VAJCARSKI FEDERALIZAM

vajcarska je vienacionalna, viejezika, verski i ekonomski sloena zajednica. U njoj vladafederativna,

skuptinska, viepartijska, buroaska demokratija. Prvi Ustav 1798. godine vajarskoj jenametnuo
direktorijum. Ustav iz 1848. ratifikovalo je 16,5 kantona a ostalih 6,5 ga je preutno prihvatilo nakon to
je proglaen vaeim za celu vajcarsku. Ustav je stvorio federaciju po ugledu naSAD, to znai da su 22
kantona zadrala zakonodavnu nadlenost za obiajno pravo dok sunadlenosti federacije tano
nabrojane: novac, carine, dravljanstvo... Ustav je izmenjen
1874.
reim je ostao isti a dopunjene su nadlenosti federacije i stvoren je federalni sud. Ovaj ustav jo uvek
vaiiako je pretrpeo 120 deliminih revizija osnova je ostala ista. vajcarski federalni sistem je najvri
uEvropi.vajcarska je federacija sastavljena od 22 kantona, od kojih su 2 polukantona, koji imaju
statuskantona. Kantoni su ravnopravni iako su razlike meu njima velike i viestruke.U osnovi vajcarskog
ureenja stoji princip podeljene suverenosti ili dvojnog kompetitivnogfederalizma sa pretpostavkom
nadlenosti na strani kantona. Kantoni su suvereni ukoliko njihovasuverenost nije ograniena saveznim
ustavom. Kantoni imaju svoje ustave, ali su duni da odfederacije, tj. savezne skuptine, trae
garantovanje svojih ustava. Kantonima je zabranjeno dasklapaju posebne meunarodne saveze ili
politike ugovore. Nadleni su za odravanje javnog reda,verska pitanja, obrazovanje, zdravstvo, gradsku
istou, prostorno planiranje, optinskozakonodavstvo. Imaju jednodomni parlament (veliki savet).
lanovi parlamenta i kantonalne izvrnevlasti mogu biti birani u federalni parlament.vajcarska ima
skuptinski sistem vlasti. Savezna ili federalna skuptina je najvii ili vrhovniorgan vlasti i predstavlja
dvodomno telo. Jedan dom je
Nacionalno vee
predstavlja ceo narodvajcarske i bira se po izbornim jedinicama, srazmerno broju stanovnika, a drugi
dom je
Vee drava(kantona)
i u njega ulaze predstavnici kantona.Poslanici Nacionalnog vea biraju se na 5 godina, neposrednim
izborima, po proporcionalnom principu.Vee drava ima 46 lanova. Svaki kanton je predstavljen sa po
dva predstavnika, a svaki polukantonsa po jednim. U nekim kantonima predstavnici se biraju na etiri
godine, a u nekim na godinu dana, a biraju se po veinskom principu.Savezna skuptina predstavlja
najvii zakonodavni organ donosi zakone, godinji budet, odluke oratu i miru, potvruje meunarodne
ugovore, daje amnestiju i pomilovanje. Ima etiri redovnatronedeljna ili etvoronedeljna zasedanja
godinje. Sednice su odvojene ili zajednike, a vea zasedajuistovremeno i ravnopravna su.Postoje i
pomona i savetodavna tela, tj. stalne i povremene komisije. Nosilac izvrne vlasti u vajcarskom sistemu
je Savezno vee. Ono vri vrhovnu, direktorijalnu iizvrnu vlast konfederacije. Sastoji se od 7 lanova koje
bira Savezna skuptina, veinom glasova nazajednikoj sednici oba vea. lanovi Saveznog vea ne mogu
istovremeno biti i poslanici. MandatSaveznog vea traje etiri godine. U sutini, Savezno vee predstavlja
neku vrstu parlamentarne vlade.U Saveznom veu zastupljene su tri glavne partije radikalna,
socijaldemokratska i konzervativna, sa po 2 lana, a jedno mesto je za jednu manju partiju.Savezno vee
je kolektivni ef drave. Iz redova lanova Saveznog vea, Savezna skuptina imenuje predsednika
konfederacije na godinu dana. On u ime Saveznog vea vri dunost efa drave. Saveznovee po Ustavu
polae raun o svom radu na svakom redovnom zasedanju, to podrazumeva podnoenje izvetaja po
zahtevu bilo kog od skuptinskih domova.Savezni sud ini 30 sudija, a njegovo sedite je u Lozani i u
Lucernu. Sudije bira Savezna skuptina na6 godina, sa pravom reizbora. Savezni sud nema ustavnu
jurisdikciju.U vajcarskoj ima oko 10 aktivnih politikih partija, ali su tri dominantne