DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ZAPOSLENIH

Zaposleni za svoj rad snose punu linu odgovornost, koja se konkretizuje u disciplinskoj,
materijalnoj i krivinoj odgovornosti.
Disciplinska odgovornost je odgovornost za povrede radne obaveze utvrene optim aktom ili
ugovorom o radu i druge povrede radne discipline propisane posebnim aktom poslodavca za
koje se od strane ovlaenih organa i u zakonom propisanom postupku izriu propisane
disciplinske mere.
Postupak utvrivanja disciplinske odgovornosti je nezavistan i samostalan i vodi se i nastavlja
bez obzira na druge postupke koji se vode protiv zaposlenog (npr. krivinog postupka ili
postupka prekrajne odgovornosti). Polazni princip na kome se bazira odgovornost zaposlenog
je ugovor o radu. Naime, zakljuenjem ugovora o radu ugovorne strane- zaposleni i poslodavac,
preuzimaju prava ali i obaveze u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom ili drugim optim
aktom i ako zaposleni ne izvrava radne obaveze, poslodavac stie mogunost da preduzme
odreene disciplinske mere prema zaposlenom.
Za povrede radne obaveze ili krenje radne discipline, Zakonom o radu predviene su tri mere
koje poslodavac moe izrei zaposlenom i to:
- otkaz ugovora o radu
- upozorenje zaposlenom da e mu biti otkazan ugovor o radu ako ponovo uini istu
ili slinu povredu, bez ponovnog upozorenja i
- udaljenje sa rada u trajanju od jednog do tri dana, bez naknade zarade.
Zakon o radu ne predvia voenje klasinog disciplinskog postupka niti postojanje posebnog
disciplinskog organa. Poslodavac je samo duan da pre otkaza ugovora o radu u sluaju
povrede radne obaveze ili radne discipline, zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje
razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanie pet radnih dana od dana
dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.

Zakon o radu ne predvia voenje klasinog disciplinskog postupka niti postojanje posebnog
disciplinskog organa. Poslodavac je samo duan da pre otkaza ugovora o radu u sluaju
povrede radne obaveze ili radne discipline, zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje
razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanie pet radnih dana od dana
dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.
U upozorenju poslodavac je duan da navede osnov za davanje otkaza, injenice i dokaze koji
ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Dakle,
teret dokazivanja da postoji valjan razlog za prestanak radnog odnosa snosi poslodavac.
Poslodavac moe zaposlenom dati otkaz ugovora o radu samo iz razloga navedenih u
upozorenju. Usmeno upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu ne proizvodi
pravno dejstvo.
Poslodavac je duan da isto upozorenje dostavi na miljenje sindikatu iji je zaposleni lan.
Sindikat je duan da dostavi svoje miljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja
upozorenja.
Po razmatranju izjanjenja zaposlenog, ako ga je bilo, i miljenja sindikata ako je ono
dostavljeno, poslodavac moe:
- da donese reenje o otkazu ugovora o radu zaposlenom ime mu prestaje radni
odnos kod poslodavaca,
- da, uzimajui u obzir olakavajue okolnosti ukoliko one postoje, upozori zaposlenog
da e mu otkazati ugovor o radu ako ponovo uini istu ili slinu povredu, bez ponovnog
upozorenja,
- da zaposlenom izrekne meru udaljenja sa rada u trajanju od jednog do tri dana, bez
naknade zarade, ako smatra da postoje olakavajue okolnosti ili da povreda radne
obaveze odnosno radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane
radni odnos ili
- da zaposlenog oslobodi odgovornosti odnosno obustavi postupak.

Zakon o radnim odnosima u dravnim organima, materiju disciplinske odgovornosti ureuje

neto drugaije od Zakona o radu. Tako, ovaj Zakon predvia voenje klasinog disciplinskog
postupka uz uee svih ovlaenih subjekata, a povrede radne obaveze dele se na lake i tee
ime se i odgovornost moe individualizovati . Ovaj zakon predvia meru prestanka radnog
odnosa (adekvatnu otkazu ugovora o radu) i novanu kaznu koju Zakon o radu ne poznaje. ini
se da su ovakvim odredbama, zaposleni u dravnim organima u povoljnijem poloaju od
zaposlenih u preduzeima.
Inae, da bi zaposleni bio odgovoran za povredu radne obaveze moraju se kumulativno ispuniti
sledei uslovi: da postoje svi elementi povrede radne obaveze ili radne discipline, da je
zaposleni izvrio povredu svojom krivicom i da je zaposleni u trenutku izvrenja povrede bio
uraunljiv. Pod krivicom zaposlenog smatra se namera ili gruba nepanja.
Ugovor o radu otkazuje se reenjem, u pisanom obliku i obavezno sadri obrazloenje i pouku o
pravnom leku.
Reenje mora da se dostavi zaposlenom lino, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu
prebivalita ili boravita zaposlenog. Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi reenje
na navedeni nain, duan je da o tome saini pismenu beleku, a reenje se objavljuje na
oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.
Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja reenja.
Otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze poslodavac moe dati zaposlenom u roku od
tri meseca od dana saznanja za injenice koje su osnov za davanje otkaza ( relativni rok
zastarelosti ) odnosno u roku od est meseci od dana nastupanja injenica koje su osnov za
davanje otkaza (apsolutni rok zastarelosti ).
Zaposleni moe u roku od 90 dana od dana dostavljanja reenja o otkazu ugovora o radu da
podnoenjem tube pokrene radni spor pred nadlenim osnovnim sudom. Pre toga, obe strane
mogu inicirati mirno reavanje spora ili pred arbitrom u firmi ili pred Agencijom za mirno
reavanje radnih sporova.
Ukazujem na izvesne nedostatke u pravnom regulisanju materije disciplinske odgovornosti
zaposlenih u Zakonu o radu:
- u sluaju kada poslodavac izrekne meru upozorenja kojom obavetava zaposlenog da e
mu otkazati ugovor o radu ako ponovo uini istu Ili slinu povredu, bez ponovnog upozorenja,

zakonodavac nije odredio rok u kome zaposleni ne sme ponoviti istu Ili slinu povredu to u
praksi izaziva dileme i razliita tumaenja: da li je to rok od est meseci u kojem dolazi do
apsolutne zastare odgovornosti ili zaposleni ne sme ponoviti istu Ili slinu povredu dok god radi
kod istog poslodavca;
- u sluaju izricanja mere privremenog udaljenja sa rada u trajanju od jednog do tri dana
bez naknade zarade, postavlja se pitanje svrsishodnosti ovakve mere, jer zaposleni ne dobija
ono to mu inae ne pripada kada ne radi. Posebno je intrigantno trajanje udaljenja od jednog
do tri dana.
- po mnogim miljenjima u Zakon valja vratiti odredbu o izricanju novane kazne, jer se
ona smatra daleko najefikasnijom u graninim sluajevima kada je poslodavac u dilemi da li da
otkae ugovor o radu ili ne;
- rok od 90 dana za pokretanje radnog spora radi ponitaja odluke o otkazu ugovora o
radu, ini se predugim jer doprinosi pravnoj nesigurnosti i zaposlenog i poslodavca, a u sluaju
ponitaja odluke o otkazu poslodavac se izlae znaajnim novanim izdacima za nadoknadu
zarade i drugih primanja zaposlenog.

Marija Tripkovi
Institut za pravo I finansije