Појам и врсте рокова у управном поступку

Рок је известан период времена у ком треба или после чијег протека може да се предузме нека
радња у управном поступку. Рокови се рачунају на године, месеце, дане и сате, а почетак и ток
рока не спречавају нерадни дани и празници. Једино у случају да последњи дан рока пада у
нерадан дан или празник, рок ће истећи првог наредног радног дана.

Рокови се могу поделити на више начина:

Преклузивни и дилаторни рокови – пропуштањем преклузивних се губи право на предузимање

радње коју је требало предузети, а пропуштањем дилаторних се то право не губи већ орган
одређује нови рок.

Законом одређени рокови и они које одређује орган – први се, за разлику од других, не могу
продужавати вољом органа или странака, тако да њиховим пропуштањем настају правне
последице.

Продуживи и непродуживи рокови – први су углавном они које одређује службено лице или
закон али са могућношћу продужења. Код других је могућност продужења искључена.

Субјективни и објективни рокови – почетак рачунања код субјективних зависи од сазнања лица
за неку чињеницу, док објективни теку од наступања те чињенице независо од сазнања.

Апсолутно и релативно одређени рокови – први су тачно одређени, а други се одређују као
протек времена од одређеног момента који ће наступити.

Рачунање рокова

Рокови се рачунају на дане, месеце и године. Посебним прописом могу се предвидети и

рокови чије се трајање мери у часовима. У управном поступку рокови се рачунају по тзв.
цивилној компутацији (computation civilis), према којој дани представљају недељиве целине.
Дан предатавља основну мерну јединицу. Сам рок почиње тећи првог наредног дана од дана
достављања (достављање је извршено 5. новембра, а рок је 15 дана, рок почиње тећи од 6.
новембра и истиче 21. новембра ). Ако је рок одређен по месецима односно годинама, тада се
завршава истеком оног дана, месеца, односно године, који по броју одговара дану када је
извршено достављање или саопштење, односно дана у који пада догађај од кога се рачуна
трајање рока (нпр. ако рок почиње тећи 10. маја, а траје месец дана, рок истиче 10. јуна). Ако
тога дана у последњем месецу нема, рок престаје последњег дана тог месеца. Рок може бити и
календарски одређен, па се у таквим случајевима не мора ни рачунати (апсoлутни рокови).