НАРОДНА И УНИВЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
БАЊА ЛУКА
КОМИСИЈА ЗА ПОЛАГАЊЕ СТРУЧНОГ ИСПИТА
У БИБЛИОТЕЧКО-ИНФОРМАЦИОНОЈ ДЈЕЛАТНОСТИ

ПРЕДМЕТ:
УСТАВНО УРЕЂЕЊЕ,
БИБЛИОТЕЧКО ЗАКОНОДАВСТВО,
РАДНИ ОДНОСИ И КАНЦЕЛАРИЈСКО ПОСЛОВАЊЕ

ОБЛАСТ:
УСТАВНО УРЕЂЕЊЕ
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ПИТАЊА
С ЕЛАБОРАЦИЈОМ ОДГОВОРА,
ПРАВНИ ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

БАЊА ЛУКА, 2020.

 ПИТАЊА
С ЕЛАБОРАЦИЈОМ ОДГОВОРА

УСТАВ И УСТАВНО УРЕЂЕЊЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

1. Општи оквирни споразум о миру у Босни и Херцеговини и Анекси 1-11;

2. Устав Босне и Херцеговине – Анекс 4 (Уводни дио и Члан I);
3. Људска права и основне слободе (Члан II) и Споразум о људским правима
(Анекс 6);
4. Надлежности и односи између институција Босне и Херцеговине и ентитета
(Члан III);
5. Парламентарна скупштина (Члан IV);
6. Предсједништво (Члан V);
7. Уставни суд (Члан VI);
8. Централна банка (Члан VII) и Финансије (Члан VIII);
9. Опште одредбе, доношење амандмана, прелазни аранжмани и ступање на
снагу Устава Босне и Херцеговине (Члан IX-XII);
10. Споразум о Комисији за очување националних споменика (Анекс 8);
11. Споразум о цивилној имплементацији мировног споразума - Високи
представник (Анекс 10);
12. Основна обиљежја, организација, статус и надлежност Брчко
Дистрикта.

УСТАВ И УСТАВНО УРЕЂЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

1. Преамбула и Основне одредбе у Уставу Републике Српске;

2. Људска права и слободе у Уставу Републике Српске;
3. Економско и социјално уређење Републике Српске;
4. Права и дужности Републике у Уставу Републике Српске;
5. Организација Републике у Уставу Републике Српске;
6. Народна скупштина Републике Српске;
7. Вијеће народа Републике Српске;
8. Витални национални интерес конститутивних народа у Републици
Српској;
9. Процедура за доношење закона у вези са виталним националним интересима
у Републици Српској;
10. Предсједник Републике Српске;
11. Влада и републичка управа Републике Српске;
12. Територијална организација и локална самоуправа у Републици
Српској;
13. Уставност и законитост у Републици Српској;
14. Уставни суд Републике Српске;
15. Судови и јавна тужилаштва у Републици Српској;
16. Промјена Устава Републике Српске и завршне одредбе;
17. Уставни закон за спровођење Устава Републике Српске;
18. Политичке организације, удружења и фондације у Републици Српској.
 Кандидати са високом и вишом стручном спремом припремају одговоре на
свих 30 питања, а кандидати са средњом стручном спремом припремају одговоре
на 20 питања (болдована и подвучена питања, односно питања редни број: 1, 2. и
12. из подобласти Устав и уставно уређење БиХ, те питања редни број: 1-8. и 10-18.
из подобласти Устав и уставно уређење РС).
УСТАВ И УСТАВНО УРЕЂЕЊЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

1. Општи оквирни споразум о миру у Босни и Херцеговини и Анекси 1-11.

Општи оквирни споразум о миру у Босни и Херцеговини, постигнут је 21.

новембра 1995. у Дејтону, а потврђен и потписан у Паризу, 14. децембра 1995.
године. Потписале су га Република Босна и Херцеговина, Република Хрватска и
Савезна Република Југославија, уз гаранцију пет великих сила, САД-а, Велике
Британије, Русије, Француске и Њемачке.
Стране потписнице су изразиле спремност да у потпуности сарађују са свим
тијелима укљученим у примјену Споразума, у складу са анексима, или на неки
други начин како одреди Савјет безбједности Уједињених нација.
Савезна Република Југославија и Република Босна и Херцеговина,
међусобно су се признале као суверене и независне државе у оквиру њихових
међународних граница.
Споразум има једанаест анекса:
- Анекс 1 А – Споразум о војним аспектима мировног рјешења;
- Анекс 1 Б – Споразум о регионалној стабилизацији;
- Анекс 2 – Споразум о граничној линији између ентитета и релевантним
питањима;
- Анекс 3 – Споразум о изборима;
- Анекс 4 – Устав Босне и Херцеговине;
- Анекс 5 – Споразум о арбитражи;
- Анекс 6 – Споразум о људским правима;
- Анекс 7 – Споразум о избјеглицама и расељеним лицима;
- Анекс 8 – Споразум о Комисији за очување националних споменика;
- Анекс 9 – Споразум о оснивању јавних корпорација Босне и Херцеговине;
- Анекс 10 – Споразум о цивилној имплементацији мировног споразума;
- Анекс 11 – Споразум о међународним полицијским снагама.

Споразумом је на територији бивше Социјалистичке Републике Босне и

Херцеговине успостављена државна заједница под називом Босна и Херцеговина,
коју чине два ентитета: Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине.
Новој државној заједници признат је континуитет у односу на бившу
југословенску републику Босну и Херцеговину у вези са чланством у
међународним организацијама.
Споразум утврђује државноправни положај Републике Српске у саставу
Босне и Херцеговине.

2. Устав Босне и Херцеговине – Анекс 4 (Уводни дио и Члан I)

Устав Босне и Херцеговине према својој суштини представља међународни

уговор, а не класичан уставни модел.
У уводном дијелу (преамбули) 1 наводе се полазне основе којима се руководе
Срби, Бошњаци и Хрвати као конститутивни народи БиХ, а то су: поштовање
1
Преамбула – нлат. preambulum – предговор, увод, увођење;
људског достојанства, слободе и једнакости; посвећеност миру, толеранцији и
повјерењу; увјереност да демократске институције власти и правични поступци
најбоље стварају мирне односе у плуралистичком друштву; жеља да се повећа
опште благостање и економски раст путем заштите приватне својине и
унапређивања тржишне привреде; руковођење циљевима и принципима Повеље
Уједињених нација; опредијељеност за суверенитет, територијални интегритет и
политичку независност БиХ у складу са међународним правом; одлучност да
обезбиједе пуно поштивање међународног хуманитарног права; надахнутост
Универзалном декларацијом о људским правима, међународним повељама о
грађанским и политичким правима и Декларацијом о правима припадника
националних или етничких, вјерских и језичких мањина, као и другим
инструментима људских права.
Босна и Херцеговина наставља своје правно постојање према међународном
праву као држава са модификованом унутрашњом структуром, у постојећим
међународно признатим границама. Она остаје чланица Уједињених нација и може
задржати или се пријавити за чланство у организацијама у оквиру система
Уједињених нација и других међународних организација.
Босна и Херцеговина је демократска држава која функционише на принципу
владавине права и са слободним демократским изборима. Састоји се од два
ентитета: Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине.
На цијелој територији Босне и Херцеговине постоји слобода кретања лица,
роба, услуга и капитала. Ниједан ентитет неће успоставити контролу на граничној
линији.
Главни град Босне и Херцеговине је Сарајево; о њеним симболима одлучује
Парламентарна скупштина, а потврђује их Предсједништво.
Постоји држављанство Босне и Херцеговине, које регулише Парламентарна
скупштина и држављанство сваког ентитета, које регулишу ентитети, под условом:
- да су сви држављани сваког ентитета истовремено држављани БиХ;
- да се ниједном лицу не може самовољно одузети држављанство БиХ или
ентитета нити се то лице може оставити без држављанства; ниједно лице се
не може лишити држављанства БиХ према било ком основу, као што су:
пол, раса, боја коже, језик, вјероисповјест, политичко или друго мишљење,
национално или социјално поријекло, припадност националној мањини,
имовина, рођење или неки други статус;
- сва лица која су била држављани Републике Босне и Херцеговине
непосредно пред ступање на снагу Устава, сматрају се држављанима БиХ;
држављанство лица која су натурализована након 6. априла 1992, а прије
ступања на снагу Устава регулисаће Парламентарна скупштина;
- држављани БиХ могу имати и држављанство друге државе под условом да
постоји билатерални споразум који је одобрила Парламентарна скупштина
БиХ; лица са двојним држављанством могу гласати у БиХ и ентитетима
само уколико имају пребивалиште у БиХ;
- држављанин БиХ у иностранству ужива заштиту БиХ; сваки ентитет може
издати пасош БиХ својим држављанима на начин који одреди
Парламентарна скупштина; БиХ може издати пасоше својим држављанима
 којима није издат пасош једног од ентитета; постоји централна евиденција
свих пасоша које издају ентитети и БиХ.

3. Људска права и основне слободе (Члан II) и Споразум о људским правима

(Анекс 6)

Босна и Херцеговина и оба ентитета обезбјеђују највиши ниво међународно

признатих људских права и основних слобода, која ће се остваривати путем
Комисије за људска права, како је предвиђено Анексом 6. Општег оквирног
споразума.
Права и слободе одређени Европском конвенцијом за заштиту људских
права и основних слобода и њеним протоколима директно се примјењују у БиХ и
имају приоритет над другим законима.
Сва лица на територији БиХ уживају људска права и основне слободе
прописане у Конвенцији:
- право на живот;
- право да не буду подвргнута мучењу или нехуманом и понижавајућем
поступку или казни;
- право да не буду држани у ропству и не обављају принудни рад;
- право на слободу и личну безбједност;
- право на правичан поступак у грађанским и кривичним стварима и друга
права у вези са кривичним поступком;
- право на приватни породични живот, дом и преписку;
- слободу мисли, савјести и вјероисповијести;
- слободу изражавања;
- слободу мирног окупљања и слободу удруживања;
- право на брак и заснивање породице;
- право на имовину;
- право на образовање;
- право на слободу кретања и пребивалишта;

Уживање права и слобода прописаних Уставом или међународним

споразумима наведеним у Анексу 1. Устава обезбијеђена су свим лицима у БиХ без
дискриминације према било ком основу, као што су: пол, раса, боја коже, језик,
вјероисповијест, политичко или друго мишљење, национално или социјално
поријекло, припадност националној мањини, имовина, рођење или други статус.
Све избјеглице и расељена лица имају право да се слободно врате својим
домовима, као и право на поврат своје имовине које су лишени за вријеме
непријатељстава од 1991. године, односно право на накнаду за ону имовину која им
не може бити враћена. Све обавезе у вези са имовином дате под присилом су
ништавне.
БиХ, сви судови, агенције, владини органи и институције којима управљају
ентитети, или дјелују у оквиру ентитета, примјењују и придржавају се Уставом и
међународним споразумима утврђених људских права и основних слобода.
Босна и Херцеговина има статус уговорне стране у међународним
споразумима наведеним у Анексу 1. Устава.
 Надлежне власти у БиХ ће сарађивати и омогућити приступ: свим
међународним механизмима за надгледање људских права установљеним за БиХ;
надзорним тијелима установљеним било којим од међународних споразума
наведених у Анексу 1. Устава; Међународном суду за бившу Југославију и свим
другим организацијама које овласти Савјет безбједности Уједињених нација, са
мандатом који је из подручја људских права и хуманитарног права.
Споразумом о људским правима (Анекс 6) Општег оквирног споразума за
мир у БиХ, стране потписнице (Република БиХ, Република Српска, Федерација
БиХ) су се обавезале да ће обезбиједити свим лицима под својом јурисдикцијом
највећи степен међународно признатих људских права и слобода, укључујући
права и слободе предвиђене у Европској конвенцији за заштиту људских права и
основних слобода, њеним протоколима, као и другим међународним споразумима
наведеним у Додатку Анекса 6.
У Споразуму се таксативно наводи 13 људских права и основних слобода
идентичних онима које су набројане у члану II Устава.
За обезбјеђивање људских права и основних слобода надлежна је Комисија
за људска права, коју чине: Канцеларија омбудсмана и Дом за људска права.
Они су надлежни да разматрају:
- наводна или очигледна кршења људских права предвиђених у Европској
конвенцији за заштиту људских права и основних слобода и њеним
протоколима;
- наводну или очигледну дискриминацију на основу пола, расе, боје коже,
језика, вјероисповијести, политичког или другог мишљења, националног
или социјалног поријекла, припадности националној мањини, имовине,
рођења или другог статуса, која настаје у коришћењу било којих права и
слобода предвиђених међународним споразумима наведеним у Додатку
Анекса 6.

Споразум регулише надлежности и овлашћења Омбудсмана, те

надлежности, поступак и начин доношења одлука пред Домом за људска права, као
и активности међународних организација за заштиту и унапређивање људских
права.

4. Надлежности и односи између институција Босне и Херцеговине и ентитета

(Члан III)

У надлежност институција Босне и Херцеговине спадају:

1. спољна политика;
2. спољнотрговинска политика;
3. царинска политика;
4. монетарна политика;
5. финансирање институција и међународних обавеза БиХ;
6. политика и регулатива за усељавање, избјеглице и азил;
7. провођење кривичних закона на међународном и међуентитетском плану,
укључујући и односе са Интерполом;
 8. успостављање и функционисање заједничких и међународних
комуникација;
9. регулисање саобраћаја између ентитета;
10. контрола ваздушног саобраћаја.

Ентитети имају право да успоставе специјалне паралелне односе са

сусједним државама у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом
БиХ.
Сваки ентитет ће пружати неопходну помоћ Савјету министара БиХ како би
омогућио испуњавање међународних обавеза БиХ.
Ентитети ће пружати правну сигурност за сва лица под њиховом
јурисдикцијом, одржавањем агенција за провођење грађанског права које дјелују у
складу са међународно признатим стандардима и уз поштивање међународно
признатих људских права и основних слобода, као и предузимањем других
одговарајућих мјера.
Сваки ентитет може да склапа уговоре са државама и међународним
организацијама уз пристанак Парламентарне скупштине, која може законом да
одреди да за неке врсте споразума таква сагласност није потребна.
Све функције и овлашћења која Уставом нису изричито дата у надлежност
институција БиХ припадају ентитетима (претпоставка надлежности у корист
ентитета).
Ентитети и њихове ниже јединице у потпуности ће поштовати Устав БиХ,
који је надређен несагласним одредбама закона БиХ, устава и закона ентитета, као
и одлука институција БиХ.
Општи принципи међународног права представљају интегрални дио
законодавства БиХ и ентитета.
Предсједништво БиХ може да одлучи да олакша сарадњу између ентитета у
стварима које не спадају у надлежност БиХ како је предвиђено Уставом, уколико се
један ентитет не противи у конкретном случају.
БиХ преузима надлежности за друге послове о којима се ентитети договоре,
за послове предвиђене Анексима 5-8. Општег оквирног споразума за мир у БиХ,
или оне који су неопходни за очување суверенитета, територијалног интегритета,
политичке независности и међународног субјективитета БиХ, у складу са подјелом
надлежности између институција БиХ. Према потреби се могу формирати додатне
институције за извршавање ових надлежности.

5. Парламентарна скупштина (Члан IV)

Законодавну власт у БиХ има Парламентарна скупштина, која је дводомна.

Чине је Дом народа и Представнички дом.
Дома народа се састоји од 15 посланика, двије трећине из Федерације БиХ
(пет Хрвата и пет Бошњака) и једне трећине из Републике Српске (пет Срба).
Хрватске и бошњачке посланике бирају хрватски, односно бошњачки посланици у
Дому народа Федерације БиХ. Посланике из Републике Српске бира Народна
скупштина РС. Девет чланова Дома народа представљају кворум, под условом да
су присутна најмање по три српска, хрватска и бошњачка посланика.
 Представнички дом има 42 посланика, двије трећине се бирају са територије
Федерације БиХ, а једна трећина са подручја Републике Српске. Посланици
Представничког дома бирају се директно из сваког ентитета у складу са изборним
законом. Већина свих посланика изабраних у Представнички дом представља
кворум.
Сваки дом већином гласова усваја интерна правила и међу својим
члановима бира по једног Србина, Хрвата и Бошњака за предсједника и замјенике,
с тим да је мјесто предсједника ротирајуће.
Доношење закона захтијева сагласност оба дома. Све одлуке у оба дома
доносе се већином гласова присутних посланика. Посланици оба дома ће
максимално настојати да та већина укључује бар једну трећину гласова посланика
са територије сваког ентитета. Уколико већина гласова не укључује једну трећину
гласова посланика са територије сваког ентитета, предсједник и његови замјеници
састаће се комисијски и покушати да обезбиједе сагласност у року од три дана
након гласања. Ако то не успије, одлуке се доносе већином гласова оних који су
присутни и гласају, под условом да гласови против не садрже најмање двије
трећине гласова посланика изабраних из сваког ентитета.
Предложена одлука Парламентарне скупштине, већином гласова из реда
српских, хрватских или бошњачких посланика, може се прогласити веома штетном
по виталне интересе српског, хрватског или бошњачког народа. Да би била
усвојена таква предложена одлука у Дому народа, потребна је већина гласова
српских, хрватских и бошњачких посланика који су присутни и гласају.
Када се већина српских, хрватских или бошњачкких делегата успротиви
позивању на витални интерес, предсједник Дома народа ће сазвати Заједничку
комисију од три посланика из реда сва три народа, како би разријешили то питање.
Уколико Комисија, у року од пет дана, не ријеши то питање, предмет се уступа
Уставном суду, који ће у хитном поступку размотрити процедуралну регуларност у
тој ствари.
Дом народа се може распустити одлуком Предсједништва БиХ или
сопственом одлуком, под условом да је одлуку о распуштању донијела већина која
укључује већину гласова из најмање два народа.
Одлуке Парламентарне скупштине ступају на снагу након објављивања. Оба
дома ће објављивати цјеловите записнике са својих сједница и одлучиваће јавно,
осим у изузетним случајевима, у складу са Правилником.
Посланици оба дома неће сносити кривичну или грађанскоправну
одговорност за било који поступак извршен у оквиру дужности у Парламентарној
скупштини.
Парламентарна скупштина БиХ је надлежна за:
- доношење закона неопходних за спровођење одлука Предсједништва или за
извршавање сопствене надлежности, у складу са Уставом;
- одлучивање о изворима и износу прихода за функционисање институција
БиХ и извршавање њених међународних обавеза;
- усвајање буџета за инстуитуције БиХ;
- одлучивање о пристанку на ратификацију уговора;
- друга питања неопходна за извршавање сопствених обавеза или обавеза које
су јој међусобним споразумом додијелили ентитети.
6. Предсједништво (Члан V)

Предсједништво БиХ се састоји од три члана: Србина који се непосредно

бира са територије Републике Српске, Хрвата и Бошњака који се непосредно бирају
са територије Федерације Бих.
Чланове Предсједништва непосредно бира сваки ентитет у складу са
Изборним законом (сваки бирач гласа за једно мјесто у Предсједништву). Празно
мјесто у Предсједништву попуњава се из одговарајућег ентитета у складу са
законом.
Мандат чланова Предсједништва траје четири године, с тим што је мандат
чланова избраних на првим изборима трајао двије године. Чланови могу бити
узастопно бирани у још једном мандату, а затим у наредне четири године не могу
бити бирани.
Предсједништво доноси Пословник којим регулише начин рада. Чланови
Предсједништва из својих редова именују предсједавајућег. Начин избора
предједавајућег утврђује Парламентарна скупштина, а након првих избора
предсједавајући је био онај члан који је добио највише гласова.
Предсједништво настоји да све одлуке доноси консензусом (спољна
политика, спољнотрговинска политика и царинска политика), с тим што одлуку
која се односи на монетарну политику могу да усвоје два члана Предсједништва,
ако сви напори да се постигне консензус доживе неуспјех.
Члан који се не слаже са таквом одлуком може да изјави да је она штетна по
виталне интересе ентитета из којег је изабран, уз услов да то учини у року од три
дана од усвајања одлуке. Таква одлука се упућује Народној скупштини РС уколико
је изјаву дао члан са територије Републике Српске, бошњачким посланицима у
Дому народа Федерације, ако је у питању бошњачки члан, односно хрватским
посланицима. ако је изјаву дао хрватски члан Предсједништва. Уколико
проглашење виталног интереса, у року од десет дана, добије двотрећинску већину у
Народној скупштини РС, односно Дому народа Федерације, зависно коме је
упућено, одлука неће ступити на снагу.
Предсједништво је надлежно за:
- вођење спољне политике БиХ;
- именовање амбасадора и других међународних представника БиХ, од којих
се са територије Федерације бирају двије, а са подручја РС једна трећина;
- представљање БиХ у међународним и европским организацијама и
институцијама, те тражење чланства у оним организацијама и
институцијама чији БиХ није члан;
- преговарање, отказивање уговора и, уз сагласност Парламентарне
скупштине, ратификовање међународних уговора БиХ;
- извршавање одлука Парламентарне скупштине БиХ;
- предлагање годишњег буџета Парламентарној скупштини, на приједлог
Савјета министара;
- извјештавање по захтјеву Парламентарне скупштине, о трошковима рада
Предсједништва, најмање једанпут годишње;
 - координација, према потреби, са међународним и невладиним
организацијама у БиХ;
- вршење других функција које могу бити неопходне за извршавање дужности
Предсједништва које му додијели Парламентарна скупштина или за које се
сложе ентитети;

Предсједништво именује предсједавајућег Савјета министара, који ступа на

дужност након што његово именовање потврди Представнички дом Парламентарне
скупштине БиХ. Министре и њихове замјенике именује предсједавајући Савјета,
такођер уз сагласност Представничког дома. Највише двије трећине министара
може бити именовано са територије Федерације, а једна трећина са подручја
Републике Српске. Замјеници министара не могу бити из истог конститутивног
народа из кога су министри.
Савјет министара тренутно се састоји од девет министарстава: спољни
послови, спољна трговина и економски односи, финансије и трезор, комуникације
и саобраћај, цивилни послови, људска права и избјеглице, правда, безбједност и
одбрана.
Савјет министара спроводи политичке и друге одлуке у областима које су
дате у надлежност институција Босне и Херцеговине. Савјет подноси извјештаје
Парламентарној скупштини БиХ, а најмање једанпут годишње и извјештај о
укупним трошковима Босне и Херцеговине.
У случају изгласавања неповјерења од стране Парламентарне скупштине
БиХ, Савјет министара подноси оставку.
Сваки члан Предсједништва, на основу функције, има цивилну команду над
оружаним снагама. Ниједан ентитет не може пријетити нити користити силу
против другог ентитета и ни под којим околностима оружане снаге једног ентитета
неће ући нити боравити на територији другог ентитета без сагласности владе тог
ентитета и Предсједништва БиХ. Све оружане снаге у БиХ дјелују у сагласности са
суверенитетом и територијалним интегритетом БиХ.
Чланови Предсједништва бирају Стални комитет за војна питања, који ће
вршити координацију активности оружаних снага у БиХ. Чланови Предсједништва
су чланови Сталног комитета.

7. Уставни суд (Члан VI)

Уставни суд БиХ има девет судија. Четворицу судија бира Представнички
дом Федерације, а двојицу Народна скупштина РС. Тројицу судија бира
предсједник Европског суда за људска права након консултација са
Предсједништвом БиХ.
Судије Уставног суда могу бити истакнути правници великог моралног
угледа. Сваки пуноправни бирач са тим квалификацијама може да буде судија
Уставног суда. Судије које бира предсједник Европског суда за људска права не
могу бити држављани БиХ, нити сусједних држава.
Први мандат судија траје пет година и не може бити поновљен. Након
истека првог мандата судије које буду именоване обављаће ту дужност до 70
година старости. Послије првог мандата Парламентарна скупштина БиХ законом
може прописати другачији начин одабирања тројице судија које бира предсједник
Европског суда за људска права.
Функција судија Уставног суда, осим истеком мандата, престаје и уколико
поднесу оставку или буду с разлогом смијењени консензусом осталих судија.
Већина свих чланова Суда чини кворум. Већином гласова свих чланова Суд
усваја правилник о раду. Судски поступак је јаван, а одлуке Суда се објављују са
образложењем.
Уставни суд има ислључиву надлежност да одлучује:
- у споровима који према Уставу настану између ентитета или између БиХ и
једног или оба ентитета, те између ентитета и институција БиХ;
- да ли је одлука ентитета да успостави специјалне везе са сусједном државом,
сагласна са Уставом БиХ, укључујућ и одредбе које се односе на
суверенитет и територијални интегритет БиХ;
- о сагласности устава и закона ентитета са Уставом БиХ;
- у жалбеном поступку о питањима према уставу БиХ, која проистичу из
мишљења било ког суда БиХ;
- о питањима која су прослијеђена од било ког суда БиХ, у вези с тим да ли је
закон о чијем важењу зависи одлука сагласан са Уставом БиХ, Европском
конвенцијом о људским правима и основним слободама и њеним
протоколима или са законима БиХ, односно са општим принципима
међународног права.

Поступак пред Уставним судом БиХ могу покренути:

- сваки члан Предсједништва БиХ;
- предсједавајући Савјета министара;
- предсједавајући или његов замјеник било ког дома Парламентарне
скупштине БиХ;
- једна четвртина посланика оба дома Парламентарне скупштине БиХ;
- једна четвртина било ког дома Федерације БиХ, односно Народне
скупштине РС.

Одлуке Уставног суда БиХ су коначне и обавезујуће.

8. Централна банка (ЧланVII) и Финансије (Члан VIII)

Централна банка БиХ је једина институција која је овлшћена за емитовање

новца и монетарну политику у цијелој Босни и Херцеговини.
Надлежности Централне банке утврђује Парламентарна скупштина. Првих
шест година након ступања на снагу Устава БиХ Централна банка не може давати
кредите стварањем новца, односно не може вршити емисиону функцију. Након
протека тог периода Парламентарна скупштина јој може утврдити ту надлежност.
Управни одбор Централне банке сачињавају: гувернер кога именује
Међународни монетарни фонд након консултација с Предсједништвом БиХ, и три
члана која именује Предсједништво; два члана из Федерације (један Хрват и један
Бошњак, који заједно имају један глас) и један члан из Републике Српске. Мандат
Управног одбора је шест година. Глас гувернера, који не може бити грађанин Босне
и Херцеговине, нити сусједних држава, одлучујући је у случајевима подједнаког
броја гласова.
Након истека првог мандата Управни одбор Централне банке сачињаваће
пет лица, која именује Предсједништво БиХ на мандат од шест година. Одбор
именује гувернера из реда својих чланова, такођер на период од шест година.
Парламентарна скупштина БиХ сваке године, на приједлог Предсједништва,
усваја буџет за покривање трошкова неопходних за извршавање надлежности
централних институција и међународних обавеза БиХ.
Уколико се буџет не усвоји благовремено, привремено се примјењује буџет
из претходне године.
Федерација обезбјеђује двије трећине, а Република Српска једну трећину
прихода потребних за реализацију буџета, осим у случајевима када Парламентарна
скупштина одлучује о начину стицања прихода.

9. Опште одредбе, доношење амандмана, прелазни аранжмани и ступање на

снагу Устава Босне и Херцеговине (Члан IX-XII)

Ниједно лице које служи казну изречену од стране Међународног суда за

бившу Југославију и ниједно лице против кога је подигнута оптужница, а није се
повиновало налогу да се појави пред Судом, не може бити кандидат за
наименовану, изборну или другу јавну функцију, нити је може обављати на
територији БиХ.
Накнада за лица на функцији у институцијама БиХ не може се умањити за
вријеме трајања мандата носиоца функције.
Функционери именовани на положаје у институцијама БиХ начелно
представљају народе БиХ.
Устав БиХ може се допуњавати амандманима на основу одлуке
Парламентарне скупштине, која се доноси двотрећинском већином присутних који
гласају у Представничком дому. За промјену Устава потребна је и процедура
прописана за доношење закона, тј. да истовјетан текст амандмана на Устав БиХ
буде прихваћен у Представничком дому и Дому народа Парламентарне скупштине
БиХ.
Прелазни аранжмани (Анекс 2. на Устав БиХ) регулишу: формирање
Заједничке прелазне комисије; континуитет прописа који се примјењују у БиХ;
правне и административне поступке у току; затечене институције; поступак према
међународним уговорима које је ратификовала Република БиХ.
Устав БиХ ступио је на снагу након потписивања Општег оквирног
споразума, као уставни акт који допуњава и надилази Устав Републике Босне и
Херцеговине.
Ентитети су били обавезни да у року од три мјесеца након ступања на снагу
Устава БиХ, ускладе своје уставе, како би они били у сагласности са Уставом БиХ.

10. Споразум о Комисији за очување националних споменика (Анекс 8)

Споразумом о Комисији за очување националних споменика (Анекс 8.

Општег оквирног споразума за мир у БиХ), Федерација Босне и Херцеговине и
Република Српска (Стране) сагласиле су се да оснују независну Комисију за
очување националних споменика (Комисија) са сједиштем у Сарајеву и
канцеларијама у другим мјестима, уколико то буде потребно.
Комисија је састављена од седам чланова. Два члана из Федерације БиХ и
један из Републике Српске именовани су са мандатом од три године. Генерални
директор Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу
именовао је предсједавајућег и остале чланове Комисије са мандатом од пет
година. Ниједно лице које служи казну Међународног суда за бившу Југославију и
ниједно лице које је под оптужбом тог Суда, а које се није одазвало налогу да се
појави пред Судом, не може бити члан Комисије.
Комисија располаже одговарајућим објектима и професионалном стручном
службом, која ће представљати етничке групе у Босни и Херцеговини и која ће
помагати Комисији у извршавању њених функција. Плате и трошкове Комисије и
њене стручне службе заједно ће одредити и сносити ентитети.
Комисија ће примати захтјеве да се објекат који има културни, историјски,
вјерски или етнички значај одреди као национални споменик.
За национални споменик могу бити одређени покретни и непокретни
објекти од великог значаја за групу људи који имају заједничко културно,
историјско, вјерско или етничко насљеђе, као што су споменици архитектуре,
умјетности или историјски споменици, групе зграда као и гробља.
Споразумом је регулисан поступак пред Комисијом, почев од подношења
захтјева, до доношења одлуке.

11. Споразум о цивилној имплементацији мировног споразума - Високи

представник (Анекс 10)

За спровођење цивилних аспеката мировног споразума у Босни и

Херцеговини, у складу са одговарајућим резолуцијама Савјета безбједности
Уједињених нација, именован је Високи представник међународне заједнице.
У оквиру свог мандата Високи представник:
- надзире спровођење мировног споразума;
- одржава тијесне везе са странама, како би обезбиједио пуно поштивање свих
цивилних аспеката мировног споразума и висок степен сарадње између њих и
организација које учествују у поступку цивилне имплементације;
- врши координацију активности цивилних организација и агенција у БиХ, како
би се обезбиједило ефикасно спровођење цивилних аспеката мировног
споразума;
- олакшава рјешавање свих потешкоћа које настану у цивилном спровођењу
Споразума;
- учествује на састанцима организација-донатора, посебно када се ради о
рехабилитацији и реконструкцији;
- повремено извјештава Уједињене нације, Европску унију, Сједињене Америчке
Државе, Руску Федерацију и друге заинтересоване владе, стране и организације,
како напредује спровођење мировног споразума;
- даје упутства комесару Међународних полицијских снага, односно
заповједнику Полицијске мисије Европске уније;
 У спровођењу свог мандата Високи представник: сазива и учествује у раду
Заједничке цивилне комисије; формира заједничке цивилне комисије на локалном
нивоу; сазива Заједнички консултативни комитет; размјењује информације и
одржава везу са SFOR-ом; учествује у раду Заједничке војне комисије; може
формирати и друге цивилне комисије у БиХ или изван ње.
Високи представник се не може мијешати у извршавање војних операција
нити у систем команде SFOR-а.
Канцеларија Високог представника, њене просторије, архива и друга
имовина, Високи представник, професионални чланови његовог особља и њихове
породице имају привилегије и имунитете које уживају дипломатске мисије према
Бечкој конвенцији о дипломатским односима.
Особље Високог представника и њихове породице имају привилегије и
имунитете које уживају административна и техничка особља и њихове породице
према Бечкој конвенцији о дипломатским односима.
Стране, потписнице Споразума, су обавезне сарађивати са Високим
представником и његовим особљем, као и са међународним организацијама и
агенцијама укљученим у примјену мировног споразума.
Закључцима (став XI 2) Конференције Савјета за имплементацију мира који
се састао у Бону, 1997. године, Високи представник је добио сагласност да, када
буде сматрао неопходним, доноси обавезујуће одлуке којима доноси законе у
одређеним областима. Ти закони ступају на снагу на привременој основи док их, у
истом облику, без измјена, допуна и додатних услова, не усвоји надлежна
скупштина (парламент).
Високи представник је коначна инстанца на терену за тумачење Споразума
о цивилном спровођењу мировног споразума.

12. Основна обиљежја, организација, статус и надлежност Брчко Дистрикта.

Општи оквирни споразум о миру у Босни и Херцеговини није ријешио

спорни дио граничне линије између Републике Српске и Федерације БиХ у области
Брчког, већ је доношење одлуке препуштено Арбитражном суду.
На основу Коначне арбитражне одлуке, Брчко је проглашено дистриктом
Босне и Херцеговине под њеним ексклузивним суверенитетом. Према Одлуци
Брчко је заједничка својина (кондоминијум) 2 која истовремено припада једном и
другом ентитету, али ентитети немају управљачких овлашћења, јер су их
делегирали Влади Дистрикта. Ентитети у Дистрикту Брчко врше само она
овлашћења која су им повјерена Статутом Дистрикта, који је његов највиши правни
акт.
Уставноправни статус Дистрикта прецизиран је Амандманом I на Устав
Босне и Херцеговине, кога је Парламентарна скупштина донијела у марту 2009.
године и који гласи: “Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине који постоји под
суверенитетом БиХ и спада под надлежност институција БиХ онако како те
надлежности произлазе из овог устава, чија је територија у заједничкој својини
(кондоминијуму) ентитета, јединица је локалне самоуправе с властитим
2
Кондоминијум – нлат. condominium – заједничко владање више држава неком територијом;
институцијама, законима и прописима и статусом коначно прописаним одлуком
Арбитражног трибунала за спор у вези с међуентитетском линијом разграничења у
област Брчког.”3
Устав БиХ, као и закони и одлуке институција БиХ, директно се примјењују
на територији Дистрикта. Закони и одлуке власти Дистрикта Брчко морају бити у
складу са Уставом, законима и другим прописима институција БиХ. Дистрикт нема
своју заставу и грб. У Дистрикту су у службеној употреби језици и писма који су у
службеној употреби у БиХ.
Дистрикт Брчко, на својој територији, је надлежан за: привреду, финансије,
јавну имовину, јавне услуге, културу, образовање, здравствену заштиту, заштиту
животне средине, социјалну заштиту, правосуђе и службу правне помоћи,
полицију, стамбена питања, урбанизам и планирање, као и остале функције
неопходне за функционисање Дистрикта.
Организација Дистрикта се заснива на начелу подјеле власти. Законодавну
власт врши Скупштина, извршну Влада, а судску судови Дистрикта.
Сви становници могу равноправно учествовати у вршењу јавних послова у
складу са законима. Забрањена је дискриминација према било ком основу.
Осим држављанства БиХ, становници Дистрикта имају и држављанство
ентитета чији су држављани били на дан ступања на снагу Статута Брчко
Дистрикта.

УСТАВ И УСТАВНО УРЕЂЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

1. Преамбула и Основне одредбе у Уставу Републике Српске

Преамбулом се износе циљ устава и његова основна начела. У правној

теорији постоји дилема: да ли је преамбула политичка декларација или правни
пропис? Према мишљењу др. Миодрага Н. Симовића преамбула је правни пропис и
правно је обавезујућа.
Преамбула Устава Републике Српске заснива се на: вољи конститутивних
народа и грађана да образују и очувају Републику Српску и да уставно уређење
Републике утемеље на поштовању људског достојанства, слободе и једнакости,
националној равноправности, демократским институцијама, владавини права,
социјалној правди, плуралистичком друштву, гарантовању и заштити људских
слобода и права као и права мањинских група у складу са међународним
стандардима, забрани дискриминације и уважавању правила тржишне економије;
жељи да се обезбиједи мир, толеранција и опште благостање; намјери да се
допринесе развоју пријатељских односа међу народима и државама и
опредијељености Републике Српске за потпуно поштовање и досљедно
примјењивање Општег оквирног споразума о миру за Босну и Херцеговину, којим
се недвосмислено прихвата, потврђује и гарантује уставно-правни положај
Републике Српске, као једног од два ентитета у саставу Босне и Херцеговине.

3
Амандман I на Устав Босне и Херцеговине („Службени гласник БиХ“, број 25/09);
 Република Српска је јединствен и недјељив уставно-правни ентитет,
самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције и
један је од два равноправна ентитета у Босни и Херцеговини.
Срби, Бошњаци и Хрвати, као конститутивни народи, Остали и грађани,
равноправно и без дискриминације учествују у вршењу власти у Републици
Српској.
Територија Републике је јединствена, недјељива и неотуђива. Споразум о
промјени међуентитетске линије разграничења између Републике Српске и
Федерације Босне и Херцеговине, може се изнијети на потврду путем референдума
у Републици.
Републици припадају све државне функције и надлежности осим оних које
су Уставом Босне и Херцеговине изричито пренесене на њене институције.
Република може, сходно Уставу Босне и Херцеговине, да успоставља
специјалне паралелне односе са Савезном Републиком Југославијом и њеним
Републикама чланицама.
Уставно уређење Републике темељи се на: гарантовању и заштити људских
слобода и права у складу са међународним стандардима; обезбјеђивању
националних равноправности и заштити виталних интереса конститутивних
народа; социјалној правди; владавини права; тржишној привреди; вишестраначком
систему; парламентарној демократији и подјели власти; слободним изборима;
локалној самоуправи и заштити права етничких група и других мањина.
Грађани Републике имају држављанство Републике Српске, кога не могу
бити лишени.
Службени језици Републике Српске су: језик српског народа, језик
бошњачког народа и језик хрватског народа. Службена писма су ћирилица и
латиница. На подручјима гдје живе друге језичке групе у службеној употреби су и
њихови језици и писма на начин одређен законом.
Република има заставу, грб и химну. Изглед заставе и грба и текст химне
уређује се уставним законом.

2. Људска права и слободе у Уставу Републике Српске

Грађани Републике су равноправни у слободама, правима и дужностима,

једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол,
језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење,
образовање, имовинско стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај
или друго лично својство.
Права и слободе дијеле се на:

- лична права и слободе (овим правима и слободама штити се физички, морални

и духовни интегритет човјека, као што су: право на живот, право на једнакост,
право на слободу и заштиту достојанства и интегритета, право на слободу
кретања и настањивања, неповредивост стана, неповредивост слободе, савјести
и вјероисповијести, неповредивост писма, право на заштиту података о
личности и др.);
- политичка права и слободе (бирачко право, слобода говора и јавног иступања,
слобода удруживања, слобода штампе, слобода збора и јавног окупљања, право
на јавну критику и др.);
- економско-социјална права и слободе (право својине, право на рад, право на
штрајк, право насљеђивања, право на заштиту на раду и ограничено радно
вријеме, право на заштиту здравља, право на заштиту мајке и дјеце, право на
школовање под једнаким условима, право на заштиту инвалида и др.);
- нова права и слободе, као што су: еколошка права, права етничких група и
националних мањина, права странаца и др.

Права и слободе зајамчени Уставом не могу се одузети ни ограничити.

Обезбјеђује се судска заштита слобода и права зајамчених Уставом. Ко се
огријешио о људска права и основне слободе зајамчене Уставом, лично је
одговоран за то и не може се правдати ничијим наређењем.
Слободе и права се остварују, а дужности испуњавају, непосредно на основу
Устава, осим када је Уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих од
њих утврђују законом. Законом се може прописати начин остваривања појединих
права и слобода само када је то неопходно за њихово остваривање.
У случају различитости у одредбама о правима и слободама између Устава
Републике Српске и Устава Босне и Херцеговине, примјењују се оне одредбе које
су за појединца повољније.
Одредбе чланова 10, 21, 30, 32, 33, 34, 38. и 43. Устава о правима и
слободама грађана третирају се као одредбе о људским правима и основним
слободама и односе се на све, а не само на грађане.
Одредбе чланова 13, 22, 23, 24, 25, 26, 28. и 30. Устава о правима и
слободама оствариваће се у складу са одговарајућим одредбама чланова 8. до 11.
Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода.

3. Економско и социјално уређење Републике Српске

Економско и социјално уређење заснива се на равноправности свих облика

својине и слободног привређивања, самосталности предузећа и других облика
привређивања у стицању и расподјели добити и слободном кретању робе, рада и
капитала у Републици као јединственом привредном простору.
Република мјерама економске и социјалне политике подстиче економски
развој и повећање социјалног благостања грађана.
Слободно предузетништво може се законом ограничити ради заштите
интереса Републике, човјекове околине, здравља и безбједности људи. Забрањени
су монополи.
Република обезбјеђује заштиту потрошача. Сви облици својине имају
једнаку правну заштиту. Гарантује се право насљеђивања, у складу са законом.
Законом се може ограничити или одузети право својине, уз правичну
накнаду. За вријеме ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног
стања, законом се може ограничити располагање или утврдити посебан начин
кориштења дијела средстава правних и физичких лица.
 Страна лица могу стицати право својине и права на основу улагања
капитала, у складу са законом. Својинска и друга права страног улагача стечена на
основу уложеног капитала, не могу се ограничити или одузети законом или другим
прописом. Гарантује се право страном лицу да обавља привредну или другу
дјелатност и права на основу пословања, под условима који се не могу мијењати на
његову штету. Страном улагачу гарантује се слободно изношење добити и
уложеног капитала из Републике. Законом се може, изузетно, када то захтјева
општи друштвени интерес, утврдити у којим дјелатностима, односно подручјима,
страно лице не може основати властито предузеће.
Својинска права и обавезе над средствима у друштвеној својини и услови
под којима се та средства преносе у друге облике својине утврђују се законом.
Средства у друштвеној и државној својини могу се отуђивати, у правилу, само
према тржишним критеријима.
Употреба и искоришћавање ствари од посебног културног, научног,
умјетничког или историјског значаја или од значаја за заштиту природе и човјекове
околине могу се на основу закона ограничити, уз пуну накнаду власнику. Законом
се утврђују заштита, коришћење, унапређивање и управљање добрима од општег
интереса, као и плаћање накнаде за коришћење тих добара и градског грађевинског
земљишта.
Физичка и правна лица остварују својинска права на непокретности према
њиховој природи и намјени, у складу са законом. Гарантује се својина на
пољопривредно земљиште, а на шуме и шумско земљиште у законом утврђеним
границама.
Република гарантује минимум социјалне сигурности грађана и обезбјеђује
функционисање јавних служби, у складу са законом. Финансирање јавних служби
врши се преко фондова и буџета, у складу са законом. Република и општина
буџетом утврђују јавне приходе и јавне расходе. Средства буџета су порези, таксе и
други законом утврђени приходи. Обавеза плаћања пореза и других дажбина је
општа и утврђује се према економској снази обвезника.
Република штити и подстиче:
19. рационално коришћење природних богатстава у циљу заштите и
побољшања квалитета живота и заштите и обнове животне средине у општем
интересу,
20. очување и обогаћивање историјског, културног и умјетничког блага,
21. научноистраживачки рад,
22. штедњу у свим њеним облицима, а посебно штедњу која је усмјерена на
привредне активности и откуп станова,
23. задруге и задругарство,
24. занатство,
25. физичку културу и спорт.

Запослени имају право учешћа у управљању предузећем, у складу са

законом. У управљању фондовима и добрима у државној својини законом се
обезбјеђује утицај грађана.
4. Права и дужности Републике у Уставу Републике Српске

Права и дужности Републике врше Уставом одређени републички органи.

Људска права и слободе, једнакост пред законом, самосталност и једнак
положај предузећа и других организација, уставни положај и права јединица
локалне самоуправе основа су и мјера овлашћења и одговорности републичких
органа.
Републички органи, у оквиру Уставом утврђених права и дужности
Републике, утврђују политику, доносе и извршавају законе, друге прописе и опште
акте, врше заштиту уставности и законитости.
Органима и организацијама у општинама може се повјерити извршавање
закона и осталих прописа и општих аката из оквира права и дужности Републике.
Законом се уређује одговорност за извршавање закона, других прописа и
општих аката.
Република уређује и обезбјеђује:
1. интегритет, уставни поредак и територијалну целокупност Републике,
2. безбједност,
3. мјере из своје надлежности за случај ратног и ванредног стања које
прогласе институције Босне и Херцеговине, као и мјере за случај
ванредног стања које прогласе институције Републике Српске,
4. уставност и законитост,
5. остваривање и заштиту људских права и слобода,
6. својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, правни
положај предузећа и других организација, њихових удружења и комора,
економске односе са иностранством који нису пренесени на институције
Босне и Херцеговине, тржиште и планирање,
7. банкарски и порески систем,
8. основне циљеве и правце привредног, научног, технолошког,
демографског и социјалног развоја, развоја пољопривреде и села,
коришћење простора, политику и мјере за усмјеравање развоја и робне
резерве,
9. контролу законитости располагања средствима правних лица и
прикупљање статистичких и других података од општег интереса,
10. организацију, надлежности и рад државних органа,
11. систем јавних служби,
12. радне односе, заштиту на раду, запошљавање, социјално осигурање и
друге облике социјалне заштите, здравство, борачку и инвалидску
заштиту, бригу о дјеци и омладини, образовање, културу и заштиту
културних добара, физичку културу,
13. заштиту животне средине,
14. систем јавног информисања,
15. међународну сарадњу, осим оне која је пренесена институцијама Босне и
Херцеговине,
16. финасирање остваривања права и дужности Републике,
17. друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом.
5. Организација Републике у Уставу Републике Српске

Државна власт у Републици организује се на начелу подјеле власти.

Уставовотворну и законодавну власт остварује Народна скупштина.
Законодавну власт ће у Републици Српској вршити Народна скупштина и Вијеће
народа. Закони и други прописи које изгласа Народна скупштина, а који се тичу
питања виталног националног интереса било којег од конститутивних народа
ступају на снагу тек након усвајања у Вијећу народа.
Републику представља, и њено државно јединство изражава предсједник
Републике.
Извршну власт врши Влада.
Судска власт припада судовима.
Заштиту уставности и законитости обезбјеђује Уставни суд.
Од ниже наведених функција, највише двије се могу попунити из реда
једног конститутивног народа или из реда Осталих:
1) предсједник Владе,
2) предсједавајући Народне скупштине Републике Српске,
3) предсједавајући Вијећа народа,
4) предсједник Врховног суда,
5) предсједник Уставног суда,
6) републички јавни тужилац.

6. Народна скупштина Републике Српске

Народна скупштина:
1. одлучује о промјени Устава,
2. доноси законе, друге прописе и опште акте,
3. доноси план развоја, просторни план, буџет и завршни рачун,
4. утврђује територијалну организацију Републике,
5. расписује републички референдум,
6. расписује републички јавни зајам и одлучује о задужењу Републике,
7. расписује изборе за народне посланике и за предсједника Републике,
8. бира, именује и разрешава функционере, у складу са Уставом и законом,
9. врши контролу рада Владе и других органа који су јој одговорни, у
складу са Уставом и законом,
10. даје амнестију,
11. у складу са Уставом и законом проглашава ванредно стање за Републику
или њен дио у случају угрожавања безбједности, усљед елементарних
непогода (поплава, земљотреса и пожара), природних катастрофа,
епидемија, повреда људских права и слобода и нормалног
функционисања уставних органа Републике, искључујући употребу
војске и друге мјере из надлежности институција Босне и Херцеговине;
12. бира делегате из Републике у Дом народа Парламентарне скупштине
Босне и Херцеговине,
 13. ратификује споразуме које Република закључи са државама и
међународним организацијама уз пристанак Парламентарне скупштине
Босне и Херцеговине.
14. обавља и друге послове, у складу са Уставом и законом.

Народна скупштина има 83 народна посланика.

Изборним законима се утврђују изборне јединице и систем подјеле мандата
којима се обезбјеђује да све општине буду на одговарајући начин заступљене у
Народној скупштини.
Народни посланици се бирају непосредно и тајним гласањем.
Избор и престанак мандата народних посланика и образовање изборних
јединица уређују се законом.
Народни посланици се бирају на четири године.
На предлог најмање 30 народних посланика, Народна скупштина може,
двотрећинском већином гласова од укупног броја посланика, скратити свој мандат.
За вријеме ратног стања и непосредне ратне опасности мандат Народне
скупштине се продужава док то стање траје.
Народна скупштина не може скратити свој мандат за вријеме ратног стања и
непосредне ратне опасности.
У случају да Народна скупштина скрати свој мандат или буде распуштена,
избори за нову Народну скупштину морају се одржати у року од 60 дана од дана
доношења одлуке о скраћивању мандата. Изборе расписује предсједник Републике.
Скраћивањем мандата Народне скупштине престаје и мандат Владе.
Предсједник Републике може, пошто саслуша мишљење предсједника Владе
и предсједника Народне скупштине, одлучити да Народна скупштина буде
распуштена.
Мандат чланова Вијећа народа траје четири године.
Скраћивањем мандата Народне скупштине и распуштањем Народне
скупштине престаје и мандат Вијећа народа.
Посланици у Народној скупштини неће бити кривично или грађански
одговорни за било који поступак извршен у оквиру њихових дужности у Народној
скупштини, односно Вијећу народа.
Народна скупштина ради у сталном засједању. Сједнице Народне
скупштине сазива и предсједава им предсједник Скупштине. Предсједник је дужан
сазвати сједницу на захтјев једне трећине народних посланика, предсједника
Републике и Владе.
Народна скупштина одлучује већином гласова свих народних посланика,
ако Уставом није предвиђена посебна већина.
Право предлагања закона, других прописа и општих аката имају
предсједник Републике, Влада, сваки народни посланик или најмање 3.000 бирача.
Народна скупштина може одлучити да о појединим питањима из своје
надлежности одлуку донесе након претходног изјашњавања грађана на
референдуму.
Народна скупштина уређује свој рад и организацију и начин остваривања
права и дужности посланика. Народна скупштина има предсједника и два до
четири потпредсједника које бира на период од четири године.
7. Вијеће народа Републике Српске

Састав Вијећа народа ће бити паритетан, тако да сваки конститутивни народ

има исти број заступника.
Вијеће народа има по осам чланова из сваког конститутивног народа и
четири члана из реда Осталих.
Остали имају право да равноправно учествују у поступку већинског
гласања.
Ниједан посланик у Народној скупштини/општинској скупштини не може
вршити функцију делегата у Вијећу народа.
Чланове Вијећа народа бира одговарајући клуб посланика у Народној
скупштини.
У случају да број чланова једног клуба делегата у Вијећу народа буде већи
од броја представника у одговарајућем клубу Народне скупштине, додатни број
делегата ће бирати клуб који ће се формирати у ту сврху из реда одборника у
скупштинама општина у Републици Српској.
Мандат чланова Вијећа народа траје четири године.
Скраћивањем мандата Народне скупштине и распуштањем Народне
скупштине престаје и мандат Вијећа народа.
Чланови Вијећа народа неће бити кривично или грађански одговорни за
било који поступак извршен у оквиру њихових дужности у Народној скупштини,
односно Вијећу народа.

8. Витални национални интерес конститутивних народа у Републици Српској

Закони, други прописи и општи акти којима се уређује витални

национални интерес конститутивних народа, сматрају се донесеним уколико су
у идентичном тексту усвојени у Народној скупштини и Вијећу народа.
Садржину виталног националног интереса конститутивних народа чине:
26. остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у
законодавним, извршним и правосудним органима власти;
27. идентитет једног конститутивног народа;
28. уставни амандмани;
29. организација органа јавне власти;
30. једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука;
31. образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно
насљеђе;
32. територијална организација;
33. систем јавног информисања;
34. друга питања која би се третирала као питања од виталног националног
интереса, уколико тако сматра 2/3 једног од клубова делегата
конститутивних народа у Вијећу народа.
9. Процедура за доношење закона у вези са виталним националним интересом
у Републици Српској

Закони, други прописи или акти које изгласа Народна скупштина доставиће
се на разматрање Вијећу народа, ако се односе на витални национални интерес.
Уколико више од једног предсједавајућег или потпредсједавајућег Вијећа
народа сматра да закон спада у питања од виталног интереса дефинисаног
одредбама Устава закон ће бити уврштен на дневни ред као питање од виталног
интереса.
Ако само један предсједавајући или потпредсједавајући тврди да закон
спада у питања од виталног интереса 2/3 већина одговарајућег клуба може
прогласити да је ријеч о питању са листе виталних интереса. У том случају ће се
слиједити друга процедура описана у даљем тексту.
Предсједавајући и потпредсједавајући морају донијети одлуку у року од
једне седмице.
Уколико већина сваког клуба који има делегате у Вијећу народа гласа за
такве законе или друге прописе или акте, сматраће се да су они усвојени.
Ако се у Вијећу народа постигне сагласност о амандманима такав закон,
пропис или акт се поново подноси Народној скупштини на одобравање.
Уколико сагласност није могућа у Вијећу народа или ако се на приједлог
амандмана не добије сагласност формираће се заједничка комисија од
представника Народне скупштине и Вијећа народа. Заједничка комисија је
састављена на паритетном основу и одлуке доноси консензусом. Заједничка
комисија усаглашава текст закона.
Уколико се текст закона усагласи закон се сматра усвојеним. Ако се не
постигне сагласност, закон неће бити усвојен, те се исти враћа предлагачу на нови
поступак. У том случају предлагач не може поново поднијети исти текст закона,
прописа или акта.
У случају да 2/3 једног од клубова конститутивних народа у Вијећу народа
одлучи да се закон, акт или пропис односи на витални интерес, закон ће разматрати
Вијеће народа.
Ако већина сваког клуба заступљеног у Вијећу народа гласа за тај закон,
други пропис или акт, он се сматра усвојеним.
Уколико се Вијеће народа усагласи о амандманима, закон, пропис или акт се
поново доставља на одобрење Народној скупштини.
Ако заједничка комисија не постигне сагласност, питање се прослеђује
Уставном суду Републике Српске да донесе коначну одлуку да ли се предметни
закон односи на витални интерес једног од конститутивних народа.
Вијеће за заштиту виталног интереса при Уставном суду Републике Српске
одлучује о прихватљивости таквих случајева 2/3 већином у року од једне седмице,
а у року од мјесец дана одлучује о меритуму случајева који се сматрају
прихватљивим.
У случају да процедуру покрене 2/3 већина једног од клубова потребан је
глас најмање двојице судија да би суд одлучио да се ради о виталном интересу.
Уколико Суд донесе позитивну одлуку о виталном интересу, тај закон се
сматра неусвојеним, те се документ враћа предлагачу који треба покренути нову
процедуру. У том случају предлагач не може поново доставити исти текст закона,
прописа или акта.
У случају да Суд одлучи да се предметни закон не односи на витални
интерес, сматра се да је закон усвојен/биће усвојен простом већином.

10. Предсједник Републике Српске

Предсједник Републике:

1. представља Републику,
2. предлаже Народној скупштини кандидата за предсједника Владе,
3. предлаже Народној скупштини кандидате за предсједника и судије
Уставног суда на приједлог Високог судског и тужилачког савјета,
4. указом проглашава закон у року од седам дана од дана његовог усвајања
у Народној скупштини (у том року предсједник Републике може
захтијевати од Народне скупштине да поново одлучује о закону и дужан
је да прогласи закон који је поново усвојен у Народној скупштини),
5. даје помиловања,
6. додјељује одликовања и признања утврђена законом,
7. обавља, у складу с Уставом РС, Уставом БиХ и законом, послове из
области безбједности и односа Републике са другим државама и
међународним организацијама,
8. указом, на приједлог Владе, поставља и опозива шефове
представништава Републике Српске у иностранству и предлаже
амбасадоре и друге међународне представнике Босне и Херцеговине из
Републике Српске,
9. образује савјетодавна тијела и стручне службе за обављање послова из
своје надлежности,
10. обавља и друге послове у складу са Уставом,

Предсједник има два потпредсједника из различитих конститутивних

народа.
Потпредсједници помажу предсједнику Републике у обављању послова које
им повјери.
Предсједник Републике одређује који ће га потпредсједник замјењивати у
случају привремене спријечености да обавља своје функције.
Предсједник Републике за вријеме ратног и ванредног стања, којег прогласе
институције Босне и Херцеговине, ако Народна скупштина не може да се састане,
на приједлог Владе или према сопственој иницијативи, и након што саслуша
мишљење предсједника Народне скупштине, доноси уредбе са законском снагом о
питањима из надлежности Народне скушпштине и именује и разрјешава
функционере које бира односно именује и разрјешава Народна скупштина.
Ове уредбе, односно одлуке о именовању и разрјешењу предсједник
Републике подноси на потврду Народној скупштини чим она буде у могућности да
се састане.
 Актима Народне скупштине, односно актима предсједника Републике ако
Народна скупштина не може да се састане, за вријеме ратног стања које прогласе
институције Босне и Херцеговине и ванредног стања могу се, изузетно, док то
стање траје, обуставити поједине одредбе Устава које се односе на доношење
закона, других прописа и општих аката и предузимање мјера и права из чл. 10, 11,
13, 14, 15, 17, 18, 19, 20, 24. и 25. Устава, мијењати организација и овлашћења
извршних, управних и правосудних органа и њихов персонални састав, као и
територијална организација у Републици.
Предсједник Републике може тражити од Владе да изложи ставове о
појединим питањима од значаја за Републику, сазвати сједницу Владе и ставити на
дневни ред питања из њене надлежности.
На првим непосредним изборима биран је само један потпредсједник
Републике.
Предсједника и потпредсједнике Републике бирају грађани непосредним и
тајним гласањем на вријеме од четири године.
Предсједник Републике и потпредсједници Републике директно се бирају са
листе кандидата за предсједника Републике Српске, тако што је за предсједника
изабран кандидат који оствари највећи број гласова, а за потпредсједнике су
изабрани кандидати из друга два конститутивна народа који имају највећи број
гласова иза изабраног предсједника Републике.
Исто лице може бити изабрано за предсједника или потпредсједника
Републике највише два пута узастопно.
Предсједник Републике и потпредсједници Републике приликом ступања на
дужност полажу заклетву пред Народном скупштином.
У случају непосредне ратне опасности или ратног стања, мандат
предсједника Републике продужава се док такво стање траје, односно док се не
створе услови за избор предсједника Републике.
Предсједнику Републике престаје мандат прије истека времена на које је
биран у случају оставке или опозива.
Предсједник Републке је одговоран грађанима и они га могу опозвати истим
поступком како су га и изабрали.
Поступак предлагања, избора и опозива предсједника Републике уређује се
законом.
Одредбе чл. 85. до 89. Устава о предсједнику Републике односе се и на
потпредсједнике Републике.
Савјетодавно тијело највиших уставних институција Републике Српске је
Сенат.
Сенат разматра питања од посебног значаја за политички, национални,
економски и културни развој Републике Српске и највишим уставним
институцијама даје мишљење о питањима из њихове надлежности.
Сенат има до 55 чланова које именује предсједник Републике.
За чланове Сената именују се истакнуте личности из јавног, научног и
културног живота.
Сједнице Сената сазива и предсједава им предсједник Републике.
Организација и начин функционисања Сената уређује се законом.
11. Влада и републичка управа Републике Српске

Влада:
1. предлаже законе, друге прописе и опште акте,
2. предлаже план развоја, просторни план, буџет и завршни рачун,
3. обезбјеђује провођење и извршава законе, друге прописе и опште акте,
4. доноси уредбе, одлуке и друга акта за извршавање закона,
5. даје мишљење о приједлозима закона, других прописа и општих аката
које Народној скупштини подноси други предлагач,
6. утврђује начела за унутрашњу организацију министарстава и других
републичких органа управе и управних организација, поставља и
рарјешава функционере у министарствима, другим републичким
органима и управним организацијама,
7. усклађује и усмјерава рад министарстава и других републичких органа и
управних организација,
8. врши надзор над радом министарстава и других републичких органа и
управних организација и укида или поништава њихове акте који су у
супротности са законом или прописом Владе.
9. одлучује о образовању представништава Републике у иностранству,
10. обавља и друге послове у складу са Уставом и законом.

Влада се бира на период од четири године. Послије сваког конституисања

новоизабране Народне скупштине бира се нова влада.
Владу сачињавају предсједник, потпредсједници и министри.
Народни посланик који је предложен за предсједника или потпредсједника
Владе или министра не може учествовати у одлучивању о избору Владе, а народни
посланик који је изабран на те функције не може учествовати у изгласавању
неповјерења Влади, у гласању о свом разрјешењу и о извјештају Владе или
министарства којим руководи.
Предсједник и потпредсједници Владе не могу бити из реда истог
конститутивног народа.
Након потпуног спровођења Анекса 7. најмање 15% чланова Владе мора
бити из реда једног конститутивног народа. Најмање 35% чланова Владе мора бити
из два конститутивна народа. Један члан Владе мора бити из реда Осталих.
У прелазном периоду до потпуног спровођења Анекса 7, Влада Републике
Српске (предсједник Владе и 16 министара) састоји се од осам министара из реда
српског, пет из реда бошњачког и три из реда хрватског народа. Једног министра из
реда Осталих може именовати предсједник Владе из квоте најбројнијег
конститутивног народа.
Влада има предсједника Владе, који има два замјеника из различитих
конститутивних народа, који се бирају из реда министара.
Кандидат за предсједника владе излаже Народној скупштини програм Владе
и предлаже њен састав. Влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од
укупног броја народних посланика.
 Влада и чланови Владе одговарају Народној скупштини. Народна
скупштина може изгласати неповјерење Влади. Приједлог за изгласавање
неповјерења Влади може поднијети најмање 20 народних посланика.
Влада може поставити питање свог повјерења у Народној скупштини.
Предсједник Владе може предложити Народној скупштини разријешење
члана Владе.
Одлука о разрјешењу Владе или члана Владе сматра се усвојеном ако је за
њу гласала већина од укупног броја народних посланика.
Влада и члан Владе могу Народној скупштини поднијети оставку. Оставка
или разријешење предсједника Владе повлачи оставку Владе.
Влада којој је изгласано неповјерење, која је поднијела оставку или којој је
престао мандат због распуштања Народне скупштине, остаје на дужности до
избора нове Владе.
Предсједник Републике предлаже кандидата за предсједника Владе у року
од 10 дана од дана усвајања оставке, изгласавања неповјерења или престанка
мандата предходној Влади због распуштања или скраћивања мандата Народне
скупштине, а нова Влада мора бити изабрана у року од 40 дана од дана предлагања
кандидата за предсједника нове Владе.
За вријеме трајања мандата Владе, предсједник Владе може, на основу
мишљења предсједника Републике и предсједника Народне скупштине вршити
промјене у саставу Владе, о чему обавјештава Народну скупштину.
Ако оцијени да је дошло до кризе и функционисању Владе, предсједник
Републике може, на иницијативу најмање 20 посланика и пошто саслуша мишљење
предсједника Народне скупштине и предсједника Владе, затражити од
предсједника владе да поднсесе оставку. Уколико предсједник Владе одбије да
поднесе оставку, предсједник Републике га може разријешити.
Народна скупштина може за вријеме ратног стања и непосредне ратне
опасности изгласати неповјерење Влади већином гласова на сједници којој
присуствује већина посланика.
Организација и начин рада Владе уређује се Законом.
Послове државне управе обављају министарства и други републички органи
управе.
Министарства и други републички органи управе проводе законе и друге
прописе и опште акте Народне скупшптине и Владе, као и акте предсједника
Републике, рјешавају у управним стварима, врше управни надзор и обављају друге
управне послове утврђене законом.
Министартва и други републички органи управе су самостални у вршењу
Уставом и законом одређених надлежности.
Одређена управна овлашћења законом се могу повјерити предузећима и
другим организацијама.
Конститутивни народи и група Осталих ће бити пропорционално
заступљени у јавним институцијама у Републици Српској.
Као уставни принцип, таква пропорционална заступљеност ће се базирати
на попису из 1991. године, док се Анекс 7. у потпуности не спроведе, у складу са
Законом о државној служби Босне и Херцеговине. Овај општи принцип ће се
прецизирати ентитетским законима. Ти закони ће утврдити конкретне рокове и
регулисаће горе поменути принцип у складу са регионалном етничком структуром
ентитета.
“Јавне институције” су: министарства у Влади Републике Српске,
општински органи власти, окружни судови у Републици Српској, као и општински
(основни) судови у Републици Српској.

12. Територијална организација и локална самоуправа у Републици Српској

Територијална организација Републике уређује се законом.

Општина преко својих органа у складу са законом:
1. доноси програм развоја, урбанистички план, буџет и завршни рачун,
2. уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности,
3. уређује и обезбјеђује коришћење градског грађевинског земљишта и
пословног простора,
4. стара се о изградњи, одржавању и коришћењу локалних путева, улица и
других јавних објеката од општинског значаја,
5. стара се о задовољавању потреба грађана у култури, образовању,
здравственој и социјалној заштити, физичкој култури, информисању,
занатству, туризму и угоститељству, заштити животне средине и другим
областима,
6. извршава законе, друге прописе и опште акте Републике чије
извршавање је повјерено општини, обезбјеђује извршавање прописа и
општих аката општине,
7. образује органе, организације и службе за потребе општине и уређује
њихову организацију и пословање,
8. обавља и друге послове утврђене Уставом, законом и статутом општине.

Систем локалне управе уређује се законом.

Законом се може повјерити вршење послова локалне управе у граду.
Граду и општини припадају приходи утврђени законом и средства за
обављање повјерених послова.

13. Уставност и законитост у Републици Српској

Закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са

Уставом. Прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.
Закони, други прописи и општи акти ступају на снагу најраније осмог дана
од дана објављивања, осим ако из нарочито оправданих разлога није предвиђено да
раније ступе на снагу.
Прије ступања на снагу, закони, други прописи и општи акти државних
органа објављују се у одговарајућем службеном гласилу.
Закони, други прописи и општи акти не могу имати повратно дејство. Само
се законом може одредити да поједине његове одредбе, ако то захтијева општи
инерес утврђен у поступку доношења закона, имају повратно дејство.
 Кажњива дјела утврђују се, и казне за њих изричу, према закону, односно
према другом пропису, који је важио у вријеме извршења дјела, осим ако је нови
закон, односно пропис, блажи за учиниоца.
Државни органи и организације које врше јавна овлашћења могу у
појединачним стварима рјешавати о правима и обавезама грађана или
примјењивати мјере принуде и ограничења, само у законом прописаном поступку у
коме је свакоме дата могућност да брани своја права и интерес и да против
донесеног акта изјави жалбу, односно употријеби друго законом предвиђено
правно средство.
Свакоме је загарантовано право да у поступку пред судом или другим
државним органом или организациојом која у вршењу јавних овлашћења рјешава о
његовим правима и дужностима, употребљава свој језик и да се упознаје са
чињеницама на свом језику.
Против појединачних аката судова, управних и других државних органа, као
и организација које врше јавна овлашћења, донесених у првом степену, може се
изјавити жалба надлежном органу.
Законом се, изузетно, може искључити жалба ако је на други начин
обезбјеђена заштита права и законитости.
О законитости коначних појединачних аката, којима државни органи и
организације које врше јавна овлашћења рјешавају о правима или обавезама,
одлучује суд у управном спору, ако за одређену ствар није законом предвиђена
друга судска заштита. Само законом се може, изузетно, у одређеним врстама
управних ствари, искључити управни спор.
Влада Републике има право да до одлуке Суда обустави од извршења
пропис, општи или појединачни акт, за које сматра да су противуставни или
противзаконити.
Република има право и дужност да путем републичких органа непосредно
обезбиједи извршавање закона и других прописа уколико их органи и организације
у Републици не би извршавали.

14. Уставни суд Републике Српске

Уставни суд:

1. одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката Народне

скупштине са одредбама Устава о заштити виталних интереса
конститутивних народа,
2. одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са
Уставом,
3. одлучује о сагласности прописа и општих аката са законом,
4. рјешава сукоб надлежности између органа законодавне, извршне и
судске власти,
5. рјешава сукоб надлежности између органа Републике, града и општине,
6. одлучује о сагласности програма, статута и других општих аката
политичких организација са Уставом и законом,
 7. прати појаве од интереса за остваривање уставности и законитости,
обавјештава највише уставне органе Републике о стању и проблемима у
тој области и даје им мишљења и приједлоге за доношење закона и
предузимање других мјера ради обезбјеђења уставности и законитости и
заштити слобода и права грађана, организација и заједница,
8. може оцјењивати уставност закона и уставност и законитост прописа и
општих аката који су престали да важе, ако од престанка важења до
покретања поступка није протекло више од једне године.

Уставни суд одлучује о питањима имунитета која проистичу из закона

којима се уређује имунитет у Републици Српској.
Уставни суд Републике Српске има девет чланова.
Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске
оснива се како би одлучивало о питањима виталног интереса у процедури описаној
у одредбама. Устава. Ово вијеће разматра сва питања која су од виталног интереса.
Вијеће за заштиту виталног интереса састоји се од седам чланова, два из
сваког конститутивног народа и један члан из реда Осталих. Судије бира Народна
скупштина Републике Српске и Вијеће народа.
Судија Уставног суда не може вршити никакву другу јавну функцију.
Предсједник и судије Уставног суда уживају имунитет као и народни
посланици. О имунитету одлучује Уставни суд.
Судији Уставног суда престаје функција када то сам затражи, а разрјешава
се дужности када буде осуђен за кривично дјело које га чини недостојним за
обављање функције, када трајно изгуби способност да обавља функцију као и из
других разлога утврђених Уставом и законом.
Одлуке Уставног суда су општеобавезне и извршне на територији
Републике, а њихово извршење обезбјеђује Влада.
Поступак пред Уставним судом, правно дејство његових одлука и друга
питања његове организације рада уређују се законом.
Свако може дати иницијативу за покретање поступка за оцјењивање
уставности и законитости.
Поступак пред Уставним судом могу, без органичења, покренути
предсједник Републике, Народна скупштина и Влада, а остали органи, организације
и заједнице под условима утврђеним законом.
Уставни суд може и сам покренути поступак за оцјењивање уставности и
законитости.
Кад Уставни суд утврди да закон није у сагласности са Уставом или да
други пропис или општи акт није у сагласности са Уставом или законом, тај закон,
други пропис или општи акт престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног
суда.

15. Судови и јавна тужилаштва у Републици Српској

Судску власт врше судови. Они су самостални и независни и суде на основу

Устава и закона, а штите људска права и слободе, утврђена права и интересе
правних субјеката и законитост.
 Судство је самостално и независно од извршне и законодавне власти у
Републици Српској.
Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине обезбјеђује
самосталност, независност, непристрасност, стручност и ефикасност судства и
тужилачке функције у Босни и Херцеговини. Надлежности Високог судског и
тужилачког савјета, између осталог, укључују именовање, спровођење
дисциплинског поступка и разрјешење судија, осим судија Уставног суда
Републике Српске, и обухватају и јавне тужиоце и замјенике јавних тужилаца у
Републици Српској. Састав и додатне надлежности Високог судског и тужилачког
савјета утврђују се законом.
Оснивање, надлежност, организација и поступак пред судовима уређују се
законом.
Врховни суд Републике, као највиши суд у Републици обезбјеђује
јединствену примјену закона.
Расправљање пред судом је јавно. Јавност се може искључити у случајевима
предвиђеним законом, ради заштите посебних интереса Републике, чувања тајне,
заштите морала, интереса малољетника, приватног живота учесника у поступку и
ради заштите других општих интереса.
Суд суди и вијећу. Законом се уређује у којим стварима суди судија
појединац. У суђењу учествују и судије поротници на начин утврђен законом.
Законом се може прописати да у одређеним судовима и у одређеним стварима у
суђењу учествују само судије.
Нико ко учествује у суђењу не може бити позван на одговорност у
кривичном или грађанском поступку за мишљење изражено за вријеме доношења
судске одлуке, а у поступку покренутом због кривичног дјела учињеног у вршењу
судијске функције, не може бити притворен без одобрења Високог судског и
тужилачког савјета.
Судије, осим резервних судија, именују се доживотно, уколико Уставом
није другачије утврђено, осим ако не поднесу оставку, ако се не пензионишу или не
буду разријешени с разлогом од стране Високог судског и тужилачког савјета у
складу са законом. Судијама исто тако може изузетно престати судијска функција
као резултат процеса одабира након реорганизације судова за вријеме прелазног
периода, како се утврђује законом којим се оснива Високи судски и тужилачки
савјет Републике Српске. Навршење старосне доби прописане за обавезан одлазак
у пензију за судије утврђује се законом. Услови обављања функције за судије,
укључујући и имунитет, утврђују се законом. Плата и друге накнаде судији не могу
бити умањени за вријеме вршења судијске функције, осим као посљедица
дисциплинског поступка у складу са законом.
Судија не може вршити јавну функцију нити било какав посао који доноси
зараду, а који су законом утврђени као неспојиви са судијском функцијом.
Јавно тужилаштво је самосталан државни орган који гони учиниоце
кривичних и других по закону кажњивих дјела и улаже правна срества ради
заштите законитости.
Оснивање, организација и надлежности јавног тужилаштва уређују се
законом. Јавно тужилаштво врши своју функцију на основу Устава и закона.
 Јавни тужиоци и замјеници јавних тужилаца именују се на период утврђен
законом, осим ако не поднесу оставку, ако се не пензионишу или не буду
разријешени с разлогом од стране Високог судског и тужилачког савјета у складу
са законом. Јавним тужиоцима и замјеницима јавних тужилаца може изузетно
престати функција као резултат процеса одабира након реорганизације јавних
тилаштава за вријеме пријелазног периода, како се утврђује законом којим се
оснива Високи судски и тужилачки савјет. Навршење старосне доби прописане за
обавезан одлазак у пензију за јавне тужиоце и замјенике јавних тужилаца утврђује
се законом. Услови обављања функције за јавне тужиоце и замјенике јавних
тужилаца, укључујући и имунитет, утврђују се законом.
Јавни тужилац или замјеник не може обављати службу или било какав посао
који доноси зараду, а који су законом утврђени као неспојиви са његовом
функцијом.
Судије, укључујући и предсједнике судова, јавне тужиоце и замјенике
јавних тужилаца одабира, именује, спроводи дисциплински поступак и разрјешава
Високи судски и тужилачки савјет у складу са законом.
Адвокатура је самостална и независна дјелатност и служба која пружа
правну помоћ. Организација и рад адвокатуре уређује се законом.

16. Промјена Устава Републике Српске и завршне одредбе

Приједлог да се приступи промјени Устава Републике могу поднијети

предсједник Републике, Влада и најмање 30 посланика Народне скупштине.
О приједлогу одлучује Народна скупштина већином гласова народних
посланика.
Нацрт акта о промјени Устава утврђује Народна скупштина већином гласова
од укупног броја народних посланика. Нацрт се упућује на јавну расправу.
Након проведене јавне расправе о нацрту акта о промјени Устава, Комисија
за уставна питања Народне скупштине утврђује приједлог акта о промјени Устава.
О приједлогу акта о промјени Устава одлучују Народна скупштина и Вијеће
народа.
Промјена Устава усвојена је ако за њу гласа најмање двије трећине од
укупног броја народних посланика и већина чланова Вијећа народа из сваког
конститутивног народа и Осталих.
Ако промјена Устава не буде усвојена, приједлог за промјену по истом
питању не може се поновити прије истека три мјесеца од дана када је приједлог
одбијен. Акт о промјени Устава проглашава Народна скупштина.
Устав Републике може се мијењати уставним амандманима.
У случају ратног стања или непосредне ратне опасности Народна скупштина
може утврдити приједлог промјене Устава и усвојити уставне амандмане на истом
засиједању (без отварања јавне расправе).
Од датума усвајања амандмана на Уставе ентитета, Уставна комисија
Републике Српске (коју је формирао Високи представник) ће се придржавати
принципа садржаних у овом документу.
Коначан начин бирања чланова у Вијећу народа уређује Народна скупштина
и Вијеће народа.
 Устав је ступио на снагу даном проглашења. За провођење Устава донијет је
уставни закон.

17. Уставни закон за спровођење Устава Републике Српске

У уставноправној теорији и пракси уобичајено је да се инструментариј за

стављање устава у функцију и стварање услова за његову примјену, обезбјеђује
доношењем уставног закона.
Уставни закон за провођење Устава Републике Српске донесен је
истовремено када и Устав, а његов пречишћени текст објављен је у “Службеном
гласнику Републике Српске”, број 21/92.
Овај закон утврђује: вријеме ступања на снагу Устава РС; формирање и рад
републичких органа и организација; састав Народне скупштине РС; начин избора
предсједника Републике до редовних избора, предсједника и чланова Владе,
предсједника и судија редовних судова; усклађивање статута општина; доношење
закона: о државној управи, Влади, министарствима, одбрани, унутрашњим
пословима, редовним судовима, јавном тужилаштву, јавним приходима и јавним
расходима, народној банци, служби за платни промет и финансијску контролу,
јавном информисању, застави, грбу и химни; доношење изборних закона на основу
којих ће се одржати избори када се створе услови;
Уставни закон је омогућио рецепцију законодавства правних претходница,
на тај начин што је његовим одредбама регулисано да се до доношења
одговарајућих закона и других прописа Републике Српске, примјењују закони и
остали прописи СФРЈ и СР БиХ који су у сагласности са Уставом, а нису у
супротности са законима и другим прописима које је донијела Скупштина српског
народа у Босни и Херцеговини, односно Народна скупштина Републике Српске.

18. Политичке организације, удружења и фондације у Републици Српској

Уставом Републике Српске загарантована је слобода политичког

организовања и дјеловања у складу са законом. Забрањено је политичко
организовање и дјеловање усмјерено на: угрожавање демократије, нарушавање
интегритета Републике, кршење Уставом зајамчених слобода и права и
распиривање националне, расне или вјерске мржње и нетрпељивости.
Законом о политичким организацијама ("Службени гласник Републике
Српске", број: 15/96. и 17/02) уређује се начин остваривања слободе политичког
организовања и дјеловања, те услови и поступак оснивања, регистрације и
престанак рада политичких организација.
Политичким организацијама, у смислу одредаба Закона, сматрају се
организације у које се грађани слободно и добровољно организују ради
испољавања политичкох активности и остваривања политичких циљева.
Политичку организацију може основати најмање 500 пунољетних грађана, а
оснива се на скупштини оснивача, на којој се доноси одлука о оснивању и статут.
Регистар политичких организација води основни суд у сједишту окружног суда,
према сједишту политичке организације.
 Надзор над финансијским пословањем политичке организације врши служба
за контролу финансијског пословања правних лица, а надзор над законитошћу рада
надлежни орган управе.
Политичка организација престаје са радом: одлуком сопственог органа; ако
се број чланова смањи испод 50; уколико јој је забрањен рад; ако врши дјелатност
кажњиву по закону, те уколико се утврди да дуже од једне године не обавља
дјелатности утврђене статутом.
Оснивање, регистрација, унутрашња организација и престанак рада
удружења и фондација, регулисани су Законом о удружењима и фондацијама
Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 52/01).
Удружење је, у смислу одредаба Закона, сваки облик добровољног
повезивања више физичких или правних лица ради унапређења или остваривања
неког заједничког или општег интереса, односно циља, у складу са Уставом и
законом, а чија основна сврха није стицање добити.
Удружење могу основати најмање три физичка или правна лица, а настаје
доношењем оснивачког акта. Након оснивања удружење може стећи својство
правног лица уписом у регистар (начело добровољног уписа). Највиши акт
удружења је статут, а скупштина је обавезни орган удружења.
Фондација је правно лице које нема своје чланство, а оснива се ради
управљања одређеном имовином у јавном или заједничком интересу.
Фондацију могу основати једно или више физичких или правних лица, а
оснива се уговором, тестаментом или другим правно ваљаним актом. Највиши акт
фондације је статут, а орган управљања је управни одбор.
Удружење или фондација се уписује у регистар удружења, односно регистар
фондација, које води основни суд у сједишту окружног суда на чијем подручју
удружење или фондација има сједиште.
Надзор над законитошћу рада удружења, односно фондације, врши
надлежни орган управе Републике Српске у чије подручје припада праћење стања у
области на коју се односи дјелатност удружења, односно фондације.
Удружење, односно фондација престају са радом одлуком надлежног
сопственог органа и у случајевима одређеним Законом.
 ПРАВНИ ИЗВОРИ

1. Устав Босне и Херцеговине (Анекс 4. Општег оквирног споразума за мир у

Босни и Херцеговини;
2. Устав Републике Српске-Пречишћени текст (“Службени гласник Републике
Српске”, број 21/92) и Амандмани на Устав Републике Српске (“Службени
гласник Републике Српске”, број: 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96,
21/02, 26/02, 30/02, 31/02, 69/02, 31/03, 98/03, 115/05, 117/05 и 48/11);
3. Уставни закон за провођење Устава Републике Српске-Пречишћени текст
("Службени гласник Републике Српске", број 21/92);
4. Закон о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике
Српске", број: 104/11 и 92/12);
5. Закон о Влади Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске",
број 118/08);
6. Закон о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске", број:
115/18);
7. Закон о територијалној организацији Републике Српске ("Службени гласник
Републике Српске", број 69/09, 70/12, 83/14, 106/15 и 26/19);
8. Закон о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске", број
97/16 и 36/19);
9. Закон о политичким организацијама ("Службени гласник Републике
Српске", број: 15/96. и 17/02);
10. Закон о удружењима и фондацијама Републике Српске ("Службени гласник
Републике Српске", број 52/01. и 42/05);
11. Изборни закон Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и
Херцеговине", број: 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 52/05, 65/05,
77/05, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14 и 31/16);
12. Изборни закон Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
број: 34/02, 35/03, 24/04, 19/05, 24/12, 109/12, 45/18 и 18/20);
13. Закон о високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине
(„Службени гласник Босне и Херцеговине“, број: 25/04, 93/05 и 48/07);
14. Закон о судовима Републике Српске (“Службени гласник Републике
Српске”, број 37/12, 14/14, 44/15, 39/16 и 100/17);
15. Закон о јавним тужилаштвима Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 69/16);
16. Закон о адвокатури Републике Српске („Службени гласник Републике
Српске“, број 80/15)

(Прописи ажурирани са стањем у ''Службеном гласнику Републике Српске'',

број 59/20 и ''Службеном гласнику Босне и Херцеговине'', број 35/20).

ЛИТЕРАТУРА

1. Конститутивни акти Републике Српске / Рајко Кузмановић. – Бања Лука :

Глас српски : Правни факултет, 1994;
2. Посредни мировни разговори, Ваздухопловна база Рајт-Патерсон, Дејтон,
Охајо, 1-21 новембра 1995. – Сарајево-Илиџа : Ослобођење, 1996;
3. Изградња и функционисање правног система Републике Српске : зборник
реферата са научног скупа. – Бања Лука : Правни факултет, 1997;
4. Настанак и облик друштвеног уређења БиХ : са посебним освртом на
Републику Српску / Александар Ђурђев. – У: Значења (Добој). – Год. XV
(1999), бр. 34. – Стр. 89-100;
5. Уставно право / Рајко Кузмановић. – Бања Лука : Правни факултет, 1999;
6. Подјела надлежности између институција Босне и Херцеговине и ентитета. –
Бања Лука ; Српско Сарајево : Академија наука и умјетности Републике
Српске, 2000;
7. Правна природа и положај Брчко дистрикта у Босни и Херцеговини / Милан
Благојевић. - Добој : Народна библиотека, 2002;
8. Приручник за полагање стручног испита за рад у јавној управи, другим
државним органима, локалној самоуправи и организацијама које врше јавна
овлаштења : за кандидате са средњом стручном спремом / П. Кунић, Д.
Кутлија, А. Ћулум. – Бања Лука : Службени гласник Републике Српске,
2003;
9. Устав Републике Српске : Ustav Republike Srpske : Constitutions of Republika
Srpska. – Бања Лука : Службени гласник Републике Српске : Народна
скупштина Републике Српске, 2003;
10. Приручник за полагање стручног испита за рад у јавној управи за вишу и
високу школску спрему / Петар Кунић ... [и др.]. – Бања Лука : Агенција за
државну управу Републике Српске : Службени гласник Републике Српске,
2014;