ИЗБОРИ

Избори су поступак којим грађани,поверавају обављање политичке власти

представничком телу,али и председнику дежаве,који онда представљају суверену
народну вољу.Избори се одржавају на националном(државном),регионалном и
локалном нивоу.Однос између народа и народних представника чини мандат који
може да буде слободан и везани.Слободан мандат је када народни представник
слободно иступа и слободно гласа и није везан инструкцијама бирача који не могу да
га опозову због тога како је гласао.

Везани мандат је када народни представник мора да заступа ставове бирача када
иступа и када гласа,јер у супротном може бити опозван.

Бирачко право имају лица која могу да учествују на изборима.Да би грађани могли да
гласају морају бити испуњени следећи услови :
1)пунолетство,2)држављанство,3)пословна способност,4)пребивалиште. Грађани који
имају бирачко право уписани су у посебну јавну евиденцију-бирачки списак. Грађани
имају право да бирају и да буду бирани. Постоји више врста избора:
председнички,парламентарни,покрајински,локални.Спровођење избора у свакој
држави је регулисано уставом и једним законом или већим бројем закона. Изборни
процес започиње расписивањем избора и то пре истека мандата органа који се
бира.Уставом је одређено ко је надлежан за расписивање избора(нпр.шеф државе),као
и време у којем се доноси одлука о расписивању избора.Изборе спроводе посебни
државни органи-комисије и одбори у којима могу да буду и представници кандидата
како би се обезбедило фер и непристрасно спровођење избора.

Према Уставу Републике Србије ,избори су слободни и непосредни,а гласање је тајно

и лично.Изборе за народне посланике расписује председник Републике 90 дана пре
истека мандата Народне скупштине,тако да се избори окончају у наредних 60
дана.Законом о избору народних посланика предвиђено је да су избори у Републици
Србији пропорционални,да је читава територија Републике једна изборна јединица.На
непосредним изборима тајним гласањем на државном нивоу бирају се народни
посланици и председик Републике.Скупштину аутономне покрајине чине посланици
изабрани у складу с одуком скупштине аутономне покрајине,док скупштину јединице
ллокалне самоуправе чине одборници изабрани у складу са законом.

Постоје два система утврђивања резултата избора:

1)Већински -када изборе добија кандидат који је освојио већину гласова бирача.

2)Пропорционални- мандати се деле сразмерно броју освојених гласова.

Разлика између већинског и пропорционалног изборног система је што се у већинском
систему гласа за особу,тј.личност,а у пропорционалном систему за странку,тј,изборну
листу.

Изборни систем представља скуп процедура и правила,чији је циљ да се на

демократски начин гласови бирача преточе у одређену политички одлуку. Под
изборним системом се подразумева:

1)начин гласања (јавно или тајно)

2)ко има право да бира и да буде биран(активно и пасивно бирачко право)

3)број представника који се бира

4)одређивање изборних јединица

5)утврђивање процедуре кандидовања

6)механизми контроле избора,

7)утврђивање резултата избора

8)расподела мандата

9)рокови

Општим изборима се назива истовремено одржавање

парламентарних,локалних,покрајинских,а често и председничких избора.