Izbori u Republici Srbija

Ilić Teodora IV3

Birači i biračko
pravo
Biračko telo predstavlja nosioca suverenosti. S obzirom da on ne može da vrši svoju
suverenu vlast neposredno, ono bira svoje predstavnike koji obrazuju parlament i u ime i
u interesu biračkog tela vrše vlast. Biračko telo se sastoji od građana koji imaju biračku
sposobnost (ustavom zagarantovano pravo da biraju svoje predstavnike). Sa biračkom
sposobnošću ide i predstavnička sposobnost (sposobnost da se predstavljaju birači).
1. Biračko pravo je INDIVIDUALNO PRAVO, pojedinci koji čine narod zadržavaju
deo suverenosti i po izboru svog predstavništva. Ono pripada svakom pojedincu i ne
može se ograničiti niti oduzeti.
2. Biračko pravo je JAVNA FUNKCIJA uspostavljena ustavom radi izražavanja
nacionalne volje. Ustav i zakoni biraju lica koja će izražavati volju nacije a ta lica su
birači. Karakteristično za shvatanje nacije kao nosioca suverenosti.
3. Kompromis između prve dve, biračko telo je istovremeno i individualno pravo i
javna funkcija.

2
Vrste biračkih Aktivno biračko pravo
prava • Građani koji mogu da biraju predstavnike na glasti, tj. oni
koji imaju pravo glasa.

Opšte biračko pravo

• Njegovi nosioci su svi građani; kvalifikacije se
svode na: državljanstvo, punolestvo i poslovnu
sposobnost.
Nejednako biračko pravo
• Postoji kada pojedine kategorije građana raspolažu
većim brojem glasova
Biračko pravo
Jednako biračko pravo
• Funkcioniše po načelu „jedan čovek-jedan glas“.

Ograničeno biračko pravo

• Na osnovu različitih kriterijuma isključuju se čitave
grupe građana na izborima, kao što su imovinski
cenzus, starosni, cenzus po poreklu

Pasivno biračko pravo

• Pravo učestovanja na izborima kao kandidat.
4
Vrste izbora U zavisnosti od toga za koju funkciju se raspisuju, izbori mogu biti:
▪ parlamentarni izbori – za članove parlamenta, tj. skupštine
▪ predsednički izbori – za predsednika države
Prema teritorijalnom principu:
▪ republički izbori
▪ pokrajinski izbori
▪ lokalni izbori (opštinski ili gradski)
Prema razlozima za sprovođenje:
▪ predizborni (parlamentarni) – izbori kojima se biraju kandidati koji će u ime neke političke stranke
ili grupe građana učestvovati na redovnim izborima
▪ ponovni – održavaju se neposredno nakon redovnih izbora, a svrha im je otklanjanje određenih
nepravilnosti nastalih u redovnom izbornom terminu. Razlozi za ponovne izbore mogu biti višestruko
glasanje jedne iste osobe
▪ dopunski – izbori koji se održavaju van redovnog termina a cilj im je popunjavanje upražnjenog
mesta u predstavničkom telu
▪ opšti – istovremeno održavanje parlamentarnih, lokalnih, pokrajinskih, predsedničkih izbora
4
Sprovođenje
izbora Radnja sprovođenja izbora sastoji se u glasanju birača.
U Republici Srbiji izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike, a od dana
raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 ni više od 60 dana. Organi za
sprovođenje parlamentarnih izbora su Republička izborna komisija (članove postavlja narodna
skupština, deluje na celoj teritoriji) i birački odbori (samostalni i nezavisni u svom radu; obrazuje ih
Republička izborna komisija po biračkim mestima). Ovi organi su samostalni i nezavisni, rade na
osnovu zakona i propisa i njihov rad je javan.
Republička izborna komisija i birački odbori rade u stalnom i proširenom sastavu (to je stalni
sastav proširen sa još po jednim predstavnikom podnosioca izborne liste).
Glasanje za predstavnike obavlja se na mestu posebno organizovanom za tu svrhu, naziva se –
biracko mesto. Glasa se na specijalnom overenom glasačkom listiću kojih ima onoliko koliko ima
birača na biračkom spisku. Mora se glasati lično, ali u izvesnim slučajevima moguće je preko
nekog drugog lica ili preko pisma.
Moguće je javno i tajno glasanje od kojih je tajno vise demokratsko jer bolje izražava narodu
volju, građani su slobodni da se izjasne. A pristalice javnog glasanja tvrde da ono obezbeđuje
moralnu superiornost birača, pošto je time moralno odgovoran za svoj glas.

5
 Raspodela
Posle utvrdjivanja rezultata glasanja, sledi raspodela mandata izme]u stranačkih kandidata
mandata prema rezultatima glasanja. Postoje dva načina raspodele mandata:
I SISTEM VECINE:
Čitava zemlja se deli na onoliko izbornih jedinica koliko predstavničko telo ima članova, a u
svakoj se bira po jedan predstavnik. Izabran je onaj koji je dobio većinu glasova. Ovaj sistem se
primenjuje u dve varijante:
1. Sistem relativne većine - osvaja onaj kandidat koji je dobio najviše glasova. Ovaj sistem
dovodi do odstranjivanja ekstremnih i radikalnih političkih stranaka, čime doprinosi
stabilnosti političkog sistema. Loša strana je što onaj sa relativnom većinom glasova dobija
apsolutnu većinu mandata
2. Sistem apsolutne većine - izbore je dobio onaj kandidat koji je dobio polovinu + 1 glas od
ukupnog broja glasova. Ukoliko nijedan kandidat ne dobije apsolutnu većinu, glasa se još
mandat – (lat. mandatum) jednom za jednog od dva kandidata koji su osvojili najviše glasova u prvom krugu (sistem
nalog, naredba; “čiste balotaze”). Ovaj sistem doprinosi povezivanju stranaka, nagoni stranke da se u drugom
punomoć, ovlašćenje; krugu glasanja udruže bilo prema srodnosti političkih programa, bilo u cilju pobede nad
poslaničko punomoćstvo
kandidatom čiji izbor žele da spreče. Ovaj sistem je činilac stabilnosti političkog sistema.
6
Raspodela
mandata II SISTEM SRAZMERNOG PREDSTAVNISTVA
Moguć je ako se u jednoj izbornoj jedinici bira više predstavnika (glasanje po listama). Tehnike
raspodele mandata primenom Sistema srazmernog predstavništva su sledeće:
1. Sistem izbornog količnika - ukupan broj glasalih u izbornoj jedinici deli se brojem predstavnika
koji izborna jedinica bira. Lista dobija onoliko predstavničkih mandata koliko se količnik puta
sadrži u broju glasova koji je osvojila.
2. D’ontov sistem (sistem najvećeg količnika) - broj glasova koji je dobila svaka lista deli se sa
1,2,3,4 i tako do broja predstavnika koji se bira u toj izbornoj jedinici. Dobijeni količnici sređuju
se po veličini pri čemu se u obzir uzima onoliko najvećih količnika koliko se predstavnika u toj
izbornoj jedinici bira. Svaka lista dobija onoliko predstavničkih mandata koliko se ovih količnika
u njoj sadrži.
3. Badenski sistem – karakteriše ga postojanje dve liste – posebne (za izborne jedinice) i opšte (za
celu teritoriju); glasovi koji preostanu sa posebnih lista se prenose na opšte
4. Herov sistem – najkomplikovaniji sistem, retko se koristi; glasa se tako što se stavljaju redni
brojevi ispred imena kandidata (1. za onoga koga birač najviše želi, 2. za onog malo manje I tako
dalje). Pobeđuju oni sa najviše procenata prvih, pa drugih pa trećih itd.

7
 Raspodela
mandata
izborni cenzus – (lat.
census) procenat glasova
birača izašlih na izbore koji
mora da ostvari svaka
izborna lista da bi dobila
poslaničke mandate u
parlamentu
III MEŠOVIT SISTEM- kompromis između prva dva. Birači glasaju dva puta na
istim biračkim mestima. Posle završenog glasanja polovina mesta se popunjava
primenom Sistema relativne većine dok se druga polovina mandata raspoređuje
primenom metoda srazmernog predstavništva.
U Republici Srbiji za raspodelu mandata primenjuje se D’ontov sistem. Mandati se
rapodeljuju tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka izborna lista podeli
brojevima od 1 do 250. Svaka lista mora da pređe minimalni broj glasova- cenzus od
5%. Za stranke nacionalnih manjina cenzus ne važi. Mandati koji D’ontovim
sistemom pripadaju određenoj listi dodeljuju se samo kandidatima sa te liste, kad je
redosled kandidata na listi merodavan za dodeljivanje mandata reč je o vezanoj listi, a
kada takve obaveze nema onda je reč o nevezanoj listi (stranačko vođstvo određuje
redosled kandidata na listi). U Srbiji je sistem nevezane liste. Prva sednica mora da se
održi najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora. Mandat
narodnih poslanika traje 4 godine.
8
Izbor predsednika Republike
Izbori za predsednika Republike održavaju se svakih pet
godina, koliko, prema Ustavu Republike Srbije, traje
mandat predsednika Republike. Osim ovih redovnih,
mogući su i vanredni predsednički izbori, koji se sprovode
kada je predsednik Republike sprečen da obavlja tu
dužnost ili kada mu mandat prestane pre isteka vremena na
koje je izabran.
U Republici Srbiji predsednik se bira na neposrednim
izborima, tajnim glasanjem. Predlog kandidata može biti
podnet samo ako ga svojim potpisima podrži najmanje
10.000 birača.
Za predsednika Republike biće izabran kandidat koji je
osvojio apsolutnu većinu glasova birača.
Mandat predsednika Republike počinje polaganjem
zakletve pred Narodnom skupštinom.

9
 6,584,376
broj birača u Republici Srbiji

10
Parlamentarni
izbori 2020. Chart Title

Series 3

0 2 4 6 8 10 12

11
 Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine – 120 poslanika, svaka
Pokrajinski opština bira najmanje jednog.
izbori Izbor za poslanike raspisuje predsednik Skupštine Autonomne
Pokrajine Vojvodine. Građani biraju poslanike na osnovu slobodnog,
opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem.
Pravo da bude biran i da bira ima građanin sa izbornim pravom i
prebivalištem na ovoj teritoriji.
Poslanici Autonomne Pokrajine biraju se na 4 godine po mešovitom
izbornom sistemu.
Po proporcionalnom izbornom sistemu bira se 60 poslanika na
osnovu liste političkih stranaka, koalicija političkih stranaka ili grupe
građana.
Po većinskom izbornom sistemu bira se 60 poslanika između
pojedinačno utvrđenih kandidata sa liste kandidata u izbornim
jedinicama.

12
Lokalni izbori
Izbore za odbornike raspisuje predsednik Narodne
skupštine Republike Srbije.
Pravo da bira odbornika i da bude biran kao odbornik ima
punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije
koji ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave
u kojoj ostvaruje izborno pravo. Mandat odbornika traje 4
godine.
Izbori se održavaju po proporcionalnom izbornom sistemu
sa cenzusom od 5%.
Uslovi kandidature zahtevaju da svakog kandidata mora da
podrži najmanje 30 birača sudski overenim potpisima.

13