazvana zakonodavnim odlukama#

Izvori nae egzistencije postali su neizvesni i nepouzdani zog takvih pomeranja koja je izazvala
drava# !,
osim toga, ovakvi zakoni optereuju vladu veim odgovornostima#
1otpuno izopaenje zakona

!li, naalost, zakon se nikako ne ograniava na svoje prave (unkcije# I, kada prevazi"e svoje
prave (unkcije,
to ne ini samo u nekim neva'nim i spornim pitanjima# Zakon je otiao dalje od toga3 on je
delovao direktno
suprotno svojoj sopstvenoj svrsi# Zakon je korien da uniti svoj sopstveni cilj2 primenjen je za
unitavanje
pravde koju je trealo da odrava3 za ograniavanje i unitavanje prava koja je, po svojoj stvarnoj
nameni,
trealo da potuje# Zakon je stavio kolektivnu silu na raspolaganje eskrupuloznim ljudima koji
'ele da, ez
rizika, eksploatiu linost, sloodu i svojinu drugih# 1retvorio je pljaku u pravo, kako i zatitio
pljaku# I
pretvorio je zakonitu odranu u zloin, kako i kaznio zakonitu odranu#

0ako je ostvareno ovo izopaenje zakona. I kakvi su rezultati.

Zakon je izopaen pod uticajem dva potpuno razliita uzroka2 glupe pohlepe i lane (ilantropije#
1orazgovarajmo o prvoj#
6atalna sklonost oveanstva

)amoouvanje i sopstveni razvoj uoiajene su aspiracije svih ljudi# I kada i svako uivao u
neograninom
korienju svojih sposonosti i sloodno raspolagao plodovima svoga rada, drutveni progres i
io stalan,
neprekidan i neiscrpan#

!li, postoji jo jedna tendencija uoiajena kod ljudi# 0ad mogu, ele da ive i prosperiraju na
raun drugih#
+vo nije ishitrena optua# ,iti potie od mranog i nemilosrdnog duha# !nali istorije svedoe o
toj istini2
neprestani ratovi, masovne migracije, verski progoni, univerzalno ropstvo, nepotenje u trgovini i
monopoli#
+va (atalna elja vodi poreklo iz same prirode oveka - iz tog primitivnog, univerzalnog i
neuguivog instinkta
koji ga tera da zadovoljava svoje elje uz najmanji mogui trud#
7lasnitvo i pljaka

4ovek moe da ivi i da zadovoljava svoje potree samo neprekidnim radom3 neprekidnom
primenom svojih
sposonosti na prirodne resurse# +vaj proces je poreklo svojine#
!li, tano je i to da ovek moe da ivi i zadovoljava svoje potree otimanjem i korienjem
proizvoda tu"eg
rada# +vaj proces je poreklo pljake#
,o, kako je ovek prirodno sklon izegavanju truda - a kako je rad sam po sei muka - sledi da
e ljudi
priei pljaki uvek kada je pljakati lake nego raditi# Istorija nam ovo sasvim jasno pokazuje# !
pod tim
uslovima, ni religija ni moral to ne mogu zaustaviti#

0ada se, onda, okonava pljaka. +konava se kada postane munija i opasnija od rada#
+igledno je,
onda, da je prava svrha zakona da koristi mo svoje kolektivne sile da zaustavi ovu (atalnu
sklonost da se
pljaka umesto da se radi# )ve zakonske mere trealo i da tite svojinu i ka'njavaju pljaku#

!li, uopteno govorei, zakon stvara jedan ovek ili jedna klasa ljudi# !, kako zakon ne mo'e da
(unkcionie
ez odorenja i podrke dominantne sile, ova sila se mora poveriti onima koji zakone prave#
+va injenica, kominovana sa (atalnom sklonou ljudskog srca da svoje potree zadovoljava
uz najmanji
mogui napor, ojanjava skoro univerzalnu izopaenost zakona# Zato je lako razumeti kako
zakon, umesto
da kontrolie nepravdu, postaje nepoedivo oru"e nepravde# 8ako je shvatiti zato zakonodavac
koristi
zakon da, u razliitoj meri, kod drugih ljudi unitava njihovu linu nezavisnost ropstvom, njihovu
sloodu
ugnjetavanjem, a njihovu svojinu pljakom# +vo se ini radi koristi osoe koja stvara zakon, a
srazmerno
moi koju ima#

$rtve legalne pljake

8judi se, prirodno, une protiv nepravde ije su rtve# )toga, kada pljaku organizuje zakon radi
pro(ita onih
koji zakon prave, sve opljakane klase - mirnim ili revolucionarnim putem - pokuavaju, nekako, i
same da
ponu da piu zakone# Zavisno od stepena njihovog orazovanja, te opljakane klase,u pokuaju
da
dostignu politiku mo, mogu predloiti jedan od dva sasvim razliita cilja2 da zaustave legalnu
pljaku ili da
uzmu udela u njoj#
&eko naciji kada ovaj drugi cilj prevlada kod masovnih rtava legalne pljake kad na njih do"e
red da
prigrae vlast da prave zakone!

*ok se to ne desi, manjina vri legalnu pljaku nad veinom, to je uoiajena praksa tamo gde
je pravo
uea u izradi zakona ogranieno na nekoliko lica# !li, onda, uee u izradi zakona postaje
univerzalno# !
tada, ljudi tee da svoje suprodstavljene interese uravnotee univerzalnom pljakom# Umesto da
iz korena
iupaju nepravdu koja se nalazi u drutvu, oni od tih nepravdi prave optu pojavu# 4im
opljakane klase
zadoiju politiku vlast, uvode sistem represalija protiv drugih klasa# +ne ne ukidaju legalnu
pljaku#9+vaj
cilj i zahtevao vie prosveenosti nego to poseduju:# Umesto toga, one se ugledaju na svoje
loe
prethodnike uestvujui u legalnoj pljaki, mada je ona protiv njihovih sopstvenih interesa#

0ao da je neophodno da, pre no to nastupi vladavina pravde, svako pretrpi okrutnu odmazdu -
neki zog
toga to su loi, a neki zog toga to ne razumeju stvari#
;ezultati legalne pljake

U drutvo se ne moe uneti vea promena i vee zlo od sledeeg2 pretvaranja zakona u
instrument pljake#
0oje su posledice takvog izopaenja. &reali i nam itavi tomovi sve da ih opiemo# )toga se
moramo
zadovoljiti isticanjem najupadljivijih#

,a prvom mestu, ona iz svaije savesti rie razliku izme"u pravde i nepravde#
,ijedno drutvo ne mo'e da postoji ukoliko se zakoni u izvesnoj meri ne potuju# ,ajsigurniji put
da zakoni
udu potovani je da ih uinimo vrednim potovanja# 0ad zakon i moral protivree jedan drugom,
gra<anin
je suoen sa surovom alternativom2 ili da izgui oseaj za moral ili da izgui potovanje prema
zakonu# +va
dva zla imaju podjednake posledice i pojedincu i ilo teko da se opredeli#

1riroda zakona je da odr'ava pravdu# +vo je u toj meri tano da su, u svesti ljudi, zakon i pravda
jedno te
isto#

U svima nama postoji snana dispozicija da verujemo kako je sve ono to je zakonito i
opravdano# +vo
uverenje je tako rasprostranjeno da mnoge osoe pogreno veruju da su neke stvari =pravedne>
samo zato
to ih takvim ini zakon# )toga, da i pljaku uinili naizgled pravednom i svetom pred mnogim
ljudskim
savestima, potreno je samo da je zakon dekretom odori# ;opstvo, restrikcije i monopol nai e
ranioce
ne samo me"u onima koji na njima pro(itiraju, ve i me"u onima koji zog njih pate#
)udina nekon(ormista

!ko nagovestite sumnju u moral tih institucija, hraro se kae =da ste opasan inovator, utopista,
teoretiar,
podriva reda3 ruili iste temelje na kojima poiva drutvo#>

!ko drite predavanja o moralu ili politikoj nauci, nai e se politike organizacije da piu peticije
vladi u
ovom smislu2 =da se nauka vie ne moe predavati iskljuivo sa stanovita sloodne trgovine
9sloode,
svojine i pravde: kao to je to dosad io sluaj, ve da se, uudue, mora predavati iskljuivo sa
stanovita
injenica i zakona koji reguliu (rancusku privredu 9injenice i zakoni koji su u suprotnosti sa
sloodom,
svojinom i pravdom:# *a se, na radnim mestima nastavnika koja dotira vlada, pro(esor mora
strogo
suzdravati da, ni u najmanjoj meri, ne ugrozi nuno potovanje zakona koji su trenutno na
snazi#> 9+pti
odor proizvo"aa, poljoprivrede i trgovine, ?#maj @ABC#god#:
)toga, ako postoji zakon koji sankcionie ropstvo ili monopol, ugnjetavanje ili kra"u u ilo kom
oliku, on se
nikada ne sme pominjati# /er kako se moe pomenuti ez nanoenja tete potovanju koje
izaziva. -tavie,
moral i politika ekonomija se moraju predavati sa stanovita ovog zakona3 na osnovu
pretpostavke da to
mora iti pravedan zakon samo zato to je zakon#

)ledea posledica ovog traginog izopaenja zakona je da daje preteranu va'nost politikim
strastima i
sukoima, i politici uopte#

+vu tvrdnju ih mogao dokazati na hiljadu naina# ,o, ilustracije radi, ograniiu se na temu koja
u
poslednje vreme okupira svaije misli2 opte pravo glasa#
0o e da sudi.

)ledenici ;usoove kole miljenja - koji see smatraju veoma naprednim, a koje ja smatram
dvadeset
vekova iza svog vremena - nee se sloiti sa mnom po ovom pitanju# !li, opte pravo glasa -
koristei ovu
re u najuem smislu - ne predstavlja jednu od onih svetih dogmi koje je zloin preispitivati ili
dovoditi u
sumnju# U stvari, na opte pravo glasa se mogu dati oziljne primede#

0ao prvo, re opte prikriva gruu greku# ,a primer, u 6rancuskoj ivi D? miliona ljudi# )toga, da
i pravo
glasa postalo opte, trealo i da postoji D? miliona glasaa# !li, najiri sistem omoguava
glasanje samo E
miliona ljudi# &ri od etiri lica su iskljuena# -tavie, iskljuena su od strane onog etvrtog# &o
etvrto lice
iznosi princip nesposonosti kao svoj razlog za iskljuivanje ostalih#

+pte pravo glasa, onda, podrazumeva opte pravo glasa za one koji su sposoni# !li, tu ostaje
ovo
sutinsko pitanje2 0o je sposoan. *a li su maloletnici, ene, duevni olesnici i osoe koje su
poinile neke
vee zloine jedini koje trea smatrati nesposonim.

;azlog zog koga je glasanje ogranieno

%lie ispitivanje ove tematike pokazuje nam motiv zog koga se pravo glasa zasniva na
pretpostavci
nesposonosti# 5otiv je da onaj koji ira ili glasa to svoje pravo ostvaruje ne samo za see, ve
za svakog#

,ajiri izorni sistem i najogranieniji izorni sistem su, u ovom pogledu, slini# ;azlikuju se
jedino po tome
ta ini nesposonost# &o nije razlika u principu, ve samo razlika u stepenu#

!ko je, kao to se prave savremene grke i rimske kole miljenja, pravo glasa nekome dato
ro"enjem, ila
i nepravda za odrasle da spreavaju 'ene i decu da glasaju# Zato su spreeni u tome. Zato to
su
unapred oznaeni kao nesposoni# !, zato je nesposonost motiv za iskljuivanje. Zato to
glasa nije
jedini koji snosi posledice svog glasanja3 zato to se svaki glas dotie i poga<a svakog u
celokupnoj
drutvenoj zajednici3 zato to ljudi u drutvenoj zajednici imaju pravo da tra'e neka jemstva u
pogledu
postupaka od kojih zavisi njihova doroit i egzistencija#
+dgovor je u ograniavanju zakona

Znam ta se moe odgovoriti na ovo3 kakvi mogu iti prigovori# !li, ovo nije mesto da se iscrpno
razmatra
protivrenost ove vrste# +vde samo 'elim da primetim da i ta polemika oko opteg prava glasa
9kao veina
drugih politikih pitanja:, koja uzrujava, uzu"uje i rui nacije, izguila skoro sav svoj znaaj da je
zakon
uvek io ono to trea da ude#

U stvari, da je zakon ogranien na zatitu svih lica, svih slooda i svih svojina3 da je zakon samo
organizovana kominacija prava pojedinca na samoodoranu3 da je zakon prepreka, kontrola,
onaj koji
kanjava svako ugnjetavanje i pljaku - da li i se mi, gra"ani, tada raspravljali oko ouhvaenosti
irakim
pravom.

1od takvim okolnostima, da li i ouhvaenost irakim pravom ugrozila ono vrhunsko doro -
javni mir. *a
li i iskljuene klase odile mirno da saekaju doijanje svog prava glasa. *a li i oni koji su imali
pravo
glasa ljuomorno ranili svoju privilegiju.

*a je zakon ogranien na svoje prave (unkcije, svaiji interes pred zakonom io i isti# ,ije li
jasno da, pod
takvim uslovima, oni koji su glasali ne i ometali one koji nisu glasali.
0ona ideja legalne pljake

,o, s druge strane, zamislite da je uveden ovaj (atalni princip2 pod izgovorom organizovanja,
regulisanja,
zatite ili pomoi, zakon uzima svojinu jednog lica i daje je drugom3 zakon uzima ogatstvo svih i
daje ga
nekolicini - ilo da su oni seljaci, proizvo"ai, rodovlasnici, umetnici ili komiari# 1od takvim
uslovima
e,onda, svaka klasa sigurno teiti da se doepa zakona, i to je logino#

Iskljuene klase e ljutito tra'iti svoje pravo glasa - i radije e sruiti drutveni sistem nego da
ostanu ez
njega# 4ak e vam i prosjaci i vagaundi tada dokazivati da imaju neosporno pravo glasa# ;ei
e vam2

=5i ne moemo da kupimo vino, duvan ili so, a da ne platimo porez# ! deo poreza koji plaamo je
zakonom -
u vidu povlastica i suvencija - dat ljudima ogatijim od nas# *rugi koriste zakon da poveaju
cene hlea,
mesa, gvo"a ili platna# 1a, poto svi drugi koriste zakon radi sopstvene koristi, mi ismo tako"e
eleli da
koristimo zakon zarad nae sopstvene koristi# &raimo od zakona pravo na pomo koja
predstavlja pljaku
od strane siromaha# *a i ostvarili to pravo, i mi trea da udemo glasai i zakonodavci kako
ismo za nau
klasu 1rosjaenje organizovali u irokim razmerama, kao to ste vi, u irokim razmerama,
organizovali
Zatitu za vau klasu# &a, nemojte rei nama, prosjacima, da ete vi raditi za nas i onda nam, kao
to
predlae gospodin 5imerel, aciti ?CC#CCC (ranaka da i nas uutkali, kao to i nam acili kost
da glo"emo#
5i imamo druge zahteve# I, u svakom sluaju, elimo da se cenjkamo za see kao to su se
druge klase
cenjkale za see!>

I, ta moete odgovoriti na takav argument!
Izopaen zakon izaziva sukoe

)ve dok priznajemo da se zakon moe odvratiti od svog pravog cilja - da moe da naruava
svojinu umesto
da je titi - svako e eleti da uestvuje u izradi zakona, ilo da i se zatitio od pljake ili da i ga
iskoristio
radi pljake# 1olitika pitanja e uvek iti tetna, dominantna i zaokupljae sve ivo# %ie tue na
vratima
Zakonodavne palate, a ni ora unutar nje nee iti manje estoka# *a i ovo spoznali, skoro i ne
moramo
razmatrati ta se deava u (rancuskom i engleskom zakonodavstvu3 samo shvatiti ovo pitanje
znai znati
odgovor#

&rea li nuditi dokaze da je ovo odvratno izopaenje zakona veiti izvor mrnje i nesklada3 da tei
unitenju
samog drutva. !ko je takav dokaz potrean, pogledajte )jedinjene *rave 9@ABC#godine:# ,ema
zemlje u
svetu gde se zakon vie dri u okvirima svog pravog domena2 zatite sloode i svojine svakog
lica# 0ao
posledica toga, ini se da nema zemlje u svetu gde drutveni poredak poiva na vrim
temeljima# !li, ak i
u )jedinjenim *ravama, postoje dva - i samo dva - pitanja koja su oduvek ugroavala javni mir#
;opstvo i carine su pljaka

0oja su ta dva pitanja. &o su ropstvo i carine# &o su jedina dva pitanja kod kojih je, nasuprot
optem duhu
repulike )jedinjenih *rava, zakon poprimio karakter pljakaa#

;opstvo je, po zakonu, naruavanje sloode# Zatitna carina je, po zakonu, naruavanje svojine#

Izuzetna je injenica da ovaj dvostruki legalni zloin tuno nasle"e )tarog sveta - predstavlja
jedino pitanje
koje mo'e 9a moda i hoe: dovesti do propasti Unije F)jedinjenih !merikih *ravaG# Zaista je
nemogue
zamisliti, u samom srcu drutva, injenicu koja izaziva vee zaprepaenje od ove2 Zakon je
postao
instrument nepravde# !, ako ova injenica nosi uasne posledice po )jedinjene *rave - gde je
prava svrha
zakona izopaena samo u sluaju ropstva i carina - kakve li e iti posledice u Hvropi, gde je
izopaenost
zakona princip i sistem.

*ve vrste pljake

1rihvatajui misao sadr'anu u uvenoj proklamaciji gospodina 0arlijea, gospodin dI 5ontalamer
9politiar i
pisac: je rekao2 =5oramo ratovati protiv socijalizma># 1rema de(iniciji socijalizma koju je izneo
gospodin -arl
*ipen, hteo je da kae2 =5oramo ratovati protiv pljake>#

!li, o kakvoj je pljaki govorio. /er, postoje dve vrste pljake2 legalna i nelegalna#
,e mislim da se nelegalna pljaka, kao to su kra"a ili prevara - koje krivini zakonik de(inie,
predvi"a i
kanjava - moe nazvati socijalizmom# ,ije to ona vrsta pljake koja sistematski preti temeljima
drutva# U
svakom sluaju, rat protiv ove vrste pljake nije ekao na komandu ove gospode# ;at protiv
nelegalne
pljake vodi se od kako je sveta# 5nogo pre (eruarske revolucije @AJA#godine - ak mnogo pre
pojave
samog socijalizma - 6rancuska je oeze"ivala policiju, sudije, andarme, zatvore, tamnice i
guilita u cilju
ore protiv nezakonite pljake# )am zakon vodi ovaj rat, a moja je elja i miljenje da zakon
trea uvek da
odri takav odnos prema pljaki#
Zakon rani pljaku

!li, on to uvek ne ini# 1onekad, zakon rani pljaku i uestvuje u njoj# Zato su korisnici pote"eni
sramote,
opasnosti i skrupula koje i njihova dela ,inae, ukljuivala# 1onekad, zakon stavlja itav aparat
sudija,
policije, zatvora i andarma u sluu pljakaa i - kada se rani - tretira rtvu kao kriminalca#
Ukratko, postoji
legalna pljaka i a o tome, nema sumnje, govori gospodin dI 5ontalamer#

+va legalna pljaka moe iti samo izolovana mrlja me"u zakonodavnim merama naroda# U tom
sluaju,
najolje je izrisati je uz minimum govora i denuncijacija - i uprkos guvi koju prave uticajni
krugovi#

0ako identi(ikovati legalnu pljaku

!li, kako identi(ikovati ovu legalnu pljaku. )asvim prosto# 1ogledajte da li zakon uzima od nekih
ljudi neto
to im pripada i daje ga drugim ljudima kojima to ne pripada# 1ogledajte da li zakon donosi koristi
jednom
gra"aninu na raun drugog, inei ono to sam gra"anin ne moe da uini, a da ne poini zloin#

+nda ukinite taj zakon ez odlaganja, jer on je ne samo zlo sam po sei, ve i ogat izvor daljih
zala jer
priziva represalije# !ko se takav zakon - koji je ,moda, izolovan sluaj - smesta ne ukine, on e
se proiriti,
umnoiti i razviti u sistem#

+soa koja pro(itira od ovog zakona e se gorko aliti, ranei svoja steena prava# &vrdie da je
drava
oavezna da titi i podstie njegovu konkretnu delatnost3 da ta procedura oogauje dravu zato
to
zatiena dalatnost, na taj nain, moe da troi vie i daje vee plate sirotim radnim ljudima#

,e sluajte ovu so(istiku uticajnih krugova# 1rihvatanje ovih argumenata ugraditie legalnu
pljaku u
celokupan sistem# U stvari, to se ve dogodilo# +mana dananjice je pokuaj da se svako
oogati na raun
svakog drugog3 da se pljaka uini univerzalnom pod izgovorom njenog regulisanja#

8egalna pljaka ima puno imena

)ad, legalna pljaka se moe izvriti na ezroj naina# )toga imamo ezroj planova za njeno
organizovanje2 carine, zatita, povlastice, suvencije, podsticajne mere, progresivno
oporezivanje, narodne
kole, garantovana radna mesta, garantovani pro(it, minimalne nadnice, pravo na pomo, pravo
na oru"a
rada, espovratni kredit i tako dalje, i tako dalje# )vi ovi planovi kao celina - sa svojim zajednikim
ciljem
zakonitog pljakanja - ine socijalizam#

,o, udui da je, prema ovoj de(iniciji, socijalizam skup doktrine, kakav napad moemo izvriti na
njega osim
rata doktrine. !ko smatrate da je ova socijalistika doktrina pogrena, apsurdna i loa, onda je
poijte# I to
je grenija, apsurdnija i gora, to e se lake opovrgnuti# ,a prvom mestu, ako elite da udete
jaki, ponite
da upate iz korena svaku esticu socijalizma koja se uvukla u vae zakonodavstvo# &o nee iti
lak
zadatak#

)ocijalizam je legalna pljaka

Kospodin dI 5ontalamer optu'en je da eli da se ori protiv socijalizma korienjem rutalne
sile# 7aljalo i
ga oslooditi te optue, jer on je jasno rekao2 =;at koji moramo voditi protiv socijalizma mora iti
u skladu
sa zakonom, au i pravdom>#

!li, kako gospodin dI 5ontalamer ne vidi da je samog see stavio u zaarani krug. 0oristili iste
zakon da
se orite protiv socijalizma. !li, upravo je zakon ono na ta se socijalizam oslanja# )ocijalisti ele
da vre
legalnu, a ne nelegalnu pljaku# 0ao i svi drugi koji imaju monopol, socijalisti ele da zakon
pretvore u
sopstveno oruje# ! kad zakon jednom pre"e na stranu socijalizma, kako se moe upotreiti
protiv njega.
/er, kad zakon podstie pljaku, ona se ne plai vaih sudova, vaih andarma i vaih zatvora#
1re i im se
mogla oratiti za pomo#

*a i to predupredili, spreili iste socijalizam da pone da stvara zakone. )preili iste
socijaliste da u"u u
zakonodavnu palatu. ,eete uspeti, proriem, sve dok legalna pljaka ude osnovni posao
zakonodavstva#
,elogino je - u stvari, apsurdno - pretpostavljati drugaije#

Izor pred nama

1itanje legalne pljake mora se reiti jednom za svagda i postoje samo tri naina da se ono rei2
@# 5anjina pljaka veinu#
L# )vako pljaka svakog#
D# ,iko ne pljaka nikog#

5oramo izarati izme"u ogranine pljake, opte pljake i nikakve pljake# Zakon moe pratiti
samo jedno
od ova tri#

+graniena legalna pljaka2 +vaj sistem je preovladavao onda kada je ilo ogranieno pravo
glasa# +kretali
i le"a ovom sistemu da se sprei najezda socijalizma#

+pta legalna pljaka2 1retili su nam ovim sistemom odkako je pravo glasa postalo opte# 7eina,
koja je
nedavno doila pravo glasa, odluila je da (ormulie zakon na istom principu legalne pljake koji
su koristili
njihovi prethodnici kad je pravo glasa ilo ogranieno#

+dsustvo legalne pljake2 +vo je princip pravde, mira, reda, stailnosti, harmonije i logike# *o
dana svoje
smrti, proklamovau ovaj princip svom snagom svojih plua 9to je sve, avaj, suvie
neadekvatno:#

1rava (unkcija Zakona

!, sasvim iskreno govorei, moe li se od zakona traiti ita vie od odsustva pljake. 5oe li se
zakon -
koji trai oaveznu primenu sile - koristiti za ilo ta drugo, osim za zatitu svaijih prava. 4ikam
sve da ga
proire van ove svrhe, a da ga ne izopae i, zog toga, ne okrenu mo protiv pravde# +vo je
najkonije i
najneloginije izopaenje koje se ikako moe zamisliti# 5ora se priznati da je pravo reenje - koje
se tako
dugo trai u olasti drutvenih odnosa - sadrano u ovim jednostavnim reima2 Zakon je
organizovana
pravda#

)ada moramo rei sledee2 0ada pravda - odnosno, sila - organizuje zakon, ovo iskljuuje ideju
korienja
zakona 9sile: za organizovanje svake ljudske aktivnosti, ilo da se radi o radnoj snazi,
dorotvornim
delatnostima, poljoprivredi, industriji, orazovanju, umetnosti ili veri# Zakonsko organizovanje ilo
koje od njih
i neizeno unitilo sutinsku organizaciju - pravdu# /er, zaista, kako moemo zamisliti upotreu
sile protiv
sloode gra"ana ez njene upotree i protiv pravde i, samim tim, delovanja protiv njene prave
svrhe.

Zavodljivi mamac socijalizma

+vde se sreem sa najpopularnijom zaludom naeg vremena# ,e smatra se dovoljnim da zakon
ude
pravedan3 on mora iti (ilantropski# ,iti je dovoljno da zakon svakom gra"aninu garantuje
sloodno i
neuvredljivo korienje njegovih sposonosti za (iziko, intelektualno i moralno lino
usavravanje# Umesto
toga, zahteva se da zakon neposredno iri lagostanje, orazovanje i moral po celoj naciji#

&o je zavodljivi mamac socijalizma# I opet ponavljam2 ove dve primene zakona direktno su
protivurene
jedna drugoj# 5oramo izarati izme"u njih# Kra"anin ne moe istovremeno iti sloodan i
nesloodan#

1rinudno ratstvo unitava sloodu

Kospodin dI 8amarten mi je jednom ovako pisao2 =7aa doktrina ini samo polovinu mog
programa#
Zaustavili ste se kod sloode3 ja idem dalje,do ratstva#> +dgovorio sam mu2 =*rugi deo 7aeg
programa e
unititi prvi#>

U stvari, meni je nemogue da razdvojim re ratstvo od rei dorovoljno# ,ikako ne mogu da
razumem
kako se ratstvo mo'e zakonito nametnuti ez zakonitog unitavanja sloode i, samim tim, ez
zakonitog
acanja pravde pod noge
8egalna pljaka ima dva korena2 kao to sam ranije rekao, jedan od njih je ljudska pohlepa3 drugi
je lana
(ilantropija#
,a ovom mestu mislim da ih treao da tano ojasnim ta podrazumevam pod reju pljaka
9spoliation:#

1ljaka naruava svojinu

/a ovu re, kao to se esto radi, ne koristim ni u kakvom nejasnom, neodre"enom, prilinom ili
meta(orinom smislu# /a je koristim u njenom nauno prihvaenom znaenju - da izraava ideju
suprotnu
ideji svojine 9nad platama, zemljom, novcem ili ilo im drugim:# 0ada se deo ogatstva prenese
sa osoe
koja ga poseduje - ez njenog pristanka i ez naknadne, ilo silom ili prevarom - na ilo koga ko
je ne
poseduje, onda kaem da je svojina naruena3 da je poinjen akt pljake#

0aem da je ovaj in upravo ono to i zakon trealo da gui, uvek i svuda# 0ada zakon sam
poini ono
delo koje trea da gui, kaem da je, ipak, poinjena pljaka i dodajem da je, sa take gledita
drutva i
lagostanja, ova agresija na prava jo gora# U ovom sluaju legalne pljake, me"utim, osoa koja
stie korist
nije odgovorna za in pljakanja# +dgovornost za ovu legalnu pljaku snosi zakon, zakonodavac i
samo
drutvo# U tome lei politika opasnost#

&rea aliti to je re pljaka uvredljiva# Uzalud sam pokuavao da prona"em neku re koja ne i
ila
uvredljiva, jer ne ih nikad eleo - a poseno sada - da naim razmiricama dodam jednu
iritirajuu re# Zato,
ilo da mi verujete ili ne, izjavljujem da ne nameravam da napadam ilo ije namere ili moral# 1re
i se reklo,
napadam jednu ideju koju smatram pogrenom3 sistem koji mi se ini nepravedan3 nepravdu tako
nezavisnu
od linih namera da svako od nas ima koristi od nje, ne elei da tako ude i zog nje pati, ne
znajui uzrok
svoje patnje#

&ri sistema pljake

Iskrenost onih koji se zala'u za protekcionizam, socijalizam i komunizam se, ovde, ne dovodi u
pitanje# )vaki
pisac koji to uradi mora iti pod uticajem politikog duha ili politikog straha# &rea istai,
me"utim, da su
protekcionizam, socijalizam i komunizam sutinski ista iljka u tri razliite (aze svoga rasta# )ve
to se mo'e
rei je da je legalna pljaka vidljivija kod komunizma - zato to je to kompletna pljaka3 i kod
protekcionizma -
zato to je pljaka ograniena na speci(ine grupe i privredne grane#M 9@: )toga sledi da je, od
ova tri
sistema, socijalizam najnejasniji, najneopredeljeniji i, shodno tome, najiskreniji stadijum razvoja#

!li, iskrene ili neiskrene, namere ljudi se ovde ne dovode u pitanje# U stvari, ve sam kazao da se
legalna
pljaka delimino zasniva na (ilantropiji, premda je to lana (ilantropija#

) ovim ojanjenjem, ispitajmo vrednost - poreklo i tendenciju - ove popularne aspiracije koja
pretenduje na
to da ostvari opte lagostanje uz pomo opte pljake#

Zakon je sila

1oto zakon organizuje pravdu, socijalisti pitaju zato zakon ne organizuje i radnu snagu,
orazovanje
ireligiju#

Zato se zakon ne i koristio za te svrhe. Zato to ne i mogao da organizuje radnu snagu,
orazovanje i
religiju, a da ne uniti pravdu# 5oramo se setiti da je zakon sila i da se, shodno tome, prave
(unkcije zakona
ne mogu zakonski proirivati izvan pravih (unkcija sile#

0ada zakon i sila dre pojedinca u okvirima pravde, oni ne nameu nita drugo do puku negaciju#
+avezuju
ga samo na to da se suzdri od povre"ivanja drugih# +ni ne naruavaju ni njegovu linosti, ni
sloodu, ni
svojinu# +ni tite sve njih# +ni su de(anzivni3 podjednako rane prava svih#

Zakon je negativan koncept

,ekodljivost zadatka koji oavljaju zakon i zakonita odrana je oita sama po sei3 eskorisnost
je
oevidna3 a legitimnost se ne moe osporiti#

0ao to je primetio jedan moj prijatelj, ovaj negativni koncept zakona istinit je u toj meri da
konstatacija svrha
zakona je da dovede do toga da caruje pravda ne predstavlja rigorozno tanu tvrdnju# &realo i
konstatovati
da je svrha zakona u tome da sprei da caruje nepravda# U stvari, upravo nepravda, a ne pravda,
ima
sopstveno postojanje#