Vebe iz radnog prava

Radno vreme

Vreme koje je zaposleni duan da provede na radu (vri poslove kod poslodavca).
PUNO RADNO VREME- vreme koje obezbeuje

1.

pun kapacitet prava i obaveza iz radnog odnosa.

- Iznosi 40h nedeljno, sa tim to poslodavac moe optim aktom utvrditi krae trajanje radnog vremena, ali ne krae od 36h nedeljno.

2. NEPUNO RADNO VREME- radno vreme krae od punog radnog vremena. Proporcionalno se smanjuje kapacitet prava koja bi se ostvarivala u punom radnom vremenu. Zaposleni radi manje, a zbog manjeg obima rada ostvaruje i manji obim prava iz radnog odnosa. Nedeljiva prava zaposlenih. Poslovi sa nepunim radnim vremenom utvruju se Pravilnikom o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta. Koliko rada, toliko para.

3. SKRAENO RADNO VREME skrauje se na

poslovima sa poveanim rizikom (zaposleni koji radi na naroito tekim poslovima kojima se ugroava njegovo zdravlje...) Maksimalno se moe skratiti 10h nedeljno. Isti kapacitet prava kao da radi puno radno vreme. Poslovi sa poveanim rizikom se utvruju Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Skrauje se srazmerno tetnom dejstvu rizinih poslova. to je tetno dejstvo vee, to je i skraenje radnog vremena vee.

4. PREKOVREMENI RAD- rad dui od punog

-

radnog vremena. Na zahtev poslodavca, zaposleni je duan da radi due od punog radnog vremena u sluaju vie sile, iznenadnog poveanja obima posla i u drugim sluajevima kada je neophodno da se u odreenom roku zavri posao koji je planiran. 8h max nedeljno 4h max dnevno

Prekovremeni rad uvek na zahtev poslodavca. Zaposleni koji radi prekovremeno ostvaruje pravo na uveanu zaradu. Zabranjen je prekovremeni rad omladini i enama u poslednjih 8 nedelja trudnoe (u prve 32 nedelje zabrana je uslovna nalaz lekara). Zatita zaposlenih od nezakonitog uvoenja prekovremenog rada obezbeuje se putem kontrole inspekcije rada. Poslodavac treba da donese pismeni pojedinaan akt o uvoenju prekovremenog rada, u sluaju hitnosti moe i usmeni nalog.

RASPORED RADNOG VREMENA- radna nedelja

traje po pravilu 5 radnih dana.

Raspored utvruje poslodavac. Radni dan traje po pravilu 8h. Odmor u toku dnevnog rada (pauza) uraunava se u radno vreme. Poslodavac je duan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda najmanje 7 dana pre promene rasporeda radnog vremena.

PRERASPODELA RADNOG VREMENA- u odreenom

periodu radi se due zbog prirode delatnosti, organizacije rada, boljeg korienja sredstava rada, racionalnijeg korienja radnog vremena, kao i izvrenja odreenih poslova u utvrenim rokovima. MAX- 60h nedeljno u periodu od 6 meseci. U jednom periodu e se raditi due, a u narednom toliko krae. Ne postoji pravo na uveanu zaradu (preraspodela nije prekovremeni rad) Zabranjena je preraspodela radnog vremena omladini i enama u poslednjih 8 nedelja trudnoe, kao i preraspodela na poslovima sa poveanim rizikom i na poslovima na kojima je uvedeno skraeno radno vreme.

Preraspodela moe biti potpuna (odnosi se na sve zaposlene) ili delimina (primenjuje se na odreene zaposlene). Dozvoljena je preraspodela i kod zaposlenih koji su angaovani po ugovoru o radu na odreeno vreme. Zaposleni kome radni odnos prestane pre isteka vremena za koje se vri preraspodela ima pravo da mu se asovi prekovremenog rada preraunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski sta.

NONI RAD- 22h-6h

-

Obavlja se zbog prirode posla ili kontinuiranosti rada. Pravo na uveanu zaradu za noni rad jer predstavljaju poseban uslov rada. Miljenje sindikata o uvoenju nonog rada. Dunost poslodavca da zaposlenog prebaci iz none u dnevnu smenu iz zdravstvenih razloga (nalaz lekara). Rad u smenama - poslodavac da obezbedi da zaposleni ne radi vie od jedne radne nedelje nou. Jedino moe uz pismenu saglasnost zaposlenog.