Pravni fakultet u Nišu

Predmet: Osnovi prava Evropske Unije

PRIDRUŽIVANJE I ČLANSTVO U
EVROPSKOJ UNIJI
(seminarski rad)

Mentor Student
Prof.dr Zoran Radivojević Ilić Aleksandra
Br.ind. 189/11

NIŠ, 29.april 2015.

SADRŽAJ:
1.Uvod……………………………………………………………………….…..02
2.Od pridruživanja do pristupanja EU………………………………….….03
3.EU i pridruživanje…………………………………………………………...03
3.1.Pravna osnova za zaključivanje sporazuma o pridruživanju…...04
3.2.Procedura za zaključivanje sporazuma o pridruživanju………...05
3.3.Drugi elementi za pridruživanje EU……………………………….…07
4.Vrste pridruživanja EU……………………………………………………..08
4.1.Pridruživanje prekomorskih zemalja i teritorija…………………...08
4.2.Pridruživanje evropskih mediteranskih država…………… ..……09
4.3.Pridruživanje članica EFTA…………………………..………….……09
4.4.Pridruživanje država Centralne i Istočne Evrope…………………11
4.5.Pridruživanje država Zapadnog Balkana……………………..….…11
5.Zaključak………………………………………………………………...……13
6.Literatura………………………………………………………………….…..14

1
1.Uvod

Evropska unija (EU) je jedinstvena međuvladina i nacionalna zajednica evropskih

država,nastala kao rezultat procesa saradnje i integracije,koji je započeo 1951.godine
izmedju 6 država (Francuska,Nemačka,Holandija,Belgija,Luksemburg i Italija).
Evropska unija danas broji 28 država članica. Prostire se na 4.381.324 km kvadratnih,a
broji oko 508 miliona stanovnika.1
Kovanica Evropska unija,pojavljuje se početkom XVII veka,sa prvim zamislima o
povezivnju i saradnji svih država,ili bar nekih drzava u Evropi. U terminologiji Evropskih
zajednica ovaj naziv je korišćen da označi jedan novi,viši stadijum integracionih procesa
u odnosu na postojeći komunitarni model. Ipak,kao institucionalna tvorevina Evropska
unija nastaje tek 1993.godine,stupanjem na snagu Ugovora o Evropskoj uniji,koji se
prema mestu gde je usvojen tekst,kolokvijalno naziva Ugovor iz Mastrihta. Novonastala
tvorevina,Evropska unija ,nije ukinula samostalnost tri postojece zajednice. One su
sacuvale svoj pravni subjektivitet zasnovan na posebnim osnivackim ugovorima .
Istovremeno,Ugovor o EU je kreirao formalnopravnu vezu iymedju zajednica ,kao I
izmedju zajednica I ZSPPB I SPUP.2

1
Videti> hr.m.wikipedia.org/wiki/Europska_unija
2
V.Knežević-Predić/Z.radivojević;Kako nastaje i deluje pravo EU;Beograd,2009;str.17.

2
2.Od pridruživanja do pristupanja EU

Put jedne države u pravcu stvaranja punopravnog članstva u EU se može podeliti na

nekoliko faza. Da bi jedna država uopšte mogla da postane članica EU,neophodno je
da prođe kroz 2 faze: 1)faza pridruživanja 2)faza pristupanja. Nakon podnošenja zhteva
za članstvo Savetu, Komisija sprovodi anlizu sposobnosti države u ispunjavanju zadatih
kriterijuma. (Kopenhaskih kriterijuma i kriterijuma iz Mastrihta),kao i ostalih uslova
pristupanja Uniji. Ukoliko Komisija zaključi da je sposobnost posmatrane države za
članstvo u EU na zadovoljvajucem nivou,Komisija donosi pozitivnu ocenu. Sledeća
bitna faza se ogleda u usvajanju pretpristupne strategije sa ciljem da se izvrše
adekvatne pripreme države za članstvo u EU. Pretpristupna strategija se sastoji od
raznovrsnih instrumenata u koje spadaju sporazumi o pridruživanju,raznovrsna
evropska partnerstva,fondovi predpristupne pomoći uz odgovarajuće programe i dr. Po
otvaranju pregovora o ulasku u EU ,sledi analitičko i sistematsko uskladjivanje vazećeg
nacionalnog zakonodavstva te države po poglavljima pravnih tekovina EU(Aquis
communautaire). Da bi usvojila mišljenje, Komisija najpre treba da stekne uvid u stepen
ostvarenih reformi i usklađenosti domaćeg sa evropskim zakonodavstvom . U te svrhe
Komisija priprema Upitnik i prosleđuje ga državi koja je podnela zahtev za članstvo.
Pozitivan izveštaj Komisije o usklađenosti zakonodavstva predstavlja osnovu za
tzv.otvaranje svih poglavlja. Nakon toga sledi proces pregovaranja o pristupanju u
EU,nakon kojeg se,ispunjavanjem zadatih uslova pristupa privremenom zatvaranju
poglavlja . Po završavanju pregovora o svim poglavljima pravnih tekovina EU,sledi
sklapanje Sporazuma o pristupanju EU,čija ratifikacija dovodi do punopravnog članstva
u EU.3

3
Videti> www.vps.ns.ac.rs>Materijal>mat11876

3
3.Evropska unija i pridruživanje

Evropska unija kao regionalna integracija danas je dostigla takav stepen povezanosti
među svojim članicama da je,upravo zbog toga veoma teško definisati šta unija jeste.
Evropska unija se može pomatrati kao veoma specifična međunarodna organizacija
koja ima obeležja pravnog lica i naročito pravo na zaključivanje sporazuma. 4

3.1.Pravna osnova za zaključivanje sporazuma o

pridruživanju

Zajednica može da zaključuje sa trećim državama ,grupom država ili međunarodnim

organizacijama,sporazume o pridruživanju. Sporazumi o pridruživanju predstavljaju
najviši oblik saradnje koju Unija može imati sa trećim državama. Ova saradnja nije
oraničena geografskim ,ekonomskim političkim ili pravnim preduslovima.
Sporazum o pridruživanju je međunarodni ugovor između EU,pravno precizno Evropske
Zajednice i treće države kao dve ravnopravne strane. Sadržaj,cilj ili način pridruživanja
čini osnovu ovog pridruživanja i predstavlja stvar dogovora između strana ugovornica.
Pravna osnova za zaključivanje sprazuma o pridruživanju je član 310.Ugovora o EC.
Odredbom ovog člana predviđa se uspostavljanje pridruživanja unije sa jednom ili više
država ili međunarodnih organizacija ,sa međusobnim pravima i
obavezama,zajedničkim nastupanjem i posebnim postupcima. Jedinstvenim evropskim
aktom je predviđeno da da ovi sporazumi moraju da budu odobreni apsolutnom
većinom glasova Evropskog parlamenta.Ugovor o osnivanju EEC pominje još jednu
formu pridruživanja ,koja se odnosi na vanevropske zemlje i teritorije koje su u
momentu stvaranja EEC imale posebne odnose sa državama osnivačima Zajednica .
Pravni osnov za uspostavljanje ove vrste pridruživanja jeste Četvrti deo Ugovora o
osnivanju EEZ,pod nazivom Pridruživanje prekomorskih zemalja i teritorija. 5

4
T.Miscević,Pridruživanje EU,Beograd,2005,str41
5
Ibidem

4
 3.2.Procedura za zaključivanje sporazuma o pridruživanju

Procedura predviđena za zaključivanje međunarodnih sporazuma koje EU Zaključuje sa

trećim državama ili međunarodnim organizacijama pa i sporazuma o pridruživanju jeste
ona koju predviđa član 300.Ugovora o EZ. Taj član je pretrpeo dosta izmena od
Rimskog ugovora do sporazuma iz Mastrihta.U svom originalnom obliku u ugovoru o
osnivanju EEZ,tadašnji član 228.je predviđao da da pregovore o zaključivanju
međunarodnih sporazuma ,pa i onih kojima se uspostavlja pridruživanje ,vodi
Komisija ,a da ih zaključuje Savet,posle konsultovanja sa Evropskim parlamentom.
Istovremeno je bila dopuštena mogućnost da Savet,Komisija ili država članica traže
mišljenje Suda pravde o usklašenosti sporazuma sa odredbama Rimskog ugovora,a
ako je mišljenje negativno ovakav sporazum bi mogao da stupi na snagu samo u skladu
sa procedurom predviđenom za izmene i dopune osnovnog ugovora.U drugom stavu
istog člana,bilo je predviđeno da će sporazumi,zaključeni po ovoj proceduri ,obavezivati
kako organe EEZ tako i njene države članice. JEA uvodi novine ,obzirom na to da se
zahteva da za zaključenje sporazuma o pridruživanju EZ i trećih država ili
međunarodnih organizacija mora neophodno postojati pristanak Evropskog
parlamenta,koja se donosi apsolutnom većinom glasova.Ugovor iz Mastrihta ovu
proceduru čini veoma složenom i takva situacija se održala do dana današnjeg. Pre
svega došlo je do prenumeracije člana,i zato danas govorimo o članu 300 Ugovora o
EZ.Procedura je sledeća: najpre Komisija podnosi preporuke savetu o potrebi
zaključivanja odrešenih sporazuma,savet ovlašćuje Komisiju da započne pregovore
koja ih vodi na osnovu Direktiva i u dogovoru sa novostvorenim komitetima,odnosno
odborima.Same sporazume zaključuje Savet koji odlučuje kvalifikovanom većinom,na
predlog Komisije. Stav 3.člana 300.predviđa konsultovanje sa Evropskim
parlamentom,a ako izostane mišljenje,savet može sam da donosi odluke.
Međutim,dobijena sasglasnost Evropskog parlamenta je neophodna za zaključivanje
četri vrste sporazuma:
1) sporazuma predviđenih članom 310 (sporazumi o pridruživanju);
2) sporazuma koji stvaraju specifičan institucionalan okvir;

5
3) sporazuma sa značajnim budžetskim uticajem na Uniju;
4) sporazuma koji podrazumevaju izmenu propisa usvojenih u skladu sa procedurom iz
člana 251.
Novina predstavlja i stav 5.koji predviđa da kada Savet želi da zaključi sporazum koji bi
značio izmene osnovnog ugovora,te izmene moraju da se uvoje prema pravilima za
izmenu ovog Ugovora ,predviđenoj prema članu 48.Ugovora o EU. Izmene usvojene u
Mastrihtu kao tačke 6. I 7.zadržavaju odredbe ranijih ugovora i daju mogućnost traženja
mišljenja Suda pravde o usklađenosti predloga sporazuma sa odredbama ugovora kao i
obaveznost ovih sporazuma za sve organe EU i države članice.
Sporazume o pridruživanju u smislu člana 310.Rimskog ugovora ,zaključuje,dakle Savet
misnistara,pošto prethodno dobije saglasnost evropskog parlamenta,dok dok pregovore
o usklađivanju teksta sporazuma vodi Komisija. Veoma je interesantno učešće
Evropskog parlamenta u procesu zaključivana međunarodnih sporazuma.Originalnoje
traženo samo konsultovanje parlamenta u slušajevima zaključivanja sporazuma o
pridruživanju i to neposredno pre zaključivanja sporazuma. Za sve druge međunarodne
sporazume koji su predviđeni osnovnim ugovorima Zajednice nije bilo potrebno
konsultovati Parlament. Međutim veoma brzo je stvorena interna procedura ,po kojoj je
Savet dobrovoljno pristao da informiše Evropski parlament pre započinjanja pregovora
sa trećim državama ,a ne tek neposredno pre zaključivana sporazuma o pridruživanju.
Kao dodatni napor za što šire uključivanje Parlamenta u zakonodavnu delatnost EZ
,Evropski savet je zaključio da Evropski parlament treba da bude konsultovan pre
zaključivanja svih značajnijih međunarodnih sporazuma.JEA ide dalje po ovom pitanju
pa je članom 9.uveo obavezu pristanka Evropskog parlamenta kao neophodnu za
zaključivanje sporazuma o pridruživanju. Saglasnost predstavlja faktički uslov za
zakljčivanje međunarodnih sporazuma. Po zaključenju svakog sporazuma o
pridruživanju Evropski parlament donosi rezolucije kojima se izjašnjava u pogledu
pravilnosti sprovedenog postupka i saglasnosti postignutih rešenja sa osnovnim aktima
organizacije. Ugovor iz Mastrihta potvrđuje ovaj stepen učešća Evropskog parlamenta
u procesu odlučivanja. Što se tiče Komisije u procesu odlučivanja član 300.i član 310.se
u potpunosti razlikuju. Dok prvi u potpunosti razvija ulogu Komisije u ovom
procesu,drugi je i ne pominje.

6
Dve osnovne osobenosti člana 300su to da on obezbeđuje da će ugovor zaključen u
skladu sa ovom odredbom biti obavezujući kako za organizaciju,tako i za njene članice i
da on stvra i odgovarajuću proceduru kojom dozvoljava Komisiji,Savetu ili državi članici
da zatraži mičljenje suda pravde o kompatibilnosti ,usklađenosti sporazuma sa
osnovnim ugovorima organizacije.

3.3 Drugi elementi pridruživanja EU

U specifičnu orgaizaciju,kakva je EU,nije se jednostavno uključiti niti je to dobro da

država bez velikih priprema postane njena članica . Pripremajući se za
članstvo,sklapajući sporazume sa Unijom,pre svega sporazume o pridruživanju,država
ipak mora da prihvati neki minimum osnovnih principa na kojima počiva EU. Ta
politika ,da Unija svoje ugovorne odnose određuje stepenom ispunjenosti osnovnih
principa na kojima počivaju moderne evropske demokratije ,naziva se politika
uslovljavanja. S jedne strane postoje uslovi,tj kriterijumi koji se moraju poštovati,a sa
druge strane finansijska pomoć koja je uslovljena tim kriterijumima,dva su osnovna
elementa koja prate pridruživanje. Svaki od različitih vrsta sporazuma koji su zaključeni
na osnovu iste pravne osnove ,razlikuje se po detaljima svoga cilja,sadržaja i novinama
koje donosi sa sobom. Ono što sve te sporazume ipak objedinjava je cilj
pridruživanja,,koji je definisan kao postupna liberalizacija trgovine ugovornih strana koja
kao svoj krajnji cilj ima uključivanje pridruženih evropskih zemalja na zajedničko tržište
EU,ali davanje u izgled članstva Uniji. Pridruživanje EU omogućava da suverene države
ali i međunarodne organizacije da sa EU uspostave takav odnos gde će obe strane
imati kako prava tako i obaveze. Za praćenje ispunjavanja obaveza iz sporazuma o
pridruživanju zadužuje se nova institucionalna struktura koja se njima stvara. Posebno
mesto zauzimaju izvršni organi pridruživanja koji imaju najveća ovlašćenja u
implementaciji odredaba sporazuma o pridruživanju. Njihov značaj leži u tome da su da
su odluke ovih organa obavezne kao i neophodnoj jednoglasnosti njihovih članovau
svim akcijama koje preduzimaju. Vrlo važan segment pridruživanja je finansijska pomoć
Unije pridruženoj državi. Pored sopstvene trgovinske liberalizacije ,ovo je najvažnija

7
 obaveza koju sporazumom o pridruživanju na sebe preuzima Unija. Veoma značajna
karakteristika sporazuma o pridruživanju koje Unija zaključuje sa trećim državama jeste
pristup u ostvarivanju obaveza iz sporazuma kroz faze ,odnosno postupno.

4.Vrste pridruživanja EU

EU ne poznaje samo jednu vrstu pridruživanja . Prema odredbama osnovnih ugovora

EU koji predviđaju uspostavljanje posebnih odnosa sa državana nečlanicama u formi
pridruživanja ,mogu da se klasifikuju dve osnovne grupe:
1) pridruživanje na osnovu Dela IV,članova 182-188,Ugovora o osnivanju EZ-pridruživanje
vanevropskih zemalja i teritorija koje su u momentu stvaranja EEZ imale posebne
odnose sa Belgijom,Francuskom,Holandijom i Italijom.Reč je posebnom obliku
trgovinske i privredne saradnje i pomoći za razvoj ovim zemljama,ali bez mogućnosti
njihovog stupanja u članstvo Unije.
2) Pridruživanje na osnovu člana 310.Ugovora o osnivanju EZ. Predviđena je mogućnost
zaključenja sporazuma o pridruženju sa trećom državom ,grupom država ili
međunarodnim oragnizacijama. Status pridružene države ne znači i raspolaganje
posebnim pravima i obavezama koje su vezane za članstvo. Veza koja postoji između
pridruženih zemalja i EU je ugovorni odnos dva ugovorna partnera sa posebnim
pravima i obavezama i sa stvaranjem posebnih organa koji imaju zadatak da se brinu o
ostvarivanju pridruživanja.

4.1.Pridruživanje prekomorskih zemalja i teritorija

Prilikom stvaranja EEZ ,četiri njene tadašnje članice ,obavezale su se da će joj pridružiti
svoje prekomorske teritorije,koje se inače nalaze van Evrope,koje su u to vreme bile u
okviru njihove kolonije Za vreme pregovora o stvaranju EEZ ,održanih u Veneciji
1956.godine,Francuska je prva naglasila načelo pridruživanja kao posebnu kao
posebnu vrstu odnosa sa afričkim zemljama ,a ideju je podržala Belgija. Pošto nije bilo
moguće uključivanje prekomorskih teritorija u EEZ,zapravo odredbe osnivačkih akata se

8
 nisu mogle odnositi na teritorije koje su van Evrope ,kao odgovor na potrebe veze
između novostvorene organizacije i prekomorskih teritorija stvoren je institut
pridruživanja nesamoupravnih teritorija . on u sebi sadrži dva vida saradnje između EEZ
i pridruženih zemalja:
1) stvaranje širokog polja za privrednu sradnju ,u kojoj bi trgovina bila koliko je to moguće
slobodna,
2) obezbeđivanje pomoći za razvoj pridruženih zemalja ,uglavnom preko fonda posebno
ustanovljenog za te svrhe(Evropski fond za razvoj).

4.2.Pridruživanje evropskih mediteranskih država

Sporazumi o pridruživanju evropskih država koje pripadaju regionu

mediterana:Grčke,Turska,Kipar i Maltasu kao i svi ostali sporazumi o pridrživanju
istovremeno ugovori ekonomskog i političkog sadržaja. Inicijativu za uspostavljanje ove
grupe pridruživanja svakako su diktirale ekonomske potrebe ovih država. S druge
strane i tri zajednice imale su neposrednih interesa za pridruživanje ovih zemalja,jer su
ovo države koje tradicionalno pripadaju interesnoj sveri Zapadne Evrope ,pa je
pridruživanje u stvari,samo institualizacija odnosa koji vekovima postoje na ovim
prtostorima . Time se potvrđuje da pored geografskog i drugi bitan element mora da
postoji,a to je politički interes koji država iskazuje da postane blizak partner organizacije
,a da pri tome ne mora da postane njena članica i ona vrsta interesa koji ima
međunarodna organizacija kako bi uspostavila odnose sa nekom zemljom koja nije
njena članica. Ove države nisu mogle da postanu članice tri Zajednice u momentu
njihovog osnivanja kako zbog ekonomske situacije ,tako i zbog činjenice da se u njima
na vlasti nalazi autokratski režimi.

4.3.Pridruživanje članica EFTA

Evropsko udruženje slobodne trgovine (EFTA) osnovano je 1960. godine

Stokholmskom konvencijom. Zemlje osnivači bile su Austrija, Danska, Norveška,
Portugal, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija, a naknadno su im se priključili Island i

9
Finska. EFTA danas broji četiri članice: Republika Island, Kneževina Lihtenštajn,
Kraljevina Norveška i Švajcarska Konfederacija. Ostale prvobitne članice napustile su
EFTA po pristupanju Evropskoj uniji (EU). EFTA je zaključila 18 sporazuma o slobodnoj
trgovini (npr. Albanija, Kanada, Čile, Hrvatska, Egipat, Izrael, Liban, Makedonija,
Meksiko, Singapur, Srbija...), a trenutno vodi pregovore sa još 6 država i carinskih
teritorija.6
Poseban,veoma visok ugovorni tretman i blisku ugovornu vezu,kao i status
najznačajnijeg ugovornog partnera u ovom momentu dobijaju preostale članice EFTA-
a.Ovakav statu članice EFTA dobijaju na osnovu Ugovora O Evropskom ekonomskom
prostoru. Naime,sporazum EEA,stvara uslove za mnogo bližu ekomsku saradnju
između dve zapadnoevropske grupacije;za one države Efta koje žele članstvo u Uniji
uspostavljena saradnja znači olakšavanje tog procesa ,jer se već na osnovu
Sporazuma EEA zahteva da članice EFTA usvoje mnoge mere i standarde EU. Za
ostale zemlje EFTA koje ne žele članstvo u Uniji,Sporazum je povrda povlašćenijeg
položaja koje one uživaju na unutrašnjem tržištu EU.
Sporazum o EEA su potpisale EZ i dvanaest država članica Unije,a u ime EFTA njenih
tadašnjih sedam država članica. Tako su ugovorne strane EZ ,države članice EU i
države Članice EFTA ,te Sporazum spada u grupu mešovitih sporazuma jer se
zaključuje na osnovu različite procedure. Sporazum se sastoji od 129.članova
razvrstanih u u 9 delova :pored ciljeva i principa Sporazuma,tu su i delovi koji se odnose
na slobodu kretanja roba,ljudi,usluga i kapitala;konkurenciju;odredbe koje se uopšteno
odnose na 4osnovne slobode ;saradnja predviđena van četiri slobode ;institucionalne
odredbe ;finansijski mehanizam i deo o opštim i završnim odredbama. Odnos koji je
uspostavljen Sporazumom o EEA zasnovan je na bliskoj geografskoj i političkoj a pre
svega privredenoj povezanosti zemalja ugovornica. Njime se iako ne predviđa stvaranje
carinske unije ,omogućava uključivanje članica EFTA na jedinstveno tržište EU. Na
osnovu ovog sporazuma stvara se jedinstveni ekonomski evropski prostor ,koga
sačinjavaju zemlje ugovornice ,i koji predstavlja centar uređenja odnosa među njima i
koji se zasniva ,pre svega ,na zajedničkim politikama EU.

6
Videti>http://www.pks.rs/PoslovnoOkruzenje.aspx?id=786&p=1

10
 4.4.Pridruživanje država centralne i istocne Evrope
Pojam Centralne i Istočne Evrope pre svega je geopolitički pojam. Geografski ovaj
pojam obuhvata 8 malih ili srednjih država sa ukupnim brojem stanovnika od 160
miliona,koje zajedno imaju nacionalni bruto proizvod gotovo istovetan kao bruto proivod
Francuske. Geopolitički pojam je mnogo širi i mnogo značajniji jer je region centralno
istocne Evrope mozaik naroda i kultura,starog i različitog porekla ,čija su istorijska
iskustva veoma često bila obeležena međusobnim oštrim sukobima. Istovremeno ovo je
i istorijski enitet i u ekonomskom pogledu ,pošto je još od srednjeg veka njen ekonomski
razvoj zaostajao za razvojem zapadne Evrope.
Tek sa raspadom realsocijalizma ,nestajanjem blokovske podele sveta ali i stvaranjem
država koje se smatraju,,novim ekonomijama i demokratijama“,pojavila potreba
započinjanja,prvi put u čitavoj Evropi ,procesa potpune sve evropske integrisanosti u
političkom,ekonomskom,pravnom i kulturnom smislu. Moguće je napraviti razliku
između 3,odnosno 4 perioda koja su veoma karakteristična i čine suštinu
razlikovanjauspostavljenih,odnosno neuspostavljenih odnosa:
1) od formiranja Zajednica do 1988.
2) Period koji obuhvata 1988. I 1989.godinu;
3) Period od 1990-1998.
4) Period koji nastaje otvaranjem pregovora za članstvo i završava se 2004.,odnosno
2007,kada svih 10 država Centralne i Istočne Evrope postaju članice EU

4.5.Pridruživanje država zapadnog Balkana

Sa stanovništva EU,Zapadni Balkan obuhvata Srbiju,Hrvatsku,Bosnu i
Hercegovinu,Makedoniju,Albaniju i Kosovo. Slikovito se Zapadni Balkan predstavlja kao
bivša SFRJ minus Slovenija,plus Albanija.Zapravo radi se o jednom pojmu koji je više
politički nego geografski,a u upotrebi je u poslednjih nekoliko godina. Nakon okončanja
poslednjih oružanih sukoba na prostoru Zapadnog Balkana ,EU,u cilju povećanja
sopstvene bezbednosti ,ne zanemarujući pri tom političke i ekonomske interese ,ovim
zemljama je obećala evropsku perspektivu. EU je nizom političkih stavova u različitim
forumima iznosila svoje viđenje budućih odnosa sa državama Zapadnog Balkana.EU je
izradila specifičnu strategiju proširenja na ovo područje.

11
Nakon zaključenja Dejtonskog sporazuma EU se posvetila iznalaženju modusa za
uspostavljanje intezivnih odnosa sa zemljama Zapadnog Balkana sa ciljem da se
uspostavi trajan mir na tadašnjim njenim granicama. Nekoliko prvih godina kroz
strategiju regionalnog pristupa težilo se razvijanju bilateralnih odnosa sa zemljama
Zapadnog Balkana Čija je kulminacija trebala da dovede do zaključivanja sporazuma o
saradnji između pojedinih država regiona i EU.Međutim,uviđajući slabosti takvog
pristupa EU se 90-tih godina prošlog veka okreće novoj strategijiprema ovom regionu.
EU kroz više dokumenata državama Zapadnog Balkana obećava mogućnost
članstva ,ali uz ispunjenje odrešđenih uslova. Imajući u vidu političku,ekonomsku i
socijalnu situacijuu balkanskim državama ,proces pridruživanja u ovom slučaju je
dopunjen još jednom komponentom –stabilizacijom. Cilj procesa stabilizacije i
pridruživanja jeste da se kroz prihvatanje evropskih standarad izvrše potrebne reforme i
država pripremi eventualno za članstvo EU. Pored brojnih problema koji postoje u
samim državama Zapadnog Blakana,njihovo približavanje EU mogu da uspore
određene okolnosti vezane za samu Uniju. Tu se ima u vidu pre svega, integracioni
kapacitet EU i javno mnjenje ka novim proširenjima,ali se može pojaviti i problem
insistiranja na regionalnoj saradnji. 7

7
N.Raicevic,Prosirenje EU na Zapadni Balkan,Balkan u procesu evrointegracije,unutarregionalni odnosi
,Nis,Filoyofski fakultet,2010.-str.177-194.

12
5.Zaključak

EU,danas,kao i ranijih 5 decenija,veoma je interesantna za države koje jos uvek nisu

njene članice. Ona je postala posebno značajna kao odgovor na jačanje procesa
globalizacije ,posebno globalizaciju tržista ,jer je tako jednostavnije odgovoriti na
izazove velikih ekonomskih kretanja. Zbog toga su 3 Zajednice gotovo od samog
početka pronalazile načine da uspostave bliske odnose sa državama iz svog
susedstva. Ti odnosi Unije sa trećim državama koje teže njenom članstvu uspostavljaju
se na osnovu forme pravnog odnosa sa odgovarajućim pravima i obavezama koja se
naziva pridruživanje i koja podrazumeva takvu vezu kakva ne postoji ni kod jedne
druge međjunarodne oraganizacije koja prihvata ovu formu odnosa sa državama koje
ne ispunjavaju uslove da postanu njene članice. Međutim pridruživanje nije samo
uspostavljanje blizih trgovinskih odnosa EU sa trećim državama ,jer ono predstavlja i
početak prenošenja evropskih standarda u najrazličitijim oblastima u pravo i praksu
pridružene države.

13
 6.LITERATURA

- V.Knežević-Predić/Z.radivojević;Kako nastaje i deluje pravo

EU;Beograd,2009 ppravEU;Beograd,2009;
- T.Miscević,Pridruživanje EU,Beograd,2005;
- N.Raicević,Proširenje EU na Zapadni Balkan,Balkan u procesu
evrointegracije,unutarregionalni odnosi ,Niš,Filozofski fakultet,2010.

INTERNET ADRESE
- hr.m.wikipedia.org/wiki/Europska_unija
- www.vps.ns.ac.rs>Materijal>mat11876
- http://www.pks.rs/PoslovnoOkruzenje.aspx?id=786&p=1

14