UPRAVNO PRAVO – 3 WWW.STUDOMAT.

BA

UPRAVNO PRAVO
1. Kad organ resava po slobodnoj (diskrecionoj) oceni:
-vezan je granicama ovlastenja datog zakonu ili na zakonu zasnovanom propisu

2. Predlog za eksproprijacije podnosi:

-korisnik eksproprijacije ili javni pravobranik

3. Generalni pravni akt je akt:

-koji se odnosi na neodredjeni ali odrediv br.lica u konkretnom slucaju

4. Upravna funkcija je najtesnije vezana za:

-izvrsnom funkcijom

5. Mesna nadleznost organa uprave se u pravilu odredjuje:

-procesno-pravnim procesom

6. Nad organom uprave sud vrsi:

-kontrolnu zakonitost suda

7. Pozitivni upravni akti su:

-akti koji proizvode neku promenu u postojecim pravnim odnosima

8. Pravne norme koje regulisu upravno.pravne odnose u pravilu su:

-imperativne

9.Nastanak upravnog prava je vezan za: -modernu drzavu

10. Negativni upravni akti su: -nijedan od navedenog

11. Na javnom dobru je moguce izvrsenje:- -ne

12. U nasem pravu za javna okupljanja vazi u pravilu:

-sistem prijave

13. U nasem pravu je apsolutno nistavno rjesenje (izbaci uljeza):

-koje je donio stvarno nadlezan upravni organ

14. Upravni organ moze delegirati svoju nadleznost:

-kad za to ima izricito ovlastenje u zakonu

15. U djelatnosti organa uprave spada (zaokruziti uljeza):

-donosenje zakona

16. Formalno pravosnazni akti su uvijek i materijalno pravosnazni:- -ne

17. Upravni akt (izbaci uljeza): -sadrzi sankciju

18. Nepravilan pravni akt je: -akt koji je necjelishodan

19. Skraceno obrazlozenje:

-moze se dati samo u jednostavnim stvarima, u kojima stranke ne prigovaraju postavljenim
zahtjevima a zahtjev se uvazava

WWW.STUDOMAT.BA 1
UPRAVNO PRAVO – 3 WWW.STUDOMAT.BA

1.POJAM UPRAVNE ORGANIZACIJE

Upravne organizacije su orgnizacije koje na autoritativan nacin stupaju u pravne odnose sa
gradanima,organizacijama i dr.strankama. osnovna karakteristika up.org. je postojanje
vlastiodnosno jace volje u u pravnom odnosu. one se od drugih organizacija razlikuju po 2
svojstva:
1. u njima se vrse opce drustveni poslovi
2.opce drustveni poslovi se sastije u vrsenju vlasti,odnosno u vrsenju usluga i dr.poslova uz
mogucnost koristenja javnih ovlastenja

2.DELATNOST ORGANA UPRAVE-imamo 2 oblika;

a)Opce karakteristike oblika delatnosti i pojam upravne funkcije
Dva su nacina delovanja drzavnih organa:donosenje pravnik akata i vrsenje materijalnih operacija.
Pravni akti sadrze pravnu normu,a mater.radnje se vrse u izvrsenju pravnih akata.
Norme koje donose drz organi dele se na opce i konkretne
Pojam normativne funkcije-donosenje opcih akata od strane izvrsnih i upravnih organa
Konkretni akti se dele na akte koji sadrze dispoziciju i i sannkciju..Konkretan akt koji sadrzi
dispoziciju je upravni akt,a koji sadrzi sankciju je sudski akt
b)Opci pravni akti uprave
Podzakonski normativni akt se moze odrediti kao opci akt cija je pravna snaga slabija od
zakona.mogu ih donositi izvrsni organi i organi uprave
Prodzakonski akti se dele na 2 grupe;
1.akti koji se donose da bi se omogucila-olaksala prmena nekog zakona
2....da bi njima regulisao neki odnoskoji uopce nije regulisan
Podz.akti su egzistencijaonalno i sadrzajno ovisni od zakona

3..MATERIJALNI AKTI UPRAVE-se dele na 4grupe;

1.dokumentovanje-delimo u 2 grupe;
a)akti evidencije-sastoje se u biljezenju pojava.Cilje je da se u datom momentu moze pokazati
tacno stanjeu vezi sa kojim nastaju pravnni odnosi
b)uverenja-akti koji se sastoje o davanju podataka o cinjenicama evidentiranja
2.Obavestenje-radnja oragana uprave kojim obavestava zainteresirana lica o pravnim aktima
3.Primanje izjave-prima spolja izjave zainteresiranih lica
4.Ostali materijalni akti-mnogobrojne druge radnje koje vrse organi uprave

4.DELOKRUG I NADLEZNOSTI ORGANA UPRAVE

Delokrug predstavlja generalno odredeno podrucje delatnosti koje u ukupnosti funkcija upravnih
organa odredeog nivoa vlasti pripada odredenom upravnom organu.Odreduje se prilikom
osnivanja odredenih upravnih organizacija.Nadleznost se odreduje tek nakon odredivanja
delokruga odredenog organa. Nadleznost se moze definirati kao pravo i duznost organa uprave za
vrsenje odredenog upravnog posla.Nadleznost se deli na stvarnu i mesnu. Ne moze se menjati
svojom voljom

5.VRSTE ORGANA UPRAVE

-Organi uprave i institucije koje imaju javna ovlastenja
-Organi uprave viseg i nizeg stpena
-Aktivni i savetodavni organi
-Samostalni organi uprave i organi uprave u sastavu samostalnih organa
-Opci i posebni organi uprave
-Inokosni i kolegijalni organi
-Centralni i podrucni organi

WWW.STUDOMAT.BA 2
UPRAVNO PRAVO – 3 WWW.STUDOMAT.BA

6. POJAM UPRAVNOPRAVNOG ODNOSA(nastanak i prestanak )

Upravnopravni odnos predstavlja takav pravni odnos u koji na autoritativan nacin stupaju javni
organi sa pojedincima,pravnim licima i dr.strankama.
Upravnopravni odnosi mogu nastati na 3 nacina;
1.na osnovu up.akta-akta koji sadrzi konkretnu autoritativnu odluku javnog organa,osnovni i
najcesci nacin
2.na osnovu neke pravne cinjenice-npr.dete rodeno od roditelja drzavljanina BiH stice
drzavljanstvo BiH samim rodenjem
3.sutnjom uprave-kad je propisano da se zahtev stranke smatra usvojenim ako organ u
odredenom roku ne donese upravni akt

7.POJAM UPRAVNOG AKTA(vrste,nastanak i prestanak)

Upravni akt se najcesce definise kao pravni akt uprave kojim se na autoritativan nacin resava
jedan konkretan slucaj. Za up.akta je karakteristicno;da je pravni akt,da je
pojedinacan(konkretan)da sadrzi dispoziciju i da je autoritativan
Vrste up.akata;
1.individualni i generalni
2.konstitutivni i deklarativni
3.pozitivni i negatini
4.pravno vezani akti i akti koji se donose na osnovu slobodne ocene
5.akti koje donosi jedan organ i zbirni akti
6.akti koji se donose po sluzbenoj duznosti ili po zahtevu stranke
7.akti doneseni u pisanoj i usmenoj formi
8.resenja i zakljucci
SADRZAJNI ELEMENTI UP.AKTA su konkretizacija predmeta i subjekata
akta,dispozitiv,obrazlozenje i uputa o pravnom lijeku
PRESTANAK VAZENJA UP.AKTA-moze prestati da vazi na vise nacina;
1.ispunjenjem duznosti navedene u aktu(npr.placanje poreza)
2.nastupom raskidnog uslova-roka
3.up.akt koji sadrzi neko ovlastenje prestaje vaziti ako se to lice odrekne ovlastenja ili se njime
ne posluzi u odredenom roku
4.smrcu adresata8dozvola za oruzje)
5.propascu stvari
6.stavljanjem van snage od strane nadleznog organa-ukidanje ili ponistavanje
7.kad se zakonom zabrani vrsenje odredene delatnosti,pa se istovremeno proglasavaju ukinutim

8.PRAVOSNAZNOST UP.AKATA
Pravosnaznost predstavlja svojstvo up.akta da se ne moze stavljati van snage zbog eventualne
nezakonitosti.Radi se o kompromisu izmedu nacela zakonitosti i pravne sigurnosti dragdana.
Svaki pravni poredak odreduje rok u kome se pravni akt moze staviti van snage,a nakon toga akt
postaje pravosnazan.Sustina pravosnaznosti up.akta je u sprecavanju opozivanja akta od strane
organa koji ga je doneo.S tim u vezi postoji razlika izmedju tzv.. formalne i materijalne
pravosnaznosti.
Formalna pravosnaznost je nepobojnost akta od strane stranke,tj.da stranka ne moze vise
upotrebljavati pravne lijekove.Materijalna pravosnaznost je neopozivost akta od strane javnog
organa,odnosno njegova vezanost tim aktom. Akt moze postati materijalno pravosnazan tek
nakon sto je postao formalno pravosnazan.
Pravosnaznost treba razlikovati od konacnosti i izvrsnosti akta. Pod konacnim up.aktom
podrazumeva se akt gde je prdmet definitivno resen u upravnom postupku. Izvrsnost znaci da se
neki akt moze provesti prinudnim putem. U nasem sistemu akt postaje izvrsan ako protiv njega
nije dozvoljena zalba

WWW.STUDOMAT.BA 3
UPRAVNO PRAVO – 3 WWW.STUDOMAT.BA

9.PRAVNO DEJSTVO UPRAVNOG AKTA

Upravni akt obavezan je za stranke i za organ koji ga je donio,a treca licu ne smiju poduzeti
nikakvo cinjenje koje bi bilo suprotno to aktu. Postoji prezumpacija zakonitosti upravnog akta,dok
se suprotno ne utvrdi aktom nadleznog organa. Jedno od dejstva up.akta je i mogucnost
njegovog prinudnog izvrsenja. Radi obezbedenja izvrsenja moze se zakljuckom dozvoliti izvrsenje
resenja i prije nego sto je ono postalo izvrsno,ako bi bez toga moglo biti osujeceno ili
znatno otezano izvrsenje posle izvrsnosti resenja. Od prinudnog izvrsenja treba razlikovati
eventualno kaznjavanje zbog neizvrsenja,kod kojeg se radi o izricanju sankcije i njeoj primeni jer
lice nije postupilo po dipoziciji iz upravnog akta. Za konstitutivne up.akte postoji zabrana
retroaktivnosti

10.POGRESNI UP.AKTI
Svrstavaju se u 3 grupe;fakticke greske,greske koje se sastoje u necjelishodnosti akta i pravne
Greske. Obzirom na vrstu greske,akti se dele na;
1.neuredni up.akti-sadrze fakticke greske.greske u imenima,br,pisanju,racunanju i sl.
2.nepravilni up.akti-necjelishodan
3.nezakoniti up.akti-sadrze pravne greske,dele se na rusljive i nistave

11.DRZAVLJANSTVO
Predstavlja upravnopravni odnos trajnog karaktera izmedu fizickog lica i drzave,bez obzira da li se
nalazi na domacoj ili stranoj teritoriji.Znaci drzavljanin je fizicko lice koje je pravno vezano za
odredenu drzavu,iz cega proizilaze posebna prava i duznosti
Stranac je svako fiz.lice koje nije drzavljanin,tj.lice bez drzavljanstva
Nastanak-u pravu BiH je poreklo osnovni nacin sticanja drz. mesto rodenja , usvajanje i sticanje
drz.po mestu prebivalista i sticanje drz.po medunarodnim ugovorima
PRESTANAK-se vrsi otpustom-na osnovu molbe,oduzimanje-koje je lice svojim radnjama ogresio o
duznosti drz.

12.JAVNI SKUPOVI
Imamo 2 vrste javnih skupova;politicke skupove i priredbe. Politicke skupove predstavljaju
zborovi,mitinzi,ulicne povorke i dr.skupovi radi ispoljavanja javnog misljenj. Priredbe-skupovi koji
se prireduju radi izvodenja kulturno-zabavnog programa,spor.takmicenja,kojima j eomogucen
pristup pojedinacno neodredenim licima.
Za obe vrste skupa zakon predvida sistem prijava,organizator je duzan skup prijaiti MUP-u u
opcini na cijem ce se prostoru odrzati skup,najkasnije 48sati pre odrzavanja skupa.navodi se
vreme,mesto i svrha odrzavanja skupa. MUP je duzan da stara o odrzavanju javnog reda i mira
na skupu.Nadlezni organ moze zabraniti odrzavanje skupa ako se na njemu ispoljava;nasilna
promena ustavnog poretka,podsticanje nacionalne,rasne ili verske mrznje,protiv teritorijalne
celovitosti Bih-FBiH,vrsenje krivicnih dela

WWW.STUDOMAT.BA 4
UPRAVNO PRAVO – 3 WWW.STUDOMAT.BA

13.JAVNO DOBRO
u uporednom pravu postoje razlicita shvatanja pojma javnog dobra.njemacko pravo razlikuje 3
vrste imovine koju poseduje drzava:
1. finansijska ili fiskalna imovina obuhvata rudnike,sume,vrijednosne papire itd
2. upravna imovina-upravno dobro obuhvata stvari koje su drzavnim organima potrebne za
obavljanje javne sluzbe(upravne zgrade,kasarne,bolnice,biblioteke)
3.javno dobro ili dobro opce upotrebe,za koje vazi javnopravni rezim. ovde spadaju javni putevi
sa mostovima,vode,morska obala,zracni prostor.
Francuska teorija razlikuje samo 2 vrste dobara koje poseduju javna kolektivna tijela, tzv. javni
domen i privatni domen.
Javna dobra u nasem pravnom sistemu se dele na 2 grupe:
1. dobra koja sluze opcoj upotrebi svih gradana u skladu s apropissima o koristenu
2. stvari namenjene drzavnim organima i organizacijama
PROGLASENJE I PRESTANAK JAVNOG DOBRA- proglasenje se vrsi opcim i upravnim aktom. akt
kojim se odreduje namena kod vjestackog javnog dobra moze biti pravni ili obicna materijalna
radnja. javna dobra prestaju- prirodnim putem(npr.reka presusi ) ili na osnovu pravnog akta.

14.EKSPROPRIJACIJA-
se shvata kao oduzimanje ili ogranicavanje odredenog imovinskog prava upravnim aktom
drzavnog organa radi opce svrhe,uz istovremen davanje odgovarajuceg prava nekom drugom licu
i to u pravilu uz nadoknadu. za ekspr. je karakteristicno da se vrsi upravnim aktom i zbog toga
ona ne spada u gradansko nego u upravno pravo.

WWW.STUDOMAT.BA 5