SLU@BENI GLASNIK

REPUBLIKE SRPSKE
JP Slu`beni glasnik Republike Srpske,
Bawa Luka, Vojvode Mom~ila 18
Telefon/faks: (051) 311-532, 311-545
Ponedeqak, 18. mart 2002. godine Pretplata za 2002. godinu iznosi 330 KM
BAWA LUKA - u cenu je ura~unat porez na promet
@iro-ra~uni: 562-099-00004292-34
Broj 13 God. XI 567-162-10000010-81

176 Upotreba izraza “organ”

Na osnovu Amandmana XL ta~ke 2. na Ustav
Republike Srpske (“Slu`beni glasnik Republike
Srpske”, broj 28/94), d o n o s i m
UKAZ
O PROGLA[EWU ZAKONA O OP[TEM
UPRAVNOM POSTUPKU
Progla{avam Zakon o op{tem upravnom postupku,
koji je Narodna skup{tina Republike Srpske usvojila na
sednici odr`anoj 28. februara i 1. marta 2002. godine.
Broj: 01-020-147/02 Predsednik
5. marta 2002. godine Republike,
Bawa Luka Mirko [arovi}, s.r.
ZAKON
O OP[TEM UPRAVNOM POSTUPKU
PRVI DEO
OSNOVNE ODREDBE
Glava I
OSNOVNA NA^ELA
Va`ewe zakona
^lan 1.
Po ovom zakonu du`ni su da postupaju dr`avni
organi, kad u upravnim stvarima, neposredno primewu-
ju}i propise, re{avaju o pravima, obavezama ili pravn-
im interesima pojedinca, pravnog lica ili druge
stranke, kao i kad obavqaju druge poslove utvr|ene ovim
zakonom.
Po ovom zakonu du`ni su da postupaju i organi grada
i op{tine kad na osnovu zakona obavqaju poslove
dr`avne uprave, kao i preduze}a, ustanove i druge orga-
nizacije, kad u vr{ewu javnih ovla{}ewa, koja su im pov-
erena zakonom re{avaju, odnosno kad obavqaju druge
poslove iz stava 1. ovog ~lana.
Poseban postupak
^lan 2.
Pojedina pitawa postupka zbog specifi~ne prirode
upravnih stvari u odre|enim upravnim oblastima mogu
se posebnim zakonom urediti druk~ije nego {to su
ure|ena ovim zakonom, ako je to neophodno.
Supsidijarna primena zakona
^lan 3.
U upravnim oblastima za koje je zakonom propisan
poseban postupak postupa se po odredbama tog zakona i
te odredbe moraju biti u saglasnosti s osnovnim
na~elima utvr|enim ovim zakonom. Po odredbama ovog
zakona postupa se u svim onim pitawima koja nisu
ure|ena posebnim zakonom.
^lan 4.
Pod organom koji vodi postupak, odnosno re{ava u
upravnim stvarima podrazumeva se: organ uprave, drugi
dr`avni organ, upravna organizacija, kao i preduze}e,
ustanova i druga organizacija kojima je zakonom pov-
ereno vr{ewe javnih ovla{}ewa (u daqem tekstu: organ).
Na~elo zakonitosti
^lan 5.
Organi koji postupaju u upravnim stvarima re{avaju
na osnovu zakona i drugih propisa.
U upravnim stvarima u kojima je organ zakonom ili
na zakonu zasnovanom propisu ovla{}en da re{ava po
slobodnoj oceni, re{ewe mora biti doneseno u granica-
ma ovla{}ewa i u skladu sa ciqem u kome je ovla{}ewe
dato.
Na~elo za{tite prava stranaka i
za{tite javnog interesa
^lan 6.
Pri vo|ewu postupka i re{avawu u upravnim stvari-
ma organi su du`ni da strankama omogu}e da {to lak{e
za{tite i ostvare svoja prava, vode}i pri tom ra~una da
ostvarivawe wihovih prava ne bude na {tetu prava
drugih lica niti u suprotnosti sa javnim interesom.
Kad ovla{}eno slu`beno lice, sazna ili oceni da
stranka ili u~esnik u postupku ima osnova za ostvarewe
nekog prava, upozori}e ih na to.
Ako se na osnovu zakona strankama nala`u kakve
obaveze, prema wima }e se primewivati one mere pred-
vi|ene propisima, koje su za wih povoqnije, ako se
takvim merama posti`e ciq zakona.
Na~elo efikasnosti
^lan 7.
Kad organi re{avaju u upravnim stvarima, du`ni su
da obezbede uspe{no i kvalitetno ostvarivawe i
za{titu prava i pravnih interesa pojedinaca, pravnih
lica i drugih stranaka.
Na~elo istine
^lan 8.
U postupku se mora utvrditi pravo stawe stvari, i u
tom ciqu moraju se potpuno i pravilno utvrditi sve
~iwenice i okolnosti koje su od va`nosti za dono{ewe
zakonitog i pravilnog re{ewa.
Na~elo saslu{awa stranke
^lan 9.
Pre dono{ewa re{ewa stranci se mora pru`iti
mogu}nost da se izjasni o ~iwenicama i okolnostima
koje su va`ne za dono{ewe re{ewa.
Strana 2 - Broj 13 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
Re{ewe se mo`e doneti bez prethodnog saslu{awa
stranke samo u slu~ajevima kad je to zakonom dopu{teno.
Na~elo slobodne ocene dokaza
^lan 10.
Koje }e ~iwenice uzeti kao dokazane odlu~uje
ovla{}eno slu`beno lice po svom uverewu na osnovu
savesne i bri`qive ocene svakog dokaza posebno i svih
dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog
postupka.
Na~elo samostalnosti u re{avawu
^lan 11.
Organ vodi upravni postupak i donosi re{ewe
samostalno, u okviru ovla{}ewa utvr|enog zakonom ili
drugim propisom.
Ovla{}eno slu`beno lice samostalno utvr|uje
~iwenice i okolnosti, i na podlozi utvr|enih ~iwenica
i okolnosti primewuje zakone i druge propise.
Na~elo dvostepenosti u re{avawu
(Pravo na `albu)
^lan 12.
Protiv re{ewa donesenog u prvom stepenu stranka
ima pravo na `albu. Samo zakonom mo`e se propisati da
u pojedinim upravnim stvarima `alba nije dopu{tena i
to ako je na drugi na~in obezbe|ena za{tita prava i
pravnih interesa stranke i za{tita zakonitosti.
Ako nema organa uprave drugog stepena, `alba protiv
prvostepenog re{ewa mo`e se izjaviti samo kad je to
zakonom predvi|eno. Tim zakonom odredi}e se i organ
koji }e re{avati po `albi.
Pod uslovima iz ovog zakona stranka ima pravo na
`albu i kad prvostepeni organ u odre|enom roku ne
donese re{ewe po wenom zahtevu, odnosno ne donese
re{ewe u postupku pokrenutom po slu`benoj du`nosti, a
u interesu stranke.
Protiv re{ewa donesenog u drugom stepenu `alba
nije dopu{tena.
Na~elo kona~nosti i pravosna`nosti re{ewa
^lan 13.
Re{ewe protiv koga se ne mo`e izjaviti `alba
(kona~no re{ewe), niti pokrenuti upravni spor (pravos-
na`no re{ewe), mo`e se poni{titi, ukinuti ili izmeni-
ti samo u slu~ajevima koji su zakonom predvi|eni.
Na~elo ekonomi~nosti postupka
^lan 14.
Postupak se vodi brzo i sa {to mawe tro{kova za
stranku i druge u~esnike u postupku, ali tako da se prib-
ave svi dokazi potrebni za pravilno utvr|ivawe
~iweni~nog stawa i za dono{ewe zakonitog i pravilnog
re{ewa.
Na~elo pru`awa pomo}i neukoj stranci
^lan 15.
Organ }e se starati da neznawe i neukost stranke i
drugih u~esnika u postupku ne budu na {tetu prava koja
im po zakonu pripadaju.
Na~elo o upotrebi jezika i pisma
^lan 16.
Upravni postupak vodi se na jednom od jezika konsti-
tutivnih naroda u skladu sa Ustavom i Zakonom.
Pripadnicima drugih konstitutivnih naroda u BiH
kao strankama ili drugim u~esnicima u postupku pripa-
da pravo da se slu`e svojim jezikom.
Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno
drugih u~esnika u postupku, organ je du`an da im
omogu}i da preko prevodioca prate postupak na svom
jeziku, kao i da im pozive i druga pismena dostavqa na
wihovom jeziku i pismu.
Ponedeqak, 18. mart 2002.
Stranka i drugi u~esnici u postupku koji nisu
dr`avqani Republike Srpske, a ne znaju jezik na kome se
vodi postupak imaju pravo da tok postupka prate preko
prevodioca.
G l a v a II
NADLE@NOST
1. Stvarna i mesna nadle`nost
^lan 17.
Stvarna nadle`nost za re{avawe u upravnom postup-
ku odre|uje se po propisima kojim se ure|uje odre|ena
upravna oblast ili kojim se odre|uje nadle`nost poje-
dinih organa.
Mesna nadle`nost se odre|uje po propisima o teri-
torijalnoj podeli i po propisima o organizaciji poje-
dinih organa.
^lan 18.
Za re{avawe u upravnim stvarima u prvom stepenu
stvarno su nadle`ni organi odre|eni zakonom ili
drugim propisom.
^lan 19.
Organ ne mo`e preuzeti odre|enu upravnu stvar iz
nadle`nosti drugog organa i sam je re{iti, osim ako je
to zakonom predvi|eno i pod uslovima propisanim tim
zakonom.
Organ nadle`an za re{avawe u odre|enoj upravnoj
stvari mo`e na osnovu zakonskog ovla{}ewa preneti
re{avawe u toj stvari na drugi organ.
Stvarna i mesna nadle`nost ne mogu se mewati dogov-
orom stranaka, dogovorom organa i stranaka, ni dogov-
orom organa, osim ako to zakonom nije dozvoqeno.
^lan 20.
Mesna nadle`nost se odre|uje:
1) u upravnim stvarima koje se odnose na nepokret-
nost-prema mestu gde se nalazi;
2) u upravnim stvarima koje se odnose na poslove iz
nadle`nosti dr`avnog organa prema sedi{tu organa;
3) u upravnim stvarima koje se odnose na delatnost
preduze}a ili drugog pravnog lica-prema sedi{tu pre-
duze}a ili drugog pravnog lica;
4) u upravnim stvarima koje se odnose na delatnost
preduzetnika ili drugog fizi~kog lica koje profesion-
alno obavqa delatnost-prema mestu gde se delatnost
obavqa;
5) u ostalim upravnim stvarima-prema prebivali{tu
stranke. Kad ima vi{e stranaka, nadle`nost se odre|uje
prema stranci prema kojoj je zahtev upravqen. Ako stran-
ka nema prebivali{te u Republici Srpskoj, nadle`nost
se odre|uje prema wenom boravi{tu, a ako nema ni
boravi{ta-prema wenom posledwem prebivali{tu,
odnosno boravi{tu u Republici Srpskoj;
6) ako se mesna nadle`nost ne mo`e odrediti po
odredbama ta~. 1. do 5. ovog ~lana, odre|uje se prema
mestu gde je nastao povod za vo|ewe postupka.
U stvarima koje se odnose na brod ili vazduhoplov,
ili u kojima je povod za vo|ewe postupka nastao na brodu
ili vazduhoplovu, mesna nadle`nost se odre|uje prema
mati~noj luci broda, odnosno mati~nom pristani{tu
vazduhoplova.
^lan 21.
Ako su prema odredbama ~l. 19. i 20. ovog zakona
istovremeno mesno nadle`na dva ili vi{e organa,
nadle`an }e biti organ koji je prvi pokrenuo postupak.
Mesno nadle`ni organi mogu se sporazumeti koji }e od
wih voditi postupak.
Svaki mesno nadle`ni organ izvr{i}e na svom
podru~ju one radwe postupka koje ne trpe odlagawe.
Ponedeqak, 18. mart 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
^lan 22.
Organ koji je pokrenuo postupak kao mesno nadle`an
zadr`ava nadle`nost i kad u toku postupka nastupe okol-
nosti prema kojima bi bio mesno nadle`an drugi organ.
Organ koji je pokrenuo postupak mo`e ustupiti predmet
organu koji je prema novim okolnostima postao mesno
nadle`an, ako se time znatno olak{ava postupak
naro~ito za stranku.
^lan 23.
Organ pazi po slu`benoj du`nosti u toku celog pos-
tupka na svoju stvarnu i mesnu nadle`nost.
Ako organ na|e da nije nadle`an za rad po odre|enoj
upravnoj stvari, postupi}e na na~in propisan u ~lanu
54. st. 3. i 4. ovog zakona.
Ako je nenadle`ni organ izvr{io neku radwu pos-
tupka, nadle`ni organ kome je upravna stvar ustupqena
ceni}e da li }e neku od tih radwi ponoviti.
2. Stranke sa diplomatskim imunitetom
^lan 24.
U pogledu nadle`nosti organa u stvarima u kojima je
stranka stranac koji u`iva diplomatski imunitet u
Republici Srpskoj, strana dr`ava ili me|unarodna
organizacija, va`e pravila me|unarodnog prava.
U slu~aju sumwe o postojawu i obimu diplomatskog
imuniteta, obja{wewe daje republi~ki organ nadle`an
za poslove uprave.
Slu`bene radwe koje se ti~u lica koja u`ivaju diplo-
matski imunitet obavqaju se preko republi~kog organa
nadle`nog za poslove uprave.
3. Prostorno ograni~ewe nadle`nosti
^lan 25.
Organ izvr{ava slu`bene radwe u granicama svog
podru~ja.
Ako postoji opasnost zbog odlagawa, a slu`benu
radwu bi trebalo izvr{iti izvan granica podru~ja
organa, organ mo`e izvr{iti radwu i izvan granica
svog podru~ja. On je du`an da o tome odmah obavesti
organ na ~ijem je podru~ju tu radwu izvr{io.
Slu`bena radwa u zgradama i drugim objektima koje
koristi Vojska Republike Srpske vr{i se po prethodnoj
prijavi nadle`nom vojnom stare{ini i po wegovom
odobrewu.
Slu`bene radwe koje se obavqaju na eksteritorijal-
nom podru~ju vr{e se preko republi~kog organa
nadle`nog za poslove uprave.
4. Sukob nadle`nosti
^lan 26.
Sukob nadle`nosti izme|u republi~kih organa
uprave, izme|u republi~kih oragana uprave i
republi~kih upravnih organizacija kao i izme|u repub-
li~kih upravnih organizacija re{ava Vlada.
^lan 27.
Sukob nadle`nosti izme|u organizacionih jedinica
koje vr{e odre|ene upravne poslove iz nadle`nosti
republi~kog organa uprave, re{ava republi~ki organ
uprave iz ~ije nadle`nosti obavqaju poslove organiza-
cione jedinice u sukobu.
^lan 28.
Kad se dva organa izjasne kao nadle`ni ili kao nena-
dle`ni za re{avawe u istoj upravnoj stvari, predlog za
re{avawe sukoba nadle`nosti podnosi organ koji je
posledwi odlu~ivao o svojoj nadle`nosti, a mo`e ga
podneti i stranka.
Organ koji re{ava sukob nadle`nosti istovremeno
}e poni{titi re{ewe koje je u upravnoj stvari doneo
nenadle`ni organ, odnosno poni{ti}e zakqu~ak kojim
se nadle`ni organ izjasnio kao nenadle`an i dostavi}e
spise predmeta nadle`nom organu.
Broj 13 - Strana 3
Protiv re{ewa kojim se odlu~uje o sukobu
nadle`nosti stranka ne mo`e izjaviti posebnu `albu ni
voditi upravni spor.
Odredba ~lana 21. stav 2. ovog zakona shodno se
primewuje u slu~aju sukoba nadle`nosti.
^lan 29.
Ako organ u sukobu smatra da mu je re{ewem kojim je
odlu~eno o sukobu nadle`nosti povre|eno neko pravo,
mo`e izjaviti `albu.
Ako je o sukobu re{ila Vlada ili sud, `alba nije
dopu{tena.
Ako organ nadle`an za re{avawe po `albi iz
prethodnog stava utvrdi da re{ewe o sukobu nije zasno-
vano na propisima, raspravi}e odnose koji su usled toga
nastali izme|u organa koji se `alio i organa koji je
re{ewem o sukobu nadle`nosti ogla{en za nadle`nog,
vode}i ra~una o pravima koja po odgovaraju}im propisi-
ma pripadaju organu koji se `alio. Re{ewe doneseno po
`albi smatra se prvostepenim re{ewem.
5. Pravna pomo}
^lan 30.
Za izvr{ewe pojedinih radwi u postupku koje treba
preduzeti izvan podru~ja nadle`nog organa, taj organ }e
zamoliti nadle`ni organ na ~ijem se podru~ju radwa ima
preduzeti.
Organ nadle`an za re{avawe u upravnoj stvari
mo`e, radi lak{eg i br`eg obavqawa radwe ili izbe-
gavawa nepotrebnih tro{kova, obavqawe pojedine radwe
u postupku poveriti odgovaraju}em drugom organu
ovla{}enom za preduzimawe takve radwe.
^lan 31.
Organi su du`ni da jedni drugima ukazuju pravnu
pomo} u upravnom postupku. Ta pomo} se tra`i
slu`benom zamolnicom.
Zamoqeni organ iz stava 1. ovog ~lana, du`an je da
postupi po zamolnici bez odlagawa a najkasnije u roku
od 30 dana od dana prijema slu`bene zamolnice.
Pravna pomo} za izvr{ewe pojedinih radwi u pos-
tupku mo`e se tra`iti od suda u skladu sa posebnim
propisima. Izuzetno, organ mo`e tra`iti od suda da mu
dostavi spise koji su potrebni za vo|ewe upravnog pos-
tupka. Sud je du`an postupiti po tom zahtevu ako se time
ne ometa sudski postupak. Sud mo`e odrediti rok u kome
mu se spisi moraju vratiti.
Za pravnu pomo} u odnosu sa inostranim organima
va`e inostrane odredbe me|unarodnih ugovora, a ako tih
ugovora nema primewuje se na~elo uzajamnosti. U slu~aju
sumwe o postojawu uzajamnosti, obja{wewe daje repub-
li~ki organ nadle`an za poslove uprave.
Organi ukazuju pravnu pomo} inostranim organima
na na~in utvr|en zakonom. Organ }e uskratiti pravnu
pomo} ako se tra`i obavqawe radwe koja je protivna
javnom poretku. Radwa koja je predmet molbe inostranog
organa mo`e se izvr{iti i na na~in koji zahteva inos-
trani organ, ako takav postupak nije protivan javnom
poretku.
Ako me|unarodnim ugovorima nije predvi|ena
mogu}nost neposrednog op{tewa s inostranim organima,
organi op{te s inostranim organima preko republi~kog
organa uprave nadle`nog za poslove uprave.
6. Izuze}e
^lan 32.
Slu`beno lice koje re{ava ili obavqa pojedine
radwe u postupku, izuze}e se ako je:
1) u predmetu u kome se vodi postupak stranka,
saovla{}enik, odnosno saobveznik, svedok, ve{tak,
punomo}nik, ili zakonski zastupnik stranke;
2) sa strankom, zastupnikom ili punomo}nikom
stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobo~noj
Strana 4 - Broj 13 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
liniji do ~etvrtog stepena zakqu~no, bra~ni drug ili
srodnik po tazbini do drugog stepena zakqu~no, pa i
onda kad je brak prestao;
3) sa strankom, zastupnikom ili pomo}nikom stranke
u odnosu staraoca, usvojioca, usvojenika ili hranioca;
4) u prvostepenom postupku u~estvovalo u vo|ewu
postupka ili u dono{ewu re{ewa.
^lan 33.
Slu`beno lice koje re{ava u odre|enoj upravnoj
stvari ili koje obavqa odre|enu radwu u postupku, ~im
sazna da postoji neki od razloga za izuze}e iz ~lana 32.
ovog zakona, du`no je da prekine svaki daqi rad na pred-
metu i da o tome obavesti organ nadle`an za re{avawe o
izuze}u. Ako slu`beno lice smatra da postoje druge okol-
nosti koje opravdavaju wegovo izuze}e, obavesti}e o tome
isti organ, ne prekidaju}i rad.
^lan 34.
Stranka mo`e zahtevati izuze}e slu`benog lica kad
postoje razlozi navedeni u ~lanu 32. ovog zakona, kao i
kad postoje druge okolnosti koje dovode u sumwu wegovu
nepristrasnost. U svom zahtevu stranka mora navesti
okolnosti zbog kojih smatra da postoji neki od razloga
za izuze}e.
Slu`beno lice za koje je stranka zahtevala izuze}e iz
bilo kog razloga navedenog u ~lanu 32. ovog zakona ne
mo`e do dono{ewa zakqu~ka o tom zahtevu obavqati
radwe u postupku, osim onih koje ne trpe odlagawe.
^lan 35.
O izuze}u slu`benog lica odlu~uje funkcioner koji
rukovodi tim organom.
O izuze}u funkcionera koji rukovodi organom
uprave odlu~uje Vlada.
O izuze}u se odlu~uje zakqu~kom.
^lan 36.
U zakqu~ku o izuze}u odredi}e se slu`beno lice koje
}e re{avati u upravnoj stvari, odnosno obavqati poje-
dine radwe u postupku u predmetu u kome je izuze}e
odre|eno.
Protiv zakqu~ka kojim se odre|uje izuze}e nije
dopu{tena posebna `alba.
^lan 37.
Odredbe ovog zakona o izuze}u shodno se primewuju i
na zapisni~ara.
Zakqu~ak o izuze}u zapisni~ara donosi slu`beno
lice koje vodi postupak.
G l a v a III
STRANKA I WENO ZASTUPAWE
1. Stranka
^lan 38.
Stranka je lice po ~ijem je zahtevu pokrenut postupak
ili protiv koga se vodi postupak, ili koje radi za{tite
svojih prava ili pravnih interesa ima pravo da u~estvu-
je u postupku.
^lan 39.
Stranka u upravnom postupku mo`e biti svako
fizi~ko i pravno lice.
Dr`avni organ, organizacija, naseqe, grupa lica i
drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica, mogu biti
stranke ako mogu biti nosioci prava i obaveza ili
pravnih interesa o kojima se re{ava u upravnom postup-
ku.
Stranka mo`e biti i sindikalna organizacija, ako se
postupak odnosi na neko pravo ili pravni interes ~lana
te organizacije.
Ponedeqak, 18. mart 2002.
^lan 40.
Javni tu`ilac, javni pravobranilac i drugi
dr`avni organi kad su zakonom ovla{}eni da u postupku
zastupaju javni interes, imaju u granicama tih
ovla{}ewa prava i du`nosti stranke.
Organi iz stava 1. ovog ~lana ne mogu u postupku
imati {ira ovla{}ewa nego {to ih imaju stranke, osim
ako su im takva ovla{}ewa data zakonom.
2. Procesna sposobnost i zakonski zastupnik
^lan 41.
Stranka koja je potpuno poslovno sposobna mo`e
sama obavqati radwe u postupku (procesna sposobnost).
Za procesno nesposobno lice radwe u postupku
obavqa wegov zakonski zastupnik. Zakonski zastupnik se
odre|uje na osnovu zakona ili aktom nadle`nog
dr`avnog organa donesenim na osnovu zakona.
Pravno lice obavqa radwe u postupku preko svog
predstavnika, odnosno zakonskog zastupnika.
Predstavnik, odnosno zakonski zastupnik pravnog lica
odre|uje se op{tim aktom tog pravnog lica, ako nije
odre|en zakonom ili aktom nadle`nog dr`avnog organa
donesenim na osnovu zakona.
Dr`avni organ obavqa radwe u postupku preko
zakonom ili drugim propisom ovla{}enog predstavnika,
organizacija koja nema svojstvo pravnog lica-preko lica
koje se odre|uje prema op{tem aktu organizacije, a nase-
qe, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica-
preko lica koje oni ovlaste, ako posebnim propisom nije
druk~ije odre|eno.
Kad organ ustanovi da zakonski zastupnik lica pod
starateqstvom ne pokazuje potrebnu pa`wu u zastupawu,
obavesti}e o tome organ starateqstva.
^lan 42.
U toku celog postupka organ }e po slu`benoj
du`nosti paziti da li lice koje se pojavquje kao stranka
mo`e biti stranka u postupku, i da li stranku zastupa
wen zakonski zastupnik, odnosno ovla{}eni predstav-
nik.
Ako u toku postupka nastupi smrt stranke, odnosno
prestanak pravnog lica postupak se mo`e obustaviti ili
nastaviti, zavisno od prirode upravne stvari koja je
predmet postupka. Ako prema prirodi stvari postupak
ne mo`e da se nastavi, organ }e obustaviti postupak
zakqu~kom protiv kog je dopu{tena posebna `alba.
3. Privremeni zastupnik
^lan 43.
Ako procesno nesposobna stranka nema zakonskog
zastupnika, ili ako neku radwu treba preduzeti protiv
lica ~ije je prebivali{te, odnosno boravi{te nepozna-
to, a koje nema punomo}nika, organ }e postaviti takvoj
stranci privremenog zastupnika ako to tra`i hitnost
predmeta, a postupak se mora sprovesti. Taj organ }e
odmah izvestiti o tome organ starateqstva, a ako je
privremeni zastupnik postavqen licu ~ije je prebi-
vali{te, odnosno boravi{te nepoznato, objavi}e svoj
zakqu~ak na oglasnoj tabli organa.
Ako pravno lice, organizacija, naseqe, grupa lica i
drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica nemaju zakonskog
zastupnika, ovla{}enog predstavnika ili punomo}nika,
organ, pod uslovima iz stava 1. ovog ~lana postavi}e toj
stranci privremenog zastupnika i o tome }e je odmah
obavestiti. Pravnom licu se privremeni zastupnik
postavqa, po pravilu iz reda slu`benih lica tog
pravnog lica.
Na na~in predvi|en u st. 1. i 2. ovog ~lana postavi}e
se privremeni zastupnik i kad treba izvr{iti radwu
koja se ne mo`e odlo`iti, a stranku, odnosno wenog
zakonskog zastupnika, ovla{}enog predstavnika ili
punomo}nika nije mogu}e blagovremeno pozvati. O tome
}e se stranka, zakonski zastupnik, ovla{}eni pred-
stavnik ili punomo}nik odmah obavestiti.
Ponedeqak, 18. mart 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
Lice koje se postavqa za privremenog zastupnika
du`no se primiti zastupawa, a zastupawe mo`e odbiti
samo iz razloga koji su predvi|eni posebnim propisima.
Privremeni zastupnik u~estvuje samo u postupku za koji
je izri~ito postavqen, i to dok se ne pojavi zakonski zas-
tupnik ili ovla{}eni predstavnik, odnosno sama stran-
ka ili wen punomo}nik.
4. Zajedni~ki predstavnik i zajedni~ki punomo}nik
^lan 44.
Dve ili vi{e stranaka mogu, ako posebnim propisom
nije druk~ije odre|eno, u istom predmetu istupati zajed-
ni~ki. One su u tom slu~aju du`ne da nazna~e ko }e od wih
istupati kao wihov zajedni~ki predstavnik, ili }e
postaviti zajedni~kog punomo}nika.
Organ mo`e, ako to ne zabrawuje poseban propis,
odrediti zakqu~kom strankama koje u postupku u~estvuju
sa istovetnim zahtevima da u odre|enom roku nazna~e ko
}e ih izme|u wih predstavqati, ili da postave zajed-
ni~kog punomo}nika. Ako stranke po takvom zakqu~ku ne
postupe, ovla{}enog predstavnika ili zajedni~kog
punomo}nika mo`e odrediti organ, u kom slu~aju zajed-
ni~ki predstavnik, odnosno zajedni~ki punomo}nik
zadr`ava to svojstvo sve dok stranke ne postave drugog.
Protiv tog zakqu~ka stranke imaju pravo na posebnu
`albu, koja ne odla`e izvr{ewe zakqu~ka.
I u slu~aju odre|ivawa zajedni~kog predstavnika,
odnosno zajedni~kog punomo}nika, svaka stranka
zadr`ava pravo da istupa kao stranka u postupku i da
daje izjave, kao i da samostalno izjavquje `albu i
koristi druga pravna sredstva.
5. Punomo}nik
^lan 45.
Stranka, odnosno wen zakonski zastupnik mo`e
odrediti punomo}nika koji }e je zastupati u postupku,
osim u radwama u kojima je potrebno da sama stranka daje
izjave.
Radwe u postupku koje punomo}nik preduzima u
granicama punomo}i imaju isto pravno dejstvo kao da ih
je preduzela sama stranka, odnosno wen zakonski zastup-
nik.
I pored punomo}nika, sama stranka mo`e davati
izjave, a one se mogu od we i neposredno tra`iti.
Stranka koja je prisutna kad wen punomo}nik daje
usmenu izjavu, mo`e neposredno posle date izjave izmeni-
ti ili opozvati izjavu svog punomo}nika. Ako u pis-
menim ili usmenim izjavama koje se ti~u ~iwenica pos-
toji nesaglasnost izme|u izjava stranke i wenog
punomo}nika, organ }e ceniti obe izjave u smislu ~lana
10. ovog zakona.
^lan 46.
Punomo}nik mo`e biti svako lice koje je potpuno
poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripis-
arstvom.
Ako se kao punomo}nik pojavi lice koje se bavi
nadripisarstvom, organ }e takvom licu uskratiti daqe
zastupawe i o tome }e odmah obavestiti stranku i
nadle`nog javnog tu`ioca.
Protiv zakqu~ka o uskra}ivawu zastupawa mo`e se
izjaviti posebna `alba koja ne odla`e izvr{ewe
zakqu~ka.
^lan 47.
Punomo} se mo`e dati pismeno ili usmeno na zapis-
nik. Ako se u toku postupka ne sastavqa zapisnik o
usmenoj punomo}i stavi}e se zabele{ka u spisu predmeta.
Stranka koja nije pismena ili nije u stawu da se
potpi{e stavi}e na pismenu punomo} umesto potpisa
otisak ka`iprsta.
Izuzetno, slu`beno lice koje vodi postupak ili
obavqa pojedine radwe u postupku mo`e dopustiti da u
Broj 13 - Strana 5
ime stranke, kao wen punomo}nik, izvr{i odre|enu
radwu bez prilo`ene punomo}i ~lan wene porodice ili
doma}instva ili lice koje je u radnom odnosu sa wom, ako
nema sumwe u postojawe i obim punomo}i. Ako takvo
lice postavi zahtev za pokretawe postupka ili u toku
postupka da izjavu suprotnu ranijoj izjavi stranke, od
wega }e se zatra`iti da u odre|enom roku naknadno pod-
nese punomo}.
^lan 48.
Punomo} se mo`e dati u obliku privatne isprave.
Ako je punomo} data u obliku privatne isprave, pa se
posumwa u wenu istinitost, mo`e se narediti da se pod-
nese overena punomo}.
Pravilnost punomo}i ispituje se po slu`benoj
du`nosti, a nedostaci pismene punomo}i otklawaju se
shodno odredbi ~lana 56. ovog zakona, pri ~emu slu`beno
lice mo`e dopustiti punomo}niku sa neurednom
punomo}i da izvr{i hitne radwe u postupku.
^lan 49.
Za obim punomo}i merodavna je sadr`ina punomo}i.
Punomo} se mo`e dati za ceo postupak ili samo za poje-
dine radwe, a mo`e se i vremenski ograni~iti.
Punomo} ne prestaje smr}u stranke, gubitkom wene
procesne sposobnosti ili promenom wenog zakonskog
zastupnika, ali pravni sledbenik stranke, odnosno wen
novi zakonski zastupnik mo`e opozvati raniju punomo}.
Na pitawa u vezi sa punomo}i koja nisu ure|ena
odredbama ovog zakona shodno se primewuju odredbe
zakona o parni~nom postupku.
^lan 50.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na stranke, shod-
no se primewuju i na wihove zakonske zastupnike,
ovla{}ene predstavnike, punomo}nike, privremene zas-
tupnike, zajedni~ke predstavnike i zajedni~ke
punomo}nike.
^lan 51.
Stranci }e se dozvoliti da u upravnim stvarima za
koje se tra`i sru~no poznavawe pitawa u vezi sa predme-
tom postupka dovede stru~no lice koje }e joj davati
obave{tewa i savete (stru~ni pomaga~). To lice ne zas-
tupa stranku.
Stranka ne mo`e dovesti kao stru~nog pomaga~a lice
koje nije poslovno sposobno ili koje se bavi nadripis-
arstvom.
G l a v a IV
OP[TEWE ORGANA I STRANAKA
1. Podnesci
^lan 52.
Podnescima se podrazumevaju zahtevi, obrasci koji
se koriste za automatsku obradu podataka, predlozi, pri-
jave, molbe, `albe, prigovori i druga saop{tewa kojima
se stranke obra}aju organima.
Podnesci se, po pravilu, predaju neposredno ili
{aqu po{tom pismeno, ili se usmeno saop{tavaju na
zapisnik, a mogu se, izjavqivati i telegrafski, odnosno
telefaksom. Kratka i hitna saop{tewa mogu se dati i
telefonom, ako je to po prirodi stvari mogu}e.
^lan 53.
Podnesak se predaje organu nadle`nom za prijem pod-
neska, a mo`e se predati svakog radnog dana u toku
radnog vremena. Za usmene podneske koji nisu vezani
rokom ili nisu neodlo`ni, mo`e se odrediti da se
predaju u samo odre|ene sate u toku radnog vremena,
odnosno u odre|ene dane. Vreme za predaju takvih podne-
saka objavquje svaki organ u svojim prostorijama na vid-
nom mestu.
Strana 6 - Broj 13 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
^lan 54.
Organ koji je nadle`an za prijem podneska, du`an je
primiti podnesak koji mu se predaje, odnosno uzeti na
zapisnik podnesak koji mu se usmeno saop{tava.
Slu`beno lice koje primi podnesak du`no je na
usmeni zahtev podnosioca da mu potvrdi prijem podnes-
ka.
Ako organ nije nadle`an za prijem podneska,
slu`beno lice tog organa }e upozoriti na to podnosioca
i uputiti ga organu nadle`nom za prijem. Ako podnosi-
lac i pored toga zahteva da se wegov podnesak primi,
slu`beno lice je du`no da primi takav podnesak. Ako
organ na|e da nije nadle`an za rad po takvom podnesku,
done}e zakqu~ak kojim }e odbaciti podnesak zbog nena-
dle`nosti.
Kad organ po{tom dobije podnesak za ~iji prijem
nije nadle`an, a nesumwivo je koji je organ nadle`an za
prijem, posla}e podnesak bez odlagawa nadle`nom
organu, odnosno sudu i o tome }e obavestiti stranku. Ako
organ koji je dobio podnesak ne mo`e da utvrdi koji je
organ nadle`an za rad po podnesku, done}e bez odlagawa
zakqu~ak kojim }e odbaciti podnesak zbog
nenadle`nosti i zakqu~ak odmah dostaviti stranci.
Protiv zakqu~ka donesenog po odredbama stavova 3.
i 4. ovog ~lana dopu{tena je posebna `alba.
Ako organ po{tom dobije tu`bu za pokretawe
upravnog spora, dostavi}e je bez odlagawa nadle`nom
sudu, o ~emu }e obavestiti podnosioca tu`be.
^lan 55.
Podnesak mora biti razumqiv i da bi se po wemu
moglo postupati treba da sadr`i: ozna~ewe organa kome
se upu}uje, predmet na koji se odnosi, zahtev, odnosno
predlog, ko je zastupnik, punomo}nik ili predstavnik
ako ga ima, kao i ime i prezime i prebivali{te, odnosno
boravi{te (adresa) ili firmu i sedi{te podnosioca,
zastupnika, punomo}nika ili predstavnika.
Podnosilac je du`an da svojeru~no potpi{e podne-
sak. Izuzetno, podnesak mo`e umesto podnosioca pot-
pisati wegov bra~ni drug, jedan od wegovih roditeqa,
sin ili k}i, ili advokat koji je po ovla{}ewu stranke
sastavio podnesak. Lice koje je potpisalo podnesak
du`no je da na podnesku potpi{e svoje ime i stavi svoju
adresu.
Ako je podnosilac nepismen ili nije u stawu da se
potpi{e, potpisa}e ga drugo pismeno lice, koje }e pot-
pisati i svoje ime i navesti svoju adresu.
^lan 56.
Ako podnesak sadr`i neki formalni nedostatak koji
spre~ava postupawe po podnesku, ili ako je nerazumqiv
ili nepotpun, organ koji je primio takav podnesak
u~ini}e sve {to treba da se nedostaci otklone i odre-
di}e podnosiocu rok u kome je du`an da to u~ini. To se
mo`e saop{titi podnosiocu telefonom ili usmeno ako
se podnosilac zatekne kod organa koji saop{tava da pod-
nesak sadr`i nedostatke. O u~iwenom saop{tewu organ
}e staviti zabele{ku na spisu.
Ako podnosilac otkloni nedostatke u odre|enom
roku, smatra}e se da je podnesak bio od po~etka uredan.
Ako podnosilac ne otkloni nedostatke u odre|enom
roku, pa se usled toga ne mo`e po podnesku postupati,
organ }e zakqu~kom odbaciti takav podnesak kao
neuredan. Na ovu posledicu podnosilac }e se naro~ito
upozoriti u pozivu za ispravku podneska. Protiv tog
zakqu~ka dozvoqena je posebna `alba.
Kad je podnesak poslat telegrafski, odnosno tele-
faksom ili je primqeno saop{tewe telefonom, pa se
posumwa da je podnesak podnelo lice ~ije je ime ozna~eno
na telegrafskom podnesku, odnosno telefaksom, odnosno
da poti~e od lica koje je u saop{tewu telefonom dalo
svoje ime, organ }e pokrenuti postupak za utvr|ivawe tih
~iwenica, pa ako se one utvrde, odnosno ako se nedostaci
ne otklone postupi}e se na na~in propisan u stavu 2.
ovog ~lana. Protiv zakqu~ka organa kojim se podnesak
odbacuje mo`e se izjaviti posebna `alba.
Ponedeqak, 18. mart 2002.
^lan 57.
Ako podnesak sadr`i vi{e zahteva koji se moraju
re{avati odvojeno, organ koji primi podnesak uze}e u
re{avawe zahteve za ~ije je re{avawe nadle`an, a sa
ostalim zahtevima postupi}e u smislu ~lana 54. stav 4.
ovog zakona.
2. Pozivawe
^lan 58.
Organ je ovla{}en da poziva lice ~ije je prisustvo u
postupku potrebno, koje ima prebivali{te, odnosno
boravi{te na wegovom podru~ju. Po pravilu pozivati se
ne mo`e radi dostavqawa re{ewa i zakqu~aka, ili radi
saop{tewa koja se mogu uputiti po{tom ili na drugi
na~in pogodniji za lice kome se saop{tewe treba
dostaviti.
Na usmenu raspravu mo`e biti pozvano lice koje ima
prebivali{te, odnosno boravi{te izvan podru~ja
organa koji vodi postupak, ako se time postupak ubrzava
ili olak{ava, a dolazak ne prouzrokuje ve}e tro{kove
ili ve}i gubitak vremena za pozvanog.
Pozivawe se vr{i pismenim pozivom, ako posebnim
propisima nije predvi|en drugi na~in.
^lan 59.
U pismenom pozivu ozna~i}e se naziv organa koji je
izdao poziv, ime i prezime i adresa lica koje se poziva,
mesto, dan, a kad je to mogu}e i sat dolaska pozvanog,
predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu (kao stran-
ka, svedok, ve{tak itd.), i koja pomo}na sredstva i dokaze
pozvani treba da pribavi, odnosno podnese. U pozivu se
mora navesti da li je pozvano lice du`no da do|e li~no
ili mo`e poslati punomo}nika koji }e ga zastupati i
upozori}e se da je u slu~aju spre~enosti da se odazove
pozivu du`no da izvesti organ koji je izdao poziv.
Pozvani }e se isto tako upozoriti na posledice ako se ne
odazove pozivu, ili ne izvesti da je spre~en da do|e.
U pozivu na usmenu raspravu stranka se mo`e pozvati
da podnese pismene i druge dokaze, a mo`e se upozoriti i
da mo`e povesti svedoke na koje namerava da se pozove.
Kad to dopu{ta priroda stvari, mo`e se ostaviti na
voqu pozvanom licu da umesto li~nog dolaska preda do
odre|enog dana potrebnu pismenu izjavu.
^lan 60.
Prilikom pozivawa organ }e voditi ra~una o tome
da se lice ~ije je prisustvo potrebno, pozove da do|e u
vreme koje }e najmawe ometati pozvanog u obavqawu
wegovog redovnog posla.
Niko ne mo`e biti pozvan da do|e u toku no}i, osim
ako je re~ o hitnim i neodlo`nim merama.
^lan 61.
Pozvano lice du`no je da se odazove pozivu.
Ako je pozvano lice zbog bolesti ili drugog oprav-
danog razloga spre~eno da do|e, du`no je odmah po prije-
mu poziva da o tome izvesti organ koji je izdao poziv, a
ako je razlog spre~enosti nastao kasnije odmah po nas-
tanku razloga.
Ako se lice kome je poziv li~no dostavqen (~lan 75.)
ne odazove pozivu a izostanak ne opravda, mo`e biti
privedeno, a pored toga i ka`weno nov~anom kaznom do
50 KM. Ove }e se mere primeniti samo ako je u pozivu
bilo ozna~eno da }e se one primeniti. Ako su usled neo-
pravdanog izostanka pozvanog lica nastali tro{kovi u
postupku, mo`e se odrediti da te tro{kove snosi lice
koje je izostalo. Zakqu~ak o privo|ewu, o izricawu kazne
ili pla}awu tro{kova, donosi slu`beno lice koje vodi
postupak u saglasnosti sa slu`benim licem ovla{}enim
za re{avawe upravne stvari, a kod zamoqenog organa u
saglasnosti sa stare{inom tog organa, odnosno sa
slu`benim licem ovla{}enim za re{avawe u sli~nim
upravnim stvarima. Protiv tog zakqu~ka dopu{tena je
posebna `alba.
Ponedeqak, 18. mart 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
Ako se pozivu ne odazove pripadnik Vojske Republike
Srpske, organ }e se obratiti nadle`noj komandi tog
lica sa zahtevom da se ono dovede, a mo`e ga kazniti po
stavu 3. ovog ~lana, odnosno odrediti da snosi tro{kove
koje je svojim nedolaskom prouzrokovalo.
3. Zapisnik
^lan 62.
O usmenoj raspravi ili drugoj va`nijoj radwi u pos-
tupku, kao i o va`nijim usmenim izjavama stranaka ili
tre}ih lica u postupku, sastavqa se zapisnik.
O mawe va`nim radwama i izjavama stranaka i
tre}ih lica koja nemaju bitnog uticaja na re{avawe u
upravnoj stvari, o upravqawu tokom postupka, o
saop{tewima, slu`benim opa`awima, usmenim uput-
stvima i nalazima, kao i okolnostima koje se ti~u
unutra{weg rada organa kod koga se vodi postupak, ne}e
se, po pravilu, sastavqati zapisnik ve} }e se u samom
spisu staviti zabele{ka, koju potvr|uje slu`beno lice
koje ju je stavilo, uz oznaku datuma. Ne mora se sas-
tavqati zapisnik ni o onim usmenim zahtevima stranke
o kojima se odlu~uje po skra}enom postupku, a kojima se
udovoqava, ve} se takvi zahtevi mogu samo evidentirati
na propisan na~in.
^lan 63.
U zapisnik se unosi: naziv organa koji obavqa radwu,
mesto gde se obavqa radwa, dan i sat kad se obavqa, pred-
met u kome se ona obavqa i imena slu`benih lica,
prisutnih stranaka i wihovih zastupnika, punomo}nika
ili predstavnika.
Zapisnik treba da sadr`i ta~no i kratko tok i
sadr`aj izvr{enih radwi u postupku, kao i datih izjava.
Pri tom zapisnik treba da se ograni~i na ono {to se
ti~e same upravne stvari koja je predmet postupka. U
zapisniku se navode sve isprave koje su u bilo koju svrhu
upotrebqene na usmenoj raspravi. Prema potrebi, te
isprave se prila`u zapisniku.
Izjave stranaka, svedoka, ve{taka i drugih lica koja
u~estvuju u postupku, a koje su od zna~aja za re{avawe u
upravnoj stvari, upisuju se u zapisnik {to ta~nije, a
prema potrebi i wihovim re~ima. U zapisnik se upisuju
i svi zakqu~ci koji se u toku izvr{ewa radwe donesu.
Ako se saslu{awe vr{i preko tuma~a ili prevodio-
ca, ozna~i}e se na kom je jeziku saslu{ani govorio i ko je
bio tuma~ ili prevodilac.
Zapisnik se vodi u toku vr{ewa slu`bene radwe. Ako
se radwa ne mo`e istog dana zavr{iti, une}e se svakog
dana posebno u isti zapisnik ono {to je tog dana ura|eno
i to }e se propisno potpisati.
Ako se radwa o kojoj se vodi zapisnik nije mogla
izvr{iti bez prekida, u zapisniku }e se ozna~iti da je
bilo prekida.
Ako su u toku radwe izra|eni ili pribavqeni
planovi, skice, crte`i, fotografije i sli~no, overi}e se
i prikqu~iti zapisniku.
Propisima se mo`e odrediti da se zapisnik u
odre|enim stvarima mo`e voditi u vidu kwige ili
drugih sredstava evidencije.
^lan 64.
Zapisnik mora biti vo|en uredno i u wemu se ne sme
ni{ta brisati. Mesta koja su precrtana do zakqu~ewa
zapisnika moraju ostati ~itqiva i overena potpisom
slu`benog lica koje rukovodi radwom postupka.
U ve} potpisanom zapisniku ne sme se ni{ta doda-
vati ni mewati. Dopuna u ve} zakqu~enom zapisniku
unosi se u dodatak zapisnika.
^lan 65.
Pre zakqu~ewa zapisnik }e se pro~itati saslu{anim
licima i ostalim licima koja u~estvuju u postupku. Ta
lica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stave
svoje primedbe. Na kraju zapisnika }e se navesti da je
zapisnik pro~itan i da nisu stavqene nikakve primedbe,
Broj 13 - Strana 7
ili ako jesu, ukratko }e se upisati sadr`aj primedbi.
Zatim }e zapisnik potpisati lice koje je u~estvovalo u
radwi, a na kraju }e ga overiti slu`beno lice koje je
rukovodilo radwom kao i zapisni~ar ako ga je bilo.
Ako zapisnik sadr`i saslu{awe vi{e lica, svako }e
se od wih potpisati ispod onog dela zapisnika gde je
upisana wegova izjava.
Ako su vr{ena suo~ewa, deo zapisnika o tome pot-
pisa}e lica koja su suo~ena.
Ako se zapisnik sastoji od vi{e listova, oni }e se
ozna~iti rednim brojevima, svaki list }e na kraju svojim
potpisom overiti slu`beno lice koje rukovodi radwom
postupka i lice ~ija je izjava upisana na kraju lista.
Dopune ve} zakqu~enog zapisnika ponovo }e se pot-
pisati i overiti.
Ako lice koje treba da potpi{e zapisnik nije pis-
meno, ili ne mo`e da pi{e potpisa}e ga pismeno lice
koje }e staviti svoj potpis. To ne mo`e biti slu`beno
lice koje rukovodi radwom postupka, niti zapisni~ar.
Ako neko lice ne}e da potpi{e zapisnik, ili se
udaqi pre zakqu~ewa zapisnika, to }e se upisati u zapis-
nik i navesti razlog zbog kojeg je potpis uskra}en.
^lan 66.
Zapisnik sastavqen u skladu sa odredbama ~lana 65.
ovog zakona jeste javna isprava. Zapisnik je dokaz o toku
i sadr`ini radwe postupka i datih izjava, osim onih
delova zapisnika na koje je saslu{ano lice stavilo
primedbu da nisu pravilno sastavqeni.
Dozvoqeno je dokazivati neta~nost zapisnika.
^lan 67.
Kad u postupku re{ava kolegijalni organ, o ve}awu i
glasawu sastavqa se poseban zapisnik. Kad je u postupku
po `albi jednoglasno odlu~eno, ne mora se sastaviti
zapisnik o ve}awu i glasawu, ve} se o tome mo`e staviti
samo zabele{ka na spisu.
U zapisnik o ve}awu i glasawu upisuju se, pored
podataka o li~nom sastavu kolegijalnog organa,
ozna~ewe predmeta o kome se radi i kratak sadr`aj onoga
{to je re{eno, kao i izdvojena mi{qewa ako ih je bilo.
Taj zapisnik potpisuje lice koje predsedava i
zapisni~ar.
4. Razgledawe spisa i obave{tavawe o toku postupka
^lan 68.
Stranke koje imaju pravo da razgledaju spise pred-
meta i da o svom tro{ku prepi{u, odnosno fotokopira-
ju potrebne spise. Razgledawe i prepisivawe, odnosno
fotokopirawe vr{i se pod nadzorom slu`benog lica.
Pravo da razgleda spise i da o svom tro{ku prepi{e,
odnosno fotokopira pojedine spise ima i svako tre}e
lice koje u~ini verovatnim svoj pravni interes.
Zahtev za razgledawe i prepisivawe, odnosno
fotokopirawe spisa mo`e se staviti i usmeno. Organ
mo`e tra`iti od lica iz stava 2. ovog ~lana da pismeno
ili usmeno na zapisnik obrazlo`i postojawe svog
pravnog interesa.
Ne mogu se razgledati, prepisivati, odnosno
fotokopirati: zapisnik o ve}awu i glasawu, slu`beni
referati i nacrti re{ewa, kao ni spisi koji se vode kao
poverqivi, ako bi se time mogla osujetiti svrha postup-
ka, ili ako se protivi javnom interesu ili opravdanom
interesu jedne od stranaka ili tre}ih lica.
Stranka i svako tre}e lice koje u~ini verovatnim
svoj pravni interes u predmetu, kao i zainteresovani
dr`avni organi, imaju pravo da budu obave{teni o toku
postupka.
Protiv odbijawa zahteva iz st. 1. do 5. ovog ~lana
dopu{tena je posebna `alba i kad zakqu~ak nije donesen
pismeno. @alba se mo`e izjaviti odmah po saop{tewu, a
najkasnije u roku od 24 sata od saop{tavawa. O `albi se
mora odlu~iti u roku od 48 sati od sata izjavqivawa
`albe.
Strana 8 - Broj 13 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
Glava V
DOSTAVQAWE
1. Na~in dostavqawa
^lan 69.
Dostavqawe pismena (poziva, re{ewa, zakqu~aka i
drugih slu`benih spisa) vr{i se po pravilu, tako {to se
pismeno predaje licu kome je nameweno.
Dostavqawe se vr{i po{tom, odnosno telefaksom
ili ga vr{i organ preko svog slu`benog lica. Lice kome
se pismeno treba dostaviti mo`e biti pozvano radi
dostavqawa samo izuzetno kad to zahteva priroda ili
zna~aj pismena koje se treba uru~iti.
Na~in dostavqawa odre|uje organ ~ija se pismena
dostavqaju.
^lan 70.
Dostavqawe se vr{i radnim danom i to dawu.
Organ ~ije se pismeno treba dostaviti mo`e iz
naro~ito va`nih razloga odrediti da se dostavqawe
izvr{i i u neradne dane, a i no}u ako je to neodlo`no
potrebno.
Dostavqawe po{tom mo`e se vr{iti i u neradne
dane.
^lan 71.
Dostavqawe se vr{i, po pravilu, u stanu ili na rad-
nom mestu, a advokatu u wegovoj advokatskoj kancelariji.
Dostavqawe se mo`e izvr{iti i izvan prostorija
navedenih u stavu 1. ovog ~lana, ako lice kome se pismeno
dostavqa pristane da ga primi, a ako tih prostorija
nema, tom licu se mo`e izvr{iti dostavqawe gde god se
ono zatekne.
2. Posredno dostavqawe
^lan 72.
Kad se lice kome se dostavqawe treba izvr{iti ne
zatekne u svom stanu, dostavqawe se vr{i predajom pis-
mena nekom od odraslih ~lanova wegovog doma}instva, a
ako se ni oni ne zateknu, onda nastojniku zgrade ili suse-
du, ako oni na to pristanu.
Ako se pismeno dostavqa na radnom mestu, a lice na
koje se odnosi tu se ne zatekne, dostavi}e se licu koje je
na istom mestu zaposleno, ako ono pristane da ga primi.
Dostavqawe advokatu mo`e se izvr{iti i predajom pis-
mena licu zaposlenom u advokatskoj kancelariji.
Dostavqawe po st. 1. i 2. ovog ~lana ne mo`e se
izvr{iti licu koje u istom postupku u~estvuje sa suprot-
nim interesom.
^lan 73.
Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno treba
dostaviti odsutno i da mu lica navedena u ~lanu 72. ovog
zakona ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno }e se
vratiti organu koji ga je izdao, uz nazna~ewe gde se
odsutni nalazi.
Ako se prebivali{te, odnosno boravi{te lica kome
se pismeno dostavqa, ne mo`e utvrditi, organ koji je
izdao pismeno postavi}e tom licu privremenog zastup-
nika u smislu ~lana 43. ovog zakona i wemu }e dostaviti
pismeno.
^lan 74.
Ako se dostavqawe ne mo`e izvr{iti ni na na~in
propisan u ~lanu 72. ovog zakona, a nije utvr|eno da je
lice kome se pismeno dostavqa odsutno, dostavqa~ }e
predati pismeno nadle`nom organu na ~ijem se podru~ju
nalazi prebivali{te, odnosno boravi{te lica kome se
pismeno dostavqa, ili po{ti u wegovom prebivali{tu,
odnosno boravi{tu, ako se dostavqawe vr{i po{tom.
Na vratima stana ili poslovne prostorije lica kome se
pismeno dostavqa, dostavqa~ }e pribiti pismeno
saop{tewe o tome gde se pismeno nalazi i time se smatra
Ponedeqak, 18. mart 2002.
da je dostavqawe izvr{eno. Na saop{tewu i na samom
pismenu koje se dostavqa dostavqa~ }e ozna~iti razlog
takvog dostavqawa kao i dan kad je saop{tewe pribio na
vrata i potpisat }e ga.
O dostavqawu izvr{enom na na~in propisan u stavu
1. ovog ~lana obavesti}e se organ koji je odredio
dostavqawe.
3. Obavezno li~no dostavqawe
^lan 75.
Dostavqawe se mora izvr{iti li~no licu kome je
pismeno nameweno kad je takvo dostavqawe odre|eno
ovim zakonom ili drugim propisom, kad od dana
dostavqawa po~iwe te}i rok koji se ne mo`e
produ`avati, ili kad to odredi organ. Smatra se da je
izvr{eno li~no dostavqawe advokatu i predajom pisme-
na licu zaposlenom u advokatskoj kancelariji.
Kad lice kome se pismeno treba li~no dostaviti ne
zatekne u stanu, na radnom mestu ili se u advokatskoj
kancelariji ne zatekne ni lice koje je u woj zaposleno,
dostavqa~ }e saznati kad i na kom mestu ga mo`e na}i, pa
}e mu kod nekog od lica navedenih u ~lanu 72. ovog zakona
ostaviti pismeno obave{tewe da u odre|eni dan i sat
bude u svom stanu, odnosno na radnom mestu radi pri-
mawa pismena. Ako i posle toga dostavqa~ ne zatekne
lice kome se pismeno dostavqa postupi}e na na~in
propisan u ~lanu 74. ovog zakona i tada se smatra da je
dostavqawe izvr{eno.
Dostavqawem pismena zakonskom zastupniku,
punomo}niku ili punomo}niku za primawe pismena
(~lan 77.), smatra se da je dostavqawe izvr{eno samoj
stranci.
4. Posebni slu~ajevi dostavqawa
a) Dostavqawe zakonskom zastupniku i punomo}niku
^lan 76.
Dostavqawe zakonskom zastupniku ili punomo}niku,
vr{i se na na~in propisan u ~l. 69. do 75. ovog zakona.
Ako vi{e stranaka ima zajedni~kog zakonskog zastup-
nika ili punomo}nika u istom predmetu, pismeno za sve
wih dostavqa se tom zakonskom zastupniku, odnosno
punomo}niku. Ako stranka ima vi{e punomo}nika, dovo-
qno je da se dostavqawe izvr{i samo jednom od wih.
b) Dostavqawe punomo}niku za primawe pismena
^lan 77.
Stranka mo`e ovlastiti odre|eno lice kome se
dostavqaju sva pismena za wu. Kad stranka obavesti o
tom ovla{}ewu organ, taj organ }e sva dostavqawa
vr{iti tom punomo}niku (punomo}nik za primawe pis-
mena).
Punomo}nik za primawe pismena du`an je da svako
pismeno bez odlagawa po{aqe stranci.
Ako bi neposredno dostavqawe stranci, zakonskom
zastupniku ili punomo}niku znatno odugovla~ilo pos-
tupak, slu`beno lice mo`e nalo`iti stranci da po
odre|enom predmetu i u odre|enom roku postavi u
sedi{tu organa punomo}nika za primawe pismena. Ako
stranka ne postupi po ovom nalogu, organ mo`e postupi-
ti shodno ~lanu 43. ovog zakona.
Kad se stranka ili wen zakonski zastupnik nalazi u
inostranstvu, a nemaju punomo}nika u Republici
Srpskoj, pozva}e se prilikom dostavqawa prvog pismena
da u odre|enom roku postave punomo}nika ili
punomo}nika za primawe pismena i upozori}e se da }e
im se, ako u ostavqenom roku ne postave punomo}nika,
postaviti po slu`benoj du`nosti punomo}nik za pri-
mawe pismena, odnosno privremeni zastupnik.
Dostavqawem pismena punomo}niku za primawe pis-
mena smatra se da je dostavqawe izvr{eno stranci kojoj
je pismeno trebalo biti dostavqeno.
Ponedeqak, 18. mart 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
^lan 78.
Kad vi{e stranaka u postupku zajedni~ki u~estvuju sa
istovetnim zahtevima, a nemaju zajedni~kog
punomo}nika, du`ne su prilikom prve radwe u postupku
da prijave organu zajedni~kog punomo}nika za primawe
pismena, po mogu}nosti onog koji stanuje u sedi{tu
organa. Dok ne prijave zajedni~kog punomo}nika za pri-
mawe pismena, za takvog punomo}nika smatra}e se ona
stranka izme|u wih koja je na prvom zajedni~kom pod-
nesku prva potpisana ili ozna~ena. Ako se na takav
na~in ne mo`e odrediti punomo}nik, slu`beno lice
mo`e odrediti za punomo}nika bilo koju od tih strana-
ka. Ako je broj stranaka veliki ili su iz raznih mesta,
stranke mogu prijaviti, a i samo slu`beno lice mo`e
odrediti vi{e takvih punomo}nika i ozna~iti koju }e
stranku svaki od wih zastupati.
Zajedni~ki punomo}nik za primawe pismena du`an je,
bez odlagawa obavestiti sve stranke o pismenu koje je za
wih primio i omogu}iti im da pregledaju, prepi{u ili
overe pismeno koje po pravilu, on treba da ~uva.
U pismenu koje se dostavqa punomo}niku za primawe
pismena ozna~i}e se lica za koja se dostavqawe vr{i.
c) Dostavqawe dr`avnim organima, preduze}ima i
drugim pravnim licima
^lan 79.
Dostavqawe dr`avnim organima, preduze}ima i
drugim pravnim licima vr{i se predajom pismena
slu`benom licu, odnosno licu odre|enom za primawe
pismena, ako za pojedine slu~ajeve nije druk~ije
propisano.
Ako u postupku u~estvuju kolektiviteti koji nemaju
svojstvo pravnog lica (~lan 39. stav 2.), dostavqawe se
vr{i predajom pismena licu koje su oni ovlastili,
odnosno odredili (~lan 41. stav 4.).
Ako dostavqa~ u radnom vremenu ne na|e lice
odre|eno za primawe pismena, predaju pismena mo`e
izvr{iti bilo kom licu zaposlenom u dr`avnom organu,
preduze}u ili drugom pravnom licu iz stava 1. ovog
~lana koje se zatekne u wihovim prostorijama.
d) Dostavqawe ostalim licima
^lan 80.
Licima u inostranstvu, kao i licima u zemqi koja
u`ivaju diplomatski imunitet, dostavqawe se vr{i
preko republi~kog organa nadle`nog za poslove uprave,
ako me|unarodnim ugovorom nije druk~ije odre|eno.
Dr`avqanima Republike Srpske u inostranstvu,
dostavqawe izvoda iz mati~nih kwiga, uverewa, potvrda
i drugih pismena izdatih na wihov zahtev, kao i ostalih
pismena mo`e da se vr{i neposredno.
Pripadnicima Vojske Republike Srpske i licima
zaposlenim u suvozemnom, re~nom i vazdu{nom
saobra}aju, dostavqawe se mo`e vr{iti preko wihove
nadle`ne komande, odnosno preko preduze}a ili drugog
pravnog lica u kojima su zaposleni.
^lan 81.
Licima koja su li{ena slobode dostavqawe se vr{i
preko ustanove u kojoj se nalaze.
e) Dostavqawe javnim saop{tewem
^lan 82.
Ako se radi o ve}em broju lica koja organu nisu poz-
nata ili koja se ne mogu odrediti, pismeno }e se dostavi-
ti javnim saop{tewem na oglasnoj tabli organa koji ga je
izdao. Smatra se da je dostavqawe izvr{eno po isteku 15
dana od dana isticawa saop{tewa, ako organ koji je pis-
meno izdao ne odredi du`i rok. Pored isticawa na
oglasnoj tabli, organ mo`e objaviti saop{tewe u sred-
stvima javnog informisawa ili na drugi uobi~ajeni
na~in.
f) Odbijawe prijema
^lan 83.
Ako lice kome je pismeno upu}eno, odnosno odrasli
~lan wegovog doma}instva bez opravdanog razloga odbi-
Broj 13 - Strana 9
je da primi pismeno, ili to u~ini lice zaposleno u
dr`avnom organu, preduze}u, drugom pravnom licu ili u
advokatskoj kancelariji, odnosno ako to ne u~ini lice
koga su za primawe pismena odredili kolektiviteti koji
nemaju svojstvo pravnog lica dostavqa~ }e pismeno
ostaviti u stanu ili prostoriji u kojoj lice stanuje,
odnosno gde je zaposleno, ili }e pismeno pribiti na
vrata stana ili poslovne prostorije.
Kad je dostavqawe izvr{eno na na~in predvi|en u
stavu 1. ovog ~lana, dostavqa~ }e zabele`iti na
dostavnici dan, sat i razlog odbijawa prijema, kao i
mesto gde je pismeno ostavio i time }e se smatrati da je
dostavqawe izvr{eno.
g) Promena prebivali{ta, odnosno boravi{ta
ili sedi{ta
^lan 84.
Kad stranka ili wen zakonski zastupnik u toku pos-
tupka promeni svoje prebivali{te, odnosno boravi{te
ili sedi{te, du`ni su da o tome odmah obaveste organ.
Ako oni to ne u~ine, a dostavqa~ ne sazna kuda su se
odselili, organ }e odrediti da se sva naredna
dostavqawa u postupku za tu stranku vr{e pribijawem
pismena na oglasnu tablu organa.
Dostavqawe se smatra izvr{enim po isteku osam
dana od dana pribijawa pismena na oglasnu tablu
organa.
Kad punomo}nik, odnosno punomo}nik za primawe
pismena u toku postupka promeni svoje prebivali{te,
odnosno boravi{te, a ne obavesti o tome organ,
dostavqawe }e se izvr{iti kao da punomo}nik nije ni
postavqen.
5. Dostavnica
^lan 85.
Potvrdu o izvr{enom dostavqawu (dostavnicu) pot-
pisuju primalac i dostavqa~. Primalac }e na dostavni-
ci sam slovima ozna~iti dan prijema.
Ako je primalac nepismen ili ne mo`e da se potpi{e,
dostavqa~ }e na dostavnici ozna~iti wegovo ime i dan
predaje i stavi}e napomenu za{to primalac nije stavio
svoj potpis.
Ako primalac odbije da potpi{e dostavnicu,
dostavqa~ }e to ozna~iti na dostavnici i ispisati
slovima dan predaje pismena i time se smatra da je pis-
meno dostavqeno.
Ako je dostavqawe izvr{eno nekom od lica nave-
denih u ~lanu 72. ovog zakona, dostavqa~ }e na dostavni-
ci ozna~iti lice kome je pismeno predato i odnos tog
lica prema licu kome se dostavqawe trebalo izvr{iti.
Ako je dostavqawe izvr{eno po ~lanu 74. ovog
zakona, na dostavnici treba ozna~iti dan izvr{enog
saop{tewa, kao i dan predaje pismena nadle`nom organu
na ~ijem se podru~ju nalazi prebivali{te, odnosno
boravi{te lica kome se dostavqawe vr{i ili po{ti
wegovog prebivali{ta, odnosno boravi{ta.
6. Gre{ke u dostavqawu
^lan 86.
Ako pri dostavqawu bude u~iwena gre{ka, smatra}e
se da je dostavqawe izvr{eno onog dana za koji se utvrdi
da je lice kome je pismeno nameweno dobilo to pismeno.
Ako je dostavnica nestala, dostavqawe se mo`e
dokazivati i drugim sredstvima.
G l a v a VI
ROKOVI
^lan 87.
Za preduzimawe pojedinih radwi u postupku mogu
biti odre|eni rokovi.
Strana 10 - Broj 13 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
Ako rokovi nisu odre|eni zakonom ili drugim
propisom, odre|uje ih, s obzirom na okolnosti slu~aja,
slu`beno lice.
Rok koji je odredilo slu`beno lice, kao i rok
odre|en propisima za koji je predvi|ena mogu}nost
produ`ewa, mo`e se produ`iti na predlog stranke koji
je podnesen pre isteka roka, ako postoje opravdani
razlozi za produ`ewe.
^lan 88.
Rokovi se ra~unaju na dane, mesece i godine.
Kad je rok odre|en po danima, dan u koji je
dostavqawe izvr{eno, odnosno u koji pada doga|aj od
koga treba ra~unati trajawe roka, ne ura~unava se u rok,
ve} se za po~etak roka uzima prvi naredni dan. Rok koji
je odre|en po mesecima, odnosno po godinama zavr{ava se
istekom onog dana, meseca, odnosno godine, koji po svom
broju odgovara danu kad je dostavqawe izvr{eno, odnos-
no danu u koji pada doga|aj od koga se ra~una trajawe
roka. Ako nema tog dana u posledwem mesecu, rok se
zavr{ava posledweg dana tog meseca.
Zavr{etak roka mo`e se ozna~iti i kalendarskim
danom.
^lan 89.
Po~etak i tok rokova ne spre~avaju neradni dani.
Ako posledwi dan roka pada u neradni dan, rok
isti~e istekom prvog narednog radnog dana.
^lan 90.
Podnesak je podnesen u roku ako je pre nego {to je rok
istekao predat nadle`nom organu.
Kad je podnesak upu}en po{tom preporu~eno ili
telegrafski, dan predaje po{ti, smatra se danom predaje
organu kome je upu}en.
Kad je podnesak upu}en telefaksom, dan prijema tele-
faksa smatra se danom predaje organu.
Za lica koja se nalaze u Vojsci Republike Srpske, dan
predaje podneska nadle`noj komandi smatra se danom
predaje organu kome je upu}en.
Za lica li{ena slobode, dan predaje podneska
ustanovi u kojoj se nalaze smatra se danom predaje organu
kome je upu}en.
Ako je organ odredio dan kad }e se raspravqati o
podnesku koji je stranka du`na da podnese, pa je pozvao
stranku da podnesak dostavi do odre|enog dana, organ je
du`an da uzme u razmatrawe podnesak koji je primqen
pre po~etka raspravqawa.
G l a v a VII
POVRA]AJ U PRE\A[WE STAWE
^lan 91.
Stranci koja je iz opravdanih razloga propustila da
u roku izvr{i neku radwu postupka, pa je usled tog
propu{tawa iskqu~ena od vr{ewa te radwe, dozvoli}e
se po wenom predlogu, povra}aj u pre|a{we stawe.
Na predlog stranke koja je propustila da u roku preda
podnesak, dozvoli}e se povra}aj u pre|a{we stawe i kad
je ona iz neznawa ili o~iglednom oma{kom podnesak
blagovremeno poslala po{tom, odnosno predala nena-
dle`nom organu.
Povra}aj u pre|a{we stawe dozvoli}e se i kad je
stranka o~iglednom oma{kom prekora~ila rok, a podne-
sak je ipak primqen kod nadle`nog organa najkasnije tri
dana od dana isteka roka, ako bi stranka zbog zaka{wewa
izgubila neko pravo.
^lan 92.
Stranka je du`na da u predlogu za povra}aj u
pre|a{we stawe iznese okolnosti zbog kojih je bila
spre~ena da u roku izvr{i propu{tenu radwu i da te
okolnosti u~ini verovatnim.
Ponedeqak, 18. mart 2002.
Predlog za povra}aj u pre|a{we stawe ne mo`e se
zasnivati na okolnosti koju je organ ve} ranije ocenio
kao nedovoqnu za produ`ewe roka ili odlagawe
rasprave.
Ako se povra}aj u pre|a{we stawe tra`i zbog toga
{to je propu{teno da se podnese nekakav podnesak, pred-
logu treba prilo`iti i taj podnesak.
^lan 93.
Predlog za povra}aj u pre|a{we stawe podnosi se u
roku od osam dana ra~unaju}i od dana kad je prestao
razlog koji je prouzrokovao propu{tawe, a ako je stran-
ka tek kasnije saznala za propu{tawe, onda od dana kad je
to saznala.
Posle isteka tri meseca od dana propu{tawa ne mo`e
se tra`iti povra}aj u pre|a{we stawe.
Ako se propusti rok za tra`ewe povra}aja u
pre|a{we stawe, ne mo`e se tra`iti povra}aj u
pre|a{we stawe zbog propu{tawa ovog roka.
^lan 94.
Predlog za povra}aj u pre|a{we stawe podnosi se
organu kod koga je trebalo izvr{iti propu{tenu radwu.
O predlogu za povra}aj u pre|a{we stawe odlu~uje
zakqu~kom organ kod koga je trebalo izvr{iti
propu{tenu radwu.
Neblagovremeno podnesen predlog za povra}aj u
pre|a{we stawe odbaci}e se bez daqweg postupka.
Ako su ~iwenice na kojima se predlog za povra}aj u
pre|a{we stawe zasniva op{tepoznate, organ mo`e
odlu~iti o tom predlogu bez izja{wewa protivne
stranke.
^lan 95.
Protiv zakqu~ka kojim se dozvoqava povra}aj u
pre|a{we stawe nije dopu{tena `alba osim ako je
povra}aj dozvoqen po predlogu koji je neblagovremeno
podnesen ili je nedopu{ten (~lan 93. stav 3.).
Protiv zakqu~ka kojim je odbijen predlog za
povra}aj u pre|a{we stawe dopu{tena je posebna `alba,
ako je zakqu~ak doneo prvostepeni organ.
@alba nije dopu{tena protiv zakqu~ka o predlogu za
povra}aj u pre|a{we stawe koji je doneo organ nadle`an
za re{avawe u drugom stepenu o glavnoj stvari.
^lan 96.
Predlog za povra}aj u pre|a{we stawe ne zaustavqa
tok postupka, ali organ o tom predlogu mo`e privremeno
prekinuti postupak dok zakqu~ak o predlogu ne postane
kona~an.
Kad je povra}aj u pre|a{we stawe dozvoqen postupak
se vra}a u ono stawe u kom se nalazio pre propu{tawa, a
poni{tavaju se sva re{ewa i zakqu~ci koje je organ
doneo u vezi sa propu{tawem.
G l a v a VIII
ODR@AVAWE REDA
^lan 97.
Slu`beno lice koje rukovodi radwom postupka
du`no je da se stara o odr`avawu reda u radu.
Slu`beno lice je ovla{}eno da opomiwe lica koja
ometaju rad i odre|uje mere potrebne za odr`avawe reda.
Lica koja prisustvuju nekoj radwi postupka ne smeju
nositi oru`je ili opasno oru|e.
^lan 98.
Lice koje, i pored opomene, ometa rad pri vr{ewu
radwe postupka mo`e biti udaqeno. Lice koje u~estvuje u
radwi postupka mo`e biti udaqeno tek po{to je
prethodno bilo opomenuto da }e biti udaqeno i po{to
su mu predo~ene pravne posledice takve mere. Udaqewe
zbog ometawa rada izri~e slu`beno lice koje rukovodi
radwom postupka.
Ponedeqak, 18. mart 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
^lan 99.
Ako na osnovu odredbe ~lana 98. bude udaqena stran-
ka koja nema punomo}nika, ili ako bude udaqen
punomo}nik ~iji vlastodavac nije prisutan, slu`beno
lice koje rukovodi radwom postupka pozva}e lice koje se
udaqava da postavi svog punomo}nika. Ako pozvano lice
to ne u~ini, slu`beno lice mo`e odgoditi radwu na
tro{ak lica, koje je odbilo da postavi svog
punomo}nika, a mo`e mu i samo postaviti punomo}nika,
ako je to potrebno.Takav punomo}nik mo`e zastupati
stranku samo u radwi postupka sa koje je stranka udaqe-
na.
^lan 100.
Ko u radwi postupka te`e naru{i red, mo`e se pored
udaqewa, kazniti nov~anom kaznom do 100 KM.
Kazna iz stava 1. ovog ~lana ne iskqu~uje druge
oblike odgovornosti.
Kaznom iz stava 1. ovog ~lana mo`e biti ka`weno i
lice koje svojim podneskom grubo povredi ugled organa
ili slu`benog lica.
^lan 101.
Nov~anu kaznu zbog radwi predvi|enih u ~lanu 100.
stav 1. izri~e slu`beno lice koje rukovodi radwom pos-
tupka.
Protiv zakqu~ka o kazni mo`e se izjaviti posebna
`alba. @alba protiv zakqu~ka ne odla`e izvr{ewe
kazne.
G l a v a IX
TRO[KOVI POSTUPKA
1. Tro{kovi organa i stranaka
^lan 102.
Posebni izdaci u gotovom novcu organa koji vodi
postupak, kao {to su: putni tro{kovi slu`benih lica,
izdaci za svedoke, ve{take tuma~e, odnosno prevodioce,
uvi|aj, oglase, i sl, a koji su nastali sprovo|ewem pos-
tupka, padaju po pravilu, na teret onoga koji je postupak
izazvao.
Kad lice koje u~estvuje u postupku prouzrokuje svojom
krivicom tro{kove pojedinih radwi u postupku, du`no
je da ih snosi.
Kad je postupak koji je pokrenut po slu`benoj
du`nosti okon~an povoqno po stranku, tro{kove pos-
tupka snosi organ.
^lan 103.
Svaka stranka snosi po pravilu, svoje tro{kove
prouzrokovane postupkom, kao {to su putni tro{kovi,
izgubqena zarada, izdaci za takse, pravno zastupawe,
stru~no pomagawe i sl.
Kad u postupku u~estvuju dve ili vi{e stranaka sa
suprotnim interesima, stranka koja je izazvala postupak,
a koji je po wu nepovoqno okon~an, du`na je da protivnoj
stranci nadoknadi opravdane tro{kove. Ako je u takvom
slu~aju neka od stranaka delimi~no uspela sa svojim
zahtevom, du`na je da protivnoj stranci nadoknadi
tro{kove srazmerno delu zahteva u kome nije uspela.
Stranka koja je iz obesti prouzrokovala protivnoj
stranci tro{kove u postupku, du`na je da joj te tro{kove
nadoknadi.
Tro{kovi za pravno zastupawe nadokna|uju se samo u
slu~ajevima kad je tako zastupawe bilo nu`no i oprav-
dano.
Zahtev za naknadu tro{kova po odredbama st. 2. i 3.
ovog ~lana mora biti stavqen na vreme, tako da organ
mo`e o wemu odlu~iti u re{ewu. U protivnom stranka
gubi pravo na naknadu tro{kova. Slu`beno lice du`no
je da na to upozori stranku.
Svaka stranka snosi svoje tro{kove postupka koji je
zavr{en poravnawem, ako u poravnawu nije druk~ije
odre|eno.
Broj 13 - Strana 11
Tro{kove stranke i drugog lica u postupku
prouzrokovane postupkom pokrenutim po slu`benoj
du`nosti, a koje stranka, odnosno drugo lice u postupku
nije izazvalo svojim pona{awem snosi organ.
^lan 104.
Tro{kove postupka u vezi sa izvr{ewem snosi
izvr{enik. Ako se ovi tro{kovi od wega ne mogu
naplatiti, snosi ih tra`ilac izvr{ewa.
^lan 105.
Ako se postupak pokre}e po zahtevu stranke, a sa sig-
urno{}u se mo`e predvideti da }e izazvati posebne
izdatke (u vezi sa uvi|ajem, ve{ta~ewem, dolaskom svedo-
ka i sl.), organ mo`e zakqu~kom odrediti da stranka
unapred polo`i potreban iznos za pokri}e tih
tro{kova. Ako stranka ne polo`i taj iznos u odre|enom
roku, organ mo`e odustati od izvo|ewa tih dokaza ili
obustaviti postupak, osim ako produ`ewe postupka
zahteva javni interes.
^lan 106.
U re{ewu kojim se postupak o glavnoj upravnoj
stvari zavr{ava, odre|uje se ko snosi tro{kove postup-
ka, wihov iznos, kome se i u kom roku imaju isplatiti.
U re{ewu se mora posebno navesti da li }e onaj ko
snosi tro{kove morati da nadoknadi tro{kove drugoj
stranci (~lan 103. st. 2. i 3.).
Ako tro{kove postupka snosi vi{e lica tro{kovi }e
se izme|u wih razdeliti na jednake delove, odnosno u
odgovaraju}oj srazmeri.
Ako organ u re{ewu ne odlu~i o tro{kovima,
nave{}e da }e o tro{kovima doneti poseban zakqu~ak.
^lan 107.
Svedoci, ve{taci, tuma~i, prevodioci i slu`bena
lica imaju pravo na naknadu tro{kova putovawa, izdata-
ka izazvanih boravkom u mestu, a ako im zarada za to
vreme ne pripada imaju pravo i na naknadu izgubqene
zarade. Pored naknade, ve{taci, tuma~i i prevodioci
imaju pravo i na nagradu.
Zahtev za naknadu, odnosno nagradu svedoci, ve{taci,
tuma~i i prevodioci du`ni su da postave prilikom
saslu{awa, davawa mi{qewa, tuma~ewa, odnosno
prevo|ewa. U protivnom, gube to pravo. Slu`beno lice
du`no je da ih na to upozori.
Iznos naknada, odnosno nagrade odre|uje zakqu~kom
organ, odre|uju}i ko je du`an da ih plati i u kom roku.
Protiv tog zakqu~ka dopu{tena je posebna `alba.
2. Osloba|awe od pla}awa tro{kova
^lan 108.
Organ mo`e osloboditi stranku od pla}awa
tro{kova u celini ili delimi~no, ako na|e da ih ona ne
mo`e podneti bez {tete po nu`no izdr`avawe sebe i
svoje porodice. Organ donosi zakqu~ak o tome po pred-
logu stranke, na osnovu uverewa i ostalih dokaza o
wenom imovnom stawu koje izdaje nadle`ni organ.
Osloba|awe od pla}awa tro{kova odnosi se na oslo-
ba|awe od taksa i drugih izdataka organa koji vodi pos-
tupak.
Strani dr`avqani oslobodi}e se od pla}awa
tro{kova samo pod uslovom uzajamnosti. U slu~aju sumwe
o postojawu uzajamnosti, obja{wewe daje republi~ki
organ nadle`an za poslove uprave.
^lan 109.
Organ mo`e u toku postupka ukinuti zakqu~ak o
osloba|awu od pla}awa tro{kova ako utvrdi da vi{e ne
postoje razlozi zbog kojih je stranka bila oslobo|ena od
pla}awa tro{kova.
^lan 110.
Protiv zakqu~ka kojim se odbija zahtev stranke za
osloba|awe od pla}awa tro{kova, kao i protiv
zakqu~ka iz ~lana 109. stranka mo`e izjaviti posebnu
`albu.
Strana 12 - Broj 13 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
DRUGI DEO
PRVOSTEPENI POSTUPAK
Glava X
POKRETAWE POSTUPKA I ZAHTEVI STRANAKA
1. Pokretawe postupka
^lan 111.
Postupak pokre}e nadle`ni organ po slu`benoj
du`nosti povodom zahteva stranke.
^lan 112.
Nadle`ni organ }e pokrenuti postupak po slu`benoj
du`nosti kad to odre|uje zakon ili drugi propis i kad
utvrdi ili sazna da, s obzirom na postoje}e ~iweni~no
stawe, treba pokrenuti postupak radi za{tite javnog
interesa.
Pri pokretawu postupka po slu`benoj du`nosti
nadle`ni organ uzima u obzir i eventualne predstavke
gra|ana, organizacija i organa.
^lan 113.
Postupak je pokrenut ~im organ izvr{i ma koju
radwu radi vo|ewa postupka.
Ako organ povodom zahteva stranke utvrdi da nema
uslova za pokretawe postupka, done}e zakqu~ak o
odbacivawu zahteva stranke. Protiv tog zakquka dozvo-
qena je posebna `alba.
^lan 114.
U upravnim stvarima u kojima je po zakonu ili po
prirodi stvari za pokretawe i vo|ewe postupka potre-
ban zahtev stranke, nadle`ni organ mo`e pokrenuti i
voditi postupak samo ako takav zahtev postoji.
2. Spajawe upravnih stvari u jedan postupak
^lan 115.
Ako se prava ili obaveze stranaka zasnivaju na istom
ili sli~nom ~iweni~nom stawu i istom pravnom osnovu,
i ako je organ u pogledu svih predmeta stvarno nadle`an
mo`e se pokrenuti i voditi jedan postupak i onda kad je
re~ o pravima i obavezama vi{e stranaka.
Pod istim uslovima jedna ili vi{e stranaka mogu u
jednom postupku ostvarivati i vi{e razli~itih zahteva.
O vo|ewu jednog postupka u slu~ajevima iz st. 1. i 2.
organ }e doneti zakqu~ak. Protiv tog zakqu~ka se mo`e
izjaviti posebna `alba.
^lan 116.
Organ mo`e javnim saop{tewem pokrenuti postupak
prema ve}em broju lica koja mu nisu poznata ili se ne
mogu odrediti, a koja u postupku mogu imati polo`aj
stranke, ako je re~ o bitno istom zahtevu prema svima
wima.
^lan 117.
Kad se u smislu ~lana 115. ovog zakona vodi jedan pos-
tupak ili kad je postupak pokrenut javnim saop{tewem u
smislu ~lana 116, svaka stranka istupa u postupku
samostalno.
Ukoliko se u postupku iz stava 1. ovog ~lana preduz-
imaju odre|ene mere prema strankama, mora se odrediti
koja se od tih mera odnosi na koju od stranaka, osim ako
se radi o strankama koje u postupku zajedni~ki u~estvuju
sa istovetnim zahtevima ili ako zakonom nije druk~ije
propisano.
3. Izmena zahteva
^lan 118.
Nakon pokretawa postupka, stranka mo`e do
dono{ewa prvostepenog re{ewa pro{iriti zahtev ili
umesto ranijeg zahteva postaviti drugi, bez obzira na to
da li se pro{ireni ili izmeweni zahtev zasniva na
istom pravnom osnovu, pod uslovom da se takav zahtev
zasniva na bitno istom ~iweni~nom stawu.
Ponedeqak, 18. mart 2002.
Ako organ ne dozvoli pro{irewe ili izmenu zahteva,
done}e o tome zakqu~ak. Protiv tog zakqu~ka dopu{tena
je posebna `alba.
4. Odustanak od zahteva
^lan 119.
Stranka mo`e odustati od svog zahteva u toku celog
postupka.
Kad je postupak pokrenut povodom zahteva stranke, a
stranka odustane od tog zahteva, organ }e doneti
zakqu~ak kojim se postupak obustavqa. O tome }e biti
obave{tena protivna stranka, ako je ima.
Ako je daqe vo|ewe postupka potrebno u javnom
interesu ili kad to zahteva protivna stranka, organ }e
produ`iti vo|ewe postupka.
Kad je postupak pokrenut po slu`benoj du`nosti
organ mo`e obustaviti postupak. Ako je postupak u istoj
upravnoj stvari mogao biti pokrenut po zahtevu stranke,
postupak }e se nastaviti ako stranka to zahteva.
Protiv zakqu~ka kojim se postupak obustavqa
dopu{tena je posebna `alba.
^lan 120.
Stranka odustaje od svog zahteva podneskom ili
izjavom koju daje na zapisnik organu koji vodi postupak.
Stranka mo`e opozvati svoj odustanak od zahteva, sve dok
organ ne donese zakqu~ak o obustavqawu postupka i ne
dostavi ga stranci.
Pojedina radwa ili propu{tawe stranke mo`e se
smatrati odustankom od zahteva samo kad je to zakonom
odre|eno.
Ako je stranka odustala od zahteva posle dono{ewa
prvostepenog re{ewa, a pre isteka roka za `albu
zakqu~kom o obustavqawu postupka poni{tava se
prvostepeno re{ewe ako je wime zahtev stranke bio u
celini ili delimi~no pozitivno re{en. Ako je stranka
odustala od zahteva posle izjavqene `albe, a pre nego
{to joj je dostavqeno re{ewe doneseno povodom `albe,
zakqu~kom o obustavqawu postupka poni{tava se
prvostepeno re{ewe kojim je zahtev stranke bio usvojen
bilo u celini ili delimi~no, ako je stranka u celini
ili delimi~no, odustala od svog zahteva.
^lan 121.
Stranka koja je odustala od zahteva du`na je da snosi
tro{kove koji su nastali do obustavqawa postupka, osim
ako posebnim propisima nije druk~ije odre|eno.
5. Poravnawe
^lan 122.
Ako u postupku u~estvuju dve ili vi{e stranaka sa
suprotnim zahtevima, slu`beno lice nastoja}e u toku
celog postupka da se stranke poravnaju, potpuno ili u
pojedinim pitawima.
Poravnawe mora biti uvek jasno i odre|eno, i ne sme
biti na {tetu javnog interesa, javnog morala ili
pravnog interesa tre}ih lica. Slu`beno lice mora na to
paziti po slu`benoj du`nosti. Ako se utvrdi da bi
poravnawe bilo na {tetu javnog interesa, javnog morala
ili pravnog interesa tre}ih lica, organ koji vodi pos-
tupak ne}e prihvatiti da se zakqu~i poravnawe, i o tome
}e doneti zakqu~ak.
Poravnawe se upisuje u zapisnik. Poravnawe je
zakqu~eno kad stranke, posle pro~itanog zapisnika o
poravnawu potpi{u zapisnik. Overen prepis zapisnika
preda}e se strankama ako ga tra`e.
Poravnawe ima snagu izvr{nog re{ewa donesenog u
postupku (izvr{na isprava).
Organ pred kojim je zakqu~eno poravnawe done}e
zakqu~ak kojim }e postupak obustaviti u celini ili
delimi~no.
Protiv zakqu~ka o obustavqawu, odnosno o nas-
tavqawu postupka dopu{tena je posebna `alba.
Ponedeqak, 18. mart 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
G l a v a XI
POSTUPAK DO DONO[EWA RE[EWA
A. OP[TA NA^ELA
1. Zajedni~ke odredbe
^lan 123.
Pre dono{ewa re{ewa utvr|uju se sve odlu~ne
~iwenice i okolnosti koje su od zna~aja za dono{ewe
re{ewa i strankama omogu}uje da ostvare i za{tite svoja
prava i pravne interese.
^iwenice i okolnosti iz stava 1. ovog ~lana utvr|uju
se u skra}enom postupku (~lan 129.) ili u posebnom
ispitnom postupku (~lan 130.).
^lan 124.
Slu`beno lice mo`e u toku postupka upotpuwavati
~iweni~no stawe i izvoditi dokaze radi utvr|ivawa i
onih ~iwenica koje u postupku nisu bile iznete ili nisu
bile utvr|ene.
Slu`beno lice odredi}e po slu`benoj du`nosti
izvo|ewe svakog dokaza ako oceni da je to potrebno radi
razre{ewa stvari.
Slu`beno lice pribavi}e po slu`benoj du`nosti
podatke o ~iwenicama o kojima se vodi slu`bena eviden-
cija.
^lan 125.
^iweni~no stawe na kom zasniva zahtev stranka je
du`na da iznese ta~no, potpuno i odre|eno.
Ako se ne radi o ~iwenicama koje su op{tepoznate,
stranka je du`na da za svoje navode predlo`i dokaze i da
ih po mogu}nosti podnese. Ako stranka tako ne postupi,
slu`beno lice pozva}e je da to u~ini. Od stranke se ne}e
tra`iti da podnese dokaze, koje br`e i lak{e mo`e prib-
aviti organ, niti da podnosi javne isprave koje organi
nisu du`ni izdavati po ~lanu 160. ovog zakona.
Ako stranka nije u naknadno odre|enom roku pred-
lo`ila, odnosno podnela dokaze, organ }e zakqu~kom
odbaciti zahtev. Protiv tog zakqu~ka dopu{tena je
posebna `alba.
^lan 126.
Stranka daje izjavu, po pravilu, usmeno, a mo`e je
dati i pismeno.
Kad se radi o slo`enoj upravnoj stvari ili kad su
potrebna odre|ena stru~na obja{wewa, slu`beno lice
mo`e nalo`iti stranci da podnese pismenu izjavu, u
ostavqenom roku. U takvom slu~aju i stranka ima pravo
da tra`i da joj se dopusti davawe pismene izjave.
Ako je stranci nalo`eno ili dopu{teno da podnese
pismenu izjavu, ne mo`e joj se usled toga oduzeti pravo da
svoju izjavu da i usmeno.
^lan 127.
Ako se u postupku pojavi lice koje do tada nije
u~estvovalo u postupku kao stranka, pa zahteva da
u~estvuje u postupku kao stranka, slu`beno lice }e ispi-
tati wegovo pravo da bude stranka i o tome }e doneti
zakqu~ak. Protiv zakqu~ka kojim se ne priznaje to pravo
dopu{tena je posebna `alba.
^lan 128.
Slu`beno lice je du`no da upozori stranku na wena
prava u postupku i da joj ukazuje na pravne posledice
wenih radwi ili propu{tawa u postupku.
2. Skra}eni postupak
^lan 129.
Organ mo`e po skra}enom postupku re{iti stvar:
1) ako je stranka u svom zahtevu navela ~iwenice ili
podnela dokaze na osnovu kojih se mo`e utvrditi stawe
stvari, ili ako se to stawe mo`e utvrditi na osnovu
op{tepoznatih ~iwenica ili ~iwenica koje su organu
poznate;
Broj 13 - Strana 13
2) ako se stawe stvari mo`e utvrditi na osnovu
slu`benih podataka kojima organ raspola`e a nije
potrebno posebno saslu{awe stranke radi za{tite
wenih prava, odnosno pravnih interesa;
3) ako je propisom predvi|eno da se upravna stvar
mo`e re{iti na podlozi ~iwenica ili okolnosti koje
nisu potpuno utvr|ene ili se dokazima samo posredno
utvr|uju, pa su ~iwenice ili okolnosti u~iwene
verovatnim, a iz svih okolnosti proizlazi da se zahtevu
stranke ima udovoqiti;
4) ako se radi o preduzimawu hitnih mera u javnom
interesu koje se ne mogu odlagati, a ~iwenice na kojima
re{ewe treba da bude zasnovano su utvr|ene ili bar
u~iwene verovatnim.
3. Poseban ispitni postupak
^lan 130.
Poseban ispitni postupak se sprovodi kad je to
potrebno radi utvr|ivawa ~iwenica i okolnosti koje su
zna~ajne za re{avawe stvari ili radi davawa strankama
mogu}nosti da ostvare i za{tite svoja prava i pravne
interese.
Tok ispitnog postupka odre|uje, prema okolnostima
pojedinog slu~aja slu`beno lice, u skladu sa odredabama
ovog zakona i drugih propisa koji se odnose na upravnu
stvar o kojoj se radi.
U granicama iz stava 1. i 2. ovog ~lana slu`beno
lice: odre|uje koje radwe u postupku treba izvr{iti i
izdaje nare|ewa za wihovo izvr{ewe, odre|uje red kojim
}e se pojedine radwe izvr{iti i rokove u kojima }e se
izvr{iti ako nisu propisani zakonom, odre|uje usmenu
raspravu i saslu{awa, kao i sve {to je potrebno za wiho-
vo odr`avawe, odlu~uje koji }e se dokazi izvesti, kojim
dokaznim sredstvima, te o svim predlozima i izjavama.
Slu`beno lice odlu~uje da li }e se raspravqawe i
dokazivawe vr{iti odvojeno o pojedinim pitawima ili
zajedno za sva pitawa.
^lan 131.
Stranka ima pravo da u~estvuje u ispitnom postupku,
da daje potrebne podatke i brani svoja prava i pravne
interese.
Stranka ima pravo da iznosi ~iwenice koje mogu
biti od uticaja na re{ewe stvari i da pobija ta~nost
navoda koji se ne sla`u sa wenim navodima. Ona ima
pravo da sve do dono{ewa re{ewa dopuwuje i obja{wava
svoje navode, a ako to ~ini posle odr`ane usmene
rasprave, du`na je da obrazlo`i zbog ~ega to nije
u~inila na raspravi.
Slu`beno lice du`no je da pru`i mogu}nost stranci
da se izjasni o svim okolnostima i ~iwenicama koje su
iznesene u ispitnom postupku, o predlozima i
predlo`enim dokazima, da u~estvuje u izvo|ewu dokaza i
da postavqa pitawa drugim strankama, svedocima i
ve{tacima preko slu`benog lica, a sa wegovom dozvolom
i neposredno, kao i da se upozna s rezultatom izvo|ewa
dokaza i da se o tome izjasni. Organ ne}e doneti re{ewe
pre nego {to stranci pru`i mogu}nost da se izjasni o
~iwenicama i okolnostima na kojima treba da se zasni-
va re{ewe, a o kojima stranci nije bila data mogu}nost
da se izjasni.
4. Prethodno pitawe
^lan 132.
Ako organ nai|e na pitawe bez ~ijeg se re{ewa ne
mo`e re{iti sama upravna stvar, a to pitawe ~ini
samostalnu pravnu celinu za ~ije je re{avawe nadle`an
sud ili neki drugi organ, (prethodno pitawe), on mo`e
pod uslovima iz ovog zakona sam raspraviti to pitawe
ili postupak prekinuti dok nadle`ni organ to pitawe
ne re{i. O prekidu postupka donosi se zakqu~ak, protiv
kojeg je dopu{tena posebna `alba.
Ako je organ koji vodi postupak sam re{io prethod-
no pitawe, re{ewe takvog pitawa ima pravno dejstvo
samo u upravnoj stvari u kojoj je to pitawe re{eno.
Strana 14 - Broj 13 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
U pitawu postojawa krivi~nog dela i krivi~ne
odgovornosti u~inioca organ je vezan pravosna`nom
presudom suda kojom se optu`eni ogla{ava krivim.
^lan 133.
Organ mora prekinuti postupak kad se prethodno
pitawe odnosi na postojawe krivi~nog dela, na posto-
jawe braka, na utvr|ivawe o~instva i materinstva ili
kad je to zakonom odre|eno.
Kad se prethodno pitawe odnosi na krivi~no delo za
koje se gowewe preduzima po slu`benoj du`nosti, a nema
mogu}nosti za krivi~no gowewe, organ koji vodi postu-
pak raspravi}e i to pitawe.
^lan 134.
Ako se zbog prethodnog pitawa ne mora prekinuti
postupak, organ koji vodi ovaj postupak mo`e sam
re{iti prethodno pitawe kao sastavni deo te upravne
stvari.
^lan 135.
Ako organ koji vodi postupak ne uzme prethodno
pitawe u raspravqawe u smislu ~lana 134. a postupak za
re{avawe prethodnog pitawa koji se mo`e voditi samo
po slu`benoj du`nosti jo{ nije pokrenut, tra`i}e da
nadle`ni organ pokrene postupak o tom pitawu.
U upravnoj stvari u kojoj se postupak za re{avawe
prethodnog pitawa pokre}e povodom zahteva stranke,
organ mo`e zakqu~kom nalo`iti jednoj od stranaka da u
ciqu re{avawa prethodnog pitawa tra`i od nadle`nog
organa pokretawe postupka, odre|uju}i joj rok u kojem je
du`na da to u~ini, i da o podnesenom tra`ewu podnese
dokaz. Pri tom }e organ koji vodi upravni postupak upo-
zoriti stranku na posledice propu{tawa. Rok za
tra`ewe pokretawa postupka za re{avawe prethodnog
pitawa po~iwe te}i od dana kad zakqu~ak postane
kona~an.
Ako stranka iz stava 2. ovog ~lana ne podnese u
odre|enom roku dokaz da je od nadle`nog organa tra`ila
pokretawe postupka po prethodnom pitawu, smatra}e se
da je odustala od zahteva, a organ koji vodi upravni pos-
tupak obustavi}e postupak. Ako to nije u~inila protiv-
na stranka, organ }e nastaviti postupak i sam rasprav-
iti prethodno pitawe.
Protiv zakqu~ka iz stava 2. ovog ~lana dopu{tena je
posebna `alba.
^lan 136.
Postupak prekinut zbog re{avawa prethodnog
pitawa pred nadle`nim organom nastavi}e se kad se
kona~no odlu~i o tom pitawu.
5. Usmena rasprava
^lan 137.
Slu`beno lice odre|uje, po svojoj inicijativi ili po
predlogu stranke, usmenu raspravu u svakom slu~aju kad je
to korisno za razre{ewe stvari, a mora je odrediti:
1) u upravnim stvarima u kojima u~estvuju dve ili
vi{e stranaka sa suprotnim interesima ili
2) kad se treba izvr{iti uvi|aj ili saslu{awe svedo-
ka ili ve{taka.
^lan 138.
Usmena rasprava je javna.
Slu`beno lice mo`e iskqu~iti javnost za celu
usmenu raspravu ili samo za jedan deo po slu`benoj
du`nosti ili na zahtev stranke, odnosno zaintereso-
vanog lica:
1) ako to zahtevaju razlozi morala ili javne bezbed-
nosti;
2) ako postoji ozbiqna i neposredna opasnost
ometawa usmene rasprave;
3) ako treba da se raspravqa o odnosima u porodici;
Ponedeqak, 18. mart 2002.
4) ako treba da se raspravqa o okolnostima koje pred-
stavqaju slu`benu, poslovnu, profesionalnu, nau~nu ili
umetni~ku tajnu.
O iskqu~ewu javnosti donosi se zakqu~ak koji mora
biti obrazlo`en i javno objavqen.
^lan 139.
Iskqu~ewe javnosti ne odnosi se na stranke, wihove
zastupnike, punomo}nike, predstavnike i stru~ne poma-
ga~e.
Slu`beno lice mo`e dopustiti da usmenoj raspravi
sa koje je javnost iskqu~ena prisustvuju pojedina
slu`bena lica i nau~ni radnici ako je to od interesa za
wihovu slu`bu, odnosno nau~ni rad. Slu`beno lice }e
upozoriti ta lica da su du`na da ~uvaju kao tajnu ono
{to na raspravi saznaju.
^lan 140.
Organ je du`an da preduzme sve {to je potrebno da se
usmena rasprava obavi bez odugovla~ewa i po
mogu}nosti bez prekidawa i odlagawa.
Licima koja se pozivaju na usmenu raspravu mora se
ostaviti dovoqno vremena da se pripreme za raspravu i
da do|u na vreme i bez vanrednih tro{kova. Pozvanim
licima ostavi}e se, najmawe osam dana od dana
dostavqawa poziva do dana rasprave.
^lan 141.
Kad je za raspravqawe na usmenoj raspravi potrebno
upoznavawe sa planovima, spisima ili drugim predmeti-
ma, iste treba staviti na uvid pozvanim licima istovre-
meno sa odre|ivawem rasprave, a u pozivu za raspravu
ozna~iti vreme i mesto kad i gde se oni mogu razgledati.
^lan 142.
Organ je du`an da javno objavi odre|ivawe usmene
rasprave kad postoji opasnost da se pojedina~ni pozivi
ne}e mo}i na vreme dostaviti, kad postoji verovatno}a
da ima zainteresovanih lica koja se jo{ nisu pojavila
kao stranke, ili kad to nala`u drugi razlozi.
Javna objava usmene rasprave treba da sadr`i sve
podatke koji moraju biti navedeni u pojedina~nom
pozivu, kao i poziv da na raspravu do|e svako ko smatra
da se upravna stvar ti~e wegovih pravnih interesa. Ta se
objava saop{tava na na~in propisan u ~lanu 63. ovog
zakona.
^lan 143.
Usmena rasprava odr`a}e se, po pravilu, u sedi{tu
organa koji vodi postupak. Ako je potreban uvi|aj u
mestu izvan sedi{ta organa, usmena rasprava se mo`e
odr`ati na mestu uvi|aja. Organ mo`e odrediti za
usmenu raspravu i drugo mesto kad je to potrebno radi
smawewa tro{kova i zbog potpunijeg, br`eg ili jednos-
tavnijeg raspravqawa upravne stvari.
^lan 144.
Slu`beno lice je du`no da na po~etku usmene
rasprave utvrdi koja su od pozvanih lica prisutna, a u
pogledu odsutnih da proveri da li su im pozivi uredno
dostavqeni.
Ako neka od stranaka koja jo{ nije saslu{ana nije
do{la na raspravu, a nije utvr|eno da joj je poziv uredno
dostavqen, slu`beno lice odlo`i}e raspravu, osim ako
je usmena rasprava na vreme javno objavqena.
Ako na raspravu ne do|e stranka po ~ijem je zahtevu
postupak pokrenut, iako je uredno pozvana, a iz
celokupnog stawa stvari se mo`e pretpostaviti da je
odustala od zahteva, organ }e obustaviti postupak.
Protiv tog zakqu~ka dopu{tena je posebna `alba. Ako se
ne mo`e pretpostaviti da je stranka odustala od zahteva
ili ako bi se postupak u javnom interesu morao nastavi-
ti po slu`benoj du`nosti, slu`beno lice }e, prema okol-
nostima slu~aja, sprovesti raspravu bez tog lica, ili }e
je odlo`iti.
Ponedeqak, 18. mart 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
Ako stranka protiv koje je pokrenut postupak neo-
pravdano izostane iako je uredno pozvana, slu`beno lice
mo`e sprovesti raspravu i bez we, a mo`e na wen tro{ak
i odlo`iti usmenu raspravu, ako je to potrebno radi
pravilnog re{ewa upravne stvari.
^lan 145.
Ako prisutna stranka i pored upozorewa na
posledice, ne stavi u toku rasprave primedbu na radwe
koje se na raspravi preduzimaju, smatra}e se da nema
primedbi. Ako ta stranka kasnije stavi primedbu na
radwe preduzete na raspravi, organ }e ceniti i tu
primedbu, ako ona mo`e imati uticaja na re{avawe
stvari, i ako nije data posle rasprave s ciqem odugov-
la~ewa postupka.
Ako stranka koja je pozvana javnim saop{tewem nije
do{la na raspravu, a primedbe na radwe preduzete na
raspravi stavi posle rasprave, ove }e se primedbe uzeti
u obzir pod uslovima iz stava 1. ovog ~lana.
^lan 146.
Na usmenoj raspravi treba se raspraviti i utvrditi
ono {to je predmet ispitnog postupka.
Ako se predmet ne mo`e raspraviti na jednoj
raspravi, slu`beno lice }e prekinuti raspravu i zakaza-
ti {to pre wen nastavak. Za taj nastavak slu`beno lice
}e preduzeti sve mere koje su propisane za odre|ivawe
rasprave, a prisutnim licima mo`e usmeno saop{titi te
mere, kao i vreme i mesto nastavka rasprave. Prilikom
nastavka rasprave slu`beno lice izne}e u glavnim crta-
ma tok dotada{we rasprave.
Za izvo|ewe pismenih dokaza koji se naknadno podne-
su ne mora se ponovo odre|ivati rasprava, ali }e se
stranci dati mogu}nost da se o tim dokazima izjasni.
B. DOKAZIVAWE
1. Op{te odredbe
^lan 147.
^iwenice na podlozi kojih se donosi re{ewe
(odlu~ne ~iwenice) utvr|uju se dokazima.
Kao dokazno sredstvo upotrebi}e se sve {to je
podesno za utvr|ivawe stawa stvari i {to odgovara
pojedinom slu~aju, kao {to su isprave, odnosno mikro-
filmska kopija isprave ili reprodukcija te kopije,
iskazi svedoka, izjave stranke, nalazi i mi{qewe
ve{taka, uvi|aji i dr.
^lan 148.
O tome da li neku ~iwenicu treba utvr|ivati ili ne,
odlu~uje slu`beno lice, prema tome da li ta ~iwenica
mo`e imati uticaja na re{avawe upravne stvari. Dokazi
se, po pravilu, izvode po{to se utvrdi {ta je u pogledu
~iwenica sporno ili {ta treba dokazivati.
Ne treba dokazivati ~iwenice koje su op{tepoznate.
Ne treba dokazivati ni ~iwenice ~ije postojawe
zakon pretpostavqa, ali je dopu{teno dokazivawe nepos-
tojawa tih ~iwenica, ako zakonom nije druk~ije
odre|eno.
^lan 149.
Ako je dokazivawe pred organom koji vodi postupak
neizvodqivo, povezano s nesrazmernim tro{kovima ili
velikim gubitkom vremena, dokazivawe se mo`e izvoditi
pred zamoqenim organom.
^lan 150.
Kad je propisom predvi|eno da se stvar mo`e re{iti
na podlozi ~iwenica ili okolnosti koje nisu potpuno
utvr|ene ili se dokazima samo posredno utvr|uju
(~iwenice i okolnosti koje su u~iwene verovatnim),
izvo|ewe dokaza u tom ciqu nije vezano za odredbe ovog
zakona o izvo|ewu dokaza.
^lan 151.
Ako organu koji re{ava u upravnoj stvari nije pozna-
to pravo koje va`i u stranoj dr`avi, mo`e se o tome
obavestiti kod republi~kog organa uprave.
Broj 13 - Strana 15
Organ koji re{ava u upravnoj stvari mo`e od stranke
zatra`iti da podnese javnu ispravu koju je izdao
nadle`ni inostrani organ kojom se potvr|uje koje pravo
va`i u toj dr`avi. Dopu{teno je suprotno dokazivawe od
onog {to je sadr`ano u toj ispravi, ako me|unarodnim
ugovorom nije druk~ije predvi|eno.
2. Isprave
^lan 152.
Isprava koju je u propisanom obliku izdao organ,
odnosno preduze}e, ustanova ili organizacija na osnovu
javnog ovla{}ewa (javna isprava), dokazuje ono {to se u
woj potvr|uje. Ta isprava mo`e biti prilago|ena elek-
tronskoj obradi podataka.
U postupku dokazivawa, mikrofilmska kopija
isprave, odnosno reprodukcija te kopije izjedna~va se sa
ispravom iz stava 1. ovog ~lana ako je tu mikrofilmsku
kopiju, odnosno reprodukciju te kopije, izdao organ, pre-
duze}e, ustanova ili organizacija u vr{ewu javnih
ovla{}ewa.
Dopu{teno je dokazivati da su u ispravi iz stava 1.
ovog ~lana, ~iwenice neistinito potvr|ene ili da su te
isprave neispravno sastavqene.
Dopu{teno je dokazivati da mikrofilmska kopija,
odnosno reprodukcija te kopije nije verna originalu.
^lan 153.
Ako je na ispravi ne{to precrtano, ostrugano,
izbrisano, ili umetnuto, ili ako na ispravi postoje
kakvi drugi spoqni nedostaci, slu`beno lice }e oceni-
ti prema svim okolnostima da li je time i u kojoj meri
umawena dokazna vrednost isprave, ili je isprava izgu-
bila dokaznu vrednost za re{avawe u upravnoj stvari.
^lan 154.
Isprave koje slu`e kao dokaz podnose stranke ili ih
pribavqa organ. Stranka podnosi ispravu u originalu,
mikrofilmskoj kopiji isprave ili u reprodukciji te
kopije ili u overenom prepisu, a mo`e je podneti i u
obi~nom prepisu. Kad stranka podnese ispravu u
overenom prepisu slu`beno lice mo`e tra`iti da stran-
ka poka`e originalnu ispravu, a kad podnese ispravu u
obi~nom prepisu, slu`beno lice }e utvrditi da li je taj
prepis veran originalu. Mikrofilmska kopija isprave
ili reprodukcija te kopije koju je izdao organ, preduze}e,
ustanova ili organizacija u vr{ewu javnih ovla{}ewa
ima dokaznu vrednost javne isprave, iz ~lana 152. stav 1.
ovog zakona.
Ako je organ koji je za to bio nadle`an neke ~iwenice
ili okolnosti ve} utvrdio ili su one dokazane u javnoj
ispravi (kao li~na karta, izvod iz mati~ne kwige i dr.),
organ koji vodi postupak uze}e te ~iwenice i okolnosti
kao dokazane. Kad je u pitawu sticawe ili gubqewe
prava, a postoji verovatno}a da su se te ~iwenice i okol-
nosti naknadno izmenile, ili ih na osnovu posebnih
propisa treba utvr|ivati, slu`beno lice }e tra`iti da
stranka podnese dokaze o tim ~iwenicama i okolnosti-
ma, ili }e ih organ sam pribaviti.
^lan 155.
Slu`beno lice mo`e nalo`iti stranci da podnese
ispravu na koju se poziva, ako raspola`e istom ili je
mo`e pribaviti.
Ako se isprava nalazi kod suprotne stranke, a ona
ne}e dobrovoqno da je podnese ili poka`e, slu`beno
lice }e pozvati tu stranku da podnese ili poka`e
ispravu na raspravi, da bi se druge stranke o woj mogle
izjasniti.
Ako stranka kojoj je nalo`eno da podnese, odnosno
poka`e ispravu ne postupi po pozivu, organ }e ceniti, s
obzirom na sve okolnosti slu~aja, od kakvog je to utica-
ja za re{avawe upravne stvari. U takvom slu~aju organ
mo`e toj stranci izre}i nov~anu kaznu za povredu pro-
cesne discipline u iznosu do 100 KM, a tu kaznu mo`e
Strana 16 - Broj 13 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
ponovo izre}i u istom iznosu, odnosno sve dok stranka
ne pristane da podnese, odnosno poka`e ispravu. Protiv
zakqu~ka kojim je izre~ena nov~ana kazna stranka mo`e
izjaviti posebnu `albu, koja ne zadr`ava izvr{ewe tog
zakqu~ka.
^lan 156.
Ako se isprava koju treba upotrebiti kao dokaz u pos-
tupku nalazi kod organa, preduze}a, ustanove ili orga-
nizacije koja ima javno ovla{}ewe za re{avawe u
upravnim stvarima, a stranka koja se pozvala na tu
ispravu nije uspela da je pribavi, organ }e pribaviti
istu po slu`benoj du`nosti.
^lan 157.
Ako se isprava nalazi kod tre}eg lica, koje ne}e da je
poka`e, organ }e doneti zakqu~ak kojim }e nalo`iti tom
licu da poka`e ispravu na raspravi, da bi se stranke
mogle o woj izjasniti.
Tre}e lice mo`e uskratiti pokazivawe isprave iz
razloga iz kojih svedok mo`e uskratiti svedo~ewe.
Protiv tre}eg lica koje bez opravdanog razloga
odbije da poka`e ispravu postupi}e se kao protiv svedo-
ka koji odbija da svedo~i.
Protiv zakqu~ka kojim se nare|uje pokazivawe
isprave, kao i protiv zakqu~ka o kazni zbog nepokazi-
vawa isprave, tre}e lice ima pravo `albe, koja odla`e
izvr{ewe zakqu~ka.
Stranka koja se poziva na ispravu koja se nalazi kod
tre}eg lica du`na je naknaditi tro{kove koje je to lice
imalo u vezi sa pokazivawem isprave.
^lan 158.
Isprave koje su izdali inostrani organi, a koje u
dr`avi u kojoj su izdate va`e kao javne isprave, imaju,
pod uslovima uzajamnosti, istu dokaznu snagu kao i
doma}e javne isprave, ako su propisno overene.
Uverewe
^lan 159.
Organi izdaju uverewa odnosno druge isprave (certi-
fikate, potvrde i dr.) o ~iwenicama o kojima vode
slu`benu evidenciju.
Uverewa i druge isprave o ~iwenicama o kojima se
vodi slu`bena evidencija moraju se izdavati saglasno
podacima iz slu`bene evidencije. Takva uverewa, odnos-
no druge isprave imaju zna~aj javne isprave.
Uverewe i druge isprave o ~iwenicama o kojima se
vodi slu`bena evidencija izdaju se stranci na usmeni
zahtev, po pravilu istog dana kad je stranka zatra`ila
izdavawe uverewa, odnosno druge isprave, a najkasnije u
roku od osam dana, ako propisom kojim je ustanovqena
slu`bena evidencija nije druk~ije odre|eno.
Ako organ odbije zahtev za izdavawe uverewa, odnos-
no druge isprave du`an je da o tome donese posebno
re{ewe. Ako u roku od osam dana od dana podno{ewa
zahteva ne izda uverewe, odnosno drugu ispravu, niti
donese re{ewe o odbijawu zahteva, stranka mo`e izjavi-
ti `albu kao da je zahtev odbijen.
Ako stranka, na osnovu dokaza kojima raspola`e,
smatra da joj uverewe, odnosno druga isprava nije izdata
u skladu sa podacima iz slu`bene evidencije, mo`e zahte-
vati izmenu ili izdavawe novog uverewa, odnosno nove
isprave.
Ako u roku od osam dana od dana podno{ewa zahteva
za izmenu ili izdavawe novog uverewa, odnosno nove
isprave, organ ne postupi po zahtevu stranke, stranka
mo`e izjaviti `albu kao da je wen zahtev odbijen.
^lan 160.
Organi izdaju uverewa, odnosno druge isprave i o
~iwenicama o kojima ne vode slu`benu evidenciju ako je
to odre|eno zakonom ili drugim propisom. U tom slu~aju
~iwenice se utvr|uju u postupku propisanim ovim
zakonom.
Ponedeqak, 18. mart 2002.
Uverewe, odnosno druga isprava izdata na na~in
predvi|en stavom 1. ovog ~lana ne obavezuje organ kojem
je podnesena kao dokaz i koji treba da re{ava o upravnoj
stvari. Taj organ mo`e ponovo utvr|ivati ~iwenice
navedene u uverewu, odnosno drugoj ispravi.
Uverewe, odnosno druga isprava se stranci izdaje u
roku od 15 dana od dana podno{ewa zahteva, a ako se tako
ne postupi, smatra}e se da je zahtev stranke odbijen.
3. Svedoci
^lan 161.
Svedok mo`e biti svako lice koje je sposobno da
opazi ~iwenicu o kojoj treba da svedo~i i koje je u stawu
da to svoje opa`awe saop{ti.
Lice koje u postupku u~estvuje u svojstvu slu`benog
lica ne mo`e biti svedok.
^lan 162.
Svako lice koje se kao svedok poziva du`no je da se
odazove pozivu, a i da svedo~i ako ovim zakonom nije
druk~ije odre|eno.
^lan 163.
Ne mo`e se ispitati kao svedok lice koje bi svojim
iskazom povredilo du`nost ~uvawa slu`bene, profe-
sionalne, nau~ne i umetni~ke tajne, dok ga nadle`ni
organ ne oslobodi te du`nosti.
^lan 164.
Svedok mo`e uskratiti svedo~ewe:
1) ako bi odgovorom na pojedina pitawa izlo`io
te{koj sramoti, znatnoj imovinskoj {teti ili
krivi~nom gowewu wega, wegovog srodnika po krvi u
pravoj liniji, a u pobo~noj liniji do tre}eg stepena
zakqu~no, wegovog bra~nog druga ili srodnika po tazbi-
ni, do drugog stepena zakqu~no i onda kad je brak
prestao, kao i wegovog staraoca ili starinika, usvojio-
ca ili usvojenika;
2) ako bi odgovorom na pojedina pitawa povredio
obavezu, odnosno pravo da ~uva poslovnu, profesional-
nu, nau~nu ili umetni~ku tajnu;
3) o onome {to je stranka poverila svedoku kao svom
punomo}niku;
4) o onome o ~emu se stranka ili drugo lice
ispovedilo svedoku kao verskom ispovedniku.
Svedok se mo`e osloboditi du`nosti svedo~ewa i o
pojedinim drugim pitawima kad iznese va`ne razloge za
to. Ako je potrebno, on treba te razloge da u~ini
verovatnim.
Svedok ne mo`e zbog opasnosti od imovinske {tete
uskratiti svedo~ewe o pravnim poslovima pri kojima je
bio prisutan kao svedok, zapisni~ar ili posrednik, o
radwama koje je u vezi sa spornim odnosom preduzeo kao
pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka, kao
i o svakoj onoj radwi o kojoj je na osnovu posebnih
propisa du`an podneti prijavu ili dati izjavu.
^lan 165.
Svedoci se saslu{avaju pojedina~no bez prisustva
svedoka koji }e se kasnije saslu{ati.
Saslu{ani svedok ne sme se udaqiti bez dozvole
slu`benog lica.
Slu`beno lice mo`e ve} saslu{anog svedoka ponovo
saslu{ati a svedoke ~iji se iskazi ne sla`u mo`e
suo~iti.
Lice koje zbog bolesti ili telesne nesposobnosti ne
mo`e do}i po pozivu ispita}e se u svom stanu.
^lan 166.
Svedok }e se prethodno upozoriti da je du`an gov-
oriti istinu, da ne sme ni{ta pre}utati i da mo`e na
svoj iskaz biti zaklet, pa }e mu se predo~iti i posledice
davawa la`nog iskaza.
Ponedeqak, 18. mart 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
Od svedoka }e se zatim uzeti op{ti li~ni podaci
slede}im redom: ime i prezime, zanimawe, prebivali{te,
odnosno boravi{te, mesto ro|ewa, godine `ivota i
bra~no stawe. Ako je potrebno svedok }e biti ispitan i
o okolnostima koje se ti~u wegove verodostojnosti kao
svedoka u predmetu o kom se radi, a naro~ito o wegovim
odnosima prema strankama.
Slu`beno lice }e pou~iti svedoka na koja pitawa
mo`e uskratiti svedo~ewe.
Posle toga svedoku }e se postavqati pitawa o samom
predmetu i pozva}e se da iznese sve {ta mu je o tome poz-
nato.
Nije dopu{teno postavqati takva pitawa koja ukazu-
ju na to kako bi trebalo odgovriti.
Svedok }e se uvek upitati od kuda mu je poznato ono
{to svedo~i.
^lan 167.
Ako svedok ne zna jezik na kom se vodi postupak, ispi-
ta}e se preko prevodioca.
Ako je svedok gluv, pitawa }e mu se postavqati pis-
meno, a ako je nem pozva}e se da pismeno odgovara. Ako se
ispitivawe ne mo`e izvr{iti na ovaj na~in, pozva}e se
kao tuma~ lice koje se sa svedokom mo`e sporazumeti.
^lan 168.
Po{to saslu{a svedoka, slu`beno lice mo`e
odlu~iti da svedok polo`i zakletvu na svoj iskaz. Ne}e
se zakliwati svedok koji je maloletan ili koji ne mo`e
dovoqno da shvati zna~aj zakletve.
Zakletva se pola`e usmeno izgovarawem ovih re~i:
“Zakliwem se da sam o svemu o ~emu sam ovde pitan govo-
rio istinu i da ni{ta {to o ovoj stvari znam nisam
pre}utao”.
Nemi svedoci koji znaju ~itati i pisati zakliwu se
na taj na~in {to potpisuje tekst zakletve, a gluvi svedo-
ci }e pro~itati tekst zakletve. Ako nemi ili gluvi sve-
doci ne znaju ~itati ni pisati zakle}e se preko tuma~a.
^lan 169.
Ako svedok koji je uredno pozvan ne do|e, a izostanak
ne opravda, ili se bez odobrewa ili opravdanog razloga
udaqi s mesta gde treba da bude saslu{an, organ mo`e i
narediti da se prinudno dovede i da snosi tro{kove
dovo|ewa, a mo`e ga kazniti nov~ano do 50 KM.
Ako svedok do|e, a bez opravdanog razloga odbije da
svedo~i i ako je upozoren na posledice odbijawa, mo`e
biti ka`wen nov~ano do 50 KM, a ako i posle toga odbi-
je da svedo~i, mo`e se ponovo kazniti do 50 KM.
Zakqu~ak o izricawu nov~ane kazne donosi slu`beno
lice u saglasnosti sa slu`benim licem ovla{}enim za
re{avawe u upravnoj stvari, a kod zamoqenog organa-u
saglasnosti sa stare{inom tog organa, odnosno sa
slu`benim licem ovla{}enim za re{avawe u sli~nim
upravnim stvarima.
Ako svedok naknadno opravda svoj izostanak,
slu`beno lice poni{ti}e zakqu~ak o kazni ili
tro{kovima. Ako svedok naknadno pristane da svedo~i,
slu`beno lice mo`e poni{titi zakqu~ak o kazni.
Slu`beno lice mo`e odlu~iti da svedok naknadi
tro{kove koje je prouzrokovao svojim izostankom ili
odbijawem da svedo~i.
Protiv zakqu~ka o tro{kovima ili o nov~anoj kazni
donesenog na osnovu ovog ~lana, dopu{tena je posebna
`alba.
4. Izjava stranke
^lan 170.
Ako za utvr|ivawe odre|ene ~iwenice ne postoji
neposredan dokaz, ili se takva ~iwenica ne mo`e utvrdi-
ti na osnovu drugih dokaza, za utvr|ivawe te ~iwenice
mo`e se kao dokaz uzeti usmeno data izjava stranke.
Izjava stranke se mo`e uzeti kao dokaz u upravnim
Broj 13 - Strana 17
stvarima malog zna~aja ako bi odre|enu ~iwenicu treba-
lo utvr|ivati saslu{awem svedoka koji `ivi u mestu
udaqenom od sedi{ta organa, ili ako bi usled prib-
avqawa drugih dokaza, bilo ote`ano ostvarivawe prava
stranke.
Zakonom se mo`e propisati da se i u slu~ajevima,
osim onih iz stava 1. ovog ~lana, odre|ene ~iwenice mogu
dokazivati izjavom stranke.
Verodostojnost izjave ove stranke ceni se po na~elu
propisanom u ~lanu 9. ovog zakona.
Pre uzimawa izjave stranke slu`beno lice du`no je
upozoriti stranku na krivi~nu i materijalnu odgov-
ornost za davawe la`ne izjave.
5. Ve{taci
^lan 171.
Kad je za utvr|ivawe ili ocenu neke ~iwenice va`ne
za re{avawe upravne stvari potrebno stru~no znawe
kojim ne raspola`e slu`beno lice, izve{}e se dokaz
ve{ta~ewem.
^lan 172.
Ako bi dokazivawe ve{ta~ewem bilo nesrazmerno
skupo prema zna~aju ili vrednosti predmeta, upravna
stvar }e se re{iti na osnovu drugih dokaznih sredstava.
U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana, ve{ta~ewe }e se
izvr{iti ako stranka to zahteva i pristane da snosi
tro{kove.
^lan 173.
Radi izvo|ewa dokaza ve{ta~ewem, slu`beno lice
odre|uje, po slu`benoj du`nosti ili na predlog stranke,
jednog ve{taka, a kad oceni da }e ve{ta~ewe biti
slo`eno mo`e odrediti dva i vi{e ve{taka.
Za ve{taka }e se odrediti lice koje je stru~no, i koje
ima posebno ovla{}ewe za davawe nalaza, ocene i
mi{qewa o pitawima odgovaraju}e struke.
Ovla{}ewe iz stava 2. ovog ~lana daje Ministarstvo
uprave i lokalne samouprave.
Stranka }e se, po pravilu, prethodno saslu{ati o
li~nosti ve{taka.
Za ve{taka se ne mo`e odrediti lice koje ne mo`e
biti svedok.
^lan 174.
Ve{tak se mo`e osloboditi du`nosti ve{ta~ewa iz
opravdanih razloga, kao {to su preoptere}enost
ve{ta~ewima, drugim poslovima i sli~no.
Oslobo|ewe od du`nosti ve{ta~ewa mo`e tra`iti i
stare{ina, direktor preduze}a ili rukovodilac drugog
pravnog lica, preduzetnik ili drugo fizi~ko lice, gde je
ve{tak zaposlen.
^lan 175.
Ve{tak mo`e uskratiti ve{ta~ewe iz istih razloga
iz kojih svedok mo`e uskratiti svedo~ewe.
Ve{tak mo`e biti oslobo|en du`nosti ve{ta~ewa i
kad je na osnovu posebnih propisa oslobo|en te
du`nosti.
^lan 176.
U pogledu izuze}a ve{taka shodno se primewuju
odredbe o izuze}u slu`benih lica.
Stranka mo`e tra`iti izuze}e ve{taka ukoliko
u~ini verovatnim okolnosti koje dovode u pitawe wego-
vo stru~no znawe.
O izuze}u ve{taka odlu~uje slu`beno lice
zakqu~kom.
^lan 177.
Pre po~etka ve{ta~ewa ve{taka treba upozoriti da
je du`an da predmet ve{ta~ewa bri`qivo razmotri i u
svom nalazu ta~no navede {to je zapazio i na{ao, kao i
da svoje obrazlo`eno mi{qewe iznese nepristrasno i u
skladu sa pravilima struke.
Strana 18 - Broj 13 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
Slu`beno lice pokaza}e ve{taku predmete koje
ve{tak treba da razmotri.
Kad ve{tak izlo`i svoj nalaz i mi{qewe, slu`beno
lice i stranke mogu mu postavqati pitawa i tra`iti
obja{wewa u pogledu datog nalaza i mi{qewa.
U pogledu saslu{awa ve{taka shodno }e se primewi-
vati odredbe ~lana 166. ovog zakona.
Ve{tak ne pola`e zakletvu.
^lan 178.
Ve{taku se mo`e nalo`iti da izvr{i ve{ta~ewe i
izvan usmene rasprave. U tom slu~aju se mo`e tra`iti da
ve{tak na usmenoj raspravi obrazlo`i svoj pismeni
nalaz i mi{qewe.
Ako je postavqeno vi{e ve{taka, oni mogu svoj nalaz
i mi{qewe dati zajedni~ki. Ako se ne sla`u, svaki }e od
wih odvojeno izlo`iti svoj nalaz i mi{qewe.
^lan 179.
Ako nalaz i mi{qewe ve{taka nisu jasni ili pot-
puni, ili ako se nalazi i mi{qewe ve{taka bitno raz-
likuju, ili ako mi{qewe nije dovoqno obrazlo`eno, ili
se pojavi osnovna sumwa u ta~nost datog mi{qewa, a ti
se nedostaci ne mogu otkloniti ni ponovnim
saslu{awem ve{taka, ponovi}e se ve{ta~ewe sa istim
ili drugim ve{tacima, a mo`e se zatra`iti i mi{qewe
od koje nau~ne ili stru~ne ustanove.
Mi{qewe od nau~ne ili stru~ne ustanove se mo`e
tra`iti i onda kad se zbog slo`enosti slu~aja ili zbog
potrebe vr{ewa analize mo`e opravdano pretpostaviti
da }e se na taj na~in do}i do ta~nijeg nalaza i mi{qewa.
^lan 180.
Ako ve{tak koji je uredno pozvan ne do|e a izostanak
ne opravda, ili do|e a odbije da ve{ta~i, ili kad u
ostavqenom roku ne podnese svoj pismeni nalaz i
mi{qewe mo`e se kazniti nov~ano do 100 KM. Ako zbog
neopravdanog izostanka ve{taka, wegovog odbijawa da
ve{ta~i, ili propu{tawa da podnese pismeni nalaz i
mi{qewe, nastanu tro{kovi u postupku, mo`e se odred-
iti da te tro{kove snosi ve{tak.
Zakqu~ak o nov~anoj kazni ili o pla}awu tro{kova
donosi slu`beno lice u saglasnosti sa slu`benim licem
ovla{}enim za re{avawe u upravnoj stvari, a kod zamo-
qenog organa u saglasnosti sa stare{inom tog organa,
odnosno sa slu`benim licem ovla{}enim za re{avawem
u sli~nim upravnim stvarima.
Ako ve{tak naknadno opravda svoj izostanak, ili
naknadno opravda {to svoj pismeni nalaz i mi{qewe
nije podneo na vreme, slu`beno lice }e poni{titi
zakqu~ak o nov~anoj kazni ili o tro{kovima, a ako
ve{tak naknadno pristane da ve{ta~i, slu`beno lice
mo`e poni{titi zakqu~ak o nov~anoj kazni.
Protiv zakqu~ka o tro{kovima ili o nov~anoj kazni
donesenog na osnovu stava 1. ili 2. ovog ~lana dopu{tena
je posebna `alba.
6. Tuma~i i prevodioci
^lan 181.
Tuma~ je lice koje se odre|uje radi sporazumevawa sa
u~esnikom u postupku koji je gluh ili nem a ~ije se
saslu{awe ne mo`e izvr{iti pismenim putem.
Ako u postupku u~estvuje lice koje ne poznaje jezik na
kojem se vodi postupak tom licu se odre|uje prevodilac.
Na tuma~e i prevodioce }e se shodno primewivati
odredbe ovog zakona koje se odnose na ve{take.
7. Uvi|aj
^lan 182.
Uvi|aj se vr{i kad je za utvr|ivawe ~iwenica ili
okolnosti potrebno neposredno opa`awe slu`benog
lica.
Ponedeqak, 18. mart 2002.
^lan 183.
Stranke imaju pravo da prisustvuju uvi|aju.
Slu`beno lice }e odrediti koja }e lica pored stranaka
prisustvovati uvi|aju.
Uvi|aj se mo`e izvr{iti i uz u~e{}e ve{taka.
^lan 184.
Uvi|aj stvari koja se bez te{ko}e mo`e doneti na
mesto gde se postupak vodi izvr{i}e se na tom mestu, a
ina~e na mestu gde se stvar nalazi.
^lan 185.
Vlasnik ili dr`alac stvari, prostorija ili
zemqi{ta koja se imaju razgledati, ili u kojima, odnos-
no na kojima se nalaze stvari za uvi|aj, ili preko kojih
je potrebno pre}i, du`an je dopustiti da se uvi|aj
izvr{i.
Ako vlasnik ili dr`alac ne dopusti da se uvi|aj
izvr{i, shodno }e se primeniti odredbe ovog zakona o
uskra}ivawu svedo~ewa.
Prema vlasniku ili dr`aocu koji bez opravdanog
razloga ne dopusti da se uvi|aj izvr{i, mogu se primeni-
ti iste mere koje se primewuju prema svedoku koji odbije
da svedo~i.
[teta nanesena prilikom uvi|aja spada u tro{kove
postupka i naknadi}e se vlasniku ili dr`aocu o ~emu
organ donosi zakqu~ak. Protiv tog zakqu~ka dopu{tena
je posebna `alba. Protiv re{ewa donesenog po `albi ne
mo`e se voditi upravni spor, a nezadovoqna stranka
mo`e pokrenuti spor za naknadu {tete pred nadle`nim
sudom.
^lan 186.
Slu`beno lice koje rukovodi uvi|ajem pazi}e da
uvi|aj ne bude zloupotrebqen i da ne bude povre|ena
ni~ija slu`bena, profesionalna, nau~na ili umetni~ka
tajna.
8. Obezbe|ewe dokaza
^lan 187.
Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz ne}e
mo}i kasnije izvesti ili da }e wegovo izvo|ewe biti
ote`ano, mo`e se, radi obezbe|ewa dokaza, u svakom
stawu postupka, pa i pre nego {to je postupak pokrenut,
taj dokaz izvesti.
Obezbe|ewe dokaza vr{i se po slu`benoj du`nosti
ili po predlogu stranke, odnosno lica koje ima pravni
interes.
^lan 188.
Za obezbe|ewe dokaza u toku postupka nadle`an je
organ koji vodi postupak.
Za obezbe|ewe dokaza pre pokretawa postupka
nadle`an je organ na ~ijem se podru~ju nalaze stvari koje
treba razgledati, odnosno na ~ijem podru~ju borave lica
koja treba saslu{ati.
^lan 189.
O obezbe|ewu dokaza donosi se zakqu~ak.
Protiv zakqu~ka kojim se odbija predlog za
obezbe|ewe dokaza dopu{tena je posebna `alba, koja ne
prekida postupak.
G l a v a XII
RE[EWE
1.Organ koji donosi re{ewe
^lan 190.
Na osnovu odlu~nih ~iwenica utvr|enih u postupku,
organ nadle`an za re{avawe donosi re{ewe u upravnoj
stvari koja je predmet postupka.
Kad o upravnoj stvari re{ava kolegijalni organ, re-
{ewe donosi ve}inom glasova od ukupnog broja ~lanova.
Ponedeqak, 18. mart 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
^lan 191.
Kad je zakonom ili drugim propisom odre|eno da o
upravnoj stvari re{avaju dva ili vi{e organa, svaki od
wih du`an je da re{i o toj upravnoj stvari. Organi }e se
sporazumeti koji }e od wih izdati re{ewe, a u re{ewu
mora biti naveden akt drugog organa.
^lan 192.
Kad je u zakonu ili drugom propisu odre|eno da
re{ewe donosi jedan organ uz prethodnu saglasnost dru-
gog organa, re{ewe se donosi po{to je drugi organ dao
saglasnost. Organ koji donosi re{ewe du`an je da u svom
re{ewu navede akt kojim je drugi organ dao ili odbio
saglasnost, odnosno da navede da u propisanom roku
drugi organ nije dao ni odbio saglasnost.
Kad je u zakonu ili drugom propisu odre|eno da
re{ewe donosi jedan organ u saglasnosti sa drugim
organom, organ koji donosi re{ewe sastavqa ga i
dostavqa sa spisima predmeta na saglasnost drugom
organu, koji mo`e dati saglasnost potvrdom na samom
re{ewu ili posebnim aktom. U tom slu~aju re{ewe je
doneseno kad je drugi organ dao saglasnost, a smatra se
kao akt organa koji ga je doneo.
Odredba stava 2. ovog ~lana va`i i za slu~aj kad je u
zakonu propisano da re{ewe donosi jedan organ uz
potvrdu ili odobrewe drugog organa.
Kad je zakonom ili drugim propisom odre|eno da je
organ du`an da pre dono{ewa re{ewa pribavi mi{qewe
drugog organa, re{ewe se donosi po pribavqenom
mi{qewu.
Organ ~ija je saglasnost ili mi{qewe potrebno za
dono{ewe re{ewa, du`an je saglasnost, odnosno
mi{qewe dati u roku od mesec dana od dana kad mu je
zatra`eno, ako posebnim propisima nije odre|en drugi
rok. Ako taj organ u tom roku ne obavesti organ koji
donosi re{ewe da daje ili odbija saglasnost smatra}e se
da je dao saglasnost, a ako ne da nikakvo mi{qewe,
nadle`ni organ mo`e doneti re{ewe i bez pribavqenog
mi{qewa, ako posebnim propisima nije druk~ije
odre|eno.
^lan 193.
Ako slu`beno lice nije ovla{}eno da donese re{ewe,
du`no je da podnese nacrt re{ewa organu koji donosi
re{ewe. Ovo slu`beno lice parafira re{ewe.
2. Oblik i sastavni delovi re{ewa
^lan 194.
Re{ewe se mora ozna~iti. Izuzetno, posebnim
propisima mo`e se odrediti da se re{ewu mo`e dati i
drugi naziv.
Re{ewe se donosi pismeno, izuzetno, u slu~ajevima
predvi|enim ovim zakonom ili drugim propisima,
re{ewe se mo`e doneti i usmeno.
Pismeno re{ewe sadr`i: naziv organa sa brojem i
datumom re{ewa, uvod, dispozitiv (izreku),
obrazlo`ewe, uputstvo o pravnom sredstvu, potpis
slu`benog lica i pe~at organa. U slu~ajevima
predvi|enim zakonom ili drugim propisom, re{ewe ne
mora sadr`avati pojedine od ovih delova. Ako se re{ewe
obra|uje mehanografski, umesto potpisa i pe~ata mo`e
da sadr`i faksimil ovla{}enog lica.
Kad se re{ewe saop{ti usmeno, mora se izdati u pis-
menom obliku, osim ako je zakonom ili drugim propisom
druk~ije odre|eno. Pismeno izra|eno re{ewe mora pot-
puno da odgovara re{ewu koje je usmeno saop{teno.
Re{ewe se mora dostaviti stranci u originalu ili u
overenom prepisu.
^lan 195.
Uvod re{ewa sadr`i: naziv organa koji donosi
re{ewe, propis o nadle`nosti tog organa, ime stranke i
wenog zakonskog zastupnika, predstavnika ili
punomo}nika ako ga ima i kratko ozna~ewe predmeta pos-
tupka.
Broj 13 - Strana 19
Ako je re{ewe doneseno uz saglasnost, potvrdu,
odobrewe ili po pribavqenom mi{qewu drugog organa,
to se treba navesti u uvodu. Ako je upravnu stvar re{io
kolegijalni organ, u uvodu se ozna~ava dan sednice na
kojoj je upravna stvar re{ena.
^lan 196.
Dispozitivom se re{ava o predmetu postupka u celi-
ni i o svim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka
nije re{eno.
Dispozitiv mora biti kratak i odre|en, a kad je
potrebno mo`e se podeliti i na vi{e ta~aka.
Dispozitivom se mo`e re{iti i o tro{kovima pos-
tupka ako ih je bilo, odre|uju}i wihov iznos, ko ih je
du`an platiti, kome i u kom roku. Ako se u dispozitivu
ne re{ava o tro{kovima, nave{}e se da }e se o tome
doneti poseban zakqu~ak.
Ako se re{ewem nala`e izvr{ewe kakve radwe, u dis-
pozitivu }e se odrediti rok u kome se ta radwa ima
izvr{iti.
Kad je propisano da `alba ne odla`e izvr{ewe
re{ewa, to mora biti navedeno u dispozitivu.
^lan 197.
U jednostavnim upravnim stvarima u kojima u~estvu-
ju samo jedna stranka, kao i o jednostavnim upravnim
stvarima u kojima u postupku u~estvuju dve ili vi{e
stranaka ali ni jedna ne prigovara postavqenom zahtevu,
a zahtev se usvaja, obrazlo`ewe re{ewa mo`e sadr`avati
samo kratko izlagawe zahtjeva stranke i pozivawe na
propise na osnovu kojih je upravna stvar re{ena. U
takvim stvarima re{ewe se mo`e izdati i na propisanom
obrascu.
U ostalim upravnim stvarima obrazlo`ewe re{ewa
sadr`i: kratko izlagawe zahteva stranaka, utvr|eno
~iweni~no stawe, prema potrebi i razloge koji su bili
odlu~uju}i pri oceni dokaza, razloge zbog kojih nije
uva`en koji od zahteva stranaka, propise i razloge koji s
obzirom na utvr|eno ~iweni~no stawe upu}uju na odluku
koja je data u dispozitivu. Ako `alba ne odla`e
izvr{ewe re{ewa, obrazlo`ewe sadr`i pozivawe na
propis koji to odre|uje. U obrazlo`ewu re{ewa moraju
biti obrazlo`eni i oni zakqu~ci protiv kojih nije
dopu{tena posebna `alba.
Kad je organ zakonom ili drugim propisom ovla{}en
da re{ava upravnu stvar po slobodnoj oceni, du`an je da
u obrazlo`ewu, pored razloga iz stava 2. ovog ~lana,
navede taj propis i da izlo`i razloge kojima se pri
dono{ewu re{ewa rukovodio. Ti se razlozi ne moraju
navesti kad je to u javnom interesu zakonom ili drugim
propisom predvi|eno.
Ako je zakonom ili drugim propisom predvi|eno da
se u re{ewu donesenom po slobodnoj oceni ne moraju
navesti razlozi kojima se organ rukovodio pri
dono{ewu re{ewa, u obrazlo`ewu re{ewa se navode
podaci iz stava 2. ovog ~lana, propis kojim je organ
ovla{}en da re{i stvar po slobodnoj oceni i propis
kojim je ovla{}en da ne mora navesti razloge kojima se
pri dono{ewu re{ewa rukovodio.
^lan 198.
Uputstvom o pravnom sredstvu stranka se obave{tava
da li protiv re{ewa mo`e izjaviti `albu ili pokrenu-
ti upravni spor ili drugi postupak pred sudom.
Kad se protiv re{ewa mo`e izjaviti `alba, u uput-
stvu se navodi kome se izjavquje, a kome se, u kom roku i
sa kolikom taksom predaje, kao i da se mo`e izjaviti i na
zapisnik.
Kad se protiv re{ewa mo`e pokrenuti upravni spor,
u uputstvu se navodi kom se sudu tu`ba podnosi, u kom
roku sa kolikom taksom, a kad se mo`e pokrenuti drugi
postupak pred sudom, navodi se sud kome se mo`e obrati-
ti i u kom roku.
Strana 20 - Broj 13 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
Kad je u re{ewu dato pogre{no uputstvo, stranka
mo`e postupiti po propisima ili po uputstvu. Stranka
koja postupi po pogre{nom uputstvu, ne mo`e zbog toga
imati {tetnih posledica.
Kad u re{ewu nije dato nikakvo uputstvo ili je uput-
stvo nepotpuno, stranka mo`e postupiti po propisima, a
mo`e u roku od osam dana tra`iti od organa koji je
re{ewe doneo da dopuni re{ewe. U tom slu~aju rok za
`albu, odnosno tu`bu te~e od dana dostavqawa dop-
uwenog re{ewa.
Kad je protiv re{ewa mogu}e izjaviti `albu, a stran-
ka je pogre{no upu}ena da protiv tog re{ewa nema mesta
`albi ili da se protiv wega mo`e pokrenuti upravni
spor, rok za `albu te~e od dana dostavqawa re{ewa suda
kojim je tu`ba odba~ena kao nedopu{tena, ako stranka
nije ve} pre toga podnijela `albu nadle`nom organu.
Kad protiv re{ewa nije mogu}e izjaviti `albu, a
stranka je pogre{no upu}ena da se protiv tog re{ewa
mo`e `aliti, pa je izjavila `albu i zbog toga propusti-
la rok za pokretawe upravnog spora ovaj rok joj te~e od
dana dostavqawa re{ewa kojim joj je `alba odba~ena, ako
stranka nije ve} pre toga pokrenula upravni spor.
Uputstvo o pravnom sredstvu, kao poseban sastavni
deo re{ewa, stavqa se posle obrazlo`ewa.
^lan 199.
Re{ewe potpisuje slu`beno lice koje ga donosi.
Re{ewe koje je doneo kolegijalni organ potpisuje
predsedavaju}i, ako drugim propisom nije druk~ije
odre|eno.
Kad je kolegijalni organ doneo re{ewe strankama se
izdaje overen prepis re{ewa, a kad je upravnu stvar
re{io zakqu~kom re{ewe se izdaje u skladu sa tim
zakqu~kom, i overen prepis takvog re{ewa se izdaje
strankama.
^lan 200.
Kad se radi o upravnoj stvari koja se ti~e ve}eg broja
odre|enih lica, mo`e se za sva ta lica doneti jedno
re{ewe, ali ona moraju biti imenovana u dispozitivu, a
u obrazlo`ewu re{ewa moraju biti navedeni razlozi
koji se na svako od wih odnose. Ovakvo re{ewe mora se
dostaviti svakome od tih lica, osim u slu~aju
predvi|enom u ~lanu 78. ovog zakona.
Ako je re~ o upravnoj stvari koja se ti~e ve}eg broja
lica koja organu nisu poznata, mo`e se za sve wih doneti
jedno re{ewe ali ono mora sadr`avati takve podatke da
se iz wih mo`e lako utvrditi na koja se lica re{ewe
odnosi (na primer, stanovnici ili vlasnici imawa u
odre|enoj ulici i sl.).
^lan 201.
U stvarima maweg zna~aja u kojima se udovoqava
zahtevu stranke a ne dira u javni interes ili interes dru-
gog lica, re{ewe se mo`e sastojati samo od dispozitiva
u vidu zabele{ke na spisu, ako su razlozi za takvo
re{ewe o~igledni i ako druk~ije nije propisano.
Re{ewe iz stava 1. ovog ~lana, se po pravilu,
saop{tava stranci usmeno, a pismeno joj se izdaje ako ona
to tra`i.
Takvo re{ewe, po pravilu, ne sadr`i obrazlo`ewe,
osim ako je ono po prirodi stvari potrebno i mo`e se
izdati na propisanom obrascu.
^lan 202.
Kad se radi o preduzimawu izuzetno hitnih mera
radi obezbe|ewa javnog mira i bezbednosti ili radi
otklawawa neposredne opasnosti po `ivot i zdravqe
qudi ili imovinu, organ, odnosno ovla{}eno slu`beno
lice organa, mo`e doneti re{ewe i usmeno.
Organ koji je doneo usmeno ree{ewe mo`e narediti
wegovo izvr{ewe bez odlagawa.
Na zahtev stranke, organ koji je doneo usmeno re{ewe
du`an je da ga izda stranci u pismenom obliku najkasni-
je u roku od osam dana od dana podno{ewa zahteva. Taj
zahtev se mo`e podneti u roku od dva meseca od dana
dono{ewa usmenog re{ewa.
Ponedeqak, 18. mart 2002.
3. Delimi~no, dopunsko i privremeno re{ewe
^lan 203.
Kad se u jednoj upravnoj stvari re{ava u vi{e ta~aka
a samo su neke od wih sazrele za re{avawe, i kad se
poka`e celishodnim da se o tim ta~kama re{i posebnim
re{ewem, organ mo`e doneti re{ewe samo o tim ta~kama
(delimi~no re{ewe).
Delimi~no re{ewe smatra se u pogledu pravnih sred-
stava i izvr{ewa kao samostalno re{ewe.
^lan 204.
Ako organ nije re{ewem odlu~io o svim pitawima
koja su bila predmet postupka, on mo`e po predlogu
stranke ili po slu`benoj du`nosti doneti posebno
re{ewe o pitawima koja ve} donesenim re{ewem nisu
obuhva}ena (dopunsko re{ewe). Ako predlog stranke za
dono{ewe dopunskog re{ewa bude odbijen, protiv
zakqu~ka o tome dopu{tena je posebna `alba.
Ako je predmet ve} raspravqen dopunsko re{ewe se
mo`e doneti bez ponovnog sprovo|ewa ispitnog postup-
ka.
Dopunsko re{ewe smatra se u pogledu pravnih sred-
stava i izvr{ewa samostalnim re{ewem.
^lan 205.
Ako je prema okolnostima slu~aja neophodno pre
okon~awa postupka doneti re{ewe kojim se privremeno
ure|uju sporna pitawa ili odnosi, takvo se re{ewe
donosi na osnovu podataka koji postoje u ~asu wegovog
dono{ewa. U takvom re{ewu mora biti izri~ito
nazna~eno da je privremeno.
Dono{ewe privremenog rje{ewa po predlogu stranke
organ mo`e usloviti davawem obezbe|ewa za {tetu koja
bi mogla usled izvr{ewa tog re{ewa nastati za pro-
tivnu stranku u slu~aju da osnovni zahtev stranke ne bude
uva`en.
Re{ewem o glavnoj stvari koje se donosi posle
okon~awa postupka ukida se privremeno re{ewe done-
seno u toku postupka.
Privremeno re{ewe smatra se u pogledu pravnih
sredstava i izvr{ewa kao samostalno re{ewe.
4. Rok za izdavawe re{ewa
^lan 206.
Kad se postupak pokre}e povodom zahteva stranke,
odnosno po slu`benoj du`nosti ako je to u interesu
stranke, a pre dono{ewa re{ewa nije potrebno
sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje
drugi razlozi zbog kojih se ne mo`e doneti re{ewe bez
odlagawa (re{avawe prethodnog pitawa i dr.), organ je
du`an doneti re{ewe i dostaviti ga stranci najkasnije
u roku od mesec dana ra~unaju}i od dana predaje urednog
zahteva, odnosno od dana pokretawa postupka po
slu`benoj du`nosti, ako posebnim propisom nije
odre|en drugi rok. U ostalim slu~ajevima kad se postu-
pak pokre}e povodom zahteva stranke, odnosno po
slu`benoj du`nosti ako je to u interesu stranke, organ je
du`an doneti re{ewe i dostaviti ga stranci najkasnije
u roku od dva meseca, ako posebnim propisom nije
odre|en kra}i rok.
Ako organ protiv ~ijeg je re{ewa dopu{tena `alba
ne donese re{ewe i ne dostavi ga stranci u propisanom
roku stranka ima pravo `albe, kao da je wen zahtev odbi-
jen.
5. Ispravqawe gre{aka u re{ewu
^lan 207.
Organ koji je doneo re{ewe, odnosno slu`beno lice
koje je potpisalo re{ewe mo`e u svako vreme da ispravi
gre{ku u imenima ili brojevima, pisawu ili ra~unawu,
kao i druge o~igledne neta~nosti u re{ewu ili wegovim
overenim prepisima. Ispravka gre{ke proizvodi
pravno dejstvo od dana od koga proizvodi pravno dejstvo
re{ewe koje se ispravqa.
Ponedeqak, 18. mart 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
O ispravci se donosi zakqu~ak. Bele{ka o ispravci
upisuje se u izvornik re{ewa, a ako je to mogu}e, i u sve
overene prepise dostavqene strankama. Bele{ku pot-
pisuje slu`beno lice koje je potpisalo zakqu~ak o
ispravci.
Protiv zakqu~ka kojim se ve} doneseno re{ewe
ispravqa, ili kojim se odbija predlog za ispravqawe,
dopu{tena je posebna `alba.
G l a v a XIII
ZAKQU^AK
^lan 208.
Zakqu~kom se odlu~uje o pitawima koja se ti~u pos-
tupka.
Zakqu~kom se odlu~uje i o onim pitawima koja se kao
sporedna pojave u vezi sa sprovo|ewem postupka, a koja se
ne re{avaju re{ewem.
^lan 209.
Zakqu~ak donosi slu`beno lice koje obavqa onu
radwu postupka pri kojoj se pojavilo pitawe koje je pred-
met zakqu~aka, ako ovim zakonom ili drugim propisima
nije druk~ije odre|eno.
Ako se zakqu~kom nala`e izvr{ewe neke radwe, odre-
di}e se i rok u kome se ta radwa treba izvr{iti.
Zakqu~ak se saop{tava prisutnim licima usmeno, a
pismeno se izdaje na zahtev lica koje mo`e protiv
zakqu~ka izjaviti posebnu `albu, ili kad se mo`e odmah
tra`iti izvr{ewe zakqu~ka.
^lan 210.
Protiv zakqu~ka se mo`e izjaviti posebna `alba
samo kad je to zakonom izri~ito predvi|eno. Takav
zakqu~ak mora biti obrazlo`en i sadr`avati i uputst-
vo o `albi.
@alba se izjavquje u istom roku, na isti na~in i
istom organu kao i `alba protiv re{ewa.
Zakqu~ke protiv kojih nije dopu{tena posebna `alba
mogu nezadovoqna lica pobijati `albom protiv re{ewa,
osim ako je `alba protiv zakqu~ka ovim zakonom
iskqu~ena.
@alba ne odla`e izvr{ewe zakqu~ka osim ako je
zakonom ili samim zakqu~kom druk~ije odre|eno.
TRE]I DEO
PRAVNA SREDSTVA
G l a v a XIV
@ALBA
1. Pravo `albe
^lan 211.
Protiv re{ewa donesenog u prvom stepenu stranka
ima pravo `albe.
Javni tu`ilac, javni pravobranilac i drugi
dr`avni organi, kad su zakonom ovla{}eni, mogu izjavi-
ti `albu protiv re{ewa kojim je povre|en zakon u korist
pojedinca ili pravnog lica a na {tetu javnog interesa.
^lan 212.
Protiv prvostepenog re{ewa republi~kog organa
uprave ili republi~ke organizacije, mo`e se izjaviti
`alba samo kad je to zakonom predvi|eno, kao i u slu~aju
kad je re~ o upravnoj stvari u kojoj je iskqu~en upravni
spor.
Protiv re{ewa Vlade ne mo`e se izjaviti `alba.
Protiv re{ewa Narodne skup{tine, skup{tine
grada i skup{tine op{tine donesenog u prvom stepenu,
ne mo`e se izjaviti `alba.
2. Nadle`nost organa za re{avawe po `albi
^lan 213.
Za re{avawe u drugom stepenu nadle`an je organ
odre|en zakonom.
Broj 13 - Strana 21
Ako je za re{avawe u prvom stepenu odre|ena
podru~na jedinica u sastavu ministarstva ili drugog
organa zakonom }e se odrediti organ koji }e re{avati u
drugom stepenu.
Zakonom }e se odrediti organ za re{avawe u drugom
stepenu u postupku re{avawa po `albi protiv prvoste-
penog re{ewa organa uprave grada i op{tine.
O `albi protiv prvostepenog re{ewa preduze}a,
ustanove ili drugih organizacija donesenog u vr{ewu
javnog ovla{}ewa odlu~uje nadle`no ministarstvo iz te
oblasti.
^lan 214.
O `albi protiv re{ewa donesenog na osnovu ~lana
191. ili 192. ovog zakona re{ava organ koji je nadle`an
za re{avawe po `albi protiv re{ewa organa koji je
doneo pobijano re{ewe, ako posebnim propisom nije
odre|eno da o `albi re{ava drugi organ. Drugostepeni
organ mo`e poni{titi pobijano re{ewe, a ne mo`e ga
izmeniti.
Ako je organ koji je prema stavu 1. ovog ~lana trebao
da re{ava o `albi dao saglasnost, odobrewe ili potvr-
du na prvostepeno re{ewe, o `albi re{ava organ odre|en
zakonom, a ako takav organ nije odre|en, protiv takvog
re{ewa mo`e se neposredno pokrenuti upravni spor.
3. Rok za `albu
^lan 215.
@alba se podnosi u roku od 15 dana od dana
dostavqawa re{ewa, ako zakonom nije druk~ije odre|eno.
^lan 216.
U toku roka za `albu re{ewe se ne mo`e izvr{iti.
Kad je `alba propisno izjavqena, re{ewe se ne mo`e
izvr{iti sve dok se re{ewe koje je doneseno po `albi ne
dostavi stranci.
Izuzetno, re{ewe se mo`e izvr{iti u `albenom roku
kao i kad je `alba izjavqena, ako je to zakonom
predvi|eno, ako je re~ o preduzimawu hitnih mera (~lan
129. stav 1. ta~ka 4.) ili ako bi usled odlagawa izvr{ewa
bila nanesena stranci {teta koja se ne bi mogla nadok-
naditi. U posledwem slu~aju mo`e se tra`iti odgovara-
ju}e obezbe|ewe od stranke u ~ijem se interesu sprovodi
izvr{ewe i tim obezbe|ewem usloviti izvr{ewe.
4. Sadr`aj `albe
^lan 217.
U `albi se mora navesti re{ewe koje se pobija,
ozna~avaju}i naziv organa koji ga je doneo, broj i datum
re{ewa. Dovoqno je da `alilac izlo`i u `albi u kom je
pogledu nezadovoqan re{ewem, ali `albu ne mora obra-
zlo`iti.
U `albi se mogu iznositi nove ~iwenice i novi
dokazi, ali je `alilac du`an da obrazlo`i zbog ~ega ih
nije izneo u prvostepenom postupku.
Ako su u `albi iznesene nove ~iwenice i novi
dokazi, a u postupku u~estvuju dve ili vi{e stranaka sa
suprotnim interesima, `alba se prila`e u onoliko
prepisa koliko ima takvih stranaka. U tom slu~aju organ
dostavqa svakoj stranci prepis `albe i ostavqa joj rok
da se o novim ~iwenicama i dokazima izjasni. Ovaj rok
ne mo`e biti kra}i od osam, ni du`i od 15 dana.
5. Predavawe `albe
^lan 218.
@alba se neposredno predaje ili {aqe po{tom
organu koji je doneo prvostepeno re{ewe.
Ako je `alba predata ili poslata neposredno dru-
gostepenom organu, on je odmah {aqe organu prvog stepe-
na.
@alba predata ili poslata neposredno drugoste-
penom organu u pogledu roka, smatra se kao da je predata
prvostepenom organu.
Strana 22 - Broj 13 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
6. Rad prvostepenog organa po `albi
^lan 219.
Organ prvog stepena ispituje da li je `alba
dopu{tena, blagovremena i izjavqena od ovla{}enog
lica.
Nedopu{tenu, neblagovremenu ili od neovla{}enog
lica izjavqenu `albu organ }e odbaciti svojim
zakqu~kom.
Blagovremenost `albe koja je predata ili poslata
neposredno drugostepenom organu, organ prvog stepena
ceni prema danu kad je predata, odnosno poslata dru-
gostepenom organu.
Protiv zakqu~ka kojim je `alba odba~ena na osnovu
stava 2. ovog ~lana stranka ima pravo `albe. Ako organ
koji re{ava po `albi na|e da je `alba osnovana re{i}e
ujedno i o `albi koja je bila odba~ena.
^lan 220.
Ako organ koji je doneo re{ewe na|e da je `alba osno-
vana, a nije potrebno sprovoditi nov ispitni postupak,
mo`e se stvar re{iti druk~ije i novim re{ewem zameni-
ti re{ewe koje se `albom pobija.
Protiv novog re{ewa stranka ima pravo `albe.
^lan 221.
Ako organ koji je doneo re{ewe na|e povodom `albe
da je sprovedeni postupak bio nepotpun, a da je to moglo
uticati na re{avawe o stvari, on mo`e postupak upot-
puniti u skladu sa odredbama ovog zakona.
Organ koji je doneo re{ewe upotpuni}e postupak i
onda kad `alilac iznese u `albi takve ~iwenice i
dokaze koji bi mogli uticati na druk~ije re{ewe stvari,
ako je `aliocu morala biti data mogu}nost da u~estvuje
u postupku koji je prethodno dono{ewu re{ewa, a ta mu
mogu}nost nije bila data, ili mu je bila data, a on je pro-
pustio da je iskoristi, pa je u `albi opravdao to
propu{tawe.
Prema rezultatu dopuwenog postupka, organ koji je
doneo re{ewe mo`e u granicama zahteva stranke stvar
re{iti druk~ije, i novim re{ewem zameniti re{ewe koje
se `albom pobija.
Protiv novog re{ewa stranka ima pravo `albe.
^lan 222.
Kad je re{ewe doneseno bez prethodno sprovedenog
posebnog ispitnog postupka koji je bio obavezan, ili kad
je doneseno po ~lanu 129. ta~. 1,2. ili 3. ovog zakona ali
stranci nije data mogu}nost da se izjasni o ~iwenicama
i okolnostima koje su od va`nosti za dono{ewe re{ewa,
a stranka u `albi tra`i da se ispitni postupak
sprovede, odnosno da joj se pru`i mogu}nost da se izjasni
o takvim ~iwenicama i okolnostima, prvostepeni organ
je du`an da sprovede taj postupak. Nakon sprovo|ewa
postupka prvostepeni organ mo`e uva`iti zahtev iz
`albe i doneti novo re{ewe.
^lan 223.
Kad organ koji je doneo re{ewe na|e da je podnesena
`alba dopu{tena, blagovremena i izjavqena od
ovla{}enog lica, a nije novim re{ewem zamenio re{ewe
koje se `albom pobija, du`an je, bez odlagawa, a najkas-
nije u roku od 15 dana od dana prijema `albe, poslati
`albu organu nadle`nom za re{avawe o `albi.
Uz `albu je du`an prilo`iti sve spise koji se odnose
na predmet.
Ako prvostepeni organ ne dostavi spise predmeta
drugostepenom organu iz stava 1. ovog ~lana, drugoste-
peni organ zatra`i}e od prvostepenog organa da mu
dostavi spise predmeta u odre|enom roku. Ako prvoste-
peni organ ne dostavi spise predmeta u ostavqenom roku,
drugostepeni organ mo`e re{iti upravnu stvar i bez
spisa predmeta.
Ponedeqak, 18. mart 2002.
7. Re{avawe drugostepenog organa po `albi
^lan 224.
Ako je `alba nedopu{tena, neblagovremena ili
izjavqena od neovla{}enog lica, a prvostepeni organ je
propustio da je zbog toga odbaci, odbaci}e je organ koji
je nadle`an za re{avawe po `albi.
Ako `albu ne odbaci, drugostepeni organ uzima pred-
met u re{avawe.
Drugostepeni organ mo`e odbiti `albu, poni{titi
re{ewe u celini ili delimi~no, ili ga izmeniti.
^lan 225.
Drugostepeni organ }e odbiti `albu kad utvrdi da je
postupak koji je prethodio dono{ewu re{ewa pravilno
sproveden i da je re{ewe na zakonu zasnovano, a `alba
neosnovana.
Drugostepeni organ }e odbiti `albu i kad na|e da je
u prvostepenom postupku bilo nedostataka, ali da oni
nisu mogli uticati na re{ewe stvari.
Kad drugostepeni organ na|e da je prvostepeno
re{ewe na zakonu zasnovano, ali zbog drugih razloga, a
ne zbog onih koji su u re{ewu navedeni, on }e u svom
re{ewu izlo`iti te razloge i `albu odbiti.
^lan 226.
Ako drugostepeni organ utvrdi da je u prvostepenom
postupku u~iwena nepravilnost koja ~ini re{ewe
ni{tavim, oglasi}e takvo re{ewe ni{tavim kao i onaj
deo postupka koji je obavqen posle te nepravilnosti.
Ako drugostepeni organ utvrdi da je prvostepeno
re{ewe donio nenadle`ni organ, poni{ti}e to re{ewe
po slu`benoj du`nosti i dostaviti predmet nadle`nom
organu.
^lan 227.
Kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom
postupku ~iwenice nepotpuno ili pogre{no utvr|ene, da
se u postupku nije vodilo ra~una o pravilima postupka
koja bi bila od uticaja na re{ewe stvari, ili da je dis-
pozitiv pobijanog re{ewa nejasan ili je u
protivre~nosti sa obrazlo`ewem, on }e upotpuniti pos-
tupak i otkloniti izlo`ene nedostatke sam, ili preko
prvostepenog organa ili zamoqenog organa. Ako dru-
gostepeni organ na|e da se na podlozi ~iwenica
utvr|enih u upotpuwenom postupku stvar mora re{iti
druk~ije nego {to je re{eno prvostepenim re{ewem, on
}e svojim re{ewem poni{titi prvostepeno re{ewe i sam
re{iti stvar.
Ako drugostepeni organ na|e da }e nedostatke
prvostepenog postupka br`e i ekonomi~nije otkloniti
prvostepeni organ, on }e svojim re{ewem poni{titi
prvostepeno rje{ewe i vratiti predmet prvostepenom
organu na ponovni postupak. U tom slu~aju drugostepeni
organ je du`an svojim re{ewem da uka`e prvostepenom
organu u kom pogledu treba upotpuniti postupak, a
prvostepeni organ je du`an u svemu da postupi po dru-
gostepenom re{ewu i da bez odlagawa, a najkasnije u roku
od 30 dana od dana prijema predmeta donese novo re{ewe.
Protiv novog re{ewa stranka ima pravo `albe.
^lan 228.
Ako drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom
re{ewu pogre{no oceweni dokazi, da je iz utvr|enih
~iwenica izveden pogre{an zakqu~ak u pogledu
~iweni~nog stawa, da je pogre{no primewen materijal-
ni propis na osnovu koga se re{ava stvar, ili ako na|e
da je na osnovu slobodne ocene trebalo doneti druk~ije
re{ewe, on }e svojim re{ewem poni{titi prvostepeno
re{ewe i sam re{iti stvar.
Ako drugostepeni organ utvrdi da je re{ewe pravil-
no u pogledu utvr|enih ~iwenica i u pogledu primene
zakona, ali da se ciq zbog koga je re{ewe doneseno mo`e
posti}i i drugim sredstvima povoqnijim za stranku,
izmeni}e prvostepeno re{ewe u tom smislu.
Ponedeqak, 18. mart 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
^lan 229.
Radi pravilnog re{ewa upravne stvari drugostepeni
organ mo`e povodom `albe izmeniti prvostepeno
re{ewe u korist `alioca i mimo zahteva postavqenog u
`albi, ali u okviru zahteva postavqenog u prvostepenom
postupku, ako se tim ne vre|a pravo drugog lica.
S istim ciqem drugostepeni organ mo`e povodom
`albe izmeniti prvostepeno re{ewe na {tetu `alioca,
ali samo iz razloga predvi|enih u ~l. 248, 251, i 252. ovog
zakona.
^lan 230.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na re{ewe shodno
se primewuju i na re{ewa koje se donose po `albi.
U obrazlo`ewu drugostepenog re{ewa moraju se
oceniti i svi navodi `albe. Ako je ve} prvostepeni
organ u obrazlo`ewu svog re{ewa pravilno ocenio
`albene navode, drugostepeni organ se mo`e pozvati na
razloge prvostepenog re{ewa.
8. @alba kad prvostepeno re{ewe nije doneseno
^lan 231.
Ako je `albu izjavila stranka po ~ijem zahtevu
prvostepeni organ nije doneo re{ewe (~lan 206. stav 2.)
drugostepeni organ }e tra`iti da mu prvostepeni organ
saop{ti razloge zbog kojih re{ewe nije doneseno u roku.
Ako na|e da re{ewe nije doneseno u roku zbog oprav-
danih razloga, ili zbog krivice stranke, odredi}e
prvostepenom organu rok za dono{ewe re{ewa, koji ne
mo`e biti du`i od mesec dana. Ako razlozi zbog kojih
re{ewe nije doneseno u roku nisu opravdani, drugoste-
peni organ }e tra`iti da mu prvostepeni organ po{aqe
spise predmeta.
Ako drugostepeni organ mo`e re{iti stvar prema
spisima predmeta, done}e svoje re{ewe, a ako ne mo`e,
sam }e sprovesti postupak i svojim re{ewem re{iti
stvar. Izuzetno, ako drugostepeni organ na|e da }e pos-
tupak br`e i ekonomi~nije sprovesti prvostepeni organ,
nalo`i}e da to u~ini i da mu prikupqene podatke
dostavi u odre|enom roku, posle ~ega }e sam re{iti
stvar. Ovakvo re{ewe je kona~no.
9. Rok za dono{ewe re{ewa po `albi
^lan 232.
Re{ewe po `albi mora se doneti i dostaviti stranci
~im je to mogu}e, a najkasnije u roku od dva meseca
ra~unaju}i od dana predaje `albe, ako posebnim propi-
som nije odre|en kra}i rok.
Ako stranka odustane od `albe, postupak po `albi
obustavqa se zakqu~kom.
10. Dostavqawe drugostepenog re{ewa
^lan 233.
Organ koji je re{io upravnu stvar u drugom stepenu
{aqe, po pravilu, svoje re{ewe sa spisima predmeta
prvostepenom organu, koji je du`an da re{ewe dostavi
strankama u roku od osam dana od dana prijema spisa.
G l a v a XV
PONAVQAWE POSTUPKA
1. Pokretawe ponavqawa postupka
^lan 234.
Postupak okon~an re{ewem protiv koga nema
redovnog pravnog sredstva u upravnom postupku
(kona~no re{ewe) ponovi}e se:
(1) ako se sazna za nove ~iwenice, ili se na|e ili
stekne mogu}nost da se upotrebe novi dokazi koji bi,
sami ili u vezi sa ve} izvedenim i upotrebqenim dokaz-
ima, mogli dovesti do druk~ijeg re{ewa da su te
~iwenice, odnosno dokazi bili izneseni ili upotre-
bqeni u ranijem postupku;
Broj 13 - Strana 23
(2) ako je re{ewe doneseno na podlozi la`ne isprave
ili la`nog iskaza svedoka ili ve{taka, ili ako je done-
seno kao posledica kakvog dela ka`wivog po krivi~nom
zakonu;
(3) ako se re{ewe zasniva na presudi donesenoj u
krivi~nom postupku ili u postupku po privrednom
prestupu, a ta presuda je pravosna`no ukinuta;
(4) ako je re{ewe povoqno za stranku doneseno na
osnovu neistinitih navoda stranke kojima je organ dove-
den u zabludu;
(5) ako se re{ewe organa zasniva na prethodnom
pitawu, a nadle`ni organ je to pitawe kasnije re{io u
bitnim ta~kama druk~ije;
(6) ako je u dono{ewu re{ewa u~estvovalo slu`beno
lice koje je po zakonu moralo biti izuzeto;
(7) ako je re{ewe donelo slu`beno lice nadle`nog
organa koje nije bilo ovla{}eno za wegovo dono{ewe;
(8) ako kolegijalni organ koji je doneo re{ewe nije
re{avao u sastavu predvi|enim va`e}im propisima ili
ako za re{ewe nije glasala propisana ve}ina;
(9) ako licu koje je trebalo da u~estvuje u svojstvu
stranke nije bila data mogu}nost da u~estvuje u postupku;
(10) ako stranku nije zastupao zakonski zastupnik, a
po zakonu je trebalo da je zastupa;
(11) ako licu koje je u~estvovalo u postupku nije bila
data mogu}nost da se pod uslovima iz ~lana 16. ovog
zakona slu`i svojim jezikom.
^lan 235.
Ponavqawe upravnog postupka mo`e tra`iti stran-
ka, a organ koji je doneo kona~no re{ewe, mo`e pokrenu-
ti postupak po slu`benoj du`nosti.
Zbog okolnosti navedenih u ~lanu 234. ta~. 1,6,7,8. i
11. ovog zakona stranka mo`e tra`iti ponavqawe pos-
tupka samo ako bez svoje krivice nije bila u stawu da u
ranijem postupku iznese okolnosti zbog kojih tra`i
ponavqawe.
Iz razloga navedenih u ~lanu 234. ta~ke od 6. do 11.
ovog zakona stranka ne mo`e tra`iti ponavqawe pos-
tupka, ako je taj razlog bio bez uspeha iznesen u ranijem
postupku.
Javni tu`ilac mo`e tra`iti ponavqawe postupka
pod istim uslovima kao i stranka.
^lan 236.
Ako je re{ewe po kom se tra`i ponavqawe upravnog
postupka bilo predmet upravnog spora, ponavqawe se
mo`e dozvoliti samo zbog onih ~iwenica koje je organ
utvrdio u ranijem upravnom postupku, a ne i zbog onih
koje je utvrdio sud.
^lan 237.
Stranka mo`e tra`iti ponavqawe postupka u roku
od mesec dana:
(1) u slu~aju da iz ~lana 234. ta~ka 1.- od dana kad je
mogla izneti nove ~iwenice odnosno upotrebiti nove
dokaze;
(2) u slu~aju iz ~lana 234. ta~. 2. i 3.- od dana kad je
saznala za pravosna`nu presudu u krivi~nom postupku,
ili u postupku po privrednom prestupu, a ako se postu-
pak ne mo`e sprovesti, od dana kad je saznala za obustavu
tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne
mo`e pokrenuti, odnosno za okolnosti zbog kojih nema
mogu}nosti za krivi~no gowewe, odnosno za gowewe za
privredni prestup;
(3) u slu~aju iz ~lana 234. ta~ka 5.- od dana kad je
mogla upotrebiti novi akt (presudu, re{ewe);
(4) u slu~aju iz ~lana 234. ta~. 4, 6, 7. i 8.- od dana kad
je saznala za razlog ponavqawa;
(5) u slu~aju iz ~lana 234. ta~. 9, 10. i 11.- od dana kad
joj je re{ewe dostavqeno.
Strana 24 - Broj 13 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
Ako bi rok odre|en u stavu 1. ovog ~lana po~eo te}i
pre nego {to je re{ewe postalo kona~no u upravnom pos-
tupku, taj }e se rok ra~unati od dana kad re{ewe postane
kona~no, odnosno od dostavqawa kona~nog re{ewa.
Nakon proteka roka od pet godina od dostavqawa
re{ewa ponavqawe postupka se ne mo`e tra`iti, niti se
mo`e pokrenuti po slu`benoj du`nosti.
Izuzetno, i posle roka od pet godina ponavqawe pos-
tupka se mo`e tra`iti, odnosno pokrenuti samo iz
razloga navedenih u ~lanu 234. ta~. 2, 3. i 5. ovog zakona.
^lan 238.
Upravni postupak mo`e se ponoviti iz razloga nave-
denih u ~lanu 234. ta~ka 2. ovog zakona i ako se krivi~ni
postupak ne mo`e sprovesti, ili ako postoje okolnosti
zbog kojih se postupak ne mo`e pokrenuti.
Pre dono{ewa zakqu~ka o ponavqawu postupka iz
razloga navedenih u ~lanu 234. ta~ka 2. ovog zakona,
slu`beno lice }e od organa nadle`nog za krivi~no
gowewe zatra`iti obave{tewe o tome da li je krivi~ni
postupak obustavqen, odnosno da li postoje okolnosti
zbog kojih se postupak ne mo`e pokrenuti. Slu`beno
lice ne mora zatra`iti takvo obave{tewe ako je nas-
tupila zastarelost krivi~nog gowewa, ili je nastupila
smrt lica na ~iju se krivi~nu odgovornost ukazuje u
zahtevu za ponavqawe postupka, odnosno ako okolnosti
zbog kojih se postupak ne mo`e pokrenuti samo slu`beno
lice mo`e sa sigurno{}u utvrditi.
^lan 239.
Stranka je du`na da u predlogu za ponavqawe postup-
ka u~ini verovatnim okolnosti na kojima zasniva pred-
log, kao i okolnosti da je predlog podnesen u zakonskom
roku.
2. Re{avawe o ponavqawu postupka
^lan 240.
Predlog za ponavqawe postupka stranka predaje ili
{aqe organu koji je o predmetu re{avao u prvom stepenu
ili organu koji je doneo re{ewe kojim je postupak
okon~an.
O predlogu za ponavqawe re{ava organ koji je doneo
re{ewe kojim je postupak okon~an.
Kad se ponavqawe tra`i po re{ewu koje je doneseno u
drugom stepenu, prvostepeni organ koji primi predlog za
obnovu prilo`i}e spise predmeta predlogu i posla}e
organu koji je re{avao u drugom stepenu.
^lan 241.
Kad organ koji je nadle`an za re{avawe o predlogu za
ponavqawe primi predlog, du`an je da ispita da li je
predlog blagovremen, izjavqen od ovla{}enog lica i da
li su okolnosti na kojima se predlog zasniva u~iwene
verovatnim.
Ako uslovi iz prethodnog stava nisu ispuweni, organ
}e zakqu~kom odbaciti predlog.
Ako su uslovi iz stava 1. ovog ~lana ispuweni, organ
}e ispitati da li su okolnosti, odnosno dokazi koji se
iznose kao razlog za ponavqawe takvi da bi mogli
dovesti do druk~ijeg re{ewa, pa ako utvrdi da nisu,
odbi}e predlog svojim re{ewem.
^lan 242.
Ako organ ne odbaci niti odbije predlog za pon-
avqawe na osnovu ~lana 241. ovog zakona, done}e
zakqu~ak da se ponavqawe postupka dozvoqava i odre-
di}e u kom }e se obimu postupak ponoviti. Kad se postu-
pak ponavqa po slu`benoj du`nosti, organ }e doneti
zakqu~ak kojim se ponavqawe dozvoqava, ako prethodno
utvrdi da su ispuweni uslovi. Ranije radwe u postupku
na koje ne uti~u razlozi ponavqawa ne}e se ponavqati.
Kad je to prema okolnostima slu~aja mogu}e, a u
interesu je ubrzawa postupka, organ mo`e, ~im utvrdi
postojawe uslova za ponavqawe, pre}i na one radwe pos-
tupka koje se imaju ponoviti, ne donose}i poseban
zakqu~ak kojim se ponavqawe dozvoqava.
Kad o predlogu za ponavqawe odlu~uje drugostepeni
organ, on }e sam izvr{iti potrebne radwe u ponovqenom
Ponedeqak, 18. mart 2002.
postupku, a izuzetno, ako na|e da }e te radwe br`e i
ekonomi~nije izvr{iti prvostepeni organ nalo`i}e mu
da to u~ini i da mu spise dostavi u odre|enom roku.
^lan 243.
Na podlozi podataka pribavqenih u ranijem i
ponovqenom postupku, organ donosi re{ewe o upravnoj
stvari koja je bila predmet postupka, i wime mo`e rani-
je re{ewe koje je bilo predmet ponavqawa ostaviti na
snazi ili ga zameniti novim. U ovom drugom slu~aju, s
obzirom na sve okolnosti pojedinog slu~aja, organ mo`e
ranije re{ewe poni{titi ili ukinuti.
^lan 244.
Protiv zakqu~ka donesenog o predlogu za ponavqawe
postupka, kao i protiv re{ewa donesenog u ponovqenom
postupku mo`e se izjaviti `alba samo kad je taj
zakqu~ak, odnosno re{ewe doneo prvostepeni organ. Ako
je zakqu~ak ili re{ewe doneo drugostepeni organ, mo`e
se pokrenuti upravni spor.
^lan 245.
Predlog za ponavqawe postupka, po pravilu, ne
odla`e izvr{ewe re{ewa po kome se ponavqawe tra`i,
ali organ koji je nadle`an za odlu~ivawe o predlogu, ako
smatra da }e predlog za obnovu biti uva`en, mo`e
re{iti da se odlo`i izvr{ewe dok se ne odlu~i o pon-
avqawu postupka.
Zakqu~ak kojim se dozvoqava ponavqawe postupka
odla`e izvr{ewe re{ewa protiv koga je ponavqawe
dozvoqeno.
G l a v a XVI
NARO^ITI SLU^AJEVI PONI[TAVAWA,
UKIDAWA I MEWAWA RE[EWA
1. Mewawe i poni{tavawe re{ewa u vezi sa
upravnim sporom
^lan 246.
Organ protiv ~ijeg je re{ewa blagovremeno pokrenut
upravni spor mo`e do okon~awa spora, ako uva`ava sve
zahteve tu`be, poni{titi ili izmeniti svoje re{ewe iz
onih razloga iz kojih bi sud mogao poni{titi takvo
re{ewe, ako se time ne vre|a pravo stranke u upravnom
postupku ili tre}eg lica.
2. Zahtev za za{titu zakonitosti
^lan 247.
Protiv pravosna`nog re{ewa donesenog u upravnoj
stvari u kojoj se ne mo`e voditi upravni spor, a sudska
za{tita nije obezbe|ena ni izvan upravnog spora, javni
tu`ilac ima pravo da podigne zahtev za za{titu zakoni-
tosti, ako smatra da je re{ewem povre|en zakon.
Zahtev za za{titu zakonitosti po odredbi stava 1.
ovog ~lana mo`e se podi}i u roku od mesec dana od dana
kad je re{ewe dostavqeno javnom tu`iocu, a ako mu nije
dostavqeno - u roku od {est meseci od dana dostavqawa
stranci.
O zahtevu za za{titu zakonitosti protiv re{ewa koje
je u upravnom postupku doneo organ uprave, podru~ne
jedinice osnovan za vr{ewe upravnih poslova ili orga-
nizacija nad kojom nadzor vr{i republi~ki organ,
re{ava organ uprave koji je nadle`an za re{avawe po
`albi protiv pobijanog re{ewa, a ako takvog organa
nema - Vlada.
Povodom zahteva za za{titu zakonitosti, organ mo`e
ukinuti pobijano re{ewe ili odbiti zahtev. Protiv
re{ewa donesenog po zahtevu za za{titu zakonitosti
`alba nije dopu{tena.
3. Poni{tavawe i ukidawe po pravu nadzora
^lan 248.
Re{ewe koje je kona~no u upravnom postupku organ }e
poni{titi po pravu nadzora:
Ponedeqak, 18. mart 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
1) ako je re{ewe doneo stvarno nadle`ni organ, a nije
re~ o slu~aju predvi|enom u ~lanu 252. ta~ka 1. ovog
zakona;
2) ako je u istoj stvari ranije doneseno pravosna`no
re{ewe kojim je ta upravna stvar druk~ije re{ena;
3) ako je re{ewe doneo jedan organ bez saglasnosti,
potvrde, odobrewa ili mi{qewa drugog organa, a ovo je
potrebno po zakonu ili drugom propisu;
4) ako je re{ewe doneo mesno nenadle`ni organ;
5) ako je re{ewe doneseno kao posledica prinudne,
iznude, ucene, pritiska ili druge nedozvoqene radwe.
Re{ewe koje je kona~no u upravnom postupku mo`e se
ukinuti po pravu nadzora ako je wime o~igledno
povre|en materijalni zakon. U upravnim stvarima u
kojima u~estvuju dve ili vi{e stranaka sa suprotnim
interesima re{ewe se mo`e ukinuti samo po pristanku
zainteresovanih stranaka.
^lan 249.
Re{ewe mo`e poni{titi ili ukinuti po pravu nad-
zora drugostepeni organ. Ako nema drugostepenog
organa, re{ewe mo`e poni{titi ili ukinuti organ koji
je zakonom ovla{}en da vr{i nadzor nad radom organa
koji je doneo re{ewe.
Organ donosi re{ewe o poni{tewu re{ewa po
slu`benoj du`nosti, po zahtevu stranke ili javnog
tu`ioca, a re{ewe o ukidawu po slu`benoj du`nosti ili
po zahtevu javnog tu`ioca.
Re{ewe se mo`e poni{titi na osnovu ~lana 248. stav
1. ta~. 1, 2. i 3. ovog zakona u roku od pet godina, a na
osnovu ta~ke 4. stav 1. tog ~lana u roku od jedne godine od
dana kad je re{ewe postalo kona~no u upravnom postup-
ku. Re{ewe se mo`e ukinuti na osnovu stava 2. ~lana 248.
ovog zakona u roku od jedne godine od dana kad je re{ewe
postalo kona~no u upravnom postupku.
Re{ewe se mo`e poni{titi na osnovu ~lana 248. stav
1. ta~ka 5. ovog zakona bez obzira na rokove utvr|ene u
stavu 3. ovog ~lana.
Protiv re{ewa donesenog na osnovu ~lana 248. ovog
zakona nije dopu{tena `alba, ve} se protiv wega mo`e
pokrenuti upravni spor.
4. Ukidawe i mewawe pravosna`nog re{ewa
uz pristanak ili po zahtevu stranke
^lan 250.
Ako je pravosna`nim re{ewem stranka stekla neko
pravo, a organ koji je doneo to re{ewe smatra da je
nepravilno primewen materijalni zakon, mo`e re{ewe
ukinuti ili izmeniti radi wegovog uskla|ivawa sa
zakonom samo ako stranka koja je na osnovu tog re{ewa
stekla pravo na to pristane i ako se time ne vre|a pravo
tre}eg lica. Pristanak stranke je obavezan za izmenu
pravosna`nog re{ewa na {tetu stranke kojim je stranci
odre|ena obaveza.
Pod uslovima iz stava 1. ovog ~lana a na zahtev
stranke mo`e se ukinuti ili izmeniti pravosna`no
re{ewe koje je nepovoqno po stranku. Ako organ na|e da
nema potrebe da se re{ewe ukine ili izmeni, du`an je da
o tome obavesti stranku.
Izmena re{ewa na osnovu ovog ~lana deluje samo
ubudu}e.
Re{ewe na osnovu st. 1. i 2. ovog ~lana donosi
prvostepeni organ koji je doneo re{ewe, a drugostepeni
organ samo kad je re{ewem odlu~io o stvari. Ako je taj
organ ukinut ili prestao biti nadle`an u upravnoj
stvari o kojoj je re~, re{ewe donosi organ koji je za tu
stvar nadle`an u vreme dono{ewa re{ewa.
@alba protiv re{ewa donesenog na osnovu ovog
~lana dopu{tena je samo ako je to re{ewe doneo prvoste-
peni organ. Ako je re{ewe doneo drugostepeni organ,
odnosno ako je re{ewe prvostepenog organa kona~no,
protiv tog re{ewa mo`e se pokrenuti upravni spor.
Broj 13 - Strana 25
5. Vanredno ukidawe
^lan 251.
Izvr{no re{ewe se mo`e ukinuti ako je to potrebno
radi otklawawa te{ke i neposredne opasnosti po `ivot
i zdravqe qudi, javnu bezbednost, javni mir i poredak
ili javni moral, ili radi otklawawa poreme}aja u
privredi, ako se to ne bi moglo uspe{no otkloniti
drugim sredstvima kojim bi se mawe diralo u ste~ena
prava. Re{ewe se mo`e ukinuti i delimi~no, u obimu
koji je neophodan da se opasnost otkloni ili za{tite
navedeni javni interesi.
Ako je re{ewe doneo prvostepeni organ, to re{ewe
mo`e u smislu stava 1. ovog ~lana ukinuti taj organ, a
mo`e ga ukinuti i drugostepeni organ, a ako drugoste-
penog organa nema - organ koji je zakonom ovla{}en da
vr{i nadzor nad radom organa koji je doneo re{ewe.
Protiv re{ewa kojim se ranije re{ewe ukida
dopu{tena je `alba samo kad je to re{ewe doneo prvoste-
peni organ. U protivnom, protiv takvog re{ewa mo`e se
pokrenuti upravni spor.
Stranka koja usled ukidawa re{ewa trpi {tetu ima
pravo na naknadu stvarne {tete. Za re{avawe o zahtevu za
naknadu {tete nadle`an je sud koji bi po Zakonu o
upravnim sporovima bio nadle`an za re{avawe
upravnog spora protiv re{ewa donesenog na osnovu ovog
~lana. O visini naknade ovaj sud re{ava po svom uverewu
uzimaju}i u obzir sve okolnosti slu~aja.
6. Ogla{avawe re{ewa ni{tavim
^lan 252.
Ni{tavim se ogla{ava re{ewe:
1) koje je u upravnom postupku doneseno u stvari iz
sudske nadle`nosti ili u stvari o kojoj se uop{te ne
mo`e re{avati u upravnom postupku;
2) koje bi svojim izvr{ewem moglo prouzrokovati
neko delo ka`wivo po krivi~nom zakonu;
3) ~ije izvr{ewe nije mogu}e;
4) koje je doneo organ bez prethodnog zahteva stranke,
a na koje stranka nije naknadno izri~ito ili pre}utno
pristala;
5) koje sadr`i nepravilnost koja je po nekoj izri~itoj
zakonskoj odredbi predvi|ena kao razlog ni{tavosti.
^lan 253.
Re{ewe se mo`e u svako doba oglasiti ni{tavim po
slu`benoj du`nosti, po predlogu stranke ili javnog
tu`ioca.
Re{ewe se mo`e oglasiti ni{tavim u celini ili
delimi~no.
Re{ewe ogla{ava ni{tavim organ koji ga je doneo
ili drugostepeni organ a ako drugostepenog organa nema
- organ koji je zakonom ovla{}en da vr{i nadzor nad
radom organa koji je doneo re{ewe.
Protiv re{ewa kojim se neko re{ewe ogla{ava
ni{tavim ili se odbija predlog stranke ili javnog
tu`ioca za ogla{avawe re{ewa ni{tavim dopu{tena je
`alba. Ako nema organa koji re{ava po `albi, protiv
takvog re{ewa se mo`e pokrenuti upravni spor.
7. Pravne posledice poni{tavawa i ukidawa
^lan 254.
Poni{tavawem re{ewa i ogla{avawem ni{tavim
poni{tavaju se pravne posledice koje je takvo re{ewe
proizvelo.
Ukidawem re{ewa ne poni{tavaju se pravne
posledice koje je re{ewe ve} proizvelo, ali se
onemogu}ava daqe proizvo|ewe pravnih posledica tog
re{ewa.
Organ koji sazna za re{ewe kojim je povre|en zakon a
povreda mo`e biti razlog za ponavqawe postupka,
odnosno za poni{tavawe, ukidawe ili mewawe re{ewa,
du`an je bez odlagawa o tome obavesti organ nadle`an za
pokretawe postupka i dono{ewe re{ewa.
Strana 26 - Broj 13 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
^ETVRTI DEO
IZVR[EWE
G l a v a XVII
1. Op{te odredbe
^lan 255.
Izvr{ewe re{ewa donesenog u upravnom postupku
sprovodi se radi ispuwewa nenov~anih i nov~anih
obaveza.
Re{ewe doneseno u upravnom postupku izvr{ava se
kad postane izvr{no.
Prvostepeno re{ewe postaje izvr{no:
1) istekom roka za `albu ako `alba nije izjavqena,
2) dostavqawem stranci ako `alba nije dopu{tena,
3) dostavqawem stranci, ako `alba ne odla`e
izvr{ewe,
4) dostavqawem stranci re{ewa kojim se `alba
odbacuje ili odbija.
Drugostepeno re{ewe kojim je izmeweno prvostepeno
re{ewe postaje izvr{no kad se dostavi stranci.
Ako je u re{ewu odre|eno da se radwa koja je predmet
izvr{ewa mo`e izvr{iti u ostavqenom roku, re{ewe
postaje izvr{no istekom tog roka. Ako re{ewem nije
odre|en rok za izvr{ewe radwe, re{ewe postaje izvr{no
u roku od 15 dana od dana dostavqawa re{ewa. Re{ewem
ostavqeni rok za izvr{ewe re{ewa, odnosno propisani
rok od 15 dana za izvr{ewe po~iwe da te~e od dana kad
re{ewe, u smislu st. 2. i 3. ovog ~lana, postane izvr{no.
Izvr{ewe se mo`e sprovesti i na osnovu poravnawa
ali samo protiv lica koja su u~estvovala u poravnawu.
Ako se re{ewe odnosi na dve ili vi{e stranaka koje
u postupku u~estvuju sa istovetnim zahtevima `alba bilo
koje stranke spre~ava izvr{ewe re{ewa.
^lan 256.
Zakqu~ak donesen u upravnom postupku izvr{ava se
kad postane izvr{an.
Zakqu~ak protiv koga se ne mo`e izjaviti posebna
`alba, kao i zakqu~ak protiv koga se mo`e izjaviti
posebna `alba koja ne odla`e izvr{ewe, postaje izvr{an
saop{tavawem, odnosno dostavqawem stranci.
Kad je zakonom ili zakqu~kom odre|eno da `alba
odla`e izvr{ewe zakqu~ka, zakqu~ak postaje izvr{an
istekom roka za `albu ako `alba nije izjavqena, a ako je
izjavqena dostavqawem stranci re{ewa kojim se `alba
odbacuje ili odbija.
U ostalim slu~ajevima zakqu~ak postaje izvr{an pod
uslovima propisanim za izvr{nost re{ewa u ~lanu 255.
st. 3, 4. i 6. ovog zakona.
Odredbe ovog zakona o izvr{ewu re{ewa va`e i za
izvr{ewe zakqu~ka.
^lan 257.
Kad postoji mogu}nost da se izvr{ewe sprovede na
vi{e na~ina i primenom raznih sredstava, izvr{ewe }e
se sprovesti na onaj na~in i primenom onog sredstva koje
dovodi do ciqa, a koje je po izvr{enika najbla`e.
U neradne dane i no}u, radwe izvr{ewa mogu se
sprovoditi samo ako postoji opasnost od odlagawa, i ako
je organ koji sprovodi izvr{ewe izdao za to pismeni
nalog.
^lan 258.
Izvr{ewe se sprovodi protiv lica koje je obavezno
da ispuni obavezu (izvr{enik).
Izvr{ewe se sprovodi po slu`benoj du`nosti kad to
nala`e javni interes ili po predlogu stranke kad je to u
wenom interesu (tra`ilac izvr{ewa).
Ponedeqak, 18. mart 2002.
^lan 259.
Izvr{ewe re{ewa sprovodi se administrativnim
putem (administrativno izvr{ewe), a u slu~ajevima
predvi|enim ovim zakonom-sudskim putem (sudsko
izvr{ewe).
Adninistrativno izvr{ewe sprovode organi uprave
po odredbama ovog, odnosno posebnog zakona, a sudsko
izvr{ewe-nadle`ni sud po propisima koji va`e za sud-
sko izvr{ewe.
^lan 260.
Izvr{ewe radi ispuwewa nenov~anih obaveza
izvr{enika sprovodi se administrativnim putem.
Izvr{ewe radi ispuwewa nov~anih obaveza sprovo-
di se sudskim putem. Izuzetno, izvr{ewe radi ispuwewa
nov~anih obaveza iz primawa na osnovu radnog odnosa
mo`e se sprovesti administrativnim putem po pris-
tanku izvr{enika.
^lan 261.
Administrativno izvr{ewe sprovodi organ koji je o
upravnoj stvari re{avao u prvom stepenu ako posebnim
propisom nije za to odre|en drugi organ.
Ako je propisano da administrativno izvr{ewe ne
mo`e sprovoditi organ koji je o upravnoj stvari re{avao
u prvom stepenu, a posebnim propisima nije odre|en
organ koji je za to ovla{}en, izvr{ewe sprovodi grads-
ki, odnosno op{tinski organ uprave nadle`an za
poslove op{te uprave na ~ijem se podru~ju nalazi prebi-
vali{te, odnosno boravi{te izvr{enika.
Administrativno izvr{ewe re{ewa onih organi-
zacija i zajednica koje nisu zakonom ovla{}ene da same
izvr{avaju svoja re{ewa dozvoqava i sprovodi organ
uprave nadle`an za poslove op{te uprave grada, odnosno
op{tine na ~ijoj teritoriji se nalazi prebivali{te,
odnosno boravi{te izvr{enika, ako zakonom nije
odre|ena nadle`nost drugog organa.
Organi unutra{wih poslova du`ni su da organu
nadle`nom za sprovo|ewe izvr{ewa, na wegov zahtev,
pru`e pomo} u sprovo|ewu izvr{ewa.
^lan 262.
Organ nadle`an za sprovo|ewe administrativnog
izvr{ewa donosi po slu`benoj du`nosti ili na zahtev
tra`ioca izvr{ewa zakqu~ak o dozvoli izvr{ewa.
Zakqu~kom se utvr|uje da je re{ewe koje se treba
izvr{iti postalo izvr{no i odre|uje vreme, mesto,
na~in i sredstva izvr{ewa. Protiv ovog zakqu~ka
dopu{tena je `alba drugostepenom organu.
Zakqu~ak o dozvoli izvr{ewa re{ewa koje je done-
seno u upravnoj stvari po kojoj je postupak pokrenut po
slu`benoj du`nosti, organ nadle`an za sprovo|ewe
administrativnog izvr{ewa du`an je da donese bez odla-
gawa kad je takvo re{ewe postalo izvr{no, a najkasnije u
roku od 30 dana od dana kad je re{ewe postalo izvr{no,
ako posebnim propisima nije druk~ije odre|eno.
Nedono{ewe zakqu~ka do tog roka ne iskqu~uje obavezu
wegovog dono{ewa.
Kad administrativno izvr{ewe ne sprovodi organ
koji je re{avao u prvom stepenu tra`ilac izvr{ewa pod-
nosi predlog za dozvolu izvr{ewa tom organu. Ako je
re{ewe postalo izvr{no, taj organ stavqa na re{ewe
potvrdu da je postalo izvr{no (potvrda izvr{nosti) i
dostavqa ga radi izvr{ewa organu nadle`nom za
izvr{ewe. On }e istovremeno predlo`iti vreme, mesto,
na~in i sredstva izvr{ewa. Organ nadle`an za izvr{ewe
}e doneti zakqu~ak o dozvoli izvr{ewa.
Kad se po slu`benoj du`nosti treba sprovesti
izvr{ewe re{ewa organa, koji nije ovla{}en za spro-
vo|ewe izvr{ewa, taj organ se radi izvr{ewa obra}a
predlogom za dozvolu izvr{ewa organu nadle`nom za
izvr{ewe, nakon sprovedenog postupka propisanog u
stavu 3. ovog ~lana.
Ponedeqak, 18. mart 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
^lan 263.
Administrativno izvr{ewe koje sprovodi organ koji
je o stvari re{avao u prvom stepenu, sprovodi se na
osnovu re{ewa koje je postalo izvr{no i zakqu~ka o
dozvoli izvr{ewa.
^lan 264.
U postupku administrativnog izvr{ewa mo`e se
izjaviti `alba na zakqu~ak o dozvoli izvr{ewa, a wome
se ne mo`e pobijati pravilnost re{ewa koje se izvr{uje.
@alba se izjavquje drugostepenom organu i ne odla`e
zapo~eto izvr{ewe. U pogledu roka za `albu i organa
nadle`nog za re{avawe po `albi primewuju se odredbe
~lana 213. do 216. ovog zakona.
^lan 265.
Administrativno izvr{ewe }e se obustaviti po
slu`benoj du`nosti i sprovedene radwe poni{titi ako
se utvrdi da je obaveza izvr{ena, da izvr{ewe nije bilo
uop{te dopu{teno, da je bilo sprovedeno prema licu koje
nije u obavezi, ili ako tra`ilac izvr{ewa odustane od
svog zahteva, odnosno ako je izvr{ni naslov poni{ten
ili ukinut.
Administrativno izvr{ewe }e se odlo`iti ako se
utvrdi da je u pogledu izvr{ewa obaveza dozvoqen po~ek,
ili je umesto privremenog re{ewa koje se izvr{uje done-
seno re{ewe o glavnoj stvari koje se razlikuje od privre-
menog re{ewa. Odlagawe izvr{ewa odobrava organ koji
je doneo zakqu~ak o dozvoli izvr{ewa.
^lan 266.
Nov~ane kazne izre~ene po ovom zakonu izvr{avaju
organi nadle`ni za izvr{avawe nov~anih kazni.
Nov~ana kazna napla}uje se u korist buxeta
Republike Srpske, grada, odnosno op{tine.
2. Izvr{ewe nenov~anih obaveza
^lan 267.
Izvr{ewe radi ostvarivawa nenov~anih obaveza
izvr{enika sprovodi se preko drugih lica ili prin-
udom.
a) Izvr{ewe preko drugih lica
^lan 268.
Ako se izvr{enikova obaveza sastoji u izvr{ewu
radwe koju mo`e izvr{iti i drugo lice, a izvr{enik je
ne izvr{i uop{te ili u celini, ta radwa }e se izvr{iti
preko drugog lica na tro{ak izvr{enika. Izvr{enik
mora biti na to prethodno upozoren.
U tom slu~aju organ mo`e zakqu~kom nalo`iti
izvr{eniku da unapred polo`i iznos koji je potreban za
podmirewe tro{kova izvr{ewa, a da se obra~un naknad-
no izvr{i. Zakqu~ak o polagawu ovog iznosa je izvr{an.
b) Izvr{ewe prinudom
^lan 269.
Ako je izvr{enik du`an da ne{to dopusti ili da
trpi, pa postupa protivno toj obavezi, ili ako je pred-
met izvr{ewa izvr{enikova radwa koju ne mo`e umesto
wega da izvr{i drugo lice, organ koji sprovodi
izvr{ewe prinudi}e izvr{enika na ispuwavawe obaveza
nov~anom kaznom.
Organ koji sprovodi izvr{ewe najpre }e zapretiti
izvr{eniku primenom nov~ane kazne ako svoju obavezu ne
izvr{i u ostavqenom roku. Ako izvr{enik u tom roku
preduzme radwu protivno svojoj obavezi, ili ako
ostavqeni rok bezuspe{no protekne, zapre}ena nov~ana
kazna }e se odmah izvr{iti, a ujedno }e se odrediti novi
rok za izvr{ewe radwe i zapretiti stro`ijom nov~anom
kaznom.
Nov~ana kazna koja se na osnovu stava 1. ovog ~lana
izri~e prvi put ne mo`e biti ve}a od 100 KM. Svaka kas-
nija nov~ana kazna mo`e biti ponovo izre~ena u istom
iznosu.
Broj 13 - Strana 27
Napla}ena nov~ana kazna se ne vra}a.
^lan 270.
Ako se izvr{ewe nenov~ane obaveze ne mo`e uop{te
ili ne mo`e na vreme sprovesti primenom sredstava
predvi|enih u ~lanu 268. i 269. ovog zakona, izvr{ewe }e
se prema prirodi obaveze sprovesti i neposrednom prin-
udom, ukoliko propisima nije druk~ije odre|eno.
^lan 271.
Kad je na osnovu re{ewa sprovedeno izvr{ewe, a
re{ewe je kasnije poni{teno ili izmeweno, izvr{enik
ima pravo da tra`i da mu se vrati ono {to mu je oduzeto,
odnosno da se uspostavi stawe koje proizilazi iz novog
re{ewa.
O tra`ewu izvr{enika iz stava 1. ovog ~lana re{ava
organ koji je doneo zakqu~ak o dozvoli izvr{ewa.
G l a v a XVIII
IZVR[EWE RADI OBEZBE\EWA I PRIVREMENI
ZAKQU^AK O OBEZBE\EWU
1. Izvr{ewe radi obezbe|ewa
^lan 272.
Radi obezbe|ewa izvr{ewa mo`e se zakqu~kom
dozvoliti izvr{ewe re{ewa i pre nego {to je postalo
izvr{no, ako bi usled toga moglo biti osuje}eno ili
znatno ote`ano izvr{ewe posle izvr{enosti re{ewa.
Ako je re~ o obavezama koje se prinudno izvr{avaju
samo na predlog stranke, predlaga~ mora opasnost od
osuje}ewa ili ote`avawa ispuwewa u~initi verovatnom,
a organ mo`e izvr{ewe iz stava 1. ovog ~lana usloviti
davawem obezbe|ewa shodno ~lanu 205. stav 2. ovog
zakona.
Protiv zakqu~ka donesenog na predlog stranke za
izvr{ewe radi obezbe|ewa, kao i protiv zakqu~ka done-
senog po slu`benoj du`nosti, dopu{tena je posebna
`alba. @alba protiv zakqu~ka kojim je odre|eno
izvr{ewe radi obezbe|ewa ne odla`e izvr{ewe.
^lan 273.
Izvr{ewe radi obezbe|ewa mo`e se sprovoditi
administrativnim ili sudskim putem.
Kad se izvr{ewe radi obezbe|ewa sprovodi sudskim
putem, sud postupa po propisima koji va`e za sudsko
izvr{ewe.
^lan 274.
Izvr{ewe privremenog re{ewa mo`e se sprovesti
samo u onom obimu i u onim slu~ajevima ukoliko je
dozvoqeno izvr{ewe radi obezbe|ewa.
2. Privremeni zakqu~ak o obezbe|ewu
^lan 275.
Ako postoji ili je u~iwena verovatnom obaveza
stranke, a postoji opasnost da }e stranka raspolagawem
imovine, dogovorom s tre}im licima ili na drugi na~in
osujetiti ili znatno ote`ati izvr{ewe obaveze, organ
nadle`an za dono{ewe re{ewa o obavezi stranke mo`e
pre dono{ewa re{ewa doneti privremeni zakqu~ak radi
obezbe|ewa izvr{ewa obaveze. Pri dono{ewu privre-
menog zakqu~ka organ du`an je voditi ra~una o odredba-
ma ~lana 257. ovog zakona i obrazlo`iti zakqu~ak.
Dono{ewe privremenog zakqu~ka mo`e se usloviti
davawem obezbe|ewa predvi|enog u ~lanu 205. stav 2. ovog
zakona.
U pogledu privremenog zakqu~ka donesenog na osnovu
stava 1. ovog ~lana primewiva}e se odredbe ~lana 272.
stav 3. i ~lana 273. ovog zakona.
^lan 276.
Ako je pravosna`nim re{ewem utvr|eno da ne posto-
ji obaveza stranke radi ~ijeg je obezbe|ewa donesen
privremeni zakqu~ak, ili je na drugi na~in utvr|eno da
Strana 28 - Broj 13 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE
je zahtev za dono{ewe privremenog zakqu~ka bio neo-
pravdan, predlaga~ }e nadoknaditi protivnoj stranci
{tetu koja joj je prouzrokovana donesenim zakqu~kom.
O naknadi {tete iz stava 1. ovog ~lana re{ava organ
koji je doneo privremeni zakqu~ak.
Ako je u slu~aju iz stava 1. ovog ~lana o~evidno da je
privremeni zakqu~ak bio izdejstvovan iz obesti, pred-
laga~ }e se kazniti nov~anom kaznom do 200 KM. Protiv
zakqu~ka o kazni dopu{tena je posebna `alba koja
odla`e izvr{ewe zakqu~ka.
G l a v a XIX
PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE
^lan 277.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana
objavqivawa u “Slu`benom glasniku Republike Srpske”.
Broj: 01-165/02 Predsednik
28. februara 2002. godine Narodne skup{tine
Bawa Luka Dr Dragan Kalini}, s.r.
177
Na osnovu Amandmana XL ta~ke 2. na Ustav
Republike Srpske (“Slu`beni glasnik Republike
Srpske”, broj 28/94), d o n o s i m
UKAZ
O PROGLA[EWU ZAKONA O STANDARDIZACIJI
U REPUBLICI SRPSKOJ
Progla{avam Zakon o standardizaciji u Republici
Srpskoj, koji je Narodna skup{tina Republike Srpske
usvojila na sednici odr`anoj 28. februara i 1. marta
2002. godine.
Broj: 01-020-148/02 Predsednik
5. marta 2002. godine Republike,
Bawa Luka Mirko [arovi}, s.r.
ZAKON
O STANDARDIZACIJI U REPUBLICI SRPSKOJ
I - OP[TE ODREDBE
^lan 1.
Zakonom o standardizaciji u Republici Srpskoj (u
daqem tekstu: Zakon) utvr|uju se ciqevi i principi
standardizacije u Republici Srpskoj (u daqem tekstu:
standardizacija u RS) i ure|uje: predlagawe, prih-
vatawe, priprema, odobravawe, dono{ewe, objavqivawe,
upotreba, distribucija i preispitivawe standarda
Republike Srpske (u daqem tekstu: SRS standardi) i
vo|ewe registra o wima, kao i distribucija i upotreba
dr`avnih standarda Bosne i Hercegovine (u daqem tek-
stu: BAS standardi) i stranih standarda u okviru jedin-
stvenog sistema standardizacije u BiH.
Zakon o standardizaciji u Republici Srpskoj i
Zakon o standardizaciji BiH u Republici Srpskoj
sprovodi (primewuje) nadle`na republi~ka institucija
za standardizaciju (u daqem tekstu: Nadle`na institu-
cija).
^lan 2.
Termini i definicije upotrebqeni u ovom zakonu,
shodno ~lanu 2. Zakona o standardizaciji BiH i evrop-
skom standardu EN 45020 imaju slede}e zna~ewe:
1. standardizacija - delatnost (aktivnosti)
uspostavqawa odredaba, za op{tu i vi{ekratnu upotre-
bu, koje se odnose na postoje}e ili mogu}e probleme, radi
postizawa optimalnog stepena ure|enosti u datom
podru~ju;
2. dr`avna standardizacija - standardizacija na
nivou odre|ene dr`ave;
3. pokrajinska, odnosno entitetska standardizacija -
standardizacija na nivou dela odre|ene dr`ave, odnosno
standardizacija u RS;
Ponedeqak, 18. mart 2002.
4. standard - dokument za op{tu i vi{ekratnu upotre-
bu, donesen konsenzusom i odobren od priznatog tela,
koji sadr`i pravila, smernice ili karakteristike
aktivnosti ili wihove rezultate i koji ima za ciq pos-
tizawe optimalnog stepena ure|enosti u datom podru~ju;
5. me|unarodni standard - standard dostupan javnos-
ti, koji je usvojila neka me|unarodna organizacija za
standardizaciju;
6. strani standard - me|unarodni i regionalni stan-
dard i standard me|unarodno priznate dr`ave;
7. dr`avni standard Bosne i Hercegovine - standard,
dostupan javnosti, kojeg je usvojilo dr`avno telo za stan-
darde Bosne i Hercegovine;
8. pokrajinski, odnosno entitetski standard - stan-
dard, dostupan javnosti, koji je usvojen na nivou dela
neke dr`ave;
9. standard Republike Srpske - pokrajinski, odnosno
entitetski standard, dostupan javnosti, kojeg je usvojilo
telo za standarde Republike Srpske, odnosno Nadle`na
institucija (u daqem tekstu: SRS standard);
10. granski standardi - standardi na nivou u`eg
podru~ja (grane) standardizacije (tehnika, transport,
ra~unovodstvo, poqoprivreda, merne veli~ine i
jedinice, zdravstvo i sl.);
11. interni standard - standard preduze}a, institu-
cije i drugog subjekta;
12. propis - dokument koji sadr`i obavezna zakonska
pravila, a donosi ga nadle`no telo;
13. tehni~ki propis - propis u kojem su tehni~ki
zahtevi dati ili neposredno upu}ivawem na standard,
tehni~ku specifikaciju ili uputstvo za praksu, ili pak
ukqu~ivawem sadr`aja tih dokumenata.
^lan 3.
Ciqevi i principi standardizacije u Republici
Srpskoj (u daqem tekstu: RS) usagla{eni su sa ciqevima
i principima standardizacije Bosne i Hercegovine (u
daqem tekstu: BiH), propisanim Zakonom o standard-
izaciji BiH.
II - SUBJEKTI STANDARDIZACIJE
U REPUBLICI SRPSKOJ
^lan 4.
Osnovni subjekti standardizacije u Republici
Srpskoj su:
1. Nadle`na republi~ka institucija za standard-
izaciju (u daqem tekstu: Nadle`na institucija);
2. Komisija za standardizaciju u RS (u daqem tekstu:
Komisija);
3. Institut za standarde, metrologiju i intelektual-
nu svojinu Bosne i Hercegovine (u daqem tekstu:
Institut);
4. Savet za standardizaciju Bosne i Hercegovine (u
daqem tekstu: Savet).
Ostali subjekti standardizacije u RS su stru~na
radna tela za standardizaciju RS i BiH, preduze}a,
institucije i drugi zainteresovani subjekti iz RS.
^lan 5.
Nadle`na institucija obavqa slede}e poslove
(aktivnosti):
1. predla`e, priprema, odobrava, donosi, izdaje,
objavquje, odr`ava, distribuira i preispituje SRS
standarde;
2. uspostavqa i koordinira rad stru~nih radnih tela
Nadle`ne institucije u podru~ju standardizacije;
3. formira i odr`ava standardoteku SRS, BAS, JUS,
HRN i drugih stranih standarda i vodi registre o
raspolo`ivim standardima;