*Dimenzije moci po Karlu Dojču : 1. Količina (težina), 2. Prostor 3.

Ospeg
4.Domašaj

Vukadinovic (Ekonomska sredstva)

- Vrste ekonomskih sredstava

1. Sredstva pomoću kojih se utiče na ponašanje države kada postoje
normalni odnosi izmedju njih (nagrade)
( Inostrana pomoć, Pomoć u razvoju, Trgovinski sporazumi i
usmeravanje trgovine )
2. Prisilna ekonomska sredstva ( tehnika tarifa, kvote, bojkot, embargo,
prekid ekonomske pomoći, zajmova i kredita

Vukadinović (Vojna sredstva)

-Klasifikacije ratova :

1. Promatrajući ljudsku prirodu kao osnovni izvor svih nesporazuma i sukoba.

2.Drugo objašnjenje uzroka ratova jeste nesavršen medjunarodni sistem u kome

nema mogućnosti poštovanja određenih pravila, nema neke jedinstvene vlasti, a
pitanja sigurnosti svaka zemlja nastoji rešavati samostalno, izolovano.

3. Ističu da se pravila borbe za opstanak iz sveta prirode automatski prenose i na

polje medjunarodnih odnosa, deo autora prikazuje rat kao borbu u kojoj snažni
ostaju , a slabiji propadaju. Rat je najviši oblik kazne božje.

4. Posmatrajući rat u sklopu društveno –političkih i ekonomskih odnosa

karakteristićnih za fazu prelaska kapitalizma u imperijalizam. U nepravedne ratove
spadaju oni u kojima dominiraju imperijalističke težnje .

Vukadinović smatra da postoji striktna povezanost i medjuzavisnost izmedju

unutrašnje i spoljne politike države zato što :

1. Obe stvara ista grupa ljudi

2. glavni ciljevi su usmereni na jačanje pozicije te grupe

3. ciljevi se stvaraju na osnovu interesa koji su temelj razvoja društva.

SUVERENOST (Vukadinović)- stanje u kojem drava ima najvišu vlast iznutra i
nezavisnost spolja- tako suverena država samostalno donosi predvidive
/nepredvidive odluke, deluje kao subjekt medjunarodnih odnosa, formira svoju
unutrašnju i spoljnu politiku i ravnopravan je partner sa ostalim zemljama.

ROZENAU

Spoljni faktori uticaja

1.Spoljni faktori uticaja koju deluju izvan države (zastrašivanje ili suzbijanje,
saradnja ili promena sredine , integracija ili dezintegracija )

2. Spoljni faktori uticaja koji deluju unutra države ( aktivnost različitih

ekonomskih grupa, nezadovoljne i otuđene društvene grupe, organizovane mreže )

Rozenau smatra da postoji 5 osnovnih grupa faktora unutrašnjeg

uticaja :
1. Individualni faktori – kvalitet , talenat , prethodno iskustvo
2. faktor uloge , odnosno uticaj aktera spoljne politke .
3. državni faktori – struktura koja ograničava.
4. društvene promene – sadrže različite vrste nedržavnih aspekata čvrsto
pisutnih u društvu.
5. sistemske varijable- obuhvataju sva spoljna zbivanja koja utiču na odluke
koje donosi kreator politike.

Brucanov model predteorije

1. Prirodna i materijalna osnova (sistemske varijable) geografski milje i

stanovništvo, proizvodnja dobara.
2. društvene snage (društvene varijable ) – klase i nacije sa njihovom
ideološkom svešću, psihološkim impulsima i reakcijama.
3. Faktori zavisnosti, posebno ekonomski , politički i vojni.
4. mehanizam donošenja odluka (državne varijable)
5. vodjstvo (uloga i individualne karakteristike)
Pod DETERMINANTAMA SPOLJNE POLITIKE podrazumevaju se oni
faktori koji uslovljavaju i opredeljuju pravac i cilj spoljne politike date
države.
Klasifikacija ( Istorijske i savremene, Unutrašnje i spoljne, Ekonomske i
političke , Prirodne i društvene, Stalne i promenljive).

*Istorijske determinante –odnose se , po pravilu , na istorijski karakter

razvoja datog društva, na nastanak i razvitaknjegove državnosti, na momente
iz prošlosti koje uvek imaju uticaj na savemene odnose sa drugim državama.
*Savremene determinante proizilaze iz savemenog razvitka i vezane su za
razvitak i karakter društvenog sistema date države i njegove birne
komponente ili za karakter savemene epohe i medjunarodnih odnosa.

* Prirodne i društvene :
U prirodne bismo mogli svrstati : geografski položaj, planinski
/ravničarski /pomorski karakter zemlje, veličina teritorije , stanovništvo.
U Društvene ubrajamo različite društveno –ekonomske i političke faktore .
*Privremene i trajne
Privremene (promenljive) podrazumevaju trenutne odnose snaga u svetu,
aktuelno političko stanje u zemlji i regionu.
*Trajne (konstantne vrednosti) jesu prirodne determinante, pre svega.
Npr geografski položaj zemlje i njen strateški značaj.

Spoljna politika je sistem aktivnosti koji su zajednice razvile da bi

promenile ponašanje drugih država i da bi svoje aktivnosti prilagodile
medjunarodnom okruženju- Džordž Modelski.

Akterima (učesnicima) nazivamo nosioce svetske politike, to mogu biti

države , medjunarodne organizacije, multinacionalne korporacije,
nevladine medjunarodne organizacije, autohtone narode, terorističke
grupe.
Državni suverenitet- vrhovna vlast države u vođenju domaće politike
i spoljnih odnosa.
Država je pravno lice sa stalnim stanovništvom, jasno definisanom
teritorijom i vlašću sposobnom da realizuje suverenitet.

Nacija je skup ljudi koji se na osnovu nacionalne, jezičke ili kulturne

sličnosti osećaju pripadnicima iste grupe.
Nacionalna država- podrazumeva približavanje izmedju teritorijalnih
država i psihološke identifikacije ljudi unutar njih.
Bruto društveni proizvod (BDP)- merilo proizvodnje robe i usluga
u nekoj zemlji u datom periodu.
Diverziona teorija rata- tvrdnja da vođe pokreću sukobe u inostranstvu
kao način da povećaju nacionalno jedinstvo u zemlji time što će pažnju
domaće javnosti odvratiti od nerešenih domaćih problema.
Autokratska vladavina- sistem autoritarne ili totalitarne vlasti gde je
neograničena vlast koncentrisana u rukama jednog čoveka.
Ustavna demokratija- procesi upravljanja zemljom koji omogućavaju
da ljudi preko svojih izabranih prestavnika vrše vlast i utiču na državnu
politiku.
Kraj istorije- teza koju je postavio Frensis Fukujama da je nadmetanje
sa centralnoplanskim državama prestalo zbog toga što su liberalna
demokratija i tržišna privreda jedine realne opcije za savremena društva.
Teorija demokratskog mira- teroija po kojoj demokratske zemlje ,
mada ponekad ratuju protiv drugih, ne ratuju medjusobno.
Neoliberalizam- teorija koja objašnjava način na koji medjunarodne
institucije unapredjuju globalne promene, saradnju, mir i prosperitete
putem kolektivne reforme.
Konstruktivizam- je naučni pristup istraživanju koji naglašava značaj
učesnika (ljudi i grupa) i zajedničkih značenja koja oni konstruišu da bi
definisali svoj identitet, interese i institucije- shvatanja koja utiču na
njihovo ponašanje.
Atributi država- karakteristike država koje utiču na spoljnopolitičko
ponašanje kao što je njihova veličina,bogatstvo i stepen ogovornosti
njihovih vođa prema građanima u odnosu na druge države.
 Racionalni izbor- procedure donošenja odluka vođene pažljivom
definicijom situacije, odmeravanjem ciljeva , razmatranjem svih
alternativa i izborom onih opcija koje će najverovatnije postići najveće
ciljeve.

Racionalnost kao niz aktivnosti koje obuhvataju intelektualne

korake :
1. Problem raspoznavanja i definicije ( Potreba za odlučivanjem javlja se
kada političari uoče spoljni porblem i pokušaju da objektivno definišu
njegove specifične karakteristike.
2. Izbor cilja ( oni koji su odgovorni za odluke u oblasti spoljnih
poslova, moraju da odrede šta žele da postignu. Potrebno je
identifikovanje i rangiranje svih vrednosti (bezbednost, demokratija,
ekonomsko blagostanje )
3. Identifikacija alternativa ( Sastavljanje spiska svih raspoloživih
političkih mogućnosti i procenu cene koju svaka nosi sa sobom).
4. Izbor ( racionalnost podrazumeva izbor jedne jedine alternative sa
najboljim izgledima da se postigne željeni cilj.

Teodor Sorenson je opisao postupak u osam koraka za donošenje političkih odluka:

1. Postizanje saglasnosti o činjenicama

2. Postizanje saglasnosti o opštem političkom cilju
3. Precizno definisanje problema
4. Razmatranje svih mogućih rešenja
5. nabrajanje eventualnih posledica koje proističu iz svakog rešenja
6. Preporučivanje jedne opcije
7. Saopštavanje odabranog rešenja
8. Obezbeđenje njegovog sprovođenja

 Politička agenda predstavlja promenljiv spisak problema i pitanja

kojima vlade u određenom momentu posvećuju posebnu pažnju.
 Igra na dva nivao je koncept koji se odnosi na sve veću potrebu da
domaći političari donose odluke koje će zadovoljiti i domaće i
spoljnopolitičke ciljeve.
  Teorija prespektive je socio-psihološka po kojoj je proces
odlučivanja u oblasti spoljne politike ograničen formiranjem
mišljenja i tendencijom da se preterano reaguje u kriznim
situacijama, postoji sklonost da se odluke donose na osnovu
pretpostavljenih izgleda da moguće alternative dovode do ispunjenja
ciljeva, a donosioci odluka nastoje da izbegavaju rizike pri
odlučivanju o mogućim dobicima ali prihvataju rizik kada su u
pitanju odluke o očekivanim gubicima.

Birokratija ( ogran, normativna komisija i ministarstva koja vrše funckije

centralne vlasti.) ( povećava efikasnost i racionalnost).

Višestruko zalaganje – koncept prema kome se od boljih i racionalnijih odluka

dolazi kada se one donese u grupnom kontekstu, koji omogućuje da se čuje
mišljenje zagovornika različitih alternativa tako da se kritilki oceni izvodljivost
različitih opcija.

Grejem Elison –dva elementa birokratskog političkog modela

1. Organizacioni proces
2. Državna politika

Birokratski politički model- opis odlučivanja kod koga se smatra da su

spoljnopolitičke odluke bazirane na pregovaranju i kompromisu između
državnih organa.

Politilke mreže –vođe i organizovani interesi koji formiraju privremene

saveze da bi uticali na određenu spoljnopolitičku odluku.
 Margaret Herman – uticaj vođa se menja zbog dejstva najmanje 6 činilaca :
1. Kakav je njihov pogleda na svet
2. Kakav je njihov politički stil
3. Šta ih motiviše da zauzimaju određene stavove
4. Da li su zainteresovani za spoljne poslove i imaju li odgovarajuće
obrazovanje u toj oblasti
5. Kakva je bila spoljnopolitička klima u vreme kada je vođa započinjao svoju
političku karijeru.

Pet pristupa u tumačenju spoljnopolitičkog odlučivanja

1. Racionalni pristup
2. Psihološki pristup
3. Institucionlani pristup
4. Interakcijski pristup
5. Sistemski pristup
Postupci pretežno vezani za privredu
1. Carine
2. Kvantitativna spoljnopolitička ograničenja
3. Kvalitativna spoljnopolitička ograničenja
4. Spoljnotrgovinski monopol države
5. Zabrana uvoza i izvoza
6. Prodiranje na strano tržište
7. Ekonomska pomoć

Postupci prvenstveno vezani za prinudu

1. Zastrašivanje 2.Pojedinačni akti nasilja 3.Oružana
intervenicja 4. Ograničeni rat 5. Rat