PRAVO EVROPSKE UNIJE

PRAVO EVROPSKE UNIJE INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE 1. EVROPSKI SAVET - je glavni, upravljaki organ Unije, na njemu se donose strateke politike odluke. On ima meunarodnu strukturu. Ustanovljen je tokom Samita u Parizu 9. i 10.12.1974. god na inicijativu francuskog predsednika iskara de Estena. Njegova uloga je davanje politikih impulsa. To je politiki centar EU. On je sastavljen od efova drava ili vlada drava lanica, u njegov sastav ulazi i predsednik Komisije. Pridruuju im se ministri inostranih poslova i jedan lan Komisije (po pravilu potpredsednik zaduen za spoljne poslove). Evropski savet se sastaje najmanje 2 puta godisnje. O svom radu i donetim odlukama podnosi izvetaj Evropskom parlamentu posle svakog zasedanja. Podnosi i godinji izvetaj Parlamentu. Sastanci se odravaju u razliitim mestima a kada EU bude brojala vie od 18 lanica, sastanci ce biti odravani u Briselu. Nadlenosti su mu vrlo iroke, sve delatnosti koje se mogu svrstati u najiri upravljaki kontekst. Odluuje da li su lanice ispunile uslov za prelazak na jedinstvenu valutu, arbitrira u znaajnim meunarodnim problemima, moe izreci mere suspenzije, odluuje o buduim strategijama. 2. SAVET MINISTARA (SAVET EU) - sastavljen je od po 1 predstavnika svake drave lanice. Osnovni je zakonodavac EU. ine ga ministri drava lanica. Kada se raspravlja o znaajnim politikim pitanjima onda u sastav Saveta ulaze efovi drava ili vlada. Kada je re o manje znaajnim pitanjima, u sastav ulaze ministri odgovarajuih resora. Poznat je pod nazivom Savet ministara. Predsedavanje je rotirajuce, na 6 meseci predsedava svaka drava naizmenino azbunim redom. Posle proirenja 1995.god predsedavaju male pa velike zemlje. Savet donosi Pravilnik o svom radu. Administrativne poslove obavlja Generalni sekretarijat. Zaseda 10 puta godinje. Nadlenosti su mu da osigurava da se izvravaju obaveze predviene u Ugovoru o osnivanju, donosi odluku o raspisivanju izbora za Evropski Parlament, donosi odluke iz korpusa sekundarnog zakonodavstva, ima pravo da menja broj sudija Evropskog suda, broj lanova Komisije i drugih institucija. On je najznaajniji organ odluivanja u EU. Odluke se mogu donositi jednoglasno, prostom veinom i kvalifikovanom veinom. 3. KOMISIJA - nastala je 1965.god kao fuzija izvrnih organa zajednice. Sastaje se u Briselu. Sainjava preporuke za Savet i Parlament. Sastavljena je od lanova iz drava lanica. Po 2 lana iz Francuske, Holandije, Norveke, V.Britanije, panije, po 1 lan iz ostalih drava. Pre proirenja imala je 20 lanova ukljuujui predsednika i dva potpredsednika. lanovi su zvaninici EU i nisu obavezni da primaju uputstva svojih Vlada. Mandat im traje 5 godina. Okupljaju se jednom nedeljno i to sredom. Komisija je podeljena na Generalne direktorate. Oni imaju razuen inovniki aparat sainjen od uglednog i prestinog personala. Funkcije Komisije su razliite i dele se u tri grupe. Prva grupa funkcija je inicijator komunitarnih akcija. Druga grupa obuhvata staranje o primeni osnivakih ugovora. Treca grupa se moe oznaiti kao izvrna. Postoji i nova funkcija u spoljnoj politici koja zahteva da bude pregovara u pojedinim ugovorima. Komisija obezbeuje pravilno delovanje i razvoj zajednikog trzita.

4.

PARLAMENT - sedite je u Strazburu gde se odrava 12 plenarnih sednica. Ima 626 lanova a Ugovorom iz Nice je predvieno poveanje na najvie 732 lana. Bira se svake 5 godine na direktnim izborima u svakoj dravi lanici. Generalni sekretarijat smesten je u Luksemburgu. Njegova uloga je da obavlja demokratsku kontrolu institucija EU. Ranije se zvao Asambleja i bio je predvien u Rimskom ugovoru iz 1957.god. Ima znaajna ovlaenja u razmatranjima budetskih pitanja koja su usledila nakon donoenja Sporazuma iz Brisela 25.jula 1975. a stupila na snagu posle usvajanja Mastrihskog ugovora iz 1993.god. Poseduje zakonodavne nadlenosti i nadlenosti u pogledu politike kontrole. Sastaje se 2 utorka u martu. Predsednitvo ine: predsednik (6,5god), 14 potpredsednika, 5 kvestora. On formira politike grupacije 70 nacionalnih partija.

5.

EVROPSKI SUD PRAVDE - sedite je u Luksemburgu. Sastavljen je od po 1 sudije iz svake drave lanice. Biraju se na 6 god i mogu biti ponovo birani. Pored sudija ima i 9 Optih pravobranilaca -oni pripremaju predloge sudijama za pojedine sluajeve u obliku pripremnog miljenja. Za vreme trajanja mandata ne mogu obavljati ni jednu drugu funkciju. Predsednik se bira na 3 godine iz sastava sudija i on predsedava plenarnim sednicama. Iako je formiran na osnovu meunarodnog ugovora razlikuje se od ostalih meunarodnih sudskih organa (njihova nadlenost je fakultativna a njegova je obavezna). Takoe meunarodni sudovi ne tumae propise. Njegov nadnacionalni karakter ogleda se u nezavisnosti njegovih sudija i pravobranilaca. Re je o netipinoj sui generis sudskoj instituciji. Ima osnovnu funkciju da obezbedi pravilnu primenu osnivakih ugovora, garantuje potovanje prava, osigurava evropsko pravo. Ovom sudu pridruen je i Prvostepeni sud iji je zadatak da rastereti Sud pravde EU. Postupak pred Sudom pravde je regulisan Protokolima o Statutu suda uz osnivake ugovore i Poslovnikom o radu. Poslovnik o radu donosi Sud. Za primenu potrebno je jednoglasno odobrenje Saveta. Postoje dve vrste postupaka pred Sudom: postupak po direktnim tuzbama i postupak po prethodnim pitanjima. Mogu se voditi i posebni postupci: postupak po prigovoru tree strane (pravo na podnoenje ove tube imaju drave lanice, institucije EU i fizika i pravna lica), postupak po osnovu otkrivanja nove injenice (sve strane u sporu mogu podneti zahtev za obnovu postupka), tumaenje presude (pravo na pokretanje postupka imaju sve strane u sporu i organi EU).

6.

COREPER- komitet stalnih predstavnika drava lanica. Sainjavaju ga slubenici visokog ranga, ambasadori drava lanica. Dva nivoa funkcionisanja:1. ambasadorski nivo-pitanja vezana za spoljne poslove, vana ekonomska i finansijska pitanja, 2. nivo zamenika stalnih predstavnika-bave se manje znaajnim pitanjima.

OSTALE INSTITUCIJE 1. CENTRALNA BANKA - deo Evropskog sistema centralnih banaka. Osim nje tu ulaze i nacionalne centralne banke drava lanica. Sedite je u Frankfurtu. Ona je nadlena da se bavi kreiranjem i voenjem monetarne politike EU. Osnovni zadatak -da osigura monetarnu stabilnost, upravlja poslovima vezanih za evro. To obuhvata sve faze od tampanja do emisije. Ona obavlja devizne poslove, dri i upravlja deviznim rezervama drava lanica i unapreuje funkcionisanje platnog prometa. Politika cena mora biti u saglasnosti sa osnovnim principima ekonomske politike EU. Ona raspolae sopstvenim sredstvima i kapitalom, sto joj omoguava da samostalno deluje i intervenie na tritu. Najvaniji organi centralne banke: 1. Savet guvernera - ine ga guverneri nacionalnih centralnih banaka, sastaje se 10 puta godinje, obavlja upravljake funkcije, odluke donosi prostom veinom, utvruje monetarnu politiku EU. 2. Izvrni odbor - sastav ine predsednik, potpredsednik, 4 lana, izborni period je 8 godina bez prava ponovnog izbora, on je organ upravljanja koji sprovodi monetarnu politiku u skladu sa odlukama Saveta guvernera. 2. EVROPSKA INVESTICIONA BANKA - osnovana je Rimskim ugovorom 1957.god. Njen osnovni cilj je da finansira projekte koji doprinose skladnom razvoju zajednikog trita i projekte u manje razvijenim regionima. Pomae i razvoj malih i srednjih preduzea ulaganjem kapitala i davanjem kredita. Organi investicione banke su: Savet guvernera, Administrativni savet, Upravni komitet. Savet guvernera ine ministri drava lanica banke. On kreira kreditnu politiku banke. Administrativni savet

ima 25 lanova i vei broj zamenika. On donosi odluku o davanju garancija, kredita i pozajmica. Upravni komitet sprovodi politiku Administrativnog saveta i obavlja dnevne poslove. 3. KOMITET REGIONA I LOKALNIH VLASTI- uspostavljen je Mastrihtskim ugovorom prema kome komitet mora biti konsultovan u vezi svih predloga akata kojima se raspolae ili se dodiruju regionalni interesi. Znaajna je njegova uloga u dizajniranju politike EU na niim nivoima vlasti. Ovaj organ reprezentuje regionalne interese, deluje savetodavno i bavi se kulturom, zdravstvom, transevropskom mreom i aktivnostima koje se odnose na izgradnju privrednog i socijalnog sklada. Komitet ima predsednitvo, strune komisije, plenum i generalni sekretarijat. 4. EKONOMSKO SOCIJALNI KOMITET- on je konsultativni organ u sferi donoenja odluka u Uniji. lanove biraju Vlade drava lanica a postavlja ih Savet. Komitet moe biti konsultovan kada se razmatraju pitanja iz pojedinih sektora njegove delatnosti. Daje savete institucijama Unije ali njegovi predlozi esto ostaju bez uinka. 5. REVIZORSKI SUD- ustanovljen je 1975.god. Sastavljen od po 1 clana koji potiu iz drava lanica. Posle Ugovora iz Nice biraju se na 6 godina (pre toga na 3) i mogu biti ponovo birani. Bira ih Savet kvalifikovanom veinom a regrutuju se iz redova strunjaka koji su obavljali visoke f-je finansijske kontrole. Vri kontrolu i superviziju budetskih i finansijskih raspolaganja. Godinji izvetaj Suda se objavljuje u Slubenom glasniku. Sud je duan da podnese izvetaj o svim neregularnostima, deluje preventivno i naziva se finansijskom saveu EU. Najvanije je to deluje na popravljanju finansijske discipline metodama kontrole i neposrednog uvida. Moe podnositi i specifine izvetaje o pojedinim vanim pitanjima. On vri samo spoljnu kontrolu. 6. SUD PRVE INSTANCE- ili Prvostepeni sud, uspostavio ga je Jedinstveni evropski akt 1986.god. Razlog njegovog formiranja je potreba da se Sud pravde rastereti. Sastavljen je od 15 lanova koji sude u veima sastavljenim od 3 ili 5 sudija. Imenuju ih Vlade drava lanica na period od 6 godina i mogu ponovo biti birani. Predsednik Suda se bira na 3 godine. Nadlenost: sporovi izmeu Zajednice i njenih slubenika; sporovi iz oblasti nadoknade specifinih teta po tubama podnetim protiv Komisije; sporovi nastali po tubama u vezi konkurencije; tube po osnovu arbitrane klauzule; tube za kontrolu zakonitosti koje podnose fizika i pravna lica. Ovaj sud nije samostalan organ vec je pridodat Sudu pravde i protiv njegovih presuda se moe ulagati tuba Sudu pravde samo usled: nenadlenosti Suda prve instance, materijalne povrede Prava EU, povreda pravila postupka. Broj sporova pred ovim sudom poveava se posle Ugovora iz Nice. 7. OMBUDSMAN- organ koji je uspostavljen ugovorom iz Mastrihta. Njegovo ustrojstvo je uglavnom bazirano na skandinavskoj pravnoj tradiciji. Ombudsmana imenuje Evropski Parlament . On prima albe od svakog graanina Unije ili svakog fizikog ili pravnog lica koje ima statutarno sedste u nekoj dravi lanici, a koje se odnose na slucaj loe uprave u radu komunitarnih organa ili tela sa izuzetkom Suda pravde i Prvostepenog suda. Potpuno je nezavisan u vrenju svojih f-ja, ne moe da trazi niti da primi uputstva od bilo kog organa ili institucije. Posle dobijanja predstavke, ombudsman moe da zahteva od institucija na koje se alba odnosi da donesu odgovarajuca akta i da daju sve relevantne informacije u vezi sa tim predmetom. Ombudsman moe u vezi sa bilo kojim pitanjem da uputi izvetaj Parlamentu a duan je i da Parlamentu podnese godinji izvetaj. Bira se i imenuje posle izbora Evropskog Parlamenta za isti izborni period.

OSNIVAKI UGOVORI 1. UGOVOR O EVROPSKOJ ZAJEDNICI ZA UGALJ I ELIK - prva Evropska zajednica. Razvijena sa namerom da se uspostavi miroljubivo i efikasno korienje resursa uglja i elika. Ugovor potpisan 18. aprila 1951.god, a stupio je na snagu 25. jula 1952.god. Ovim ugovorom su pored Visoke vlasti formirane sledee institucije: Savet ministara, Asambleja i Sud pravde. Najvaniji organ - Visoka vlast - stara se o realizaciji ciljeva iz ugovora, a to je uspostavljanje zajednikog trita, ukidanje carina i barijera radi slobodnog prometa uglja i elika. Visoka vlast je mogla donositi odluke i preporuke koje su obavezivale

drave lanice bez njihove saglasnosti ali uz saglasnost Saveta ministara. Savet ministara su inili predstavnici nacionalnih vlasti i imao je ulogu koordiniranja aktivnosti nacionalnih Vlada i Visoke vlasti. Parlament su inili lanovi nacionalnih Parlamenata i bavio se kontrolnim i administrativnim pitanjima. On je mogao 2/3 veinom da smeni Visoku vlast. Sud pravde je imao obavezu da se stara o primeni osnivakog ugovora i drugih pravnih akta. Nadlenost Suda se odnosila na drave lanice i Institucije Unije a pred Sudom su se mogla pojaviti pravna i fizika lica. 2. UGOVORI O FORMIRANJU EVROPSKE EKONOMSKE ZAJEDNICE I EVROPSKE ZAJEDNICE ZA ATOMSKU ENERGIJU - ugovor koji je uspostavio EEZ potpisan je u Rimu 25.marta.1957.god. Tada je potpisan i Ugovor o Evropskoj zajednici za Atomsku energiju- EZAE. 1960.god potpisan je Ugovor o evropskoj zoni slobodne trgovine: Velika Britanija, Austrija, Portugalija, Novreka, vedska, Danska, vajcarska. Delovalo je da je re o konkurentskim organizacijama ali su razvijeni dobri odnosi. 1992.god potpisan je ugovor o formiranju Evropskog ekonomskog prostora. Osnovni cilj formiranja Zajednice bio je da se eliminiu barijere koje dele Evropu, stvaranje zajednickog trita, poveanje ekonomske stabilnosti i ivotnog standarda, uspostavljanje carinske unije, slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i ljudi. Predviena je i harmonizacija nacionalnih zakonodavstava. Institucije su preuzete od EZU ali je umesto Visoke vlasti formirana Komisija (sa veom nezavisnou a neto uim nadlenostima). Najvaniju ulogu je imao Savet ministara. Meunarodno pravni subjektivitet imaju sve tri zajednice. One mogu sticati prava i obaveze, biti stranka pred Sudom, zakljucivati meunarodne ugovore. EZAE je nastala na osnovu saglasnosti drava lanica o potrebi razvoja zajednicke politike u atomskoj energiji. Sistem formiran Rimskim ugovorima imao je nedostatke u tom smislu to su postojali zajedniki organi (Sud i Parlament) i posebni (ostali). Zajednice su imale i zajednike administrativne slube za informisanje, izdavatvo, pravnu slubu i statistiku. 3. MERGER UGOVOR - potpisan u aprilu 1965.god, stupa na snagu 1. jula 1967.god zbog prilagoavanja institucija nakon najave pristupanja novih lanova. Oba lana Komisije biraju drave lanice. Ovim ugovorom, pored jedinstvenih institucija Parlamenta i Suda pravde, uspostavljaju se i Jedinstveni savet i Komisija. Uvodi se sistem finansiranja iz sopstvenih izvora ime je zajednica postala nezavisnija u fiskalnom smislu i manje osetljiva na politicke pritiske drava lanica. 4. JEDINSTVENI EVROPSKI AKT - donet je 26-27. februara 1986.god u Luksemburgu sa ciljem da se najkasnije do kraja 1992.god formira unutranje trite. Stupio je na snagu 1. jula 1987.god. Rad se odvijao u senci dva prilino udaljena stanovita - pristalice vreg jedinstva i pristalice dravnog suvereniteta. Naglaena je vanost unutranjeg trita i navedeno da do 1992. treba da budu otklonjene sve tehnike, fizike i zakonske barijere u trgovini. Kroz reformu strukturnih fondova uvreni su finansijski instrumenti. Neophodno je obezbediti slobodu kretanja lica, robe, usluga i kapitala. Izvrene su reforme u institucijama tako da Komisija dobija veca ovlaenja u izvrnoj vlasti a Parlament u spoljnoj politici. Proiren je broj sluajeva u kojima se odluuje kvalifikovanom veinom. Jedinstvenim evropskim aktom institucionalizovani su Evropski savet i Sud prve instance. 5. UGOVOR O EU( MASTRIHTSKI UGOVOR ) - potpisan u Mastrihtu 7. februara 1992.god a stupa na snagu 1. novembra 1993.god. Nastao je posle sloma sovjetskog komunistikog sistema i ujedinjenja Nemake. Ovi faktori su nametali podizanje integracionog procesa na vii nivo. Preovladalo je miljenje da je nuno postii vii stepen jedinstva izmeu naroda Evrope koji e omoguiti da se odluke donose na nivou to je mogue bliem graanima. Mastrihtski ugovor uspostavlja novi politiki entitet nazvan Evropska unija (naziv je pomalo neprikladan jer obuhvata mnoge evropske drave koje ostaju van lanstva). Unija je entitet sainjen od tri stuba: prvi stub - sastavljen je od 3 postojee Evropske zajednice(EZU, EEZ, EZAE), drugi stubsainjen je od sistema zajednike spoljne i bezbednosne politike, trei stub - obuhvata novu sferu koja se odnosi na pravosue i unutranju politiku. Ova tri stuba smatraju se jedinstvenim institucionalnim okvirom. Ugovor je podeljen na dva strukturna dela: 1. koji se bavi ekonomskom i monetarnom unijom, 2. koji se bavi politikom unijom. Naloeno je uspostavljanje monetarne unije putem uvoenja jedinstvene valute najkasnije do 1.januara 1999. Formirani su Evropski savet i Komitet regija a institucionalizovan je i Ombudsman, kojeg imenuje Evropski parlament. Znacajno je proirena delatnost Zajednice u oblasti obrazovanja, kulture, javnog zdravlja, zatite potroaa, transevropske i prekomorske saradnje, industrijske saradnje. Mastrihtski ugovor je novi kvalitet u procesu stvaranja Unije sa komunitarnim, federativnim ureenjem. U korpus federativnih

(komunitarnih) delatnosti ulazile bi makroekonomija, spoljna i bezbednosna politika, pravosue, odbrana. Cilj je da se postigne to vee jedinstvo naroda Evrope. To bi bilo ostvareno podsticanjem privrednog i drutvenog razvoja, ukidanjem granica, jaanjem kohezije, jedinstvenom valutom. Supsidijarnost je podignuta na nivo konstitutivnih principa tek Ugovorom o EU. Supsidijarnost je jedan od principa na kojima poiva Unija a ogleda se u pronalaenju optimalnog nivoa odluivanja i delovanja, odnosno na nivou to je mogue bliem graanima. Ovaj princip se uzima kao kriterijum raspodele nadlenosti u okviru Unije. Obino se oznaava primat nacionalnog nivoa uz mogunost daljeg sputanja na regionalni i lokalni nivo. Zajednica preduzima mere u skladu sa naelom supsidijarnosti samo ako ciljevi akcije ne mogu biti ostvareni od strane drava lanica (ne primenjuje se tamo gde Unija ima ekskluzivnu nadlenost). Primena je opravdana i: ako je re o transnacionalnom aspektu akcije; ukoliko su radnje drave lanice slabijeg kvaliteta; ako radnja na komunitarnom nivou mora donositi jasne koristi. Projekciju odluivanja u EU uslovljavaju drave lanice, regioni, politike stranke, pokreti, javno mnjenje i dr. Unijsko graanstvo je korpus prava i obaveza za sve dravljane drava lanica. Poseban znaaj imaju: pravo kretanja i nastanjivanja, aktivno i pasivno birako pravo, pravo na konzularno-diplomatsku zatitu, pravo podnoenja peticije, pravo obraanja Ombudsmanu. Izvodi se iz dravljanstva drava lanica, nije njegova zamena, samo ga prati i dopunjava. 6. AMSTERDAMSKI UGOVOR - deklarativno se kod drava lanica javlja volja za dogradnjom institucionalnog i pravnog okvira EU. To je delimino postignuto ugovorom koji su potpisali 15 drava lanica u Amsterdamu 2. oktobra 1997. a stupio je na snagu 1. maja 1999. Oekivano proirenje EU zahtevalo je reformu institucija. Preteni deo Amster. ugovora se odnosi na dopune i izmene Osnivakih ugovora. Njegov znaaj je primetan u oblasti blie saradnje, zatite ljudskih prava i sloboda, evropskog graanstva, ravnopravnosti polova, pravosua, zdravstva, zatite potroaa, socijalne politike, politike zapoljavanja itd. Ciljevi Unije naznaeni Mastr. Ugovorom su neznatno izmenjeni. Posebno znaajno jaanje Unije kao prostora slobode, bezbednosti i pravde uz usvajanje mera u vezi sa kontrolom granica, azila, imigracije, borbe protiv kriminala. Dodatne oblasti su poboljanje funkcionisanja organa EU, zajednika odbrambena politika, budetska disciplina, transparentna politika odluivanjaGlavna pitanja su kako ne uruiti osnovne vrednosti pri proirenju Unije i kako otkloniti deficit demokratinosti. Nezaobilazna je izmena koja se odnosi na blisku saradnju mogunost da se grupa drava odlui za produbljenu, iru, intenzivniju saradnju. Da bi se sprovela potrebno je da ostale drave nisu zainteresovane, da ta saradnja ne remeti tekovine, da nije protiv pravila konkurencije i da se potuje institucionalni okvir EU. Princip supsidijarnosti se primenjuje u skladu sa restriktivnim tumaenjem granica ekskluzivne nadlenosti. Unija ima ekskluzivnu nadlenost kod regulisanja unutranjeg trita, etiri fundametalne slobode, zajednike komercijalne i poljoprivredne politike a uvodi se i princip proporcionalnosti. Povelja EU o osnovnim pravima usvojena je 2000.godine i predstavlja dodatnu osnovu zatite ljudskih prava. Savet je ovlaen da utvrdi povredu osnovnih principa Unije (slobode, demokratije, vladavine prava, zatite ljudskih prava i sloboda) i moe izrei mere suspenzije. Nove odredbe u oblasti zapoljavanja uglavnom se odnose na zabranu diskriminacije. 7. UGOVOR IZ NICE - donet je na Konferenciji odranoj decembra 2000.god. efovi drava i vlada potpisali su ugovor bez veih ambicija. Postoje izvesne tekoe, Irski referendum nije uspeo 2001. ali uspeva 2002. Stupio je na snagu 1.februara 2003.god. Razlog donoenja ovog ugovora je u tome da se Amsterdamski ugovor nije u dovoljnoj meri bavio pitanjima funkcionisanja Unije posle proirenja. Meuvladina konferencija je donela odluku da se razrei pitanje veliine i kompozicije Komisije. Kasnije se ispostavilo da je sud o Amster. ugovoru pogrean jer je i ovako bilo malo konkretnih rezultata i problemi nisu prevazieni. Najznaajnije promene su se desile u drugom i treem stubu. Promena se odnosi na polje odbrambene politike, postoji mogunost spajanja svih ili dela vojnih snaga. Formirane su i snage za brza dejstva od 60 000 vojnika i 5000 policajaca za upravljanje krizama. Napravljena je i agencija EUROJUST za prevenciju kriminala. Izvrene su promene u sastavu Komisije, proirene nadlenosti Saveta u pogledu odluivanja kvalifikovanom veinom.Ovaj ugovor je doprineo jaanju demokratije, omoguio legitimitet politikim partijama. Ranija bliska saradnja je nazvana simboliki pojaana, moe se dobiti na zahtev samo 8 lanica. Saradnja se uspostavlja tako sto se zainteresovane drave obraaju Komisiji koja daje predlog Savetu koji odobrava saradnju kvalifikovanom veinom. Ovim ugovorom je u izvesnom smislu zakljuen proces reformi Zajednice (Unije) a dananja Zajednica se u mnogome razlikuje od one na poetku.

8.

USTAV EU - na Samitu u Briselu 18. juna 2004. usvojen je predlog Ugovora o Ustavu EU jednoglasno od strane svih 25 drava lanica. Stupa na snagu 1. oktobra 2006. Ustav EU je jedinstven u procesu evropske integracije jer svojim lanom 437 ukida sve osnivake ugovore (osim Ugovora o Euratomu) kao i njihove izmene i dopune. Ustav ini kratka preambula i etiri dela i sainjava ga 448 lanova. Prvi deo - definiu se ciljevi Unije, osnovna prava, dravljanstvo, nadlenosti. Drugi deo - definie se pravni subjektivitet EU. Treci deo - definie se podela nadlenosti izmedju EU i drava lanica. etvrti deo - sadri odredbe o ukidanju prethodnih osnivakih ugovora.

AKTI INSTITUCIJA EVROPSKE UNIJE 1. UREDBE - su direktno primenjive i obavezujue za sve drave lanice EU. Objavljuju se u Slubenom glasniku EU i stupaju na snagu kako je utvreno u posebnoj uredbi. Ukoliko to nije specificirano stupaju na snagu 20 dana posle objavljivanja u Slubenom glasniku. One daju opte smernice, nisu imenovane pojedinano ve su opteg karaktera. Uredbe postaju automatski deo pravnog sistema drava lanica, bez potrebe za bilo kakvom formom nacionalne implementacije Imaju pravno dejstvo u dravama lanicama koje nije mogue promeniti aktima nacinalnog prava drava lanica. 2. DIREKTIVE - obavezuju sve drave lanice ali ostavljaju dravama lanicama izbor forme i naina primene. Ne moraju se objavljivati u Slubenom glasniku ali praksa pokazuje da se veliki broj direktiva objavljuje. To se odnosi na one koje su upuene svim dravama. Direktive se moraju implementirati u nacionalno zakonodavstvo, ali u saglasnosti sa pravilima procedure svake drave lanice. Treba voditi rauna o rokovima transponovanja, oni moraju biti blagovremeni. Graanin moze traiti nadoknadu tete zbog njihovog neblagovremenog transponovanja. 3. ODLUKE - su obavezujue za one kojima su namenjene. Bez obzira da li su namenjene dravama ili kompanijama ne zahtevaju nacionalnu proceduru implementacije. One nemaju opti karakter. Pojedine odluke moraju biti objavljene u Slubenom glasniku i stupaju na snagu 20 dana nakon objavljivanja. Kada je odluka upuena dravi kojoj odreuje cilj koji treba da realizuje, ona donekle podsea na direktivu. Institucije EU imaju mogunost da ureuju proceduru donoenja odluka. Ugovorom u Mastrihtu je ustanovljeno pravilo da odluke moe da donosi i Centralna banka. 4. PREPORUKE I MISLJENJA - nisu obavezne za drave lanice. Ne mogu biti osporavane i protiv njih se ne moe voditi postupak pred Sudom evropske zajednice. PREPORUKE - imaju znaaj u tome sto pozivaju drave da usvoje odreeni nain ponaanja. Nemaju obavezujui karakter. MISLJENJA - daju mogunost institucijama da iznose svoje misljenje povodom nekih po pravilu vanih stvari. 5. MEKO PRAVO (Soft law) - to su drugi izvori prava : uputi, izjave, programi, deklaracije, zapisnici itd. injenica je da oni u odreenim situacijama proizvode pravna dejstva. OSTALI IZVORI 1. UGOVORI SA TREIM DRAVAMA - Ugovor iz Mastrihta kae da ugovori koji se zakljuuju izmeu Zajednice i jedne ili vie drava ili meunarodnih organizacija obavezuju organe Zajednice i drave lanice. Oni moraju biti kompatibilni sa osnivakim ugovorima inae ne bi mogli da stupe na snagu. Njihovu kompatibilnost proverava Sud na osnovu zahteva Saveta, Komisije i drave lanice. Postoji podela na: 1. ugovore koje drave lanice sklapaju sa treim dravama i 2. ugovore koje Unija sklapa sa treim dravama. Drave lanice imaju slobodu ugovaranja u onim oblastima u kojima Unija nema nadlenosti. 2. EKONOMSKI UGOVORI - su sporazumi koje je EU zakljuila sa zemljama EFTA, Mediteranskim zemljama i zemljama u razvoju. Reguliu trgovinu sa treim zemljama i druge oblasti. Poseban znaaj ima ugovor o stvaranju zajednikog evropskog ekonomskog prostora sa EFTA dravama (kod industrijskih proizvoda nema carina i kontigenata a u poljoprivredi ostaju restrikcije). Sporazumi sa mediteranskim zemljama- Zajednica moe sa jednom ili vise drava ili meunarodnih organizacija zakljuiti sporazume o pridruivanju. U veini ugovora predvia se ukidanje carina za industrijske a smanjenje za

poljoprivredne proizvode. Obuhvataju saradnju u oblasti ribarstva, ivotne sredine, tehnolokog razvoja veina ovih ugovora je dodeljivala dravama povlaeni status u trgovini sa EU. Ugovori sa zemljama u razvoju- to su ugovori izvornih lanica EU uglavnom sa bivim kolonijama sa kojima su u prolosti imale bogate i sadrajne veze. PITANJA IZ PRAVA EVROPSKE UNIJE OBLAST: OSNIVAKI UGOVORI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. UGOVOR O EVROPSKOJ ZAJEDNICI UGALJ I ELIK UGOVOR O EVROPSKOJ EKONOMSKOJ ZAJEDNICI UGOVOR O EVROPSKOJ ZAJEDNICI ZA ATOMSKU ENERGIJU MERGER UGOVOR JEDINSTVENI EVROPSKI AKT UGOVOR O EVROPSKOJ UNIJI AMSTERDAMSKI UGOVOR UGOVOR IZ NICE

OBLAST: AKTI INSTITUCIJA EVROPSKE UNIJE 1. 2. 3. 4. 5. UREDBE DIREKTIVE ODLUKE PREPORUKE MISLJENJA

OBLAST: INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE 1. 2. 3. 4. 5. EVROPSKI SAVET SAVET MINISTARA KOMISIJA PARLAMENT SUD PRAVDE

OBLAST: OSTALE INSTITUCIJE 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. CENTRALNA BANKA EVROPSKA INVESTICIONA BANKA KOMITET REGIONA I LOKALNIH VLASTI EKONOMSKO-SOCIJALNI KOMITET REVIZORSKI SUD SUD PRVE INSTANCE OMBUDSMAN