POJAM RASPOREDA RADNOG VREMENA

https://www.advokatskakancelarijajecmenica.com/raspored-
radnog-vremena-i-smenski-rad-advokat-za-radno-pravo/

Raspored radnog vremena podrazumeva određivanje početka i završetka rada

zaposlenih i uređivanje perioda odmora (pauza u toku rada, dnevnog i nedeljnog
odmora) u toku rada.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac.

Poslodavac je dužan da raspored učini dostupnim zaposlenima na mestima rada –

oglasna tabla (kolektivno obaveštenje – kada se menja raspored radnog vremena za sve
zaposlene) ili na drugi odgovarajući način – pismenim ili usmenim saopštenjem o
promeni radnog vremena određenog zaposlenog (pojedinačno obaveštenje – kada se
menja raspored za jednog ili manji broj zaposlenih) najmanje 5 radnih dana unapred,
osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada.

Izuzetno, poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda

radnog vremena u kraćem roku od 5 dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u
slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.

Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana.

Radni dan traje, po pravilu, osam časova.

Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija
rada to zahteva – radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na
drugi način – npr. u hotelijerstvu – da radna nedelja traje 7 dana.

U zavisnosti od potreba procesa rada, poslodavac može organizovati proces rada

odnosno izvršiti raspored radnog vremena u jednoj, dve ili više smena.

Ako priroda posla i organizacija rada to dozvoljava, početak i završetak radnog vremena
može se utvrditi odnosno ugovoriti u određenom vremenskom intervalu (klizno radno
vreme) – npr. kada postoji više sukcesivnih početaka rada za više grupa zaposlenih
(jednoj grupi počinje radno vreme u 7, drugoj u 8, a trećoj u 9 časova).

Kod poslodavca kod koga je organizovan rad u smenama ili to zahteva organizacija rada,
puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po
radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom
nivou – npr. zaposleni u prvoj smeni radi 7 časova, a u drugoj smeni 9 časova pod
uslovom da radi jednak broj dana u obe smene.

RASPORED RADNOG VREMENA VOZAČA

Na zaposlene koji se bave prevozom (drumski, vazdušni, rečni i dr.) ima mesta primeni
specifičnog rasporeda radnog vremena. U pitanju je rad u turnusima.

Radno vreme u turnusima podrazumeva da zaposleni, zbog prirode posla (npr. posada
vazduhoplova, broda, kamiona, voza, svetionika, hidrometoroloških stanica) radi duže
od uobičajenog dnevnog radnog vremena da bi posao obavio u celini.

Međutim, nedeljno radno vreme ne sme prekoračiti trajanje punog radnog vremena –

40 časova.

RAD U SMENAMA
Rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim
poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da
bude kontinuirana ili sa prekidima u toku određenog perioda dana ili nedelja.
Rasporedom smenskog rada može se predvideti rad u dve, tri ili četiri smene. Smenski
rad se predviđa kako bi se obezbedilo ravnomerno angažovanje zaposlenih.

Pod zaposlenim koji radi u smenama podrazumevamo zaposlenog koji kod poslodavca
kod koga je rad organizovan u smenama u toku meseca posao obavlja u različitim
smenama najmanje trećinu svog radnog vremena.

Ako je organizovan rad u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da
obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne
nedelje noću (može i duže samo uz pisanu saglasnost zaposlenog).

Zakonom o radu nije predviđena uvećana zarada za smenski rad, pri čemu je opštim
aktom (pravilnik o radu/kolektivni ugovor) i ugovorom o radu moguće utvrditi pravo
na uvećanu zaradu za smenski rad.

Za više informacija o ovom, kao i o drugim pitanjima iz domena radnog prava, najbolje
je da se obratite advokatu za radno pravo.
Pojam noćnog rada i njegov uticaj na zaposlene
https://poslovi.infostud.com/blog/pojam-nocnog-
rada-i-njegov-uticaj-na-zaposlene/

Rad noću ili noćni rad je svaki oblik rada koji se obavlja u vremenu od 22 časa do šest časova
ujutru narednog dana.

Noćni rad se posebno reguliše pravnim propisima, pa tako i našim Zakonom o radu, zbog uticaja
koji ima na ljudski organizam. Ova vrsta rada kod ljudi prouzrokuje takozvanu biološku disritmiju,
odnosno remećenje normalnog biloškog časovnika spoljnim uzrocima (u ovom slučaju promenama
ciklusa dan-noć, odnono svetlo-tama) i jedan je od bitnih činilaca pojave premorenosti u 
profesijama koje podrazumevaju noćni rad, kao sastavni deo smenskog rada (piloti, lekari,
policajci).
Iz ovog razloga pravni propisi određuju posebnu zaštitu za radnike koji rade noću.

Domaće zakonodavstvo-opšte odredbe o noćnom

radu
Zakon o radu Republike Srbije sadrži jedno kraće poglavlje kojima se reguliše smenski i noćni rad,
kao i nekoliko odredbi kojima se od štetnog uticaja noćnog rada štite naročito osetljive kategorije
radnika-maloletnici, trudnice, dojilje i roditelji dece mlađe od tri godine starosti.

Noćni rad je najčešće povezan sa smenskim radom, to jest radom koji je kod poslodavca
organizovan na takav način da se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom
rasporedu (na primer prepodnevna, popodnevna i noćna smena).

Prema navedenim zakonskim odredbama koje regulišu noćni rad, zaposlenom koji radi noću
najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje
poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana, ako bi po mišljenju nadležnog
zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.

Pre uvođenja noćnog rada poslodavac je dužan da zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti
i zaštite zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću. Ako je kod poslodavca rad organizovan
u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da
zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne  nedelje noću.
Posebna zaštita omladine i roditeljstva
Prema domaćem zakonodavstvu, zaposleni mlađi od 18 godina života može da radi noću samo ako
obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti, kao i kada je neophodno
da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje određeno vreme i da mora
da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju dovoljan broj punoletnih zaposlenih
lica. U ovom slučaju poslodavac je dužan da obezbedi nadzor nad radom zaposlenog mlađeg od 18
godina života od strane punoletnog zaposlenog. U svim drugim slučajevima, rad noću zaposlenih
mlađih od 18 godina starosti je zabranjen.
Zaposlena žena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi noću, ako bi takav rad
bio štetan za njeno zdravlje ili zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa,
dok jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi noću samo uz svoju pisanu
saglasnost.

Rad u smenama povezan s lošim mentalnim zdravljem, posebno osetljive žene

Ljudi koji rade noćne ili druge smene koje mogu da poremete san imaju veću
verovatnoću da obole od depresije nego oni koji rade od "devet do pet", objavili su
britanski naučnici.

Britanski naučnici su proučili podatke sedam ranijih studija o povezanosti radnog vremena i
mentalnog zdravlja u koje je bilo uključeno više od 28.000 ljudi. Među smenskim radnicima su
evidentirali 28 odsto veću verovatnoću da će iskusiti neki oblik mentalnih problema u odnosu na
one s konzistentnim radnim vremenom tokom nedelje.

„Znamo da rad u smenama menja normalan biološki ciklus spavanja i budnosti koji odgovara
izmenama dana i noći“, rekla je vođa istraživanja Luciana Torkati, naučnica na Univerzitetu u
Ekseteru.

„Taj poremećaj ljude čini ćudljivim i razdražljivim i rezultira socijalnom izolacijom jer im se radno
vreme ne poklapa s radnim vremenom članova porodice i prijatelja“, rekla je naučnica.

Na smenski rad posebno su osetljive žene, pišu naučnici u časopisu American Journal of Public
Health. U poređenju sa ženama kojima je radno vreme konzistentno, razvoj mentalnih poteškoća za
78 odsto je veći među ženama koje su prisiljene da rade u smenama.

Rezultati upućuju na to da radnici i poslodavci treba da budu svesni potencijalnih posledica

smenskog rada kada je posredi mentalno zdravlje zaposlenih.

„Naš mozak je programiran tako da spava noću, kada nema dnevnog svetla, kako bi se oporavio od
svih informacija koje procesuira danju“, objasnila je Torkati.

„Smenski rad, posebno noćni, taj ciklus okreće naglavačke. Procesuiranje informacija i budnost
noću, a spavanje danju. Takav poremećaj funkcija uzrokuje razdražljivost, nervozu, potištenost i na
kraju može da rezultira raznim mentalnim poremećajima“, zaključila je ona.