Vebe iz Radnog prava

Odmori i odsustva

ODMOR- prekid rada zbog umora, a radi obnavljanja psiho-fizikih sposobnosti zaposlenog, kako bi posle odmora zaposleni uspeno nastavio sa radom.
-

Poslodavac ne moe uskratiti zaposlenom pravo na odmor u toku dnevnog rada dnevni odmor nedeljni odmor godinji odmor

ODMOR

1.

Odmor u toku dnevnog rada

Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Zaposleni koji radi izmeu 4 i 6h dnevno minimum 15 minuta Zaposleni koji radi prekovremeno- 45 minuta

Odmor u toku dnevnog rada ne moe se koristiti na poetku i na kraju radnog vremena. Uraunava se u radno vreme. O rasporedu korienja odmora odluuje poslodavac.

2. Dnevni odmor
-

Vreme od kraja minulog do poetka novog radnog dana. Minimum 12h neprekidno za korienje odmora izmeu dva uzastopna radna dana.

3. Nedeljni odmor
-

Pravo zaposlenog na nedeljni odmor u trajanju od minimum 24 asa neprekidno. Po pravilu se koristi nedeljom. Poslodavac moe da odredi drugi dan za korienje, ako priroda posla to nalae.

4. Godinji odmor
-

Jedno od osnovnih prava iz radnog odnosa. Ustavom zajemeno pravo. Zaposleni se ne moe odrei prava na godinji odmor, niti mu se to pravo moe uskratiti. Tokom trajanja godinjeg odmora zaposleni ostvaruje pravo na naknadu zarade.

Zaposleni koji po prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid rada dui od 30 radnih dana stie pravo da koristi godinji odmor posle 6 meseci neprekidnog rada. U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godinji odmor u trajanju utvrenom optim aktom ili ugovorom o radu. Zakonski minimum je 20 radnih dana. Zakonski minimum se uveava na osnovu doprinosa na radu, radnog iskustva, strune spreme, godina starosti...

Praznici, odsustva sa rada i privremena spreenost ne uraunavaju se u dane godinjeg odmora. Poslodavac je duan da zaposlenom u sluaju prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskorienom broju dana godinjeg odmora. Godinji odmor se moe koristiti u dva dela. Prvi deo se koristi u trajanju od minimum 15 radnih dana, a drugi deo se mora iskoristiti najkasnije do 30. juna naredne godine. Poslodavac odluuje o vremenu korienja godinjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.

Poslodavac dostavlja zaposlenom reenje o korienju godinjeg odmora najkasnije 15 dana pre datuma odreenog za poetak korienja godinjeg odmora. Ako poslodavac zaposlenom ne dostavi reenje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na korienje godinjeg odmora. Poslodavac moe da uskrati vreme odreeno za korienje godinjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana odreenog za korienje godinjeg odmora. Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godinji odmor, ima pravo na naknadu tete u visini prosene zarade u prethodna tri meseca.

ODSUSTVA - zbog linih potreba i interesa radnika

-

(ne zbog umora). Ne vai pravilo da ga se zaposleni ne moe odrei, niti da mu se odsustvo moe uskratiti.
PLAENO (uz naknadu zarade)

NEPLAENO (bez naknade zarade)

Plaeno odsustvo
Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade u ukupnom trajanju do 7 radnih dana. 7 dana radi: 1. Sklapanja braka, 2. Poroaja supruge, 3. Tee bolesti lana ue porodice
-

5 dana zbog smrti lana ue porodice 2 dana za svaki sluaj dobrovoljnog davanja krvi

Optim aktom moe se produiti trajanje plaenog odsustva. Plaeno odsustvo je ogranieno po svom trajanju, ako ga zaposleni iskoristi u celosti po jednom osnovu ne moe ga koristiti u istoj kalendarskoj godini po drugom osnovu. 7 dana predstavlja ukupan fond raspoloivog vremena.

Neplaeno odsustvo
-

Odsustvo bez naknade. Odluku o neplaenom odsustvu donosi poslodavac. Sluajevi se ureuju optim aktom ili pravilnikom (kolovanje, struno usavravanje, nega bolesnog lana porodice, turistiko putovanje). Najee se koristi u situacijama ako je zaposleni ve iskoristio plaeno odsustvo. Tokom neplaenog odsustva miruju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa. Nije odreeno trajanje neplaenog odsustva.

Mirovanje radnog odnosa

-

Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa privremeno ne teku, iako taj odnos postoji. Dolazi do spreenosti zaposlenog da radi u zakonom predvienim situacijama. Spreenost je privremena.

Zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa u sledeim situacijama : 1. Odlazak na odsluenje, odnosno dosluenje vojnog rok; 2. Upuivanje na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru meunarodno-tehnike ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavnitva (prava ima i brani drug zaposlenog); 3. Privremenog upuivanja na rad kod drugog poslodavca; 4. Izbora, odnosno imenovanja na funkciju u dravnom organu, sindikatu, politikoj organizaciji; 5. Izdravanje kazne zatvora, odnosno izreene mere bezbednosti, vaspitne ili zatitne mere, u trajanju do est meseci.

Zaposleni kojem miruju prava i obaveze ima pravo da se u roku od 15 dana vrati na rad kod poslodavca, po prestanku sluaja zbog kojeg je bio odsutan sa rada. Zaposleni ima pravo da po povratku na rad kod poslodavca, bude rasporeen na isto ili slino radno mesto na kojem je obavljao poslove pre poetka mirovanja radnog odnosa.