Teritorija je ograniceni deo Zemljine povrsine sa odredjenim fizicko geografskim i drustveno geografskim

sadrzajem. svaka teritorija ima povrsinu, geografski polozaj, granice i kvalitet.

Granice teritorije mogu biti prirodne i vestacke, prirodna Srbija prema Bih, reka drina, a vestacke su napravljene
po nekom dogovoru, ugovoru izmedju drzava. Matematicke ili geometrijske granice su prave linije koje
odredjuju granicni prelaz. Afrika i Egipat imaju takvu granicu. Etnicke granice
Kvalitet teritorije odredjuje neke ekonomske vrednosti, plodnost, obradivost zemljista, prirodni resursi, bogatstva,
rude...
Prema politickom statusu izdvajaju se:
1. Teritorija drzave (nezavisna ili suverena teritorija) jeste sva teritorija, sto kopnena sto vazdusna, sto vodena koja je
na neki nacin u vlasnistvu jedne drzave. Sto veca teritorija, to se drzava smatra znacajnijom u medjunarodnom
pravu. Kao Sad, Vatikan je izuzetak, imaju malu povrsinu, a jako su vazni za svetsku politiku.
zavisna teritorija je teritorija koja ne poseduje potpunu nezavisnost kao suverena drzava, i pod kontrolom
je neke druge drzave. Odluke mogu da donose samo uz odobrenje drzave koja je iznad njih. Tipican primer
su kolonije koje su se razvile posle 2. svetskog rata. One su bile pod neogranicenom vlascu neke odredjene
drzave( metropole) iako su nekad bile znatno udaljene(rusija moskva - kalinjingrad) Grenland i Farska
ostrva - danska, olandska ostrva - Finska
sporna teritorija je politicki subjekt, oblast koju dve ili vise drzava smatraju svojim sastavnim delom. Indija
i pakistan smatraju Kasmir delom svoje drzave. Kosovo, albanija i srbija.
2. teritorija pod medjunarodnom upravom se nalazi pod medjunarodnom kontrolom, njome mogu upravljati jedna
ili vise drzava. One mogu biti mandati i teritorije pod starateljstvom. Mandatima su do drugog svetskog rata
nazivana podrucja pod specijalnom upravom velikih sila. A nakon drugog svetskog rata Poveljom ujedinjenih
nacija te teritorije dobijaju naziv teritorije pod starateljstvom, sa ciljem da se ucvrste ekonomski, politicki,
socijalni, provsetni napreci. Poslednja teritorija pod starateljstvom bila je Palau, ali je ona 1994. proglasila
nezavisnost.
3. internacionalizovana podrucja su stavljena pod medjunarodnu upravu, nije u pitanju vladavina izmedju jace i
slabije drzave, vec poseban reezim na nekom podrucju koje nije suverena drzava. Slobodna tertorija trsta 1947-
1954. Uprava ovakvim teritorijama se vrsi u ime medjunarodne zajednice.
4. okupirana teritorija je geografska oblast koja se nalazi pod vojnom kontrolom druge drzave, Zapadna Sahara je
pod upravom Maroka, koji smatra svojom juznom provincijom.

Sa stanovista administrativno - teritorijalne organizacije drzave, mogu se izdvojiti dva tipa teritorije :
Savezna teritorija je politicki subjekt koji se nalazi u neposrednoj nadleznosti centralne vlade u okviru federalne
drzave: Kuala lumpur u Maleziji, Putradzija i Labuan
Teritorija glavnog grada u nekim zemljama predstavlja posebnu politicko- administrativnu jedinicu u kojoj se
nalazi sediste drzave. Il de frans u francuskoj, Berlin u nemackoj. Postoje i glavni gradovi koji nisu administrativno
politicke jedinice npr oslo u norveskoj.

>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

Drzava - politicka i pravna organizacija drustva. Državni identitet se predstavlja grbom, zastavom i državnom
himnom, po kojima se svaka drzava razlikuje, a gradjani se ujedinjuju.

Država ima međunarodni pravni status- cine državni suverenitet i međunarodno priznanje. ukoliko država ne
poseduje potpuni međunarodno-pravni status, onda je reč o zavisnoj državi. Suverinitet se manifestuje kao
potpuna kontrola vlasti, neogranicena.

Zavisne drzave:
1. Vazalne države –priznaju stranu vlast,vlast neke druge drzave nad sobom ne vode svoju spoljnu politiku
(npr. Srbija –Turska pre sticanja nezavisnosti)
2. Marionetska država – formalno nezavisna, suštinski politički vrlo zavisna od druge države ( 1932.
Mandžuko -Japan)
3. Protektorat –slabija država se stavlja pod pokroviteljstvo jače, poveravajući joj vođenje međunarodnih
poslova (Protektorat V.Britanije nad Indijom 1803-1858, Egiptom 1882-1922)
POLITICKO GEOGRAFSKI ELEMETI DRZAVE
 TERITORIJA:
Prema velicini teritorije dele se na velike vece od 1m km2, srednje od 100 000 do 1m km2 i male,
manje od 100 000km2. Rusija je najveca 17.098.242km2, Kanada 9,984,670km2. Najmanje Vatikan
0.44Km2, Monako 2km2 i Nauru 21km2. Velike drzave imaju veca prirodna bogatstva... ali i veci problem
sa kontrolom te teritorije, dok male imaju malo resursa a dobru kontrolu.
Prema obliku teritorije mogu biti kompaktne (madjarska, poljska), izduzene (norveska, cile),
podeljenje, obuhvataju veci broj ostrva (indonezija, japan i filipini. ili se sastoje od kontinenata i ostrva
(grcka, italija, danska...) i ogradjene (lesoto i vatikan).
 STANOVNISTVO: najvazniji element drzave, zivi stanovnistvo te drzave, stranci bez drzavljanstva (apatridi)
i sa drzavljanstvom (bipatridi)
 GEOGRAFSKI POLOZAJ: odnos teritorije države prema fizičko-georafskim i socio-ekonomskim faktorima
važnih za razvoj, organizaciju i funkcionisanje njene teritorije.
1. Matematicko geografski odredjuje geografske kordinate neke drzave i odnosi se na
polozaj drzave prema ekvatoru i pocetnom meridijanu. gs, gd
2. Fizicko geografski pokazuje polozaj drzave prema fizicko geografskim komponentama,
reljef, klima, voda, sirovine, biljke, zivotinje...
Prema reljefu, drzave mogu biti nizijske(Holandija), planinske(Austrija),
visokoplaninske(Nepal) i mesovite, u kojima se smenjuju nizije i brdsko planinske oblasti.
Prema tipu klime dele se na ekvatorijalne(kongo), subekvatorijalne(zambija,
madaagaskar), tropsko monsunske Indija, tropsko - pustinjske(irak), sredozemne,
umereno okeanske, umereno kontinentalne Srbija, subpolarne...
Prema polozaju u odnosu na more, primorske i kontinentale
3. Ekonomsko geografski ukazuje na polozaj drzave u odnosu na razvijene i nerazvijene
delove sveta
4. Politicko geografski ukazuje na geografski polozaj prema drugim glavnim poliickim
subjektima.
Glavni grad -sedište zakonodavne i izvršne vlasti i drugih najviših nacionalnih institucija, kao i stranih
predstavništava (ambasade, konzulati) u većini država se nalazi u istorijskom jezgru
dva tipa:
evropski (glavni grad je i najveći grad) američki (između dva velika grada izabran je
treći, manji, npr. SAD, Kanada, Australija)
države sa dva glavna grada: Holandija, Bolivija, Čile, Gruzija... JAR – 3: Pretorija, Blumfontejn, Kejptaun
države koje su premestile glavni grad: Brazil, Turska, Kazahstan, Mjanmar, Tanzanija, Kot d’ Ivoar, Nigerija
Medjunarodni ekonomsko - politicki odnosi su jako vazna odlika svake drzave. Saradnja sa drugim drzavama
je skoro neizbezna u danasnje vreme.
Društveno-političko uređenje – način političkog organizovanja države: politički sistem (režim), oblik vladavine
oblik državnog uređenja
Politički sistem –pokazuje stepen učešća naroda u vlasti
Tipovi država prema političkom sistemu:
demokratski režim (višestranački sistem, izbori...)
nedemokratski –jednopartijski sistem u S.Koreji, diktatura u Turkmenistanu, islamska teokratija u Iranu)
Države prema obliku vladavine: monarhije republike
Monarhija –grč. monos –jedan, archos-upravljač, vrhovna vlast –monarh, nasleđivanje
kneževine (Monako, Andora, Lihtenštajn)
carevine (Japan)
kraljevine (UK, Španija, Norveška, Holandija, Belgija, Danska, Lesoto, Maroko, Esvatini,
vojvodstva (Luksemburg)
sultanati (Brunej, Oman)
emirati (UAE, Katar, Kuvajt, Bahrein)
monarhije:
apsolutističke, vladar odlucuje (Saudijska Arabija, Katar, Oman, Brunej)
parlamentarne , parlament odlucuje(vlast monarha je ograničena ustavom i parlamentom)
Republika – lat. res publica–javna stvar, stanovništvo na izborima bira organe vlasti
predsedničke (predednik ima izvršnu vlast, a parlament zakonodavnu vlast, predsednik je
istovremeno šef države i premijer)
parlamentarna ( parlament ima zakonodavnu i izvršnu vlast, a predsednik je reprezentativna
ličnost)

Države prema obliku državnog uređenja: proste ili jednostavne (unitarne)

složene (federacije i konfederacije)
Unitarne države (najbrojnije u svetu): centralizovani organi vlasti (jedan organ uprave i nosilac suvereniteta)
suverenitet na celoj teritoriji velike zemlje imaju složenu i višestepenu administrativno-teritorijalnu podelu
(najčešće je trostepena; pr Francuska-petostepena :regioni, departmani,oblasti, kantoni i komune)
Federacija ili savezna država zajednica više federalnih jedinica (države, republike, provincije,zemlje,
pokrajine) one imaju određeni stepen autonomije, npr. zakonodavstvo, sudstvo i uprava jedino je savezna
vlast suverena najbolje političko rešenje za države u kojima žive narodi različite kulture, religije i jezika
SAD, Kanada, Brazil, Australija, Argentina, Venecuela, Nigerija, Indija, Rusija, Švajcarska...
40% svetskog stanovništva i 50% kopna.
Konfederacija- savez država danas ne postoji pr. Švajcarska 1291-1848. Peruansko-bolivijska 1836-1839.
Ujedinjena Arapska Republika (Egipat i Sirija) 1958-1961. Senegambija (Senegal i Gambija) 1982-1989.

>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
Savremenu politicku kartu sveta kreiraju dva suprotna procesa:
Integracija - ekonomsko politicko ujedinjenje i saradnje drzava,
Dezintegracija - teznja naroda za stvaranje vlastitih nezavisnih drzava, razlozi dezintegracija su brojni: nagli
porast broja teritorijalnih sporova u svetu, nasledjene granice u Africi koje su nekada proizvoljno iscrtavane...
Separatizam, iredentizam, regionalizam i autonomastvo su politicke doktorine zasnovane na
dezintegracijama
Separatizam predstavlja političku doktrinu koja podrazumeva kulturno, etničko, versko ili rasno
odvajanje od veće grupe. Politika izdvajanja zbog verovanja da veća grupa (narod) ugrožavanjihov identitet
oblici separatizma:
 latentan (zasnovan na kolektivnom sećanju zajednice na nekadašnju autonomiju ili
nezavisnost)
 aktivni: miran (peticije, referendum, nepoštovanje državnih zakona, mitinzi, separatistički
pokreti...) nasilan (nemiri, gerilski i teroristički napadi, građanski ratovi)
 Iredentizam je politička doktrina – članovi pokreta nastoje da vrate teritoriju koju smatraju svojom
(u religijskom, etničkom i kulturnom smislu), a trenutno je deo neke druge države zasnovana na neslaganju
sa drugim zajednicama, otporu prema zapostavljanju njihovog jezika, kulture ili religije, propagandi,
ekonomskoj ili političkoj dominaciji većinskog naroda itd nacionalistički pokreti najčešće zagovaraju
iredentizam
Regionalizam je pol. doktrina koja je usmerena razvoj političkog sistema zasnovanog na dva ili više
regiona: Obuhvata pokrete
pokreti koji zahtevaju teritorijalnu autonomiju unutar unitarnih država
pokreti za političku decentralizaciju i autonomiju
pokreti koji žele da sprovedu politiku regionalnog razvoja
favorizuju federalno ili konfederalno uređenje
Autonomastvo obuhvata zalaganje pojedinaca, organizacija, stranaka i pokreta za veću
autonomiju u okviru matične države. Može biti uvod u dalje zahteve za potpunim odvajanjem, posebno kada
su prisutne etničke, kulturne i ekonomske razlike među stanovništvom ( SFRJ početkom devedesetih godina
20. veka)
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
Kolonizacija je proces koji j poceo od velikih geografskih otkrića do druge polovine 20. veka u
kome politički, vojno i ekonomski jaka država (kolonijalna sila) osvaja slabiju zemlju (kolonija), upravlja njenim
sredstvima, radnom snagom, tržištem i utiče na njene društveno-ekonomske i kulturne promene .dovela do
podele sveta na razvijene i nerazvijene ,Evropa je tokom kolonizacije postala ekonomski najrazvijeniji deo
sveta. Dekolonizacija je oslobađanje kolonija od kolonizacione vlasti i sticanje nezavisnosti (oslobodilački
ratovi)
4 faze dekolonizacije:
I- odvijala u 18.veku u S.Americi oslobodjeno 13 kolonija koje su (1776. formirale SAD-13 brit. kolonija)
II-tokom 19. veka u J.Americi (oslobodjene španske i portugalske kolonije)
III-između dva svetska rata (britanske kolonije dobile status dominiona(samostalnih drzava koje priznaju
vlast britanske kraljice)-Kanada, Australija, N.Zeland i JAR; nemačke kolonije su postale mandatne
teritorije Društva naroda)
IV-posle II svetskog rata (preko 100 država steklo nezavisnost u Africi, Aziji, J.iSrednjoj Americ i
Okeaniji)
Blokovska podeljenost i period hladnog rata: nakon drugog s.r. da bi odrzale mir u svetu saveznicke
drzave su porazenu Nemacku podelile na 4 okupacione zone. Sad, UK i francuska su se ujedinili i formirali
Saveznu republiku nemacku(zapadna nemacka), sa bonom kao glavnim gradom. SSSR je uveo jednopartijski
sistem(komunizam i proglasio Demokratsku republiku nemacku ( istocna nemacka) glavni grad Berlin. Iako je
berlin bio u sssr, u njemu je bilo i saveznika, pa su zbog toga izgradili Berlinski zid 1961. Taj zid je bio olicenje
Hladnog rata. Vodjen je 1961-1989 svim mogucim sredstvima, da bi se oterali sssr, vojno politicki savez
izmedju Varsavskog i Nato pakta. Borili su se u osvajanju svemira, kulturi, psihi... zavrsio se padom berlinskog
zida 1989 i raspadom sssr 1991. Posledice su dominacija sad, eu, rusije,kine, japana...
Noekolonijalizam se pojavljuje u drugoj polovini 20. veka. Sinonim za savremeni kolonijalizam gde je
oruzana sila zamenjena ekonomijom i politikom. Države, bivše kolonije, dobijaju punu političku nezavisnost,
ali je njihova privreda i dalje pod uticajem i kontrolom stranog kapitala Glavni nosioci su multinacionalne
kompanije (MNK). Vladine i nevladine organizacije utiču na ekonomsko-političku orijentaciju i tempo razvoja
država.
Tehnoloski kolonijalizam najnoviji vid kolonijalizma, tehnološka zavisnost malih drzava od velikih sila
posledica velikog napretka nauke i tehnike krajem 20. i početkom 21. veka,razvoj informaciono-
telekomunikacionih tehnologija koje omogućavaju globalnu razmenu znanja države u razvoju-žrtve tehnol.
kolnijalizma –emigracija stručnjaka, izdvajaju velika sredstva za novu tehnologiju i sa velikim teškoćama prate
naučno-tehnološki razvoj prateća pojava ekološki kolonijalizam premeštanje zastarelih tehnologija u zemljeur
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
SFRJ - socijalisticka federativna republika jugoslavija je postojala od 1943 do pocetka devedesetih godina
1991. Prvo ime Demokratska Federativna Jugoslavija 1963 preimenovana u sfrj. Zauzimala je povrsinu od
255.804km2 i imala 23, 5 miliona stanovnika. Jednopartijska, federalna i nesvrstana drzava sa planskom
privredom i sistemom radnickog samoupravljanja. 1992 nezavisnost proglasavaju Slovenija, hrvatska,
Makedonija i Bosna. Iste godine dve preostale srbija i crna gora formiraju Saveznu republiku jugoslaviju, koja
2003. menja ime u Zajednica Srbije i Crne Gore. Crna gora proglasava nezavisnost 2003.
SSSR - savez sovjetskih socijalistickih republika. prva socijalisticka drzava na svetu. Nastala 1922. posle
Oktobarske revolucije 1917 i ruskog gradjanskog rata 1918 - 1921. Nakon drugog svetskog rata postaje jedna
od dve svetske supersile i na tom mestu ostaje 40 godina u srednjoj i istocnoj evropi odrzava dominaciju.
Raspad je pracen urusavanjem ekonomskih i politickih struktura 1991 dovodi do nastanka 15 nezavisnih
drzava estonija, letonija, rusija, jermenija....
Cehoslovacka je postojala do 1918, plisanom revolucijom se podelila na Cesku i Slovacku.

1884 na berlinskoj konferenciji evropske kolonijalne sile su podelile africke granice bez prisustva same afrike,
spajali nespojivo, etnicke grupe, plemena.... Zbog toga se danas u africi desavaju veliki sukobi na raznim
poljima od politike do kulture.
Organizacija ujedinjenih nacija UN se deklarise kao globalno udruzenje vlada koje saradjuje na polju
medjunarodnog prava, globalne bezbednosti, ekonomskog razvoja i socijalne jednakosti. to je medjunarodna
organizacija koju je u San Francisku osnovala 51 drzava, a sediste joj je u Njujorku. Jugoslavija je bila jedna od
osnivaca. Srbija je usla 1 novebra 2000.Un upravlja generalna skupstina koja je sastavljena od svih
predstavnika zemalja. Savet bezbednosti Un je najvaznije telo, ono je zaduzeno za ocuvanje mira i
bezbednosti u kriznim delovima sveta. Vece je sastavljeno od 5 stalnih clanica sad, francuska, uk, rusija i kina i
10 privremenih koji se biraju svake dve godine.
Specijalni programi: UNICEF medjunarodni deciji fond un za hitne potrebe
Unesko organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu
FAO organizacija za hranu i poljoprivredu
SZO svetska zdravstvena organizacija
MMF medjunarodni monetarni fond
UNHCR kancelarija visokog komesarijata za izbeglice
SMO Svetska meteoroloska organizacija..
Sluzbeni jezici su engleski, francuski, spanski, ruski, mandarinski i araoski, a radni su engleski i francuski