| ios Poremecaji spavanja i | AN PROF. DR GORDANA DEDIC, REUROPSIUATAR, D> Stajenesanica? Smt veda jeunes zeae nonin naan pinta go 0 soodrashosoba Saka drug osoba bar jednom u toku Hota ima probleme a ‘Nesanicaje poremet panko nkterienezadovolajuikvanttt i valet spavanj. Nesaniu haakterisu tego koje reba da seal bar pu ta nedelno tok prethodni mesec nau vd tehoge wuspavivaniy i oar avanja spans. slab alte spans ‘neodmaraji san, preokupacjnesanicom tokom dana inociidazbog sega osobatr- piposldiceusocijainomi inom unkeionisanj Ciklus spavanja se sastoj iz dve faze, REM INREM faze koe se smenjuj vide pu ta tokom nod, Svaka REM faa trae od 8 Hronigna nesanica je prisutna kod blizu dvadeset odsto odraslih osoba u razvijenim drzavama. Smatra se da oko 30 odsto dece i mladih ima probleme sa spavanjem. Poremeéaj spavanja su problem koji moie da utiée na raspolozenje, emocije, ponasanje, radni u¢inak i obavijanje svakodnevnih aktivnosti. 0 poreme¢aju spavanja, njegovim uzroénicima, simptomima i leenju razgovarali smo sa PROF. DR GORDANOM DEDIC, neuropsihijatrom i psihoterapeutom Klinike za psihijatriju Vojnomedicinske akademije u Beogradu. ‘RAZGOVARALA: JELENA BLAGOJEVIC44015 minuta lkarakteriSuje Zvi novi sa bbogatstvom vieuelnih esto obojenih ut sakajakim aektivnim uéeSéem snevaca. Sadriajsnova je neloggan ibizaran. REM faa dni 4o odsto snova kod dece,dok se sa godinama smanjuje kod starih judi 18 do 20 odstospavanja Svaka NREM fa- ‘za traje Bo do 100 minuta karakterisuje novi koisejadaiukao mis, nemajuafek- tivnu obojenost ni bzamnost sadrzaja. Koji simptomi karakterié nesanicu? Koji poremetaji spavanja postoje? Poremeéajispavanja se dele uve gru pe: disomnije (neorganska insomnija i hipersomnija i poreme cikusa bud- ‘nostspavanje) I parasomnie (hodanje w snu-meseéarstvo somnambulismus).no énistrahovi(Pavor noeturmus) noéne mo- rei drugincorganskiporeme¢3jspavanja). Kod poremedaa spavanjase posmatra Ju sledeti kriterjumi: dudina, tok struk ‘ur spavana,efkasnostspavanja subjek Livni dota. Nesanica mote bit: nia na (tedkogewuspaviivanu),ranojuaraje bbudenje (terminalna) koje ne dozvojava poneyno uspavlivanje, poreme¢aj pre spavfjvanja(tranzitna) fragmentacia spa ‘anja (nesposobnostodréavanjaprodue ‘nog perioda spavanja), amode biti kom binovans, Prema dufini trafanfa, nesani ‘ce mogubitakutne koje trajunekoliko da nailinedeljaihroniéne koetraju vide ne- ela il mes Primarnu nesanicukarakte fu teSkoGeusnivanja tedkoge ‘wuspostavljanjustabilnog spa ‘anja san kojine donosi odimor tunazad mesee dana {utige na Adnevno funkcionisanje. Primarna nesanica se moze Javitikao nauéeno ponaéa- ne koje se maifestueoteéanim spove ner smanjenim doevnim funkcionisa nm psbofzlok ti. Poste sobe hod oj nesanica ajo detinjsta vero: ‘mo fe povezanasasresom il slostalia: ner udtinjstvu(opatsh tip. Hroninanesanica predstavlia faktor aha za razvodepresionog premetje puta poveéaa anksioznost javjase od 65% do 90% paclfenatasa tem depres: ‘nim poremeéajem. Kod deprsivnih pa jena se javnkao rao jutarnebudenie, ok anksiozni pacijenti imaja teikoce usnivana Problem nesanicepisitan jad de «ceaneretko kod beba. Kada govorimo.o poremetju sna od dece i kada se reba brat lekar? Smata se da oko 30% dece i mladih ima probleme s spavanjem, rave nes nica net je ea uadolescentnom dabu kao prailacadolescentne hie. Kao kod ‘dri kd dee nesanica moe it ak ‘a polazna) i povremena rath) esac il hroniéna dugotraa kadar je due ori est mesec Nesaniea odojeta mote bit rerulat racigiih somatskh bolesti kao Sto akutne resptatore blest (eapusen no si. bol uu) gastrointestinalnog takta (gastroezofageanireflks), ali takode i posed oi dente cana >). Treba elute utes faktorokoline Jojfometajusan uk, toplota, sets! od be al ek stare dee pred Solsog uzrasta, lie navike mops bit ‘rok nsanica Kod mae dec nesaica se Javad rodiejpokuSovajuwvekusto ‘reme da uspavaju bebu na situ preteranim Jhujnfe i hanjenjem red span dk starjadeca,posebno ols, prolongira juodlazak na spavanjejerne dele da pro | puste neita zabavno (gledanje napetih kon i horolmovaviesatno ig nie video igri. orenjekompjteraik robnhelefona}svim lamas true a cstann bu ‘Utineerskim godinama pisutan je sind odllcg sparen ada ada ‘cent iz dana dan led pole ponott pedro pier bie je od ve uimMREpmiescent lobe codzak na spavanj bog veltg oj so janhaltinos sivas rk) 3HIGIJENA SPAVANJA _ Razvitl pate rite = red spavenie 12 Spavatu tho} A mrotenj sbi 4 @®- ‘Nerazmisljot nesani 4 4 RCSLT ee oe ae ptinns © So + @ a s 1 8 @ aE es Na pavanje treba ét ‘ustajat uvek uistovreme ee Iabegavot unos hate, Koka koe drugih Cobre ceetatan opin esate oporia oll kreéu u kasnim veternjim satima, | éno za brige deteta 2bog skole, probleme | ritam radu, cen, hrant, pic, ukljuéu ‘ombinujusaloSim navikama kao to su uporodici,odnossadrugovima idr. _juéiiritam odmoru i spavanju. Deca do- onzumiranje alkobola { stimulativnih bro reaguju'nadosledno sprovodenie poz sredstava pred spavanje (kafa,energet- Kakonesanicautiéenarazvo) natih tina pred spavanj kao ito su ku sti pia). dece? panje,priganje bk étanjeknjiga usp Znaéajan urroknesanicasuistrahovi | Nesanicautiéena motomekognitiv- _vanki puitanjesmirujuée muzik, pjenje (pavornocturnus)kojise javliajunajesée | ne sposobnostideteta (ota postignuéa u | topih napitaka ‘uuzrastudetetaod prvedo pete godine skol) naemodijeponasanedetetna pad vota,Sastojese od zastraSujudth komar- | imunolotkog sistema, usporavanjerastal | Stauzroluje poremecaje spavanja? nih snova,aujajuse odmah nakon usni- | razvojadetetainakrajusve2ajednodovo- _Uzrocinesanica mogu biti spain (eg vanja,a nakon budenjasu deca zbunjena di do obolevanja.Nesanicadetetatakode __ zogeni), posledica elesnih boest ili men- iuplaienateSko razamajusanodjve.Obi- _utigelofeinaroditljeiostale lanove po _ talnih poremeéaja. Kad su upitanjuegz0- no nesta u kasnljem dedjem uzrastu. | rodiee. ‘geni(spon}) faktor, nesanica je posed Strahovi dece koji se jvlojuu kasnijem | Uprevencijenesanice kod dece treba ca specifignog (nezdravog) ponatanja | uzrastu su vezaniza realnedogadaje,obF- svakom detetu oberbeditustaljen evn | obrazaca spavana, Nesanica se mode ja “ omronsaron/s012038./230za nesanicu(hipnotci uspostaiajy pri | rodansitam na. Lekoviseuzimajuta blete)20:30 minuta pe spavanjapritom sukodstariih osoba doze prepolovlene Lekove ors wnajmanjo)delotvorno} dor unairagem periodu vremena (2-3 | nedelj)ukolko je moguée i povremeno dorranje wekkad eto moguce aka dr sgano¢ iltrede}-Upotrebahipnotika mote rarvittoleranciaavianost, tek sks vat polako bog mogueihapstinencskh | sme. kolo postojprablem sa spavaniern, pacjent se najpre reba avit svom oar: ‘nom lekaru ope prakse koje takvog ps cifenta uputit po potreb specialist! ps Injatra,Pretoga reba ikl sva organ \sminutaObinoje zazvanajakimemo- | tujese povecanje dnevnog agkog vetba- _ ska obollenj stanja koja mogu bit uzrok ijama, npr smehomiiintenzinimdra- _ njalineiveéernjeg Tebazbegavatiak- nesanice ima. Paralize spavanja karakterie ne- | tinostipredspavanjenpr.sredivanjekué- | Natriftuimaefikasihlekova zaleée ‘moguénost izvodenjapokreta bilo celog__ nih fnansj.nereéene perodizne teme po- | njenesanic. Moguse hors sedative telailidelovatela.Nekiod ovinbolesika_ Roone mogu znemiritosobu ipodsta- _ kovi za smirenje) benzodiazepii, npr. Aobtajavautzv hipnagognehaucinacie_ \budnost. Pred spavane ppititoplina- _bromazepam lorazepam kojimogu pom five sluinetvidnehalucnacje,redetak- pita istuiratise, tai abegavati-6sa- i pacjentu da se smi ida tako utone u tne olfaktvne.Paaliza spavanjahip- | tprespavanjaupottebulekova ko ima- | san. Hipnoti ekoviza nesanicu) sulekv nagogne halucinaijesejavlsjuzavreme _ justimulativna djstva alkohol inapitke | kojis ciljno koriste zanesanicu.Naipor prelaskaizmedu budnostispavanj, bilo | (kaa, koka-ola i cigarete. nat registrovanlekovi za leéenje ness _ilikom usnivaail piixom budenia Pr nice su: zolpidem Sanva Stinox, Belbien, Viadestoijediniznak ovebolestijenarko- | Kakvaje farmaketerapija ltunatanitrazepam (Cerson, Nipam).mi lepsia.Tojehroniénaboest bez veGhre- | mesanice? dazolam (Flormidal,Dormicum),brotize isi. ‘Pre negoito se propfelekza nesani- | lam Lendormin).Postojei prepara naba cu, treba iskljuiti somatske (telesne) | 2 bile, Valeriana officinalis Kako seletiporemeéaj spavanja? _adravstvene probleme kao{zloupotrebu Sve lekove pacient treba da urimaju Stapodrazumeva pravilnahigijena | psihoaktivnihsupstancililekova.Lekovi iskljuivpod kontrolom pahijatra. < spavanja? Kod leéenjanesanice eomajevaino da se dobiju anammnestigki podaci koji 9 _mogidat znaianeinformacieovestite iad!!! Koliko satisna je dovoljno stese merehigienespavanalfamakote- api Kd atutne nesanice se primenj DDutina sna kod dece se smanjuje sa u2rastom deteta, Tako bebe u prva dva me vota provede u smu do 18 stl dneyno, ado kraja prve godine se dutina sna sm RE RRO —njujedo is eatidneyno, Ods dos. godine ivota dete spava od 12 dois Iratkotrajnu upotreba hipnotika,dok je Pree erie ane err eee semen eter ee enue pce mater ORCC eee [oer ny eave rt See eee ate Ameer eet ener Jazoy, zbog toka,teZine i moguénosti ‘udeca veéeg brojaetoloskih nila, Higijena spavanja uldjudujenie mera Spee en een etree Cee renee [Najpre se pacjentusavetuje da uspostavi eo ine en Gael dees aah eee ene lzmedu 25160 godina trebalo bi da spavaju 7 do 9 sati dneyno, dok dene sta ‘anjetrbaidijusaatiuvekuistovreme, UMRAO a ee ates ane ST eacebe eee Sean ber obra na ostvareno spavanje.spava- MING NR RST et eterna asa reba da bude tha, provetrena i- eerie reratmentnr at ern Ane ornaodbukeisreta Primera ine, | eee ae ee ey et sere ee cated sti rtuala pre spavanja je korisna, Save e.oronsaron/s0.2038./290 “