СУБЈЕКТИ

МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА

Доц. Др Нина Сајић

nina.sajic@fpn.unibl.org

Бања Лука, 20.11.2020. године

Актери/субјекти у политичким наукама

Субјекти међународног права су носиоци међународних права и

обавеза, а субјекти међународних односа су носиоци способности
дјеловања на међународној сцени.

Субјекти међународног права

1.правна способност
2. пословна способност
3. процесна способност
4. деликтна способност

Међународни актери vs домаћи актери

 СУБЈЕКТИ МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА
УСЛОВИ

1.Организованост
2.Независност
3.Међународни карактер
4.Политички значај
 ДЕФИНИЦИЈЕ

• „субјекти међународних односа су носиоци

одређених дјелатности и збивања карактеристичних
за садржај међународних односа.“ Вукадиновић
• „Субјекти међународних односа спадају уствари у
шири круг чинилаца који утичу на међународне
односе, условљавајући и учествујући у њима“
Димитријевић и Стојановић
• субјекти међународних односа могу се одредити као
носиоци дјелатности која по свом садржају и
простору реализације има међународни карактер и
која се остварује у интеракцији са другим
субјектима међународних односа
 ПОДЈЕЛА

1. Национални (држава, ”националне организације”)

2.Међународни (међународне владине организације)
3.Транснационални (међународне невладине организације, транснационални
политички покрети, транснационалне вјерске организације, транснационалне
привредне организације)
Димитријевић и Стојановић (1996.)

1.Државни актери
2.Недржавни актери
 ДРЖАВЕ
• Државе – најстарији и још увијек најважнији субјекти међународних односа

• Елементи државе:

• Територија (највеће Русија, Канада, Кина, САД, Бразил, Аустралија, Индија,

Аргентина, Казахстан, Алжир)

• Становништво (најбројније Кина, Индија, САД, Индонезија, Пакистан, Бразил,

Нигерија, Бангладеш, Русија, Мексико)

• Организована власт

• Сувереност

• Национална привреда

• Национална култура

• Монтевидео критеријуми суверенe државе (стално становништво, дефинисана

територија, сопствена влада, способност да уђе у односе са другим државама)
 ДЕФАКТО ДРЖАВЕ
• државе без широког међународног признања
• Де факто, а у неким случајевима и де јуре имају односе са
другим државама
• Јужна Осетија (1991. отцијепљена од Грузије),
Придњестровље (1990. од Молдавије), Абхазија (1999.од
Грузије), Нагорно Карабах (1992. од Азербејџана), Турска
Република Сјеверни Кипар (1983. од Кипра), Сомалиленд
(од Сомалије 1991.)
• Палестина (1988.), Западна Сахара (1976.)
• Тајван (Република Кина 1949.)
СУБДРЖАВНИ АКТЕРИ
• федеративне јединице, ентитети, провинције,
кантони, језичке заједнице, региони, аутономне
области, али и градови
• Интензивинје присуство од 80тих прошлог вијека
• Фактори: економска глобализација,
демократизација, људска права,
децентрализација, федерализација,
регионализација, пораст национализма, ЕУ
интеграције итд.
• Парадипломатија
• Инструменти
МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

• Међународне организације -међународним

уговором основани институционализовани
облици заједништва најмање три државе које
имају најмање један стални орган и одређен
циљ дјеловања.
• Међународне међувладине организације
• Међународне невладине организације
 МЕЂУНАРОДНЕ ПРИВРЕДНЕ
ОРГАНИЗАЦИЈЕ
• Међународне привредне организације - свака
фирма, корпорација или слична међународна
организација која има међународни карактер
по саставу капитала, управљачких тијела и
међународној распрострањености.
 ПОКРЕТИ

• Синдикални покрети
• Пагвашка конференција (1957.)
• Свјетска ционистичка организација (1897.)
 ВЈЕРСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

• Протестантска црква, ислам, јудаизам – слаба кохезија

• Православне цркве – у принципу националне

• Римокатоличка црква – централизована; сједиште – у

Ватикану; уговори које склапа са државама -
конкордати
 НАЦИЈЕ

• Формиране нације које траже формирање

сопствених држава
• Антиколонијализам, сепаратизам
 НАДДРЖАВНИ СУБЈЕКТИ
МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА
1. Испуњавају услове (организованост,
независност, међународни карактер, политички значај)
• Елементи међународних организација
(чланство држава)
• Елементи државе (сличност федерацији-
конфедерацији, преузимање дијела
суверенитета државе)
• ЕУ (Шуманова декларација 9. мај 1950.
Европска заједница за угаљ и челик,
Европска економска заједница)
 ОДНОС СУБЈЕКАТА
МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА
 МЕЂУНАРОДНА ЗАЈЕДНИЦА
• Међународна заједница- заједничке вриједности и
интереси-лојалност

• Међународно друштво

• Свјетско друштво

• Међународни систем (скуп независних политичких

јединица који дјелују једни на друге)

• Структура међународне заједнице (елементи и околина)

• Типологија по расореду моћи:

1. империјална
2. поларизована
3.неполаризована (дифузна)
 РАВНОТЕЖА СНАГА
• Један од најстаријих система за заштиту универзалних и
заједничких вриједности
• Моћ једне државе или групе држава сузбија се моћи друге
државе или групе држава
• Механизми стварања (аутоматски, држава-балансер,
свјесни)
• Предуслови:
1. велике силе
2. рационално дјеловање
3. сличност држава
4. мјерење моћи
5. органичени ратови
• Интервенционизам
• Тампон државе
 КОЛЕКТИВНА БЕЗБЈЕДНОСТ
• Систем за заштиту универзалних и заједничких вриједности

• Шире и уже схватање појма (”савез свих против сваког”)

• Предуслови:
1. већи број једнако моћних
држава 2.
сличност држава
3. рестриктивна примјена
оружане силе
4. јасна
дефиниција агресије
5. обавеза помоћи жртви агресије
6. остварење
оправданих захтјева мирним путем

• Друштво народа

• Уједињене нације –”глобално удружење влада које сарађују

на пољу међународног права, глобалне безбједности,
економског развоја и социјалне једнакости.”
 СВЈЕТСКА ВЛАДА

• Више од колективне безбједности

Два модела:

1. Свјетска федерација постојећих држава

• Потпутно разоружавање држава

2. Креирање централне власти (империјалистички приступ vs

пацифистички приступ свјетских федералиста)

• Промјена схватања националне безбједности

Хвала на пажњи