VISOKA ŠKOLA STUKOVNIH STUDIJA ZA EKONOMIJU I UPRAVU

BEOGRAD

PORESKO PRAVO
Seminarski rad iz predmeta: Ekonomska politika

Mentor: Student:
Prof.dr Igor Pejović Jelica Lukić, 171/16

Šabac, 2017.
 SADRŽAJ:

SADRŽAJ:............................................................................................................................1
UVOD....................................................................................................................................2
1. JAVNI PRIHODI.............................................................................................................3
1.1. Poreski prihodi............................................................................................................4
1. 2. Neporeski prihodi......................................................................................................6
2. PORESKO PRAVO.........................................................................................................8
2.1. Odnos poreskog prava i javnih finansija....................................................................8
3. EKONOMSKA POLITIKA..........................................................................................11
3.1. Pojam ekonomske politike........................................................................................11
3.2. Ciljevi ekonomske politike.......................................................................................12
3.3. Instrumenti i mere ekonomske politike....................................................................13
3.4. Monetarna politika....................................................................................................13
3.5. Projekcija inflacije....................................................................................................15
3.6. Fiskalna politika........................................................................................................15
3.6.1. Instrumenti fiskalne politike..................................................................................17
3.6.2. Značaj fiskalne politike..........................................................................................18
3.6.3. Fiskalni tokovi i politika Republike Srbije u 2016................................................19
3.6.4. Fiskalne tendencije i makroekonomske implikacije..............................................20
3.6.5. Fiskalna pozicija zemalja Centralne, istočne i jugoistočne Evrope u 2016...........20
4. ZAKLJUČAK.................................................................................................................22
5. LITERATURA...............................................................................................................23

Uvod

1
 Hartije od vrednosti1

1
Član 2. Zakon o trzistu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Sl. glasnik RS", br. 47/2006)
Hartijom od vrednosti, u smislu ovog zakona, smatra se akcija, obveznica, blagajnički zapis, komercijalni zapis, državni zapis, certifikat o
depozitu, kao i finansijski derivat kojim se trguje na berzi.

2
 predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili
dividende. Sam papir koji predstavlja hartiju od vrednosti nema neku posebnu vrednost.
Pošto se pravo na koje se odnosi hartija od vrednosti ne moze vršiti ni prenositi bez te hartije,
ona u pravnom prometu dobija onu vrednost koju ima to pravo. Hartije od vrednosti u užem
smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik
ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije,
obveznice, opcije, drugi derivati . Ove hartije su izraz ili vlasničkog (akcije) ili indirektno
vlasničkog (opcije) ili kreditnog (obveznice) aranžmana. One se prodaju i kupuju na
specijalizovanom finansijskom tržištu tj. tržištu kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu
finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tržištima. U širem smislu, hartijama
od vrednosti pripadaju i instrumenti kredita i plaćanja, kao što su čekovi, menice, skladišnice,
konosmani i slično.
Prema propisima Srbije hartije od vrednosti može emitovati savezna država, republika
članica, pokrajina, grad, opština, i drugo pravno lice.

Hartije od vrednosti su elektronski dokumenti koji garantuju neko pravo. To su

prenosivi dokumenti izdavaoca koji glase na ime. Sa njima se posluje u skladu sa odredbama
Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instumenata. Sve ranije izdate
materijalizovane hartije od vrednosti u Srbiji dematerijalizuju se (pretvaraju u elektronski
oblik) u skladu sa važećim Zakonom.

Sadržina hartija od vrednosti

Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva, odnosno mora da ispuni
tri uslova :

 da je u pisanoj formi;

3
  da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće imovinsko) pravo;
 da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od
vrednosti.

Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge i da se pojave kao
sredstva plaćanja, kredita, obezbeđenja potraživanja, robnog prometa i slično. Svaka hartija od
vrednosti mora da sadrži sledeće elemente:

 Oznaka vrste hartije od vrednosti;

 Naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti;
 Tačno utvrđenu obavezu izdavača hartije od vrednosti;
 Mesto, datum i serijski broj izdavanja hartije od vrednosti;
 Potpis izdavaoca hartije od vrednosti ili faksimil potpisa.

Kod hartije od vrednosti postoje dva prava:

I. pravo na hartiji
II. pravo iz hartije.

I - Pravo na hartiji je: pravo svojine ili pravo zaloge koje za svoj objekt ima hartiju kao
telesnu pokretnu stvar.

II - Pravo iz hartije je, po svojoj pravnoj prirodi : stvarno pravo (npr. pravo svojine na robi
predatoj brodaru na prevoz i opisanoj u konosmanu) ili neko obligaciono pravo (npr. najčešće
pravo na isplatu sume novca) ili neko člansko pravo (npr. pravo učešća).
Pravo na hartiji je inkorporisano (utelovnjeno) u samoj hartiji i ne može se ostvariti bez nje.

4
Vrste hartija od vrednosti

Svrstavanje i podelu svih hartija od vrednosti moguće je izvršiti na više načina i to

prema: vrsti inkorporiranog prava, prema funkcijama hartija od vrednosti u privredi, prema
vrsti prihoda, prema dospelosti, prema mestu plaćanja, prema valuti, prema izdavaocu.

Od svih kriterijuma po kojima se vrši podela hartija od vrednosti najvažniji su: način
određivanja imaoca prava i prirode prava koje je sadržano (inkorporirano) u nekoj hartiji.
Prema načinu određivanja poverioca u ispravi, hartija od vrednosti može da glasi: na ime
(retka hartija), na donosioca, po naredbi i može da bude mešovita i alternativna kada se, pored
imena naznačenog na hartiji, unosi i klauzula na donosioca.

Hartija od vrednosti na ime-predstavlja ispravu u kojoj je, prilikom njenog izdavanja, tačno
naznačeno ime lica ili naziv firme poverioca, odnosno, vlasnika. Kod hartije od vrednosti koja
se po zakonu smatra hartijom po naredbi (menica), pored imena mora stajati klauzula "ne po
naredbi".Ova hartija ima ograničenu sposobnost cirkulacije zbog komplikovanosti prenosa
prava , mogućnosti prigovora izdavaoca, potrebe dokazaivanja osnova sticanja i slično.

Hartija od vrednosti po naredbi je-praktično novi oblik hartije od vrednosti kojim se

otklanjaju svi nedostaci izraženi kod hartije od vrednosti na ime. Hartija od vrednosti po
naredbi je isprava kao i hartija na ime, s tom razlikom što je kod njenog izdavanja ugrađena
dodatna klauzula "ili po naredbi". Na ovaj način izdavalac hartije se obavezuje da će svoju
obavezu plaćanja izvršiti licu na koje svoja prava iz hartije ono prenese.

Hartija od vrednosti na donosioca je-pismena isprava koja, pored drugih bitnih karakteristika
i sastojaka, sadrži u sebi označenje da se radi o hartiji na donosioca. Ova hartija se odlikuje
velikom sposobnošću cirkulacije.

Hartija od vrednosti prema prirodi prava , sadržanog u hartiji(inkorporiranog), može biti:

Stvarnopravana hartija od vrednosti- ona sadrži određeno stvarno pravo na pokretnim ili
nepokretnim stvarima (pravo svojine ili založno pravo, takav je na primer, konosman, koji se
izdaje kod pomorskog prevoza robe; prenosom konosmana prenosi se i pravo svojine na robi
koja je u njemu opisana i koja se nalazi na brodu, bez potrebe da se izvrši i predaja same
robe).

Obligaciona hartija od vrednosti- ona inkorporira određenu obligaciju čiji je sadržaj neko

potraživanje, najčešće izraženo u izvesnoj svoti novca. U obligacione hartije od vrednosti
spadaju: ček, menica, obveznica, blagajnički zapis i drugo.

Hartija sa pravom učešća- ona sadrži pravo članstva njenog vlasnika u nekom pravnom licu.
Najtipičniji primer za ovu hartiju od vrednosti je akcija ili deonica. Hartije s pravom učešća
(npr. akcije koje izdaju akcionarska društva) sadrže određena članska prava imaoca (da
učestvuju u radu organa društva), koja su po svom karakteru lična i prava učešća u dobiti
društva (pravo na dividendu), koje je imovinske prirode.

5
Hartija od vrednosti prema karakteru potraživanja moze biti:

Novčane hartija od vrednosti- koja moze biti emitovana kao pojedinačna dakle menica ili
ček ili emitovana u seriji kao sto su akcije, obveznice, sertifikati o depozitu, finansijski
derivati, blagajnički+komercijalni+državni zapisi)

Robne hartije od vrednosti- u koje spadaju skladišnica, tovarni list i teretnica odnosno
konosman
 
Hartija od vrednosti prema roku dospelosti moze biti:

Kratkoročna hartija od vrednosti kod nje je rok dospelosti kraci od jedne godine.
Dugoročna hartija od vrednosti kod koje je rok dospelosti duzi od jedne godine
 
 
Hartije od vrednosti prema svojoj vezi sa osnovnim poslom povodom kojeg su izdatemogu
biti:

Kauzalne kod kojih se vidi veza sa osnovnim poslom, vidi se povodom kojeg posla su izdate
(npr. konosman, štedna knjižica, obveznice narodnih zajmova

Apstraktne su one hartije iz kojih se ne vidi povodom kojeg posla su izdate (npr. menica).

6
Akcije

Deonice ili akcije su udeo koji svaki učesnik u akcionarskom drušvu ima u imovini društva i
podrazumeva ispravu pomoću koje njen vlasnik stiče pravo učešća u raspodeli dobiti
akcionarskog društva, to jest ostvarivanju prava na dividendu. U zavisnosti od veličine
sopstvenog učešća ostvaruje se pravo na: dividendu, upravljanje ili likvidacioni ostatak.

Sredstva uložena u akcije nose sa sobom rizik da ne budu vraćena, ukoliko na primer dođe do
likvidacije preduzeća.Sa druge strane, akcije pružaju i veću mogućnost ostvarivanja dobiti na
uložena sredstva, bilo po osnovu porasta cene akcija bilo po osnovu dividende koja se
distribuira akcionarima ukoliko preduzeće ostvari pozitivan finansijski rezultat.

Osnovni kapital društva podeljen je na akcije čija je najniža nominalna vrednost određena
zakonskim propisima. Maksimalna vrednost se određuje statutom društva, odnosno ugovorom
zaključenim između učesnika u društvu. Pod pojmom akcija najčešće se podrazumeva isprava
koja se izdaje učesniku društva koji uplati svoj udeo i na osnovu koje se stiče pravo, kako na
učešće u organima upravljanja društva, tako i u raspodeli njegove dobiti. Akcije se izdaju, po
pravilu, u obliku hartija od vrednosti koje glase na ime ili na donosioca. Moguće je i izdavanje
akcija po naredbi. Akcije se mogu prenositi bez obzira kako je vlasnik određen. Prema
vremenu izdavanja dele se na privremene i stalne akcije.

Privremene se izdaju prilikom osnivanja društva, i traju dok vlasnik takve akcije ne uplati
određenu svotu na ime svog udela, nakon čega se privremene akcije povlače i zamenjuju se
stalnim. Prema sadržini prava imaoca, akcije mogu biti obične (statutom garantovana prava) i
prioritetne (gde vlasnici imaju određene privilegije u odnosu na ostale učesnike). Akcijama
trguju brokersko-dilerska društva ili ovlašćene banke, na organizovanom tržištu, berzi.
Dividenda je deo profita koji akcionar naplaćuje na osnovu svoje akcije, a čiju visinu određuje
skupština akcionara u zavisnosti od rezultata preduzeća i u skladu sa pravilima akcionarskog
društva. Obično se utvrđuje u procentu od vrednosti akcije, a taj procenat se menja u
zavisnosti od ostvarenog poslovnog rezultata. Akcije imaju varijabilnu dividendu koja zavisi
od visine dobiti preduzeća. Tržišna cena sigurnih akcija je njihova sadašnja vrednost. Dnevno
kretanje cena akcija deluje nepredvidivo ali opšti indeks cena akcija (npr. Dou-Džons indeks)
pokazuje uzlazno kretanje na duži rok. Koeficijent koji meri stepen rizičnosti svake akcije
naziva se beta-koeficijent. On predstavlja odnos između rizičnosti date akcije i opšteg nivoa
rizičnosti celog tržišta akcija i procenjuje se uobičajenim statističkim metodama.
  

7
Menica

Menica je hartija od vrednosti po naredni kojom njen izdavalac (trasant) izdaje bezuslovni
nalog drugom licu (trasatu) da zahteva isplatu naznačenog novčanog iznosa od meničnog
dužnika. Svaku menicu karakterišu: pismenost, formalnost, inkorporiranost, strogost,
samostalnost, solidarnost. Menica se ispisuje čitko i pismeno po predviđenom formatu i javlja
se u vidu trasirane i sopstvene menice. Kod sopstvene menice postoji izjava o neopozivoj
isplati dok kod trasirane menice postoji naredba o neopozivoj isplati. Menice se javljaju u
sledećim oblicima: blanko, komisiona, kreditna, operativna ,
cirkulaciona,domicilirana….Ipak razlikujemo dva osnovna tipa menica : trasirana i sopstvena
Suštinska razlika između trasirane i sopstvene menice je u tome što kod sopstvene menice
postoji izjava o neopozivoj isplati dok kod trasirane postoji naredba o neopozivo isplati.

Ček

Pod čekom, jednom od najčešćih i najznačajnijih hartija od vrednosti u unutrašnjem i

spoljnotrgovinskom robnom prometu, podrazumeva se obligaciono-pravna hartija od
vrednosti kojom izdavalac (trasant) daje nalog trasatu (najčešće banci) da korisniku čeka
(remitentu), isplati određenu sumu novca iz trasantovog pokrića, i to odmah čim mu se
isprava podnese na isplatu. U savremenom privrednom životu ček se isključivo pojavljuje kao
sredstvo plaćanja.
Osnovne oblike čeka nalazimo još u antičkom zemljama, a naročito u srednjevekovnim
trgovačkim gradovima. Ipak, smatra se da se ček razvija od tzv. blagajničkih pisama, pomoću
kojih se u Holandiji i Belgiji u XVI veku obavljala isplata i promet novca.
Na početku XVIII veka u Engleskoj se pojavila isprava koju su izdavali zlatari, a pomoću koje
se imaocu te isprave isplaćivala određena količina zlata.
Ček u savremenom smislu reči definitivno se pojavio u drugoj polovini XVIII veka, kada su
engleski bankari počeli da svojim klijentima izdaju čekovne knjižice, čija je namena bila ista
kao i kod današnjeg čeka.
Na brzi razvoj čeka kao sredstva plaćanja uticalo je i to što se pomoću čeka upotreba gotovog
novca svodi na najmanju meru, a podstiče bezgotovinski platni promet. U pogledu izdavaoca i
lica kojem se isplaćuje ček (trasanta i trasata), razlikujemo bankarske i nebankarske čekove.
Za razliku od menice, koja se izdaje i kada nema novca na računu, ček se izdaje samo uz
postojanje novčanog pokrića jer se novac za isplaćivanje povlači iz deponovanih sredstava
izdavaoca čeka. Ček uvek sadrži: naznaku koja vrsta hartije od vrednosti je u pitanju,
bezuslovni nalog za isplatu naznačene svote, ime lica koje isplaćuje novčanu svotu, datum i
mesto izdavanja, kao i potpis izdavaoca čeka (trasanta). U zavisnosti od namene. Ček može
biti gotovinski, virmanski, obračunski, putnički itd. Ček se ne može izdati blanko i on može
biti opoziv.

Obveznica

Obveznica je hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac (emitent) obavezuje da će licu koje
je naznačeno na njoj ili donosiocu iste (zavisno da li se radi o obveznici na ime ili donosioca)
isplatiti iznos koji je naveden na njoj (nominalnu vrednost obveznice) i platiti kamatu za
određeni vremenski period.Vlasništvo nad njima se stiče ispunjenjem obaveza u novcu. Svaka

8
obveznica se sastoji iz plašta i kamatnih kupona. Prvi deo sadrži osnovne podatke o obveznici
kao što su oznaka da je ta hartija od vrednosti obveznica i koja je vrsta obveznice, naziv i
sedište emitenta, naziv i sedište kupca ili pak oznaku da glasi na donosioca, iznos na koji glasi
obveznica (nominalnu vrednost obveznice), visinu kamatne stope, datum i mesto plaćanja
kamate i glavnice (nominalne vrednosti), mesto i datum izdavanja, ime garanta (ako je
obveznica garantovana, procenat učešća u dobiti (ako je to učešće predviđeno), oznaku serije i
kontrolni broj obveznice, faksimil potpisa ovlašćenog lica i pečat emitenta. Kamatni kuponi
sadrže pak, osnovne podatke o samoj isplati kamate: oznaku serije i broj kupona, visinu
kamate, datum dospeća, mesto, datum i način plaćanja kamata kao i potpis ovlašćenog lica i
pečat emitenta. Ovaj drugi deo obeveznice je značajan zato što vlasnik odnosno imalac
obveznice isti mora pokazati emitentu, zajedno sa plaštom, kada dođe vreme za naplatu
kamate.
U skladu sa postojećom regulativom, emitent može da, umesto štampanja obveznice, izda
potvrdu koja bi sadržala iste elemente kao i plašt obveznice s tim što ona onda mora biti
overena od strane banke kod koje emitent ima otvoren depo račun.
Podela obveznica:
Prema roku dospeća, dele se na: kratkoročne – koje dospevaju na naplatu u roku koji je kraći
od godinu dana , dugoročne – koje dospevaju na naplatu u roku koji je duži od godinu dana.
Prema načinu označavanja vlasništva nad njima, dele se na: obveznice na ime – koje na
plaštu imaju navedeno ime kupca.
Takve obveznice se prenose na novog vlasnika indosiranjem - pismenim izjavljivanjem
vlasnika iste da svoje pravo prenosi na drugo lice, obveznice na donosioca – koje na plaštu
imaju navedeno da glase na donosioca, one se na neko drugo lice prenose prostom predajom.
Prema načinu na koji se ostvaruje pravo na kamatu, dele se na: obveznice bez kupona – kod
kojih se kamata isplaćuje odjednom – o roku dospeća i koje kao takve nemajU kamatne
kupone, obveznice sa kuponima – kod kojih se kamata isplaćuje peridično i koje kao takve
imaju kamatne kupone koji se moraju prezentirati prilikom njene naplate. Prema načinu
obračuna kamate, dele se na: obveznice sa fiksnom kamatom – kod kojih je kamata u
momentu kupovine poznata i ona je fiksna obveznice sa promenljivo(varijabilnom) kamatom
– kod kojih je kamatna stopa obveznice promenljiva i vezuje se za kamatnu stopu neke
kratkoročne hartije od vrednosti (a to je najčešće ona koja ima najniži kreditni rizik) ,
obveznice sa indeksiranom kamatom – kod kojih se fiksna kamata, u momentu isplate
koriguje indeksom rasta cena na malo ili nekim drugim ugovorenim indeksom. Prema
vremenu u kome se isplaćuje glavnica, dele se na: jednokratne obveznice – kod kojih se
glavnica (nominalna vrednost, vrednost na koju glase) isplaćuje odjednom – o roku dospeća ,
anuitetne obveznice – kod kojih se glavnica otplaćuje periodično.Prema načinu
obezbeđivanja otplate, dele se na: hipotekarne obveznice – kod kojih emitent zalaže svoju
imovinu kao garanciju da će obaveze po osnovu obveznica biti isplaćene njihovim imaocima.
Ukoliko emitent ne bude sposoban da iste izmiri izvršiće se prodaja te imovine i tako
omogućiti naplata potraživanja koja vlasnik ima prema izdavaocu obveznice ,garantovane
obveznice – za čiju isplatu o roku dospeća garantuje određeno pravno lice kao što je na primer
komercijalna banka, što znači da vlasnik obveznice može svoja potraživanja iz obveznice da
naplati od banke ukoliko emitent nema sredstava za isplatu svojih obaveza po osnovu
obveznica
negarantovane obveznice – kod kojih vlasnik svoja potraživanja po osnovu obveznice koju
poseduje može da naplati jedino od emitenta. Prema mogućnosti otkupa pre roka dospeća,
dele se na: opozive – koje u sebi sadrže pravo emitenta da ih otkupi pre roka dospeća, po
unapred utvrđenoj ceni koja je, po pravilu, veća od nominalne vrednosti obveznice ,
neopozive – koje u sebi ne sadrže pravo emitenta da ih otkupi pre roka dospeća. Prema tome
ko se javlja kao emitent obveznica, dele se na: državne obveznice – koje emituje država odn

9
ovlašćeni državni organ, radi obezbeđenja sredstava iz realnih izvora radi usklađivanja priliva
i odliva bužeta odnosno za pokriće trenutnih buđžetskih deficita kao i anticipativne buđžetske
potrošnje. municipalne obveznice (obveznice lokalnih organa vlasti) – koje emituju gradovi,
regioni, škole, univerziteti i sl. radi obezbeđenja potrebnih sredstava za finansiranje
budžetskog deficita lokalnih organa vlasti, za izgradnju škole, bolnice, uličnog osvetljenja,
sportskih objekata korporativne obveznice – koje emituju preduzaća bilo da su to javna
preduzeća, transportna i industrijska preduzeća, banke ili druge finansijske kompanije.

Skladišnica

Skladišnica je stvarno-pravna hartija koju izdaju ovlašćena skladišta kao dokaz da je roba
primljena na čuvanje.

Blagajnički zapis
Blagajnički zapis je vrsta hartije od vrednosti kojom se emitent obavezuje da će njenom
imaocu u roku dospeća platiti nominalnu vrednost naznačenu na hartiji. Blagajnički zapis
izdaje Narodna banka ili poslovna banka. Narodna banka izdaje zapise u cilju regulisanja
novčane mase u opticaju tzv. operacije na otvorenom tržištu. Prodajom blagajničkih zapisa
poslovnim bankama Narodna banka povlači novac sa tržišta. Rokovi dospeća ovih zapisa su
najčešće 15, 30 i 60 dana i imaju kamatnu stopu od 10 do 15 posto na godišnjem nivou.

Centralni registar hartija od vrednosti

 Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti jeste institucija koja vodi jedinstvenu
evidenciju zakonitih imalaca hartija od vrednosti i evidenciju o pravima iz tih hartija, kao i o
pravima trećih lica na hartijama od vrednosti. Centralni registar hartija od vrednosti obavlja i
poslove kliringa i saldiranja* transakcija zaključenih sa hartijama od vrednosti, odnosno vrši
prenos vlasništva nad hartijama od vrednosti istovremeno sa plaćanjem tako da ne može da se
dogodi situacija u kojoj neko proda hartiju od vrednosti i ne dobije novac. Centralni registar,
depo i kliring hartija od vrednosti a. d. Beograd je institucija na finansijskom tržištu, čiji je
osnovni zadatak da vodi evidenciju o vlasnicima hartija od vrednosti, da vodi evidenciju o
pravima koja proizilaze iz hartija od vrednosti (npr. pravo glasa, pravo na isplatu dividende,
pravo na isplatu kamate), kao i da vrši prenos vlasništva sa prodavca na kupca. Pored toga,
zaloga, odnosno založno pravo trećih lica na hartijama od vrednosti se konstituiše upisom u
Centralni registar hartija od vrednosti. Ovo je veoma dobar način za otklanjanje rizika banaka
u procesu kreditiranja, naročito zbog toga što se u slučaju neblagovremenog izvršenja obaveza

10
dužnika, založene hartije od vrednosti mogu lako prodati (bez sudske procedure). U
Centralnom registru je napravljen indirektan holding, što znači da svi klijenti otvaraju račune
preko članova Centralnog registra. Svi korisnici prelaze u ruke korporativnih agenata–članova
Centralnog registra koji će im elektronskim putem otvarati račune. Centralni registar hartija
od vrednosti je osnovan kao institucija za potrebe razvoja finansijskog tržišta u Srbiji.
Njegovo poslovanje obuhvata registraciju različitih vrsta hartija od vrednosti u koje spadaju:
obveznice, blagajnički zapisi i akcije koje nastaju iz procesa privatizacije koji se odvija u
Srbiji.

…………………………………………………….
*Kliring i saldiranje – radnje koje se obavljaju nakon realizacije naloga kupovine i prodaje, odnose se na
menusobno poravnavanje obaveza i potraživanja, kao i prenos prodatih hartija od vrednosti sa starog na novog
vlasnika i istovremeno prenos novca sa računa kupca na račun bivšeg vlasnika hartija od vrednosti.

11
Trgovina hartijama od vrednosti

Trgovina hartijama od vrednosti se vrsi na berzi. Berza je fizički i poslovno organizovan

prostor, na kome se po strogo utvrđenim pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem i
stranim sredstvima plaćanja. Berza je institucija finansijskog tržišta, ali je i sama po sebi
finansijsko tržište. Berze kao institucije organizovanog finansijskog tržišta kapitala,
predstavljaju samostalne organizacije koje poseduju sopstveni poslovni prostor (zgradu),
članstvo i poslovna pravila. Iako berze u promet ne unose svoje hartije od vrednosti, niti same
kupuju i prodaju hartije od vrednosti, one spadaju u finansijske institucije, ali nisu
intermedijarne finansijske institucije. Predmet trgovanja na berzi mora da bude tipiziran i
standardizovan kako bi bio lako zamenljiv, i time trgovina njime jednostavna, brza i efikasna.
Ovo omogućava odsustvo predmeta trgovanja sa mesta na kom se trguje. Članovi berze su
brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke. Prijem u članstvo berze vrši se na osnovu
podnetog zahteva i dokumentacije propisane aktima berze.
Trgovina se odvija po posebnim pravilima berze, obično potvrđenim od strane državne vlasti.
Na berzi se samo zaključuju poslovi, dok se isporuke i plaćanja odvijaju van berze. Pravila
trgovanja na berzi izrasla su iz običajnog trgovinskog prava i uobličavala su se zajedno sa
postepenim nastankom berze tokom razvoja tržišta i tržišnih odnosa. Ova pravila imaju
dvostruku funkciju: da obezbede standardizaciju predmeta trgovine i samih pravila trgovanja,
i da pruže zaštitu učesnicima u trgovanju.
Berza utvrđuje i publikuje cene hartija od vrednosti. Cene pojedinih hartija od vrednosti
utvrđuju se na bazi efektivne kupovine i prodaje, odnosno ponude i tražnje konkretne hartije
od vrednosti. Objavljujući pregled cena različitih hartija od vrednosti i zahtevajući da se
finansijski izveštaji preduzeća koja ih emituju učine dostupnim javnosti, berze omogućavaju
postojećim i perspektivnim ulagačima da procene rizik i rentabilnost svojih ulaganja i usmere
ih u skladu sa svojim preferencijama prema riziku i rentabilnosti
Berza je dužna da u svom poslovanju obezbedi: zakonito obavljanje trgovine na berzi, zaštitu
interesa učesnika na berzi, poštovanje pravila i standarda berze koji se odnose na ponašanje
učesnika na berzi, i informacije za javnost o svim činjenicama značajnim za rad berze.

12
Zaključak

Kroz prošlost, od kraja drugog svetskog rata pa do današnjeg vremena, svedoci smo stvaranja
odnosno pojava novih finansijskih instrumenata.

Glavne uzroke njihovih nastajanja možemo naći u potrebama tržišne ekonomije kao i u
globalizaciji svetske privrede koja je do te mere povezana,da jednostavno politička ili
privredna kretanja u jednoj zemlji mogu dovesti do veoma ozbiljnih posledica u drugim
zemljama.

Ako bi smo želeli da istaknemo karakteristike međunarodnih poslovnih finasija sa aspekta

tržišta kapitala, onda pre svega moramo reći da je razvoj i pojava novih hartija od vrednosti u
stalnom usponu.

Da bi se mogle iskoristiti sve prednosti i eliminisati slabosti finansiranja pomoću vrednosnih

papira, potrebno je stvoriti institucionalni okvir. A to se odnosi na postojanje organizovanog
tržišta kapitala (primarnog i sekundarnog), specijalizovanih institucija za posredovanje pri
emisiji (investicione banke), te postojanju organizovane društvene kontrole poslovanja s
vrednosnim papirima.

Našoj zemlji je potreban moderan i efikasan finansijski sistem, koji će bez poteškoća
komunicirati sa svetom, ali će istovremeno biti odraz naših potreba i našeg nivoa razvijenosti.
Potrebe naših privrednih subjekata će nakon okončanja procesa privatizacije privrede rasti a
upotreba hartija od vrednosti će imati presudan značaj.

Da bi se dostigli pomenuti ciljevi uslovi su stabilan novac, razvijena struktura finansijskih

institucija (komercijalne banke, štedionice i zajednički fondovi), finansijske kompanije,
raznovrsni brokeri i dileri, institucionalni investitori (penzioni fondovi ), osiguravajuća
društva i sl.

13
Literatura

Spirovic Jovanovic L.:Trgovinsko pravo:Medjunarodni naucni forum-Dunav reka saradnje

,Beograd, 2004
Zakon o trzistu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Sl. glasnik RS", br.
47/2006)
A.Karamesic-Berza- vodic kroz zapadno trziste
Bozidar Pavicevic I Miodrag Micovic-Hartije od vrednosti
www.crhov.co.yu
www.nbs.rs
Zakon o čeku ("Sl. list FNRJ" br. 105/46, "Sl. list SFRJ" br. 12/65, 50/71 i 52/73 i "Sl. list
SRJ" br. 46/96)
Zakon o menici("Sl. list FNRJ" br. 104/46, "Sl. list SFRJ" br. 16/65, 54/70 i 57/89 i "Sl. list
SRJ" br. 46/9
www.wikipedia.com

14