POJAM I SHVATANJA POLITIKE

1. SEMANTIKA ZNAENJA 2. EPOHALNO ISTORIJSKA ZNAENJA POLITIKE 3. MODERNO SHVATANJE POLITIKE 4. JEDNOSTRANO TANA POIMANJA POLITIKE 5. TELEOLOKO 6. ETATOLOKO 7. KRATOLOKO 8. DISTRIBUTIVNO 9. ELITISTIKO 10.DISCIPLINARNA ZNAENJA POLITIKE

dr Slavia K d Sl i Kovaevi, docent i d t Predavanje II

Semantiko znaenje
Poreklo rei politika je staro-grko. Iz korenske rei polis izvedeni su i

drugi d i iizrazii i znaenja, a llatinske spone prema modernom iizrazu rei j ti k d i jesu Politia i Politica. Pod politikom podrazumevaemo delatnost p p usmerenu na osmiljavanje, organizovanje, voenje i regulisanje zajednikog ivota ljudi, u j p , , skladu sa njihovim potrebama, interesima, predstavama, ciljevima i sredstvima u odreenoj zajednici, uz saglasnost svih ili uz podinjavanje ( p (sa pristankom ili bez pristanka)(prof. upi). p ) (p f p ) Ovo je operativna definicija politike od koje polazimo.

Antiki termini za politiku

Grci
Politea: grad-drava, ustav,

Rimljani
Civitas: drava, ustav,

uredjenje dj j Polites: graani, lanovi politike zajednice, dravljani Politikos: politiki ivot, bi li ik li iki i bios politikos Ta politika: javni poredak, javnost, opti i j i interes, j javno dobro Politika tehne: umee, mudrost vodjenja javnih poslova dj j j ih l

uredjenje. dj j Cives: graani, lanovi politike zajednice, dravljani Civilis: gradjanski, politiki i ili dj ki li iki ivot, societas civilis Res publika: javni poredak, javnost, opti i j i interes, j javno dobro Politica: vetina, umnost vodjenja javnih poslova dj j j ih l

Klasino i novovekovno shvatanje politike

Klasino antiko
Pedagoko: oblikovanje vrlina Jedinstvo morala i politike Jedinstvo drutva i politike H i Horizontalnii odnosii saradnje l d d j

Novovekovno: Makijaveli
Teniko: disciplinovani podanik Nemoralna politika Razdvajanje drutva i politike V ik l i odnosi nadredjenosti i Vertikalni d i d dj i

slobodnih i jednakih Ekskluzivni karakter politike Mala teritorija: neposredna politika participacija Mala zajednica ljudi

podredjenosti Inkluzivni karakter politike Velika teritorija: politika reprezentacija Velika zajednica ljudi

Kompas i antena
Kompas, busola: samoorjentacija i invencija Antena: prijemnik, recipijent Stvaralac i kreator v.s. Reproduktivno

teniko t ik znanje j Klasici bi rekli: Neu ti pokazati put, nauiu te kako se putuje putuje Danas bi rekli: Pokazau ti put ali te neu nauiti da putuje Danas: Upustvo za upotrebu ivota Klasici: Misliti, kreirati ivot

Anglosaksonski termini za politiku

Engleski jezik: Polity, Politics, Policy U srpskom i drugim slovenskim jezicima jedna re dakle re,

politika, ima ire znaenje, ona je najoptiji pojam i oznaava razliite aspekte i strane politike stvarnosti i izraava razliite klase politikih pojava i p p p j procesa u drutvu. Dakle, taj p j , j pojam kod nas ukljuuje sve tri navedena engleska znaenja politike. Zato je neophodno razlikovati opti pojam politike, s jedne strane, od operativnih pojmova, koji ulaze u sastav opteg pojma politike politike. Zato pojam politike ima razliita shvatanja i tumaenja pa stoga postoje metodoloke tekoe u definisanju pojma politike. Otuda mnotvo definicija politike. Koliko autora toliko i odrednica politike. Zbog toga je neophodno klasifikovati razliite teorijske i naune pravce u definisanju i izuavanju politike

 podrazumeva formalnu formalnu,

Termin

Polity

institucionanormativnu odnosno lnu dimenziju p j politike, institucionalni i normativni sklop politikog sistema odnosno forme politike orgnanizacije drutva, litik i ij d t regulaciju postupaka i procedura, politike institucije. To podrazumeva i izbono i drugo zakonodavstvo kojima se pravno reguliu procedure i ponaanja politikih subjekata.

 ima proceduralno znaenje

Termin

Politics

(politika kao politiki proces) i podrazumeva politiki proces odnosno nastajanje, d t j j izraavanje, sukob, p posredovanje i usaglaavanje j g j interesa subjekata u polju javnog delovanja. Politiks se odnosi i naine i mehanizme ragulisanja konflikata. Ovde spadaju klasini politiki koncepti kao t je k to j mo, konflikt, k flikt konsenzus, legitimitet.

 ima funkcionalno znaenje i

Termin

Policy

podrazumeva materijalnu ili sadrinsku stranu politike koja se odnosi na pre-tpostavke sadraje i pre tpostavke, posledice javnog odluivanja i nain sprovoenja politikih odluka, odluka obrada i reavanje problema putem administrativnoupravnog sistema. Rezultat polisypolitike su obavezujue autoritativne litik b j t it ti odluke i njihovo sprovoenje. Ona obuhvata tzv javne politike (ekonomska, kulturna, obrazovna, ( k k k l b socijalna, ekoloka, nauna politika).

Teleoloko shvatanje
Teleologija je nauka ili uenje o svrsi ili cilju. gj j j j
Politika se svodi na ciljeve ili svrhe koje politika zajednica i

drutvo treba da ostvare. Osnovni cilj, svrha antike politike je opte dobro, javni interes, ostvarivanje odredjenih vrednosti. dobro interes vrednosti Procesi politizacije drutva i borba za vlast i mo problematizuju kategoriju cilja i svrhe u politici. Razliiti subjekti u politici imaju razliite, esto i suprotne ciljeve. Partije imaju za cilj osvajanje vlasti na izborima. Gradjani od politike oekuju da ispuni izborna obecanja i cilj im je dobar i pristojan ivotni standard. Interesne grupe imaju cilj da utiu na odluke vlasti u skladu sa njihovim interesima.

Ciljevi i sredstva u politici

Od kratkonih do krajnjih ciljeva Globalni ciljevi (EU, tranzicija u demokatiju, vlast, Taktiki, tekui ili tekuci ciljevi ciljevi u politici odnose se na pojedine

faze politikog procesa. f litik Odnos cilja i sredstva u politici Sredstva su nain postupak put tehnika realizovanja ciljeva nain, postupak, put, Na osnovu odnosa cilja i sredstava odredjuje se karakter politike. Kako se politika odredjuje prema odnosu cilja i sredstva? Da li cilj opravdava upotrebu svih sredstava ili se samo odredjena sredstva mogu upotrebiti za odredjenje za realizaciju cilja ili cilj precizno odredjuje sredstvo? Jednostrano shvatanje: cilj je samo jedna konponenta politike

Etatistiko shvatanje politike

Svodjenje politike na dravnu politiku odnosno politiku

vlade Drava je osnovni subjekt politike. D Drava svojom organizacijom i posredstvom i tit ij j i ij d t institucija ostvaruje ciljeva i upravlja drutvenim interesima i potrebama. Centralna tema ovako shvaene politikologije je prouavanje drave, njene organizacije, razvoja, osnovnih funkcija koje ostvaruje pravo koje donosi i primenjuje. ostvaruje, primenjuje Dakle, prouava formalno-statiku dimenziju drave.

Kratoloko shvatanje
kratosvladati Politiku svodi na nain vladanja, na sticanje i odranje vlasti i

moi, na vladavinske odluke, instrumente vlasti.Ko vlada? Na koji nain vlada..Koja sredstva koristi?U ije ime vlada? Vladavina hijerarhijski odnos nadredjenosti i podredjenosti. Podeluana: 1.vlastodrsce i upravljae p j 2.narod ili one nad kojim se vlada Politika je borba za vlast, dominaciju, ona umetnost vladanja. Vlast je najveca institucionalizovana mo. j j Mo kao nadmo i mo kao mogunost.

Distributivno shvatanje politike

Ue shatanje: p j politika j autoritativna distribucija je j

(raspodela) vrednosti i dobara. ire shvatanje: koje vrednosti promovie politika, kako ih titi, kako ih rasporedjuje Vrednostna mapa drutva: tradicionalne i moderne vrednosti d ti Pitanje smisla i svrhe politike - koje ona vrednosti postulira, afirmie, realizuje postulira afirmie realizuje. Vrednosti su ona dobra za koje se veu interesi i potrebe ljudi.

Elitistiko i populistiko shvatanje politike

Da li je subjekt politike elita ili masa? Italijanska kola politike nauke: Pareto, Mihels, Moska. Elita stvara, oblikuje i sprovodi politiku, dok je narod samo

puki precipijent i i il volje vladajue elite ki i ij t izvrilac lj l d j lit Kriterijumi za dobru politiku elitu Populizam je ideologija mase . ideologija mase Uloga mase kroz istoriji i u tekuem politikom ivotu

Demokratsko i autoritarno shvatanje politike

Demokratska politika
politika izbora izmedju stvarnih

Autoritarna politika
politika eliminie izbor i

alternativa, a autoritarna lt ti t it ciljevi su stvar izbora i saglasnosti svih subjekata, a u autoritarnoj politici, t it j liti i javna politika,zasniva na slobodi, otvorenosti, toleranciji, kritikom preispiti anju preispitivanju socijalizuje i obrazuje. Politika kao racionalna stvaralaka mo l k

namee i b izbor ciljevi su apsolutizovani, daleki, nerealni, iza optih kriju se pojedinani i t j di i interesi. i politika iskljuuje javnost, slui se poluistinama i laima, zasniva se na netoleranciji asni a Manipulie Politika kao politika sile i nadmoi d i

Normativizam i realizam
Razlika izmedju treba i jeste. j j Politika kao norma, ideal ili politika kao injenina

stvarnost Politika kao utopija ili politika kao realna mogunost Politika kao budunost ili politika kao sadanjost Stvarno i mogue u politici Ostvariva politika Iracionalno i racionalno u politici

Odnos norme i stvarnosti

Radikalizam ili Realizam u politici. p Politika: izmedju norme i stvarnosti Nivoi i stepeni ostvarivanja p p j politike Ravnotea izmedju norme i stvarnosti Normativno vrednovanje stvarnosti j Vrednovanje cilja, norme, ideje prema stvarnosti

Primeri
Od vladavine veine do vladavine izabrane manjine j Pravna jednakost i socijalna nejednakost Proces integracije Srbije u EU g j j Politika Srbije prema pitanju Kosova