1. 2. 3. 4. 5.

Drzava kao organizacija Drzavna sluzbena lica Vrste vlasti u drzavnoj organizaciji Organizacija izmedju glavnih vrsta vlasti Organizacija unutar glavnih vrsta vlasti

Drzavna organizacija je svesno i planski stvorena drustvena tvorevina, ustanovljena sa odredjenim ciljem, sa utvrdjenim organima za izvrsavanje zadataka i za primenu drzavnih sankcija Drzavni aparat- samo ona lica koja kao drzavni sluzbenici vrse drzavne poslove Drzavni mehanizam- sastav i veze drzavnih organa

Osnovna- celokupna drzava i pravna organizacija Opsta- sve oblasti drzave Posebna- razradu opstih i osnovnih Drzavna Pravna Mesovita- i za drzavu i za pravo Staticka- ustanovljavajuceg karaktera Dinamicka- stvaralackog karaktera

Najvaznija nacela: Nacelo hijerarhije: svi drzavni organi medjusobno vertikalno rasporedjeni na hijerarhijskoj lestvici prema kolicini vlasti kojom raspolazu Nacelo centro-perifernog povezivanja: proizilazi iz medjusobnog razlikovanja drzavnih organa na centralne i necentralne Nacelo koordinacije: skladan odnos izmedju organa u drzavnoj organizaciji

Drzavna sluzbena lica- lica koja vrse drzavnu vlast

Drzavni organi- zasebne celine u drzavnoj organizaciji, sastavljene iz drzavnih sluzbenih lica

Drzavni sluzbenici- vrse drzavnu sluzbu kao stalno zanimanje Drzavni nesluzbenici- vrse drzavnu sluzbu privremeno ili povremeno Drzavna birokratija- rukovodeci drzavni organi koji upravljaju Tehnokratija- strucni organi koji su posebno osposobljeni u oblastima egzaktnih nauka

Nadleznost- skup poslova koje obavljaju drzavna sluzbena lica Redovna: stvarna- prema vrsti poslova mesna- prema teritorija lnim granicama Vanredna - funkcionalna

Da li su drzavna lica drzava ili ne ? Drzavnu organizaciju cine ljudi od kojih se ona sastoji Drzavna organizacija je nesto vise od ljudi koji je cine Drzava- impersonalna ustanova sastavljena od sluzbenih lica koja ulaze u njen sastav I vrse drzavne delatnosti za nju i njeno ime.

Drzavni organ- organizaciona jedinica sastavljena iz jednog ili velikog broja drzavnih sluzbenih lica Cetiri elementa drzavnog organa: Licni Materijalni Ciljni Vrednosni

Lica koja dejstvuju kao drzavni organi nemaju subjektivna prema poslovima koje vrse Obrazovanje drzavnih organa mora da bude pravno odredjeno i uskladjeno sa pravnim poretkom Volja drzavnih organa ne sme potpuno da se izjednaci sa voljom drzave Nacelo odgovornosti drzavnih organa Lica koja ulaze u sastav drzavnih organa su po pravilu fizicka lica koja vrse poslove za odnosni drzavni organ

Centralna vlast (prostire se nad celom drzavnom organizacijom) i periferna vlast (nad delom drzavnog prostora) Odlucujuci i izvrsujuci organi- prema kolicini vlasti kojom raspolazu Politicki (donose glavne drzavne odluke) i strucne (sprovode odluke politickih organa) Demokratski i birokratkski- prema nacinu na koje neko lice ulazi u drzavnu organizaciju (izbornost i postavljenje) Inokosni i zbirni- po broju lica Oruzani i civilni

Zakonodavna Izvrsno-upravna

Sudska

Dve vrste pravila koja donosi zakonodavstvo: - regulisu se materijalni akti drzavnih organa - regulise se delatnost drustvenih organizacija i gradjana Zakonodavstvo se sastoji u svrsishodnom stvaranju zakona, jer propisuju opsta I apstraktna pravila. Ustav, zakoni, deklaracije, odluke, budzet I zavrsni racun:

Izvrsna vlast - drzava kao ideja van realnog sveta: - u sirem znacenju- donosi pravne akte za izvrsenje zakona - u uzem znacenju- stara se izvrsenju odluka zakonodavne vlasti Upravna vlast- neposredno vrsi materijalne radnje primene prava

U uzem smislu- resava imovinske, privredne, krivicne, upravne, porodicne, bracne i druge sporove i propisuje sankcije protiv lica koji su prekrsili pravo U sirem smislu- pravosudna delatnost koja pored sudova obuhvata tuzilastvo i advokaturu

Zakonodavna vlast- kolegijalni, predstavnicki i politicki organ Izvrsno-upravni organi- birokratski i strucni Sudski organi- raspolazu pravnim znanjem i iskustvom Inteferencija vlasti- kada zakonodavac u materijalnom smislu vrsi upravne ili sudske poslove, kada izvrsna vrsi zakonodavne, kada sudska vrsi upravne poslove

Centralizacija i decentralizacija Centralizacija- kada su necentralni organi u punoj zavisnosti od centralnih organa Decentralizaija- kada necentralni organi nisu u punoj zavisnosti od centralnih organa

Politicka Administrativna

Fakticka
Pravna

Politicka Administrativna Birokratska Demokratska Fakticka Pravna Potpuna Nepotpuna Teritorijalna Realna Funckionalna Sistem duplog i jednog koloseka

Samouprava- oblik demokratske decentralizacije koji podrazumeva ucesce gradjana u vrsneju odnosnih mesnih poslova Drzavna- centralna vlasts prenosi jedan deo svoje nadleznosti na organe sastavljene od gradjana teritorijalne zajednice Drustvena- samo stanovnistvo vodi brigu o svojoj bezbednosti i blagostanju Lokalna- opstina

Oblik organizovanja u kome odredjene teritorije ili socijalne grupe imaju poseban status i autonomna prava zbog svoje posebnosti Teritorijalna Neteritorijalna Personalna Funkcionalna Verska Kulturna