MESTO I ULOGA VLADE I PREDSEDNIKA U

UPRAVLJANJU SISTEMOM NACIONALNE

BEZBEDNOSTI
 Систем националне безбедности састоји се од управљачког и извршног дела.

 Управљачки део система националне безбедности чине Народна скупштина, председник

Републике, Влада и Савет за националну безбедност.

 Системом националне безбедности управљају највиши носиоци законодавне и извршне

власти, у складу са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и
потврђеним међународним уговорима, законом и другим прописима.

 Систем националне безбедности је под демократском и цивилном контролом коју

спроводе Народна скупштина, председник Републике, Влада, други државни органи и
јавност, у складу са законом.
Устав Републике Србије је Влади
прописао следеће надлежности:
1. утврђује и води политику,
2. извршава законе и друге опште
акте Народне скупштине,
3. доноси уредбе и друге опште
акте ради извршавања закона,
4. предлаже Народној скупштини
законе и друге опште акте и даје о
њима мишљење кад их поднесе
други предлагач,
5. усмерава и усклађује рад
органа државне управе и врши
надзор над њиховим радом,
6. врши и друге послове одређене
Уставом и законом.
ВЛАДА
ВЛАДА
 Устав Републике Србије
дефинише Владу као носиоца
изврђне власти тј. дат јој је јачи
положај у односу на
председника.
 Такође, обезбеђује материјална и
финансијска средства за потребе
система националне безбедности
и обезбеђује реализацију
међународних уговора и
споразума у области националне
безбедности.
 Влада утврђује и спроводи
политику националне
безбедности, спроводи
законе и доноси уредбе и
друге опште акте у области
безбедности. Она усмерава
и усклађује рад органа
државне управе и локалне
самоуправе, правних лица у
области остваривања
националне безбедности, у
складу са Уставом и
законом.
`

 Састав Владе ( Члан 10.):

Владу чине председник Владе, један или више потпредседника Владе и

ресорни министри. Влада може имати министре без портфеља.
Број потпредседника Владе и министара без портфеља одређује Народна
скупштина при сваком избору Владе, на предлог кандидата за председника
Владе.

 Министри (Члан 14.):

Министар може подносити Влади предлоге за уређивање питања из надлежности Владе и Народне скупштине и
захтевати да Влада заузме став о питању из његове надлежности.

Министар је дужан да обавештава Владу о свему што је битно за вођење политике и одлучивање Владе.

Министар је одговоран за спровођење програма и политике Владе, за одлуке и мере које је донео или
пропустио да донесе или предузме и за извршавање обавезних упутстава и посебних задужења која му је
одредио председник Владе.

Њихове дужности одрђује Народна скупштина при сваком избору Владе , на предлог кандидата за
председника Владе.
 Председник води и усмерава рад Владе.
 Влада ће континуирано пратити  Према члану 1. Закона о Влади:
спровођење Стратегије националне Она је нослац извршне власти у Републици Србији.
безбедности и, по потреби, предузимати
корективне мере ради обезбеђивања
заштите и остваривања националних
интереса и циљева. Такође, подносиће
годишњи извештај о њеном спровођењу, у
складу са законом.

 У парламентарном систему поделе власти, што је случај

у Србији, извршна власт је најчешће организована по
бицефалном принципу и њу сачињавају шеф државе и
влада.

• Влада као орган извршне власти има самостална овлашћења једино у парламентарном систему власти.
Члан7. : Влада је у оквиру својих надлежности самостална
Влада је одговорна Народној скупштини за вођење политике Републике Србије , за извршавање закона и
других подзаконских аката Народне скупштине , за стање у овим областима из сфере надлежности и за рад
органа државне управе.
• Члан 9. се односи на јавност рада Владе.

 Члан 9. :
Рад Владе је јаван.
Влада је дужна да јавности омогући увид у свој рад , према закону
којим се утврђује слободан приступ информацијама од јавног значаја и
пословању Владе.

 Безбедносна функција је традиционално поље рада владе- није

више пуки извршилац закона из обласи одбране и безбедности већ
КРЕАТОР БЕЗБЕДНОСНЕ ПОЛИТИКЕ.
 Члан Владе не може бити посланик у Народној
скупштини.

 Član 11.:
Члан Владе не може бити на другој јавној функцији у државном органу, органу аутономне покрајине, општине,
града, града Београда, нити вршити делатност која је по закону неспојива с дужношћу члана Владе, нити створити
могућност сукоба јавног и приватног интереса.

Члан Владе дужан је да се у свему повинује прописима којима се уређује сукоб интереса при вршењу јавних
функција.
 Члан 15. Izbor Vlade
Владу бира Народна скупштина после
сваког конституисања, на предлог
кандидата за председника Владе.

Народна скупштина одлучује о избору

Владе у целини.

Влада је изабрана већином гласова од  Члан 16. Početak i prestanak mandata Vlade
укупног броја народних посланика.
Мандат Владе тече од полагања заклетве пред Народном
скупштином.

Заклетва гласи: "Заклињем се на оданост Републици Србији и

својом чашћу обавезујем да ћу поштовати Устав и закон, да ћу
дужност члана Владе вршити савесно, одговорно и предано и
бити посвећен очувању Косова и Метохије унутар Републике
Србије".

Влади престаје мандат са престанком мандата Народне

скупштине, изгласавањем неповерења, неизгласавањем
поверења, оставком Владе, изгласавањем неповерења
председнику Владе и оставком председника Владе.
  Влада је стриктно подређена народној скупштини

 Влада је потпуно одвојена од председника Републике који нема никакве

директне контролне механизме над радом Владе. Председник предлаже
Народној скупштини мандатара за састав Владе, и ту се његове директне
надлежности у вези са Владом исцрпљују.

 Члан 20.: Ostavka predsednika Vlade  Члан 23.: Ostavka ministra

Председник Владе може поднети оставку, коју упућује Министар може поднети оставку, коју
председнику Народне скупштине и о којој обавештава упућује председнику Владе, а коју
председника Републике и јавност. председник Владе прослеђује
председнику Народне скупштине.
Народна скупштина на првој наредној седници без расправе
прима к знању да је председник Владе поднео оставку и тиме Народна скупштина на првој наредној
Влади престаје мандат. седници без расправе прима к знању
да је министар поднео оставку и тиме
Председник Владе може образложити оставку у Народној му престаје мандат.
скупштини.
Министар може образложити оставку у
На подношење оставке целе Владе сходно се примењују одредбе Народној скупштини
о подношењу оставке председника Владе.
• У највећој мери креира политику националне безбедности. Политика националне безбедности
се креира кроз општу државну политику. Надлежности које јој даје Устав омогућавају јој да се
афирмише као главни субјекат који води безбедносну политику земље што не значи да у томе
није ограничена.

• Законодавство које је у надлежности Народне скупштине

и врховно командовање Војске Србије које је у
надлежности председника.
  Влада у области одбране нарочито:  У ратном и ванредном стању Влада
спроводи одлуке Народне скупштине и
1) подноси Народној скупштини заједно с председником Републике председника Републике.(додати из
предлог за проглашење ратног и ванредног стања; књиге)

1 a) усваја Процену војних и невојних изазова, ризика и претњи по

безбедност земље, на предлог министра одбране;

2) предлаже Народној скупштини усвајање Стратегије националне

безбедности Републике Србије, Стратегије одбране Републике Србије и
Дугорочног плана развоја система одбране Републике Србије;

2а) доноси акционе планове за спровођење Стратегије националне

безбедности Републике Србије и Стратегије одбране Републике
Србије;

3) усваја Стратегијски преглед одбране Републике Србије и

Средњорочни план и програм развоја система одбране, на предлог
министра одбране;

4) усваја План одбране Републике Србије, осим Плана употребе Војске

Србије и Плана мобилизације Војске Србије;
5) предлаже Народној скупштини доношење закона из
области одбране, безбедности и Војске Србије;
 • Улога Владе у Сваету за националну безбедност: • У закону о Војсци Србије у члану
1.Већину чланова чине представници Владе 17. се одређују надлежности
2.Канцеларију Савета образује Влада- служба Владе министра одбране.

• У области руковођења полицијом , Влада Републике Србије, такође, има значајна

овлашћења, која остварује преко Министарства унутрашњих послова, које се налазе у
њеном саставу, али и н епосредно путем издавања наређеја министру, у складу са Законом
о полицији и другим законима којима се регулише одржавање јавног реда и мира, борба
против криминала и деловања у ванредним ситуацијама.
 KVIZ ZNANJA
1. Ko je aktuelni potpresednik Vlade I 4. Koje od sledećih ovlašćenja prem Ustavu Republike
ministar odbrane? Srbije je u nadležnosti Vlade?
1. Siniša Mali 1. Daje pomilovanja i odlikovanja
2. Tomislav Momirović 2. Ukazom proglašava zakone, u skladu s Ustavom
3. Miloš Vučević 3. Donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona

2. Da li član Vlade može biti poslanik u 5. Ko je aktuelni ministar gradjevinarstva, saobraćaja i

Narodnoj skupštini? infrastrukture?
1. Rade Basta
1. Da 2. Goran Vesić
2. Ne 3. Tomislav Žigmanov

3. Ko je aktuelni ministar unutrašnjih 5. Da li je tačno da Vlada Republike Srbije postavlja i

poslova? razrešava direktora Bezbednosno-informativne agencije?
1. Bratislav Gašić 1. Ne
2. Aleksandar Martinović 2. Da
3. Branko Ružić
 PREDSEDNIK

 Уставни поредак у Србији је заснован на начелу

бицефалне егзекутиве: извршна власт је подељена
између Владе (као колективног органа) и
председника( као инокосног органа)

 Мандат председника:
-Председник се бира на непосредним изборима ,
тајним гласањем.
-Изборе расписује председник Народне скупштине.
-Приликом ступања на дужност полаже се заклетва.
-Нема право обављања других јавних и
професионалних делатности.
-Мандат председника престаје ОСТАВКОМ или
РАЗРЕШЕЊЕМ.
-Мандат траје 5 година
Улога у Систему националне безбедности:
-однос Владе и председника
-ЈАЧА улога владе ,али преседник Републике Србије има знатно већа
овлашћења у односу на председнике у класичним парламентарним
државама.

 Стратегија националне безбедности усвојена 27.12.2019.(проширивање

улоге председника у односу на Стратегију из 2009.)

 ВЕЛИКИ ПОЛИТИЧКИ ЛЕГИТИМИТЕТ председника.

 Положај председника у Систему националне безбедности је одређен
његовим ОПШТИМ УСТАВНИМ ПОЛОЖАЈЕМ.

 У Систему националне безбедности председник има најјача

овлашћења:
1.Командовање Војском Србије
2.Председавање Саветом за националну безбедност.
-"врховни војни командант.

 Овлашћења председника у складу са чланом 112. Устава:

1.Представља Републику Србију у земљи и иностранству;

2.изражава државно јединство;
3.указом проглашава законе , у складу са Уставом;
4.предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе;
5.предлаже Народној скупштини носиоце функција у складу са Уставом и
законима;
6.поставља и опозива указом амбасадоре РС на основу предлога владе;
7.прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника;
8.даје помиловања и одликовања;
9.врши и друге послове одређене Уставом..
• У складу са Законом командује Војском и поставља ,унапређује и разрешава официре Војске Србије.

-баланс у односу на овлашћења владе.

-експлицитна надлежност унапређивања и разрешавања официра Војске Србије којом председник добија
ИСТИНСКУ МОЋ у командовању војском.
-поставља и разрешава Начелника Генералштаба, као и директоре Војно -безбедносне агенције и Војно-
обавештајне агенције(ако се ради о војним лицима).

• Председавање Саветом за националну безбедност.

-реална моћ се додатно шири због именовања СЕКРЕТАРА САВЕТА за националну безбедност.
• Руководи Војском у складу са Законом о Војсци и Законом о одбрани.
  Веберов "Харизматски вођа" у пракси често
 Члан 17.Закона о Војсци прописује следеће
обавља послове и ван његових законских и
надлежности председнику:
уставних овлашћења.
1.одлучује о употреби Војске Србије и командује
Војском Србије у рату и миру;
2.утврђује основе развоја и опремања Војске
Србије;
3.утврђује основе мирнодопске и ратне
организације Војске Србије;
4.одређује родове и службе Војске Србије ,на
предлог Министра одбране;
5.уређује систем командовања у Војсци Србије и
прати спровођење система командовања;
6.усваја План употребе Војске Србије и наређује
њену употребу;
7.доноси смернице за изградњу оперативне и
функционалне способности Војске Србије,на
предлог министра одбране;
8.поставља и разрешава начелника
Генералштаба,уз мишљење министра одбране;
 На основу надлежности које су му Законом о војци додељене, председник РС
има веома значајне законске инструменте на основу којих може на ефикасан
и ефективан начин да оствари врховно командовање Војском Србије. Поред
командовања ВС, Закон о одбрани у члану 11 председнику Републике
одређује следеће надлежности:
1) Подноси заједно с Владом Народној скупштини предлог за проглашење
ратног и ванредног стања;
2) Даје сагласност на нацрт основних докумената развоја;
3) Усваја Доктрину ВС, на основу предлога министра одбране и даје
сагласност на нацрт осталих основних стратегијско-доктринарних
докумената;
4) Наређује спровођење Плана одбране РС
5) Усваја План мобилизације ВС;
6) Наређује спровођење мера приправности, општу и делимичну
мобилизацију;
7) Усваја План употребе ВС и наређује њену употребу;
8) Доноси смернице за изградњу оперативне и функционалне
способности ВС;
9) Поставља и разрешава начелника Генералштаба ВС, уз мишљење
министра одбране;
10) Врши и друге послове одређене законом;
 За обављање послова из става 1. Овог члана председник РС доноси: указе
,директиве, наређења, наредбе, смернице, одлуке, правила и друга акта.
Председник РС образује војни кабинет за послове из своје надлежности у
области одбране.

 Председник своја овлашћења у области одбране може

пренети на министра одбране, осим у случају одлучивања о употреби ВС,
одлучивања о постављењима,унапређењима и разрешењима официра
која су у надлежности председника на основу закона. Из горе наведених
законских одредби се види да председник има веома широка и значајна
овлашћења у руковођењу и командовању ВС и целокупним СО РС.

 Веома важна надлежност председника у командовању ВС је

одлучивање о најзначанјијим кадровским решењима (став 9).
  Уставна процедура за проглашење ратног и ван.стања такође даје
председнику значајна овлашћења. Наиме, председник РС заједно са
председником Владе овлашћен да Народној скупштини поднесе предлог
за увођење ратног и ван.срања.

 Међутим, у доношењу одлуке о мобилизацији или употреби војске он је потпуно

самосталан и за те одлуке му није неопходно мишљење других органа. Оваквим
законским одредбама се поштује принцип једностарешинства и субординације, који је
један од кључних принципа.

 У председничком систему власти председник се бира непосредно од

стране бирача, а у парламентарном систему он се бира у парламенту и има
мањи утицај од непосредно изабраног председника. Пракса РС као и у
многим другим државам практикује полупредседнички систем у коме се
председник бира на непосредним изборима. У савременим државам
разликује се моноцефална,бицефална и мешовита извршна власт.

 Пример моноцефалне је САД у којима се извршна власт поверава

председнику САД-а. Председник у моноцефалном систему поред
врховног командовања у својим рукама држи у целокупан систем
нац.безбедности.
 О бицефалној извршној власти говоримо када постоје два органа
председник и влада, од којих сваки има сопствену надлежност из области
извршне власти. Оваква организација је типичан пример извршне власти у
парл.систему. Пример мешовитог облика је Француска. Француска влада
утврђује и води националну политику, али јој се у вршењу одређених
функција прикључује и председник.

 Опредељујући се за начело поделе власти и модел бицефалне егзекутиве,

Устав РС из 2006 године утврдио је релативно слабу позицију председника
упркос чињеници да се он бира на непосредним изборима. Међутим
улога председника у систему на.безбедности је веома значајна. Пре свега
он командује ВС, унапређује и разрешава највише официре, наређује
мобилизацију и употребу војске, доноси сва документа која су неопходна
за развој,мобилизацију и употребу ВС. Он такође преседава Саветом за
нац.безбедност као најважнијим управљачким телом у целокупном
систему нац.безбедности,што улогу председника чини изузетно значајном.
 DISKUSIJA

1. Šta mislite o odlikovanjima koje je 2. Da li su sve dosadašnje odluke

predsednik dodelio kapetanima na KiM predsednika u vezi rata u Ukrajini bile
povodom podnošenja ostavki? opradane i prave uprkos pritiscima sa svih
strana?
• Nataša Mitrić 149/19
• Tamara Novaković 33/19
• Nikolina Ilić 18/19
• Teodora Tomić 111/18