НАРОДНА И УНИВЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

БАЊА ЛУКА

КОМИСИЈА ЗА ПОЛАГАЊЕ СТРУЧНОГ ИСПИТА

У БИБЛИОТЕЧКО-ИНФОРМАЦИОНОЈ ДЈЕЛАТНОСТИ

ПРЕДМЕТ:
УСТАВНО УРЕЂЕЊЕ,
БИБЛИОТЕЧКО ЗАКОНОДАВСТВО,
РАДНИ ОДНОСИ И КАНЦЕЛАРИЈСКО ПОСЛОВАЊЕ

ОБЛАСТ:
БИБЛИОТЕЧКО ЗАКОНОДАВСТВО
(ПРОПИСИ КОЈИ РЕГУЛИШУ
ОБЛАСТ БИБЛИОТЕКАРСТВА)

ПИТАЊА
С ЕЛАБОРАЦИЈОМ ОДГОВОРА,
ПРАВНИ ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

БАЊА ЛУКА, 2020.

 ПИТАЊА
С ЕЛАБОРАЦИЈОМ ОДГОВОРА

1. Уставноправни положај библиотечко-информационе дјелатности у

Републици Српској;
2. Правна регулатива о библиотечко-информационој дјелатности у
Републици Српској - кратак хронолошки преглед;
3. Предмет регулисања и основне одредбе Закона о библиотечко-
информационој дјелатности;
4. Библиотечко-информациона дјелатност у Републици Српској;
5. Библиотечко-информациони систем Републике Српске;
6. Појам библиотеке, услови за оснивање и обављање библиотечко-
информационе дјелатности;
7. Врсте библиотека;
8. Народна и универзитетска библиотека Републике Српске;
9. Права и обавезе корисника библиотеке;
10. Матичне функције у библиотечко-информационој дјелатности;
11. Руковођење библиотеком;
12. Управљање библиотеком,
13. Библиотечки савјет Републике Српске;
14. Подзаконски акти у библиотечко-информационој дјелатности и
предмет њиховог регулисања;
15. Надзор над радом библиотека;
16. Заштита библиотечко-информационе грађе и извора;
17. Ревизија и расходовање (отпис) библиотечко-информационе
грађе и извора;
18. Основна начела јединствене обраде библиотечко-информационе
грађе и извора;
19. Стручни испит у области библиотечко-информационе
дјелатности;
20. Стручни послови и стручна звања у библиотечко-информационој
дјелатности;
21. Садржина и начин вођења регистра библиотека;
22. Достављање обавезног примјерка;
23. Стандарди у библиотечко-информационој дјелатности;
24. Финансирање библиотечко-информационе дјелатности;
25.Заштита старе и ријетке књиге;
26. Завичајна збирка или завичајни фонд библиотечко-информационе
грађе и извора;
27. Међународни прописи о библиотечко-информационој дјелатности;
28. Прописи о културним добрима;
29. Дигитализација библиотечко-информационе грађе и извора;
30. Прописи о издавачкој дјелатности и јавном информисању.

Кандидати са високом и вишом стручном спремом припремају одговоре

на свих 30 питања, а кандидати са средњом стручном спремом припремају
одговоре на 20 питања (болдована и подвучена питања, односно питања редни
број: 3-13. и 15-23).
1. Уставноправни положај библиотечко-информационе дјелатности у
Републици Српској

Библиотечко-информациона дјелатност (у даљем тексту, осим у

насловима поглавља и „библиотечка дјелатност“) није уставна категорија, али је
култура као шири друштвени однос, у чији контекст улази и библиотечка
дјелатност, предмет уставног регулисања.
Уставом Босне и Херцеговине (Анекс 4. Општег оквирног споразума за
мир у Босни и Херцеговини) у надлежност институција централне власти
експлицитно је стављено десет области. Све функције власти и сва овлашћења
која нису изричито додијељена институцијама БиХ припадају ентитетима
(принцип негативне енумерације). С обзиром на то да се култура не налази међу
десет области које спадају у надлежност централних органа, библиотечка
дјелатност као њен сегмент у искључивој је надлежности ентитета.
Уставни основ за правно уређивање библиотечке дјелатности налази се у
одредбама Поглавља II Устава Републике Српске, које регулишу људска права и
слободе, а односе се на образовање, науку, културу и информисање.
Култура је предмет регулисања и у другим поглављима Устава
Републике Српске. Употреба и искоришћавање ствари од посебног културног,
научног, умјетничког или историјског значаја могу се на основу закона
ограничити уз пуну накнаду власнику. Законом се уређује заштита, коришћење,
унапређивање и управљање добрима од општег интереса, као и плаћање накнаде
за коришћење тих добара. Република штити и подстиче очување и обогаћивање
историјског, културног и умјетничког блага (Поглавље III-Економско и
социјално уређење), а уређује и обезбјеђује образовање, културу и заштиту
културних добара (Поглавље IV-Права и дужности Републике).
Образовање, његовање културе и културно насљеђе представљају
витални национални интерес конститутивних народа (Поглавље V-Организација
Републике).
Путем својих органа, у складу са законом, општина се стара о
задовољавању потреба грађана у култури (Поглавље VI-Територијална
организација).
Из овакве уставне позиције културе произилази закључак да се
библиотечка дјелатност, као њен битан сегмент, уређује законом. Сходно томе,
библиотечка дјелатност у Републици Српској уређена је Законом о
библиотечко-информационој дјелатности ("Службени гласник Републике
Српске", број 44/16 и 62/18). У складу са Законом датим овлашћењима ресорни
министар, подзаконским актима детаљније регулише поједине сегменте
библиотечке дјелатности.
У ширем смислу библиотечка дјелатност је предмет регулисања и
прописа који уређују: јавне службе, заштиту културних добара, очување
националних споменика, издавачку дјелатност, јавно информисање,
информациони систем, слободу приступа информацијама, радне односе, итд.

2. Правна регулатива о библиотечко-информационој дјелатности у

Републици Српској - кратак хронолошки преглед

Да би се избјегла произвољност и арбитрарност, у библиотечкој

дјелатности се, као и у другим областима, односи између појединих чинилаца
морају уредити правним нормама.
 4

Правна регулатива о библиотечкој дјелатности у Републици Српској, са

хронолошког аспекта, може се сагледати у четири фазе.
Прва фаза (1992-1993), коју карактерише преузимање прописа правних
претходница (СФРЈ и СР БиХ), почиње доношењем Устава Републике Српске,
28. фебруара 1992. године. Заједно са Уставом донесен је и Уставни закон за
провођење Устава1 којим је регулисано да се до доношења одговарајућих закона
и других прописа Републике Српске примјењују закони и остали прописи СФРЈ
и СР БиХ који су у сагласности са Уставом, а нису у супротности са законима и
другим прописима које је донијела Скупштина српског народа у Босни и
Херцеговини, односно Народна скупштина Републике Српске. Преузимањем
прописа СФРЈ и СР БиХ створен је правни основ за функционисање правног
система у Републици Српској, а тиме и претпоставке за правно регулисање
библиотечке дјелатности. Дакле, Уставни закон омогућио је рецепцију
библиотечког законодавства СФРЈ и СР БиХ, како оног у ужем, тако и оног које
се на библиотекарство односи у ширем смислу. Према том основу
примјењивани су Закон о библиотечкој дјелатности ("Службени лист СР БиХ",
број 26/86), подзаконски акти који из њега произилазе, као и други републички
и савезни прописи који регулишу област библиотекарства. С циљем обнављања
ратом уништене мреже јавних библиотека, Влада је 1. јуна 1992. године
донијела Одлуку о оснивању Народне библиотеке Српске Републике Босне и
Херцеговине.2 Одлуком је основана национална, централна, библиотека са
статусом јавне установе у државној својини. Сједиште библиотеке је у главном
граду Српске Републике БиХ. С обзиром на то да је чланом 9. Устава одређено
да је Сарајево главни град Републике, функцију националне библиотеке добила
је Народна библиотека у ратној пријестоници у Палама. Тиме је заокружен
правни основ за обављање библиотечке дјелатности на цијелој територији
Републике Српске.
Друга фаза (1993-1999), у којој паралелно егзистирају властити и
преузети прописи, отпочиње 29. децембра 1993. године доношењем Закона о
библиотечкој дјелатности.3 Законом се уређују услови и начин обављања
библиотечке дјелатности, као и достављање штампаних ствари одређеним
библиотекама и другим установама. Законом су одређене матичне библиотеке
са сједиштима у: Бањалуци, Бијељини, Добоју, Илиџи, Приједору, Србињу и
Требињу. У складу са законским овлашћењима, ресорни министар је донио три
подзаконска акта којима су уређене области чувања и заштите библиотечке
грађе4, стручног испита и стручних звања 5, те оснивања и почетка рада
библиотека6. Ови прописи престали су да важе ступањем на снагу новог закона
који регулише библиотечку дјелатност у Републици Српској и подзаконских
аката донесених на основу његових одредаба.
Трећа фаза, у којој преовладавају властити прописи, почиње 1999. године
и траје до 2016. Пракса је показала да Народна библиотека у Палама, просторно,

1
Пречишћени текст Уставног закона објављен је у „Службеном гласнику Републике Српске“,
број 21/92.
2
Одлука је објављена у „Службеном гласнику српског народа у БиХ“, број 8/92.
3
Закон је објављен у „Службеном гласнику Републике Српске“, број 26/93.
4
Правилник о заштиним и другим мјерама за чување библиотечке грађе („Службени гласник
Републике Српске“, број: 13/96. и 16/96).
5
Правилник о полагању стручних испита запослених у библиотечкој дјелатности („Службени
гласник Републике Српске“, број 17/96).
6
Правилник о условима за оснивање и почетак рада библиотека („Службени гласник Републике
Српске“, број 29/96).
 5

организационо и кадровски, није могла одговорити свим задацима и обавезама

националне библиотеке. Због тога је Влада РС на редовној сједници, одржаној 2.
априла 1999. године, донијела Одлуку о укидању Народне библиотеке
Републике Српске у Палама и Одлуку о проглашењу Народне и универзитетске
библиотеке "Петар Кочић" у Бањалуци за Народну библиотеку Републике
Српске.7 Нови Закон о библиотечкој дјелатности Народна скупштина РС
донијела је 27. септембра 2001. године. Закон о измјенама и допунама Закона о
библиотечкој дјелатности, на иницијативу Комисије “Булдожер”, донесен је
2003. године. Посљедње промјене Закона извршене су крајем 2008. године. На
основу законских овлашћења ресорни министар (2002-2010) донио је
правилнике о: програму стручног испита у библиотечкој дјелатности и начину
његовог полагања; условима за оснивање и почетак рада библиотека; заштитним
и другим мјерама за чување библиотечке грађе; јединственој обради
библиотечке грађе; надзору над стручним радом у библиотекама; садржају и
начину вођења регистра библиотека, стручним пословима и стручним звањима,
те Упутство о ревизији и расходовању библиотечке грађе.8
Четврта фаза започела је 11. јуна 2016. године, ступањем на снагу Закона
о библиотечко-информационој дјелатности, који је објављен у „Службеном
гласнику Републике Српске“ број 44/16 и 62/18. Одредбама Закона ресорни
министар овлашћен је да поједине области библиотечке дјелатности детаљније
уреди доношењем девет подзаконских аката, односно правилника. До сада су
донесени правилници о: начину и поступку заштите библиотечко-
информационе грађе; поступку инвентарисања, обради, ревизији и отпису
библиотечко-информационе грађе и извора и вођењу евиденције о библиотечко-
информационој грађи и изворима; начину дигитализације библиотечко-
информационе грађе и извора; поступку утврђивања испуњености услова за
оснивање библиотека; врсти стручних послова у библиотечко-информационој
дјелатности; обављању надзора над стручним радом библиотека; плану и
програму полагања стручних испита радника запослених у библиотечко-
информационој дјелатности; врстама, условима и поступку стицања виших
стручних звања у библиотечко-информационој дјелатности и о стандардима и
нормативима у библиотечко-информационој дјерлатности.

3. Предмет регулисања и основне одредбе Закона о библиотечко-

информационој дјелатности

Закон о библиотечко-информационој дјелатности (у даљем тексту, осим

у насловима поглавља: Закон) донијела је Народна скупштина РС, на сједници
одржаној 19. маја 2016. године. Објављен је у "Службеном гласнику Републике
Српске" број 44/16 и 62/18.
Предмет регулисања Закона су: библиотечко-информациона дјелатност,
библиотечко-информациона грађа и извори (у даљем тексту, осим у насловима
поглавља и „библиотечка грађа“), циљеви развоја библиотечко-информационе
дјелатности, оснивање и врсте библиотека, библиотечко-информациони систем,
права и обавезе корисника, основ система узајамне каталогизације, матичне
функције у библиотечко-информационој дјелатности, правни положај

7
Одлуке су објављене у „Службеном гласнику Републике Српске“, број 11/99. и 38/99.
8
Закони су објављени у „Службеном гласнику Републике Српске“, број: 52/01, 39/03 и 112/08;
Правилници у: 5/02, 56/02, 70/02, 2/03. и 35/04, 19/10. и 29/10, а Упутство у 3/03.
 6

националне библиотеке - Народне и универзитетске библиотеке Републике

Српске, начин финансирања библиотека, као и друга питања од значаја за
библиотечко-информациону дјелатност.
Основним одредбама Закона уређени су и: општи интерес у
библиотечко-информационој дјелатности, појам старе и ријетке књиге, систем
заштите библиотечко-информационе грађе и извора са статусом културног
добра, као и начин коришћења земљишта, зграда, библиотечко-информационе
грађе и извора, комуникационих и других средстава која користе библиотеке
чији је оснивач Република Српска или јединица локалне самоуправе.
Библиотечка дјелатност, као дјелатност од општег интереса за Републику
Српску, подразумијева слободан приступ грађана информацијама, знањима и
идејама садржаним у библиотечкој грађи, као и право на остваривање
индивидуалних и интелектуалних слобода, у чему им својим услугама помажу
библиотеке и библиотечко-информациони центри.
Општи интерес у библиотечко-информационој дјелатности остварује се:
1. развојем друштва знања,
2. попуњавањем библиотечких фондова одговарајућом библиотечком
грађом, у складу са потребама корисника,
3. развојем библиотечко-информационог система,
4. заштитом библиотечке грађе на свим носиоцима информација и
5. слободним приступом библиотечким информацијама, грађи,
сервисима, услугама и другим ресурсима, у складу са правом корисника на
слободан избор информација и проток идеја.
Библиотечка грађа ужива заштиту прописану Законом. Библиотечка
грађа која има статус културног насљеђа ужива заштиту у складу са законом
којим се прописују и уређују културна добра.
Стара и ријетка библиотечка грађа је културно насљеђе од општег
интереса за Републику и као таква ужива посебну заштиту, утврђену законом
којим се уређују културна добра, без обзира на то у чијој је својини, односно
код кога се налази и да ли је регистрована и евидентирана.
За стару и ријетку библиотечку грађу потребно је обезбиједити објекте,
стручно руковођење и пружање услуга грађанима у складу са међународним
конвенцијама и правилима.
Старе и ријетке књиге су: рукописи, рукописне и штампане књиге,
периодика и друга библиотечка грађа настала до краја 19. вијека, ријетке књиге,
одређени примјерци периодичних издања и друга ријетка библиотечка грађа
настала након 1900. године, као и посебне библиотечке цјелине које су због свог
садржаја, умјетничке, културне и историјске вриједности значајне за науку и
културу.
Библиотекe чији је оснивач Република или јединица локалне самоуправе,
у складу са законом, користе земљиште, зграде у којима су смјештене,
библиотечку грађу, комуникациона и друга средства.

4. Библиотечко-информациона дјелатност у Републици Српској

Библиотечко-информациона дјелатност обухвата:

1) набавку,
2) обраду,
3) чување, заштиту и коришћење,
4) презентацију и популаризацију библиотечке грађе,
 7

5) израду каталога, библиографија, билтена, база података и других

извора информација,
6) обезбјеђивање коришћења и протока библиографских и других извора
информација и услуга,
7) едукацију корисника,
8) вођење евиденције о грађи и корисницима и
9) друге послове у складу са законом.
Библиотека, под једнаким условима, обезбјеђује свим грађанима
остваривање људских права у домену слободе изражавања, стваралаштва,
интелектуалних и других грађанских слобода, као и остваривање комуникације
с другим грађанима и интелектуалним добрима у земљи и иностранству.
Библиотека је у средишту развоја информационог друштва и значајна је
за информисаност грађана, за њихово усавршавање и индивидуални развој.
Примарна улога библиотеке је да прикупља, обрађује, истражује, чува и
даје на коришћење библиотечку грађу и да пружа приступ корисницима до свих
врста информација.
Библиотека је неопходна за развој образовања, науке и културе и
покретач је свеукупног развоја слободног, демократског грађанског друштва.
Библиотека омогућава грађанима слободан приступ информацијама
електронским путем и на друге начине.
Програм рада, услуге и активности библиотеке морају бити у складу са
њиховом мисијом, визијом и циљевима.
Библиотечка грађа је на било који начин забиљежена информација на
различитим материјалима и медијима.
Библиотечка грађа садржи:
1) духовне,
2) интелектуалне,
3) књижевне,
4) умјетничке,
5) научне и
6) стручне и друге садржаје намијењене за комуникацију међу људима,
за размјену идеја и унапређивање знања.
Библиотечку грађу чине: књиге, рукописи, брошуре, сепарати, мастер
радови, магистарски радови, докторске дисертације, серијске публикације,
музичка дјела (музикалије), картографска грађа, каталози, календари, стандарди,
патенти, умножени умјетнички и сценски програми, проспекти, фотографије,
албуми, разгледнице и цртежи, просторни и други планови, репродукције
ликовних дјела, гравире, плакати и друга ликовна и графичка грађа, леци,
огласи и саопштења, звучни и видео-записи у било ком облику, изузев на
филмској траци, електронске публикације дистрибуиране на физичким
носачима и електронске публикације дистрибуиране на интернету, комбиноване
и мултимедијалне публикације, рачунарски програми у јавној употреби и друге
публикације.
Библиотеке набављају библиотечку грађу и стварају нову библиотечку
грађу на основу самосталне процјене стручњака, према утврђеној набавној
политици, а у складу са потребама свих корисника, укључујући и потребе
националних, вјерских и језичких мањина и корисника са посебним потребама.
У набавци библиотечке грађе и стварању нове библиотеке међусобно
сарађују, а када траже грађу и изворе које не посједују у својим фондовима,
 8

обавезно се укључују у систем размјене библиотечке грађе и у међубиблиотечку

позајмицу на домаћем и међународном нивоу.
Поред основног фонда библиотечке грађе, народна библиотека чији је
оснивач јединица локалне самоуправе формира и завичајни фонд или завичајну
збирку библиотечко-информационе грађе.
Библиотека обавља своју дјелатност у складу са домаћим и
међународним стандардима којима се утврђују врсте послова у библиотечко-
информационој дјелатности и активности, као и услови и ресурси у погледу
библиотечке грађе и простора.
Министар просвјете и културе (у даљем тексту: министар) на приједлог
Библиотечког савјета доноси Правилник о стандардима и нормативима у
библиотечко-информационој дјелатности.
Библиотечка грађа се не смије оштетити, отуђити, уништити,
злоупотријебити, нити измијенити ако овим законом није другачије одређено.
Библиотеке су дужне да предузимају мјере заштите и чувања
библиотечке грађе утврђене међународним правилима и овим законом.
При коришћењу библиотечке грађе библиотеке су дужне да се
придржавају законских прописа и потврђених међународних уговора о заштити
ауторских и сродних права.
Копирање или на други начин умножавање библиотечке грађе не смије
се вршити у комерцијалне сврхе, већ искључиво у научне и истраживачке сврхе,
у складу сa законским прописима о заштити ауторских и сродних права и права
интелектуалне својине.
Извоз, размјена или изношење у иностранство библиотечке грађе са
својством културног добра може се вршити у складу са овим законом и
прописима којима се регулишу културна добра.
Библиотечка грађа се чува у просторијама или на адекватним носиоцима
информација, у којима су на одговарајући начин заштићени од пожара, влаге,
физичких, биолошких, хемијских и других узрочника који би могли довести до
њиховог оштећења, уништења, злоупотребе или неовлашћене измјене.
Министар на приједлог Библиотечког савјета доноси Правилник о
начину и поступку заштите библиотечкоинформационе грађе.
Обрада библиотечке грађе врши се на јединствен начин у складу са
одредбама овог закона.
Обрада библиотечке грађе се заснива на примјени јединствене
каталошко-библиографске обраде и јединственог система класификације и
индексирања, као и у складу са усвојеним домаћим и међународним
стандардима.
Библиотеке су обавезне да корисницима библиотеке пруже одговарајућу
и квалитетну библиотечку грађу у библиотеци или преко електронске мреже.
Библиотека која у свом фонду и бази података нема библиотечку грађу
коју корисник тражи треба да ту библиотечку грађу обезбиједи у одговарајућој
форми и у примјереном року од библиотеке у земљи или иностранству путем
размјене или позајмице библиотечке грађе.
Све библиотеке у Републици учествују у процесу размјене и позајмице
библиотечке грађе.
Библиотеке су дужне да, ради утврђивања стварног стања фондова, врше
ревизију библиотечке грађе.
Ревизија и расходовање библиотечке грађе врши се најмање једанпут у
десет година.
 9

Министар на приједлог Библиотечког савјета доноси Правилник о

поступку инвентарисања, обради, ревизији и отпису библиотечко-
информационе грађе и извора и вођењу евиденције о библиотечко-
информационој грађи и изворима.
Библиотеке су дужне да континуирано раде на дигитализацији
библиотечке грађе као дијела културног насљеђа Републике.
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске спроводи и
координира послове на дигитализацији библиотечке грађе у Републици.
Министар на приједлог Библиотечког савјета доноси Правилник о
начину дигитализације библиотечко-информационе грађе и извора.

5. Библиотечко-информациони систем Републике Српске

Јединствени библиотечко-информациони систем Републике и Виртуелна

библиотека Републике изграђују се функционалним повезивањем свих врста
библиотека у Републици у библиотечко-информациону мрежу и систем
заснован на:
1) јединственој информационо-комуникационој технологији и
програмској платформи,
2) узајамној каталогизацији и
3) примјени утврђених домаћих и међународних стандарда.
Функционално повезане библиотеке у оквиру библиотечко-
информационог система Републике примјењују јединствене стандарде и
омогућавају проток публикација и информација.
Библиотечко-информационим системом Републике управља и брине о
његовој изградњи и развоју Центар виртуелне библиотеке Републике Српске (у
даљем тексту: Центар).
Центар је организациони дио у саставу Народне и универзитетске
библиотеке Републике Српске.
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, путем Центра
координира изградњу и развој јединственог библиотечко-информационог
система Републике, укључује све библиотеке у систем и повезује их са другим
библиотечко-информационим системима у региону и свијету, омогућавајући
проток информација и публикација и њихову доступност корисницима у
домаћим и међународним оквирима.
Библиотечко-информациони систем Републике чине:
1) Народна и универзитетска библиотека Републике Српске,
2) мрежа народних библиотека у Републици,
3) мрежа школских и високошколских библиотека и
4) мрежа специјалних библиотека и библиотечко-информационих
центара у Републици.
Библиотечко-информациони систем Републике повезује се са другим
системима на регионалном и међународном нивоу и сарађује с њима.
Основ библиотечко-информационог система у Републици чини систем
узајамне каталогизације.
Центар управља библиотечко-информационим системом Републике и
има функцију библиотечко-информационог сервиса који брине о изградњи и
развоју јединственог библиотечко-информационог система на територији
Републике.
 10

Центар:
1) планира и усклађује активности у вези са рачунарским повезивањем
библиотека у Републици,
2) управља узајамном библиографском базом података, базом података о
библиотекама, библиотечко-информационим системом и сервисима,
3) одржава Централни електронски каталог Републике,
4) координира рад и развој система узајамне каталогизације,
5) организује обуку, утврђује оспособљеност стручних библиотечких
радника и даје лиценце за учешће у систему узајамне каталогизације,
6) планира, пројектује и одржава рачунарску, комуникацијску и
програмску опрему за рад система узајамне каталогизације и централних
библиотечких сервиса,
7) пружа стручну помоћ библиотекама и другим корисницима
програмске опреме и сервиса у систему у погледу набавке, инсталирања и
одржавања програмске опреме и едукације за рад у систему,
8) пружа стручну помоћ библиотекама приликом конверзије и преноса
података из других система,
9) организује стално стручно усавршавање и лиценцирање библиотечко-
информационих стручњака за рад у систему узајамне каталогизације,
10) развија и одржава и друге електронске базе података с непосредним
приступом и
11) обавља развојне и истраживачке послове у циљу унапређивања рада
система.
Систем узајамне каталогизације чини основ библиотечко-информационог
система у Републици и подразумијева да библиотеке кооперативно обављају
функције прикупљања и обраде библиотечкe грађе тамо гдје се подаци први пут
појаве и уносе их у Централни електронски каталог Републике Српске.
Систем узајамне каталогизације заснива се на стандардизованој обради
библиотечке грађе и на јединственом уређењу електронске базе података, у
складу са домаћим и усвојеним међународним стандардима.
Учешће у систему узајамне каталогизације подразумијева:
1) обезбијеђену одговарајућу телекомуникациону и рачунарску опрему и
2) стручну оспособљеност запослених који треба да имају лиценце за рад
у систему за рачунарско и информационо повезивање библиотека у мрежу.
У систем узајамне каталогизације укључују се све библиотеке у
Републици, а могу им приступити и библиотеке изван Републике.
Каталози библиотека које су укључене у систем узајамне каталогизације
без надокнаде су доступни свим корисницима.
Систем узајамне каталогизације, као суштински дио јединственог
библиотечко-информационог система, укључује се и у друге системе на
регионалном и међународном нивоу и сарађује с њима.

6. Појам библиотеке, услови за оснивање и обављање библиотечко-

информационе дјелатности

Библиотека је културна, информациона, образовна установа која

корисницима ставља на располагање организовани фонд библиотечкe грађе, као
и друге изворе информација, услуге и сервисе.
Библиотеку може да оснује Република, јединица локалне самоуправе и
друга домаћа и страна правна и физичка лица, у складу са законом којим се
 11

дефинише систем јавних служби и Законом о библиотечко-информационој

дјелатности.
Ако библиотеку оснива више оснивача, оснивачи закључују уговор о
оснивању библиотеке, којим се регулишу њихова међусобна права и обавезе.
Библиотеке се могу организовати и као организационе јединице других
установа, организација, удружења и других правних лица, ако испуњавају
прописане услове.
Библиотеке се могу повезивати у библиотечка стручна удружења,
заједнице или савезе ради остваривања својих интереса, програма развоја и
унапређивања рада и сарадње, размјене библиотечке грађе, техничких,
информационих и кадровских ресурса, те обезбјеђивања складног развоја
библиотечко-информационе дјелатности у Републици и остваривања сарадње са
другим сличним удружењима у земљи и иностранству.
Библиотека може да обавља библиотечко-информациону дјелатност ако:
1) посједује одговарајући фонд са одређеним бројем јединица
библиотечке грађе и извора намијењених за слободно коришћење,
2) испуњава услове за рад у погледу простора, телекомуникационе,
рачунарске и друге опреме за смјештај, чување, обраду, презентовање и
коришћење библиотечке грађе,
3) има обезбијеђен потребан број запослених стручних библиотечких
радника,
4) има обезбијеђена потребна средства и опрему,
5) има обезбијеђене изворе средстава за континуирано обављање
дјелатности,
6) испуњава и друге услове за рад утврђене стандардима и нормативима
за обављање библиотечке дјелатности у Републици и међународним
стандардима и
7) ако је уписана у регистар библиотека који води матична библиотека и
у централни регистар библиотека за чије је вођење надлежна централна
библиотека.
Министар именује комисију чији задатак је да утврди испуњеност услова
за обављање библиотечко-информационе дјелатности.
На основу записника који сачињава комисија и мишљења Народне и
универзитетске библиотеке Републике Српске, министар доноси рјешење о
испуњености услова.
Рјешење министра је коначно и против њега није дозвољена жалба, али
се може покренути управни спор пред надлежним судом.
Министар је донио Правилник о поступку утврђивања испуњености
услова за оснивање библиотека, који је објављен у „Службеном гласнику
Републике Српске“, број 39/17.

7. Врсте библиотека

Библиотеке се према намјени, садржају библиотечке грађе, према

функцији и профилу корисника дијеле на сљедеће врсте:
1. национална библиотека и друге централне библиотеке чији је оснивач
Република,
2. народне библиотеке чији је оснивач Република или јединица локалне
самоуправе,
3. школске,
 12

4. високошколске и универзитетске,
5. библиотеке научноистраживачког института или установа,
6. специјалне и
7. библиотеке као организационе јединице при другим установама,
организацијама или удружењима.
Библиотека може, у оквиру своје дјелатности, обављати послове више
врста библиотека уколико испуњава услове за сваку од тих врста.
С обзиром на то ко је оснивач, библиотека може бити јавна и приватна.
Централне библиотеке чији је оснивач Република су: Народна и
универзитетска библиотека Републике Српске, која обавља функцију
националне библиотеке и Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица
Републике Српске.
Народна библиотека обавља дјелатност за потребе грађана, на подручју
за које је основана, обезбјеђујући им једнаке услове за општекултурно уздизање,
образовање и информисање.
Школска библиотека пружа подршку васпитно-образовном процесу у
основним и средњим школама, тако што:
1) подстиче ученике да развијају читалачке навике и уче да користе
библиотеке током цијелог живота,
2) пружа услове за стицање искуства у креирању и коришћењу
информација за сазнање, разумијевање, имагинацију и забаву,
3) подстиче ученике да користе и вреднују информације, схватају
комуникационе процесе и развијају културу комуницирања,
4) обезбјеђује приступ локалним и глобалним базама података, односно
различитим идејама, мишљењима и знањима,
5) учествује у културним и јавним активностима школе и организује
програме за социјализацију и креативно дружење,
6) омогућава ученицима да индивидуално напредују у складу са својим
склоностима и могућностима,
7) заступа и промовише концепт да су интелектуалне слободе и приступ
информацијама предуслов за учешће у демократском процесу и
8) промовише улогу библиотека.
Високошколска библиотека пружа подршку извођењу и унапређивању
наставног, научноистраживачког и умјетничког рада у области високог
образовања.
Високошколска библиотека је намијењена студентима, наставницима,
сарадницима и истраживачима.
Високошколска библиотека, поред тога, обезбјеђује и:
1) набавку библиотечке грађе у складу са наставним плановима и
научноистраживачким пројектима,
2) чување и обраду библиотечке грађе настале у наставном процесу и
научноистраживачким пројектима установе у чијем је саставу и
3) израду библиографије радова наставника, истраживача и сарадника
установе у чијем се саставу налази и израду специјалне библиотечке збирке и
базе података.
Универзитет може да организује универзитетску библиотеку као
централну високошколску библиотеку.
Универзитетска библиотека, поред послова високошколске библиотеке,
врши сљедеће послове:
 13

1) координира библиотечком дјелатношћу на универзитету и укључује

високошколске библиотеке у библиотечко-информациони систем,
2) координира набавку библиотечке грађе на универзитету,
3) организује и усклађује међубиблиотечку позајмицу у оквиру
универзитета,
4) организује размјену публикација са библиотекама у земљи и
иностранству,
5) пописује, отписује и депонује библиотечку грађу на универзитету,
6) координира израду библиографије наставника, истраживача и
сарадника универзитета,
7) израђује текуће, ретроспективне и специјалне библиографије и разне
рефералне публикације за потребе универзитета,
8) чува и обрађује обавезни примјерак библиотечке грађе која настаје и
објављује се на универзитету, укључујући мастер радове, магистарске радове и
докторске радове одбрањене на универзитету,
9) чува и обрађује радове наставника и истраживача на универзитету,
10) усклађује припреме и извођење програма едукације корисника на
универзитету,
11) успоставља и одржава дигиталне репозиторијуме високошколских
установа и
12) обавља друге послове у складу са законом.
Специјалну библиотеку може да организује, као посебну организациону
јединицу, правно лице чија се дјелатност односи на неку специфичну област
знања и рада.
Специјална библиотека може се организовати као посебна организациона
јединица у:
1) органима републичке управе,
2) органима јединица локалне самоуправе,
3) јавним службама,
4) привредним друштвима,
5) политичким организацијама,
6) вјерским заједницама,
7) удружењима и
8) другим правним лицима.
Коришћење фондова специјалних библиотека је ограничено на одређене
корисничке групе, зависно од типа организације у чијем саставу је формирана,
односно зависно од специфичног типа корисника.
Специјалном библиотеком сматра се и библиотека намијењена општем
образовању, информисању и задовољавању културних потреба лица са
посебним потребама.
У том случају библиотека обавља библиотечку дјелатност помоћу
посебно прилагођених техника и специјалне грађе за лица оштећеног вида.
Специјална библиотека може бити основана и као установа.

8. Народна и универзитетска библиотека Републике Српске

Народна и универзитетска библиотека Републике Српске обавља

функцију националне и централне матичне библиотеке за све врсте библиотека
у Републици Српској и остварује општи интерес у библиотечко-информационој
дјелатности утврђен Законом.
 14

Народна и универзитетска библиотека Републике Српске је матична

библиотека која обавља матичне функције за све библиотеке на територији
Републике.
О развоју и унапређивању стручног рада библиотека у Републици
Српској брине се Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, као
централна матична библиотека, у сарадњи са другим библиотекама које
обављају матичне функције.
У остваривању општег интереса основни задаци Народне и
универзитетске библиотеке Републике Српске су сљедећи:
1) прикупљање, обрада, чување, представљање, коришћење и
обезбјеђивање приступа збирци библиотечке грађе Републике Српске,
2) прикупљање обавезног примјерка и употпуњавање фонда резервног
примјерка библиотечке грађе,
3) израда Текуће библиографије Републике Српске и других
библиографија,
4) пријем, обрада, заштита, чување, представљање и давање на
коришћење сваке публикације у штампаној, електронској или другој форми,
која јој се доставља као обавезни примјерак публикације, у складу са законом,
5) координација у изградњи и развоју јединственог библиотечко-
информационог система Републике,
6) промоција, презентација и пласман издавачке продукције Републике у
свијету,
7) објављивање публикација из библиотечко-информационе дјелатности,
као и резултата властитог стручног и научноистраживачког рада,
8) координација рада у мрежи библиотека Републике Српске, путем
Центра, на стварању и развоју Централног електронског каталога и система
узајамне каталогизације, као и реализација пројекта Виртуелна библиотека
Републике Српске,
9) одржавање и заштита специјалних збирки, библиотека-легата и
спомен-библиотека,
10) сарадњa са издавачима за израду CIP записа (каталогизација у
публикацији прије штампања) и за додјелу међународних стандардних
идентификационих бројева (ISBN, ISSN9, ISMN, DOI и других) за публикације
објављене у Републици,
11) координација рада библиотека Републике за обједињену набавку
иностраних серијских публикација у штампаној и електронској форми,
12) прикупљање, обрада и чување једног примјерка библиотечко-
информационе грађе и извора који настају и објављују се на универзитету
(докторски радови), а које су универзитети обавезни да доставе Народној и
универзитетској библиотеци Републике Српске, као централној матичној
универзитетској библиотеци,
13) изграђивање система научнотехнолошких информација и
обезбјеђивање научних информација корисницима,
14) израда упутстава и препорука за примjену домаћих и међународних
стандарда,

9
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске није добила лиценцу за обављање
послова ISSN-агенције, тако да те послове за цијело подручје Босне и Херцеговине обавља
Национална и универзитетска библиотека БиХ у Сарајеву.
 15

15) организација стручних испита за запослене у библиотечко-

информационој дјелатности и других облика едукације библиотечко-
информационих стручњака,
16) обављање дјелатности заштите старе и ријетке библиотечке грађе
која има својство културног добра,
17) организација и координација система међубиблиотечке позајмице на
домаћем и међународном нивоу,
18) обављање послова дигитализације културног насљеђа Републике и
сарадња с другим установама у земљи и иностранству на пољу дигитализације,
19) развој и унапређивање библиотечке дјелатности за лица са посебним
потребама,
20) редовно достављање свих тражених података Републичком заводу за
статистику и
21) обављање и других послова утврђених Законом и статутом Народне и
универзитетске библиотеке Републике Српске.

9. Права и обавезе корисника библиотеке

Корисник библиотеке има право приступа библиотекама и библиотечкој

грађи, било да се они чувају у библиотеци или да се њима приступа путем
електронске мреже.
Корисник библиотеке има право на:
1) слободан приступ фондовима и библиотечкј грађи,
2) добијање и коришћење библиотечке грађе и
3) помоћ и савјет библиотекара приликом претраживања и коришћења
услуга библиотеке, у складу с правилима библиотеке.
Свака библиотека дужна је да обезбиједи услове за остваривање права
корисника библиотеке, укључујући и посебне корисничке групе, као и
кориснике са инвалидитетом.
Библиотеке су обавезне да штите приватност и друге слободе корисника
библиотеке, у складу са Законом.
Корисник библиотеке дужан је да библиотечку грађу, изворе и опрему
користи у складу са библиотечким правилима о њиховом коришћењу.
У случају да корисник библиотеке оштети, отуђи или злоупотријеби
библиотечку грађу, изворе и опрему, дужан је да надокнади насталу штету.
Директор библиотеке прописује начин рада библиотеке са корисницима
библиотеке, начин пружања основних услуга и начин коришћења библиотечке
грађе.

10. Матичне функције у библиотечко-информационој дјелатности

Ради трајног и систематског рада на развоју и унапређивању

библиотечко-информационе дјелатности у Републици, установљавају се
матичне функције појединих библиотека, које те послове обављају на одређеној
територији, одређеном научном или умјетничком подручју или за одређене
типове библиотека.
Матичне функције врше матичне библиотеке у складу са одредбама овог
закона.
Матичне функције у библиотечко-информационој дјелатности су:
1) развој библиотечко-информационе дјелатности у Републици,
 16

2) изградња јединствене мреже библиотека у Републици,

3) учешће у изградњи јединственог библиотечко-информационог система
Републике,
4) вођење регистра библиотека матичног подручја и других
евалуационих евиденција,
5) пружање стручне помоћи запосленима у библиотекама,
6) надзор над стручним радом библиотека,
7) брига о сталном стручном усавршавању библиотечко-информационих
стручњака,
8) праћење стања и проучавање потреба и услова рада у библиотекама,
9) предлагање мјера за унапређивање рада и развој библиотека и
10) учешће у изради приједлога дугорочне стратегије развоја библиотека,
краткорочних програма и пројеката.
Министар доноси рјешење којим утврђује библиотеке које обављају
матичну функцију и мрежу матичних библиотека Републике, на приједлог
Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске.
У обављању матичне функције Народна и универзитетска библиотека
Републике Српске као централна матична библиотека:
1) повезује све библиотеке у библиотечко-информациони систем у
Републици и укључује их у друге библиотечко-информационе системе у
окружењу и на међународном нивоу,
2) организује и врши надзор над стручним радом матичних библиотека,
3) координира рад библиотека које обављају матичне послове,
4) подстиче и организује сарадњу библиотека у Републици на
координацији набавке, прикупљању, обради и протоку информација и на
међубиблиотечкој позајмици,
5) брине о сталном стручном усавршавању запослених у библиотекама,
6) пружа стручну помоћ и инструкције запосленима у библиотекама,
7) прати укупно стање и проучава потребе и услове рада у библиотекама,
8) израђује стручне анализе пословања библиотека,
9) предлаже мјере за унапређивање рада и развоја библиотека у
Републици,
10) даје упутства о набавци потребне информационе и програмско-
техничке опреме неопходне за функционисање и рад библиотека у систему,
11) израђује методска упутства и нормативе за стручно пословање
библиотека,
12) даје упутства и рјешења за просторно опремање и уређење
библиотека и
13) обавља и друге матичне послове у складу са одредбама Закона.

11. Руковођење библиотеком

Библиотеком руководи директор.

Директора Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и
Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица Републике Српске именује
и разрјешава Влада Републике Српске (у даљем тексту: Влада), на период од
четири године, уз претходно спроведен поступак јавне конкуренције.
Директора матичне библиотеке именује и разрјешава Министарство
просвјете и културе (у даљем тексту: Министарство), у име оснивача, на период
од четири године, уз претходно спроведен поступак јавне конкуренције.
 17

Директора народне библиотеке чији је оснивач Република именује и

разрјешава Министарство, у име оснивача, на период од четири године, уз
претходно спроведен поступак јавне конкуренције.
Директор народне библиотеке чији су оснивачи Република и јединица
локалне самоуправе именује се и разрјешава на начин утврђен у уговору о
оснивању.
Директора народне библиотеке чији је оснивач јединица локалне
самоуправе, а која се финансира из буџета Републике, именује и разрјешава
Министарство, на период од четири године, уз претходно спроведен поступак
јавне конкуренције.
Директоре осталих библиотека именује и разрјешава оснивач.
За директора Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и
Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица Републике Српске може
бити именовано лице које има завршен најмање први циклус студија у трајању
од четири године (240 ECТS бодова) или еквивалент одговарајућег
високошколског образовања и пет година радног искуства у области културе.
За директора народне библиотеке чији су оснивачи Република и/или
јединица локалне самоуправе може бити именовано лице које има завршен
најмање први циклус студија у трајању од четири године или еквивалент
одговарајућег високошколског образовања и три године радног искуства у
области културе.
Услови за избор, именовање и разрјешење директора прописују се
статутом библиотеке.
Конкурс за избор директора библиотеке расписује се најмање два мјесеца
прије истека мандата директора библиотеке.
Права, обавезе и одговорности директора библиотеке односе се и на
вршиоца дужности директора.
Директор руководи библиотеком, представља и заступа библиотеку и
одговоран је за законитост њеног рада.
Директор библиотеке:
1. организује и руководи радом библиотеке,
2. заступа библиотеку,
3. доноси акт о организацији и систематизацији радних мјеста, уз
сагласност Министарства, ако је оснивач библиотеке Република, или ако се
библиотека финансира из буџета Републике,
4. доноси акт о организацији и систематизацији радних мјеста, уз
сагласност градоначелника, односно начелника јединице локалне самоуправе,
ако је оснивач библиотеке јединица локалне самоуправе,
5. одговоран је за остваривање програма и плана рада библиотеке,
6. предлаже годишњи програм рада и финансијски план библиотеке,
7. подноси извјештај о извршењу годишњег плана и финансијском
пословању библиотеке,
8. извршава одлуке управног одбора,
9. предлаже план развоја установе за период до четири године и
10. врши и друге послове утврђене законом и статутом библиотеке.
Дужност директора библиотеке престаје:
1. истеком мандата,
2. на лични захтјев - оставком и
3. разрјешењем.
Директор ће бити разријешен дужности прије истека мандата, ако:
 18

1. надлежни орган утврди да директор располаже средствима

библиотеке, пословним простором, опремом и имовином библиотеке на
незаконит начин,
2. библиотека не остварује циљеве и задатке због којих је основана,
3. поступа на начин који може да наруши углед библиотеке,
4. не обезбиједи заштиту имовине библиотеке,
5. у библиотеци не води прописану евиденцију и ако се исправе издају
супротно закону,
6. у библиотеци дође до повреде равноправности корисника библиотеке,
7. не поступи по налогу, односно мјери надлежног инспекцијског или
другог органа за отклањање утврђених неправилности и
8. не спроводи одлуке и рјешења оснивача и/или Министарства.

12. Управљање библиотеком

Библиотеком управља управни одбор, који има три члана.

Приликом именовања управног одбора водиће се рачуна да најмање
један члан има пет година радног искуства у области библиотечко-
информационе дјелатности.
Чланове управног одбора Народне и универзитетске библиотеке
Републике Српске и Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица
Републике Српске именује и разрјешава Влада, на приједлог Министарства, на
период од четири године, уз претходно спроведен поступак јавне конкуренције.
Чланове управног одбора матичних и народних библиотека чији је
оснивач Република именује и разрјешава Министарство, на период од четири
године, уз претходно спроведен поступак јавне конкуренције.
Чланови управног одбора библиотеке чији су оснивачи Република и
јединица локалне самоуправе именују се и разрјешавају на начин прописан
уговором о оснивању.
Чланове управног одбора народне библиотеке чији је оснивач јединица
локалне самоуправе, а која се финансира из буџета Републике, именује и
разрјешава Министарство, на период од четири године, уз претходно спроведен
поступак јавне конкуренције.
Управне одборе осталих библиотека именују и разрјешавају оснивачи.
Управни одбор:
1. доноси статут библиотеке уз сагласност Владе (Народна и
универзитетска библиотека Републике Српске и Специјална библиотека за
слијепа и слабовида лица Републике Српске), односно уз сагласност
Министарства (матичне и народне библиотеке чији је оснивач Република или
народне библиотеке чији је оснивач јединица локалне самоуправе, а које се
финансирају из буџета Републике),
2. одлучује о пословању библиотеке,
3. разматра и усваја годишњи извјештај о пословању и годишњи обрачун,
уз сагласност Министарства,
4. доноси план и програм рада и годишњи финансијски план библиотеке,
уз сагласност Владе (Народна и универзитетска библиотека Републике Српске и
Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица Републике Српске),
односно уз сагласност Министарства (матичне и народне библиотеке чији је
оснивач Република или народне библиотеке чији је оснивач јединица локалне
самоуправе, а које се финансирају из буџета Републике),
 19

5. утврђује пословну и развојну политику библиотеке, на основу

Стратегије развоја библиотечко-информационе дјелатности Републике Српске,
6. на приједлог директора, одређује цијене производа и услуга које пружа
библиотека,
7. доноси пословник о свом раду и
8. врши и друге послове у складу са Законом, статутом и другим општим
актима библиотеке.
Управни одбор библиотеке доноси одлуке већином гласова од укупног
броја чланова.
Рад управног одбора уређује се статутом библиотеке и пословником о
раду.
Својство члана управног одбора престаје истеком мандата, оставком или
разрјешењем.
Чланови управног одбора могу бити разријешени дужности прије истека
мандата:
1. на лични захтјев,
2. ако члан управног одбора неоправдано одсуствује са сједница, не
извршава своје обавезе или несавјесним радом онемогућава рад управног
одбора и
3. у другим случајевима у складу са статутом установе.
Чланови управног одбора могу бити разријешени дужности ако управни
одбор доноси незаконите одлуке или не доноси одлуке које је на основу закона
и статута дужан да доноси.
У библиотеци у којој је управни одбор разријешен дужности прије истека
мандата именује се управни одбор за привремено управљање библиотеком на
период до конституисања новог управног одбора, а најдуже на шест мјесеци.
У библиотеци се формирају стручни колегијум и, према потреби, други
стручни органи, у складу са статутом библиотеке.

13. Библиотечки савјет Републике Српске

О развоју и унапређивању библиотечко-информационе дјелатности у

Републици брине и Библиотечки савјет, као стручно и савјетодавно тијело које
врши стручне, савјетодавне и друге послове од интереса за обављање и развој
ове дјелатности.
Влада именује Библиотечки савјет као стручно и савјетодавно тијело
ради унапређивања квалитета и развоја библиотечко-информационе дјелатности
у Републици.
Библиотечки савјет има пет чланова.
Три члана Библиотечког савјета предлаже министар, а два члана
Друштво библиотекара Републике Српске.
Чланови Библиотечког савјета су истакнути стручњаци, са стручним и
научним звањима из области библиотечко-информационе дјелатности.
Структура чланова Библиотечког савјета, по правилу, одражава
национални састав конститутивних народа и осталих.
Средства за рад Библиотечког савјета обезбјеђује Министарство
приликом планирања буџетске године, а на основу планираних активности
Библиотечког савјета за текућу годину.
Библиотечки савјет доноси пословник о свом раду.
Мандат чланова Библиотечког савјета траје четири године.
 20

Библиотечки савјет бира предсједника из реда својих чланова.

Исто лице може бити изабрано за члана Библиотечког савјета највише
два пута.
Влада разрјешава дужности чланове Библиотечког савјета уколико не
реализују послове планиране планом рада и послове из њихове надлежности
утврђене одредбама Закона.
Као стручно и савјетодавно тијело Библиотечки савјет:
1) разматра стање библиотечко-информационе дјелатности и предлаже
мјере за њено унапређивање,
2) усаглашава стручне основе за развој јединственог библиотечко-
информационог система Републике,
3) даје препоруке за примјену домаћих и међународних норматива и
стандарда за стручни рад у библиотечко-информационој дјелатности,
4) даје упутства и смјернице о условима за рад запослених у
библиотечко-информационој дјелатности,
5) обавља послове у вези са стручним радом, стручним усавршавањем и
образовањем у библиотечко-информационој дјелатности,
6) предлаже стратегију развоја библиотечко-информационе дјелатности у
Републици,
7) једном годишње предлаже Министарству листу библиотечке грађе за
откуп,
8) даје мишљења и сугестије о законима и другим општим актима која се
тичу библиотечко-информационе дјелатности и
9) обавља и друге стручне послове који се односе на унапређивање и
развој библиотечко-информационе дјелатности у Републици на захтјев
Министарства.

14. Подзаконски акти у библиотечко-информационој дјелатности и предмет

њиховог регулисања

Подзаконски акти су општи правни акти који се доносе у циљу

спровођења закона. Ови акти су хијерархијски нижи од закона и не смију му
противрјечити. У правној науци постоје два степена складности прописа. На
првом степену складности подзаконски акт мора да буде у сагласности са
законом, док на другом степену складности подзаконски акт не смије да буде у
супротности са законом. На другом степену складности подзаконски акт може
садржавати и самосталније (допунске) одредбе, док на првом степену
складности може само разрађивати законске одредбе.
Подзаконске акте доносе: влада, шеф државе, министарства, управне
организације које врше јавна овлашћења, представнички и извршни органи
локалне самоуправе, привредна друштва и установе.
Подзаконски акти су: уредбе, укази, наредбе, правилници, упутства и
одлуке.
Закон уређује основне односе у библиотечкој дјелатности и утемељује
концепт библиотечко-информационог система у Републици Српској. Многа
практична питања, у вези са примјеном појединих одредаба Закона, остављена
су да их подзаконским актима уреди ресорни министар.
У области библиотечке дјелатности у Републици Српској у примјени су
сљедећи подзаконски прописи:
 21

1. Правилник о садржају и начину вођења регистра библиотека ("Службени

гласник Републике Српске", број 2/03),
2. Правилник о начину и поступку заштите библиотечко-информационе
грађе („Службени гласник Републике Српске“, број 6/17),
3. Правилник о обављању надзора над стручним радом библиотека
(„Службени гласник Републике Српске“, број 6/17),
4. Правилник о поступку инвентарисања, обради, ревизији и отпису
библиотечко-информационе грађе и извора и вођењу евиденције о
библиотечко-информационој грађи и изворима („Службени гласник
Републике Српске“, број 6/17),
5. Правилник о врсти стручних послова у библиотечко-информационој
дјелатности („Службени гласник Републике Српске“, број 21/17),
6. Правилник о начину дигитализације библиотечко-информационе грађе и
извора („Службени гласник Републике Српске“, број 26/17),
7. Правилник о поступку утврђивања испуњености услова за оснивање
библиотека („Службени гласник Републике Српске“, број 39/17),
8. Правилник о врстама, условима и поступку стицања виших стручних
звања у библиотечко-информационој дјелатности („Службени гласник
Републике Српске“, број 49/17),
9. Правилник о плану и програму полагања стручних испита радника
запослених у библиотечко-информационој дјелатности („Службени
гласник Републике Српске“, број 66/17).
10. Правилник о стандардима и нормативима у библиотечко-информационој
дјелатности („Службени гласник Републике Српске“, број 10/20).

15. Надзор над радом библиотека

Над радом библиотека врше се: управни, инспекцијски и стручни надзор.

Министарство просвјете и културе врши управни надзор над
законитошћу рада библиотека.
Управни надзор над законитошћу рада библиотеке чији су оснивачи
Република и јединица локалне самоуправе врше Министарство и надлежни
орган јединице локалне самоуправе.
Надзор над радом народних библиотека чији је оснивач јединица локалне
самоуправе врши надлежни орган јединице локалне самоуправе.
Надзор над радом школских, високошколских, универзитетских
библиотека, библиотека научноистраживачких института и установа,
библиотека у саставу и специјалних библиотека врши Министарство, односно
орган јединице локалне самоуправе надлежан за вршење надзора над радом
установа чији су библиотеке организациони дио.
Инспекцијски надзор над примјеном Закона и других аката из области
библиотечко-информационе дјелатности врши Републичка управа за
инспекцијске послове, посредством надлежног инспектора.
У вршењу инспекцијског надзора, поред овлашћења утврђених законом
којим се регулише област инспекцијског надзора, надлежни инспектор
овлашћен је да наложи:
1. отклањање недостатака насталих неизвршавањем или неправилном
примјеном Закона, других прописа и општих аката,
 22

2. доношење општих аката којима се регулишу услови и начин

коришћења библиотечке грађе,
3. сачињавање записника о ревизији библиотечке грађе,
4. отклањање недостатака у евидентирању инвентарских јединица
серијских публикација,
5. вођење програма рада библиотеке и
6. друге мјере и радње за које је овлашћен Ззаконом или другим
подзаконским прописима донесеним на основу Закона.
Надзор над стручним радом матичних библиотека врши Народна и
универзитетска библиотека Републике Српске.
Надзор над стручним радом народних библиотека, школских библиотека,
библиотека у високошколским установама, библиотека научноистраживачких
института и установа и специјалних библиотека врши библиотека којој је
повјерено вршење матичних функција.
Надзор над стручним радом библиотека на свом матичном подручју
матична библиотека остварује непосредно, увидом у рад библиотека на
прикупљању, обради, чувању и коришћењу библиотечке грађе.
Библиотека је дужна да матичној библиотеци, на њен захтјев, достави
податке потребне за обављање надзора над стручним радом, као и да
овлашћеном лицу матичне библиотеке омогући непосредни надзор.
Министар доноси подзаконски пропис којим детаљније уређује ову
област.
Правилником о обављању надзора над стручним радом библиотека
(„Службени гласник Републике Српске“, број 6/17) уређује се начин обављања
надзора над стручним радом библиотека и организационих јединица које
обављају библиотечкo-информациону дјелатности у другим правним лицима (у
даљем тексту: библиотека).
Стручни надзор обављају лица која овласти директор матичне
библиотеке.
За обављање стручног надзора директор ће овластити лица која
испуњавају прописане услове.
Лица која обављају стручни надзор, у оквиру овлашћења, самостална су
у раду.
Стручни надзор спроводи се као:
1. непосредни стручни назор, непосредним увидом у документацију, као
и услове и начин рада и
2. посредни стручни надзор, увидом у достављене документе.
Стручни надзор може бити редовни, ванредни и контролни.
Редовни стручни надзор обавља се најмање једном у току године.
Ванредни стручни надзор обавља се када постоје индиције да је дошло до
поремећаја у остваривању законом прописаних функција библиотеке усљед
ванредне потребе (поплава, пожар, земљотрес, пресељење) или на захтјев
ресорног министарства, оснивача или самих библиотека.
Контролни надзор врши се ради утврђивања извршења мјера које су
наложене у записнику у оквиру редовног и ванредног назора.
Библиотека у којој ће се обављати редовни стручни надзор писмено се
обавјештава о термину.
Термин обављања стручног надзора матична библиотека може утврдити
у сарадњи са библиотеком у којој ће се обављати стручни надзор.
 23

Библиотека лицу овлашћеном за обављање стручног надзора обезбјеђује

услове за несметан рад, омогућује непосредан надзор, даје на увид сву
расположиву документацију и податке потребне за обављање стручног надзора
и обезбјеђује присуство радника чији се стручни рад надзире.
Предмет стручног надзора су: услови за обављање дјелатности
библиотеке (простор, библиотечка опрема, техничка и рачунарска опрема),
ресурси за рад библиотеке (кадар, библиотечко-информациона грађа и извори),
стручни рад на набавци, обради, смјештају и заштити, коришћењу, евиденцији,
ревизији и отпису библиотечко-информационе грађе и извора, вођење
статистике, популаризација књиге и читања, издавање публикација,
континуирано стручно усавршавање запослених и обављање других стручних
послова у библиотеци.
Стручни надзор у матичним библиотекама, поред предмета надзора у
другим библиотекама, обухвата и стручни рад на остваривању матичних
функција прописаних законом као што су:
1. развој библиотечко-информационе дјелатности у Републици Српској,
2. изградња јединствене мреже библиотека у Републици,
3. учешће у изградњи јединственог библиотечко-информационог система
Републике,
4. вођење регистра библиотека матичног подручја и других евалуационих
евиденција,
5. пружање стручне помоћи запосленима у библиотекама,
6. надзор над стручним радом библиотека,
7. брига о сталном стручном усавршавању библиотечко-информационих
стручњака,
8. праћење стања и проучавање потреба и услова рада у библиотекама,
9. предлагање мјера за унапређивање рада и развој библиотека и
10. учешће у изради приједлога дугорочне стратегије развоја библиотека,
краткорочних програма и пројеката.
Након обављеног стручног надзора, овлашћено лице сачињава записник
о обављеном стручном надзору.
Записник садржи:
1. назив матичне библиотеке и име лица овлашћеног за обављање
стручног надзора,
2. позив на прописе на основу којих се врши стручни надзор,
3. назив библиотеке у којој је обављен стручни надзор,
4. име руководиоца библиотеке и имена лица која присуствују стручном
надзору,
5. датум и вријеме вршења стручног надзора,
6. садржај стручног надзора,
7. приказ и оцјену утврђеног стања,
8. садржај усмено и писмено датих упутстава за отклањање уочених
недостатака и неправилности,
9. мјере које је потребно предузети и рокове у којима треба да се отклоне
недостаци и неправилности и
10. потпис лица које је обавило стручни надзор.
Записник о стручном надзору доставља се Народној и универзитетској
библиотеци Републике Српске, библиотеци и њеном оснивачу, односно
организационој јединици која обавља библиотечку дјелатност у правном лицу и
руководиоцу тог правног лица.
 24

Уколико је стручни надзор обављен као ванредни стручни надзор на

захтјев ресорног министарства или оснивача, записник се доставља и том
министарству, односно оснивачу.
Библиотека је дужна да матичну библиотеку обавијести о предузетим
активностима у циљу отклањања утврђених недостатака и неправилности у
стручном раду, који су наведени у записнику о стручном надзору.
Уколико библиотека у року утврђеном у записнику не предузме мјере за
отклањање утврђених недостатака и неправилности у стручном раду, матична
библиотека обавјештава о томе Народну и универзитетску библиотеку
Републике Српске и ресорно министарство, ради предузимања одговарајућих
мјера из њихове надлежности.
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске израђује
методско упутство о обављању надзора над стручним радом библиотека, у
складу са Законом.

16. Заштита библиотечко-информационе грађе и извора

Библиотечка грађа се не смије оштетити, отуђити, уништити,

злоупотријебити, нити измијенити ако Законом није другачије одређено.
Библиотеке су дужне да предузимају мјере заштите и чувања
библиотечке грађе утврђене међународним правилима и Законом.
При коришћењу библиотечке грађе библиотеке су дужне да се
придржавају законских прописа и потврђених међународних уговора о заштити
ауторских и сродних права.
Копирање или на други начин умножавање библиотечке грађе не смије
се вршити у комерцијалне сврхе, већ искључиво у научне и истраживачке сврхе,
у складу сa законским прописима о заштити ауторских и сродних права и права
интелектуалне својине.
Извоз, размјена или изношење у иностранство библиотечке грађе са
својством културног добра може се вршити у складу са Законом и прописима
којима се регулишу културна добра.
Библиотечка грађа се чува у просторијама или на адекватним носиоцима
информација, у којима су на одговарајући начин заштићени од пожара, влаге,
физичких, биолошких, хемијских и других узрочника који би могли довести до
њиховог оштећења, уништења, злоупотребе или неовлашћене измјене.
Министар на приједлог Библиотечког савјета доноси подзаконски пропис
којим детаљније уређује ову област.
Правилником о начину и поступку заштите библиотечко-информационе
грађе („Службени гласник Републике Српске“, број 6/17) прописују се начин и
поступак заштите библиотечко-информационе грађе и извора (у даљем тексту:
библиотечка грађа).
Заштита библиотечке грађе врши се примјеном заштитних и других
мјера које су библиотеке дужне да предузимају, како би ту грађу сачувале од
оштећења или уништења.
Заштитним и другим мјерама обезбјеђују се одговарајући услови за
чување и заштиту библиотечке грађе од штетног дјеловања температуре, влаге,
свјетлости, прашине, пожара, хемијских, микробиолошких, физичких и других
оштећења.
 25

Библиотечка грађа чува се у просторијама које имају одговарајућу

вентилацију, освјетљење и гријање, исправне инсталације и заштиту од штетног
утицаја сунчеве енергије.
Просторије у којима се налази библиотечка грађа морају бити заштићене
од пожара у складу с важећим прописима којима се уређује та област.
У просторијама у којима се чувају рукописи, старе и ријетке књиге,
архивски и завичајни примјерци одржава се релативна влажност ваздуха од 50%
до 60% и температура од 18 до 22 степена целзијуса.
Температура и влажност ваздуха мјере се најмање два пута седмично.
Подаци о мјерењима чувају се у библиотеци.
Прозорска окна у просторијама у којима се чува библиотечка грађа
морају бити од мат стакла или обојена.
Прозори треба да имају тамне завјесе, ролетне или шалоне.
Библиотечка грађа која се чува прегледа се сваких шест мјесеци ради
утврђивања да ли је механички оштећена или захваћена хемијским или
микробиолошким процесом.
Подаци о стању библиотечке грађе констатују се записнички.
Уколико се у току прегледа библиотечке грађе утврди да је механички
оштећена или захваћена хемијским или микробиолошким процесом, оштећени
дио се издваја ради рестаурације, односно конзервације.
У просторијама у којима се чува библиотечка грађа врши се, према
потреби, дезинфекција, дезинсекција и дератизација ради заштите од
микрофлоре, инсеката и глодара.
У просторијама у којима се чува библиотечка грађа није дозвољено
пушење.
Просторије у којима се налази библиотечка грађа редовно се чисте и
одржавају.
Библиотечка грађа свака три мјесеца чисти се од прашине.
Смјештај библиотечке грађе на полицама мора да буде такав да физички
не оштећује грађу, односно да полице одговарају величини грађе.
CD ROM-ovi, DVD ROM-ovi, микрофилмови, дијамикрокартице,
грамофонске плоче, тонске касете, видеокасете, магнетофонске и магнетне
траке, други звучни и видео-записи у било ком облику (изузев филмске траке),
остале електронске публикације дистрибуиране на физичким носачима,
комбиноване и мултимедијалне публикације похрањују се и чувају у складу с
њиховим специфичним карактеристикама, обликом и димензијама.
Неувезана библиотечка грађа и грађа у слободним листовима заштићује
се коричењем, заштитним омотом, мапом или кутијом.
Библиотека је дужна да предузима мјере за заштиту библиотечке грађе
која се даје на коришћење, на начин прописан општим актом библиотеке.
Библиотечка грађа која се трајно чува у библиотеци физички се одваја од
остале грађе, посебно евидентира и даје на коришћење под условима утврђеним
општим актом библиотеке.
Стара и ријетка књига, односно стара и ријетка библиотечка грађа не
може се за потребе корисника снимати и копирати.
У циљу заштите те грађе, за коришћење се израђује микрофилмска или
дигитална копија, а оригинал се похрањује у библиотеци, у складу с одредбама
закона који уређује област заштите културних добара.
Библиотеке које примају обавезни примјерак библиотечке грађе дужне су
да сачувају цјелину тог примјерка, прате стање те грађе, предузимају
 26

одговарајуће мјере заштите, као и да за оштећене и уништене примјерке

обезбиједе замјену.
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске израђује
методско упутство за чување и заштиту библиотечке грађе и доноси стручно
упутство о условима и начину чувања, коришћења и одржавања старе и ријетке
књиге као покретног културног добра, стара се о његовом спровођењу, као и о
обезбјеђењу старе и ријетке књиге од пожара, физичко-хемијског и биолошког
оштећења и крађе, у складу са законом.
Финансирање заштитних и других мјера прописаних Правилником врши
се у складу с прописима који уређују библиотечко-информациону дјелатност и
заштиту културних добара.

17. Ревизија и расходовање (отпис) библиотечко-информационе грађе и

извора

Библиотеке су дужне да, ради утврђивања стварног стања фондова, врше

ревизију библиотечке грађе.
Ревизија и расходовање библиотечке грађе врши се најмање једанпут у
десет година.
На основу законског овлашћења министар је донио Правилник о
поступку инвентарисања, обради, ревизији и отпису библиотечко-
информационе грађе и извора и вођењу евиденције о библиотечко-
информационој грађи и изворима („Службени гласник Републике Српске“, број
6/17).
Ревизијом се утврђује стварно бројчано и физичко стање инвентарисане
библиотечко-информационе грађе и извора која је власништво библиотеке,
обезбјеђује правна заштита и одржава актуелност библиотечких фондова.
Ревизија може да буде редовна и ванредна.
Редовна ревизија библиотечко-информационе грађе и извора врши се
континуирано најмање једанпут у десет година без обзира на врсту библиотеке,
величину фонда и обухвата цјелокупни библиотечки фонд.
Библиотеке које имају до 100.000 јединица библиотечко-информационе
грађе и извора редовну ревизију могу вршити и у року од пет година.
Ванредна ревизија библиотечко-информационе грађе и извора може бити
потпуна или дјелимична и обавља се, без обзира на прописане рокове за редовну
ревизију, у случајевима: пресељења библиотечко-информационе грађе и извора,
пожара и поплаве у просторијама гдје се налази библиотечко-информациона
грађа и извори, рушења просторија и других узрока који се могу приписати
дејству више силе, крађе библиотечко-информационе грађе и извора, статусних
промјена, отварања поступка редовне ликвидације, као и у другим случајевима
одређеним законом.
Припремама рада на ревизији, поступком ревизије, окончањем ревизије и
презентовањем резултата ревизије руководи директор библиотеке, односно
руководилац другог правног лица које путем организационе јединице обавља
библиотечко-информациону дјелатност (у даљем тексту: пословодни орган) или
друго лице које он овласти.
Лица задужена за библиотечко-информациону грађу и изворе и њихови
непосредни руководиоци дужни су да најкасније до дана одређеног за почетак
ревизије изврше претходно све неопходне припреме ради што лакшег, бржег и
правилног обављања ревизије.
 27

Припреме библиотечко-информационе грађе и извора за ревизију састоје

се у: прегледу и сређивању библиотечко-информационе грађе и извора у оквиру
постојећег система смјештаја, улагању у полице оних јединица које се тренутно
не налазе на мјесту, враћање позајмљених јединица у библиотеку (како би свака
јединица могла да буде идентификована на лицу мјеста), инвентарисању оних
јединица које из непредвиђених разлога нису биле евидентиране у књигу
инвентара, сређивању картотеке позајмљених јединица и слично.
Прије почетка ревизије сачињава се план рада према коме ће се вршити
ревизија, а који обухвата обим ревизије, редослијед фондова, односно
организационих јединица, одређује метод ревизије и све радње које ће се
обавити за вријеме и послије ревизије.
Ревизија се врши сравњивањем одређених података сваке јединице
библиотечко-информационе грађе и извора са одговарајућим подацима у
инвентару.
Сравњивање података може се вршити и посредно, путем помоћних
инструмената (топографски каталог, картотека контролних листића и слично), с
тим што је тада обавезно њихово сравњивање са инвентаром ради утврђивања
стварног стања.
Послије извршене провјере цјелокупне библиотечко-информационе грађе
и извора и утврђивања њиховог бројчаног и физичког стања, комисија сачињава
записник о ревизији.
Записник о ревизији садржи:
1. вријеме трајања ревизије,
2. имена чланова комисије за ревизију,
3. обим и врсту библиотечко-информационе грађе и извора обухваћених
ревизијом,
4. метод ревизије.
Записник садржи и податке о броју јединица библиотечко-информационе
грађе и извора:
1. према инвентару,
2. расходованих у претходним ревизијама,
3. које нису нађене на лицу мјеста,
4. невраћених,
5. утврђених ревизијом (стварно стање фонда),
6. физички дотрајалих и неупотребљивих,
7. неактуелних.
Записник о ревизији може да садржи и друге податке од значаја за
утврђивање стварног стања фонда за које комисија оцијени да их треба унијети
у записник (ови подаци дају се уз записник као прилог).
Уз записник о ревизији прилаже се и попис јединица библиотечко-
информационе грађе и извора које нису нађене на лицу мјеста, попис
невраћених јединица библиотечко-информационе грађе и извора, попис
дотрајалих и неупотребљивих јединица библиотечко-информационе грађе и
извора, као и попис неактуелних јединица библиотечко-информационе грађе и
извора.
Записник о ревизији потписују сви чланови комисије и достављају га
пословодном органу.
На основу записника комисија сачињава извјештај о ревизији и доставља
га пословодном органу, а он органу управљања на разматрање.
 28

У извјештај комисија уноси и број јединица библиотечко-информационе

грађе и извора које предлаже за отпис, уз образложење према ком основу
(невраћене јединице, физички дотрајале и неупотребљиве јединице, неактуелне
јединице и јединице које нису нађене на лицу мјеста).
Утврђивање коначног стварног стања ревидиране грађе и извора врши се
на основу инвентара библиотечко-информационе грађе и извора.
Помоћни инструменти су: сигнатурни инвентар (са матичним и
контролним картонима), топографски каталог, картотека контролних листића и
електронска база.
Методе ревизије библиотечко-информационе грађе и извора су:
1. ревизија помоћу инвентара,
2. ревизија помоћу картотеке контролних листића,
3. ревизија помоћу топографског каталога,
4. ревизија помоћу електронске базе,
5. ревизија у ванредним ситуацијама.
Управни одбор разматра извјештај о извршеној ревизији у присуству
предсједника комисије за ревизију и руководиоца организационе јединице у
чијој је надлежности чување и коришћење библиотечко-информационе грађе и
извора и одлучује о отпису:
1. утврђених минуса, тј. јединица библиотечко-информационе грађе и
извора које нису пронађене у фонду,
2. дотрајалих и неупотребљивих јединица које мјерама техничке заштите
не могу да се доведу у стање да могу бити даље коришћене,
3. неактуелних јединица библиотечко-информационе грађе и извора,
4. невраћених јединица библиотечко-информационе грађе и извора
усљед немогућности њиховог поврата (послије три године када су исцрпљене
све мјере потраживања).
Јединице библиотечко-информационе грађе и извора за које је утврђено
да су културна добра не могу се отписати.
Одлука управног одбора о отпису, заједно са извјештајем о извршеној
ревизији, доставља се пословодном органу, одговарајућим руководиоцима
организационих јединица, као и књиговодственој служби, ради усклађивања
стања из материјалног инвентара и књиговодственог стања са стварним стањем
утврђеним ревизијом.
На основу одлуке о отпису библиотечко-информационе грађе и извора
одређена јединица се искључује из књиге инвентара (стављањем ознаке “Расх."
црвеном оловком и броја одлуке о отпису са датумом у рубрици напомена),
бришу се подаци у електронској бази и повлаче се каталошке јединице из
лисних каталога.
Отписану библиотечко-информациону грађу и изворе по основу
неактуелности библиотека ће понудити Народној и универзитетској библиотеци
Републике Српске, која ће се у писаној форми изјаснити о понуди у року од 15
дана од дана пријема понуде.
Уколико Народна и универзитетска библиотека одбије понуђену
библиотечко-информациону грађу и изворе, она се може поклонити, продати
или дати на други начин.
Извјештај о ревизији и одлука о отпису библиотечк-оинформационе
грађе и извора, са документацијом, трајно се чувају у архиви библиотеке.
 29

18. Основна начела јединствене обраде библиотечко-информационе грађе и

извора

Обрада библиотечке грађе врши се на јединствен начин у складу с

одредбама Закона.
Обрада библиотечке грађе се заснива на примјени јединствене
каталошко-библиографске обраде и јединственог система класификације и
индексирања, као и у складу са усвојеним домаћим и међународним
стандардима.
На основу законског овлашћења министар је ову област детаљније
уредио доношењем Правилника о поступку инвентарисања, обради, ревизији и
отпису библиотечко-информационе грађе и извора и вођењу евиденције о
библиотечко-информационој грађи и изворима („Службени гласник Републике
Српске“, број 6/17).
Евиденцију библиотечко-информационе грађе и извора чине инвентар и
каталози.
Под инвентарисањем библиотечко-информационе грађе и извора
подразумијева се евидентирање материјалног стања библиотечких збирки или
фондова, којим се остварује њихова правна заштита.
Библиотеке су обавезне да врше инвентарисање.
У инвентар се евидентира свака јединица библиотечко-информационе
грађе и извора.
Инвентар се води у електронском облику или у облику укоричене и
прошивене књиге са означеним страницама, овјереним од стране овлашћеног
лица библиотеке, на чијим корицама је назначен назив инвентара.
Библиотеке које инвентар воде у писаном облику инвентарисање врше на
десет прописаних образаца за сваку врсту библиотечко-информационе грађе и
извора.
Библиотеке које инвентар воде у електронском облику у инвентар
уписују сљедеће податке:
1. инвентарски број,
2. датум инвентарисања,
3. скраћени опис јединице библиотечко-информационе грађе (аутор,
наслов, поднаслов, издање, мјесто издавања, издавач, година издавања),
4. сигнатуру,
5. начин набавке,
6. број и датум рачуна,
7. цијену инвентарске јединице,
8. идентификациони број из електронске базе,
9. напомену.
Библиотеке израђују, формирају и одржавају различите врсте каталога у
складу са структуром својих фондова и потребама корисника ради
обезбјеђивања доступности садржине библиотечко-информационе грађе и
извора корисницима.
Каталози садрже метаподатке о библиотечко-информационој грађи и
изворима.
Каталози треба да омогуће кориснику: претраживање, проналажење,
идентификацију, избор и приступ јединици библиотечко-информационе грађе.
Каталози се могу израђивати на различитим медијима, зависно од
техничке опремљености библиотеке.
 30

Основна јединица електронске базе је каталошки запис који обједињује

библиографске, садржинске и локацијске податке, као и податке о доступности
јединице библиотечко-информационе грађе.
Библиотеке могу да формирају и одржавају и лисне каталоге: алфабетски
(азбучни, општи и/или посебни према врсти грађе), стручни, предметни и друге
врсте каталога.
Каталогизација се врши на каталошким листићима формата 12,5 cm x 7,5
cm.
Основна јединица лисних каталога је каталошка јединица.
Структура лисних каталога је линеарна и заснива се на утврђеном
редослиједу каталошких јединица.
Јединствена каталошко-библиографска обрада заснована је на примјени
усвојених међународних стандарда за библиографски опис свих врста
библиотечко-информационе грађе и извора и њихових саставних дијелова:
ISBD(M), ISBD(CR), ISBD(A), ISBD(NBM), ISBD(PM), ISBD(CM), ISBD(CP),
ISBD(ER), (Међународни стандардни библиографски опис, Обједињено
издање), каталошких правила и MARC (формата за машински читљиву
каталогизацију и размјену библиографских података).
Каталошко-библиографска обрада обухвата:
1. избор елемената и формулисање одреднице,
2. каталошко-библиографски опис,
3. развијање упутно-информативног система.
Садржинска обрада обухвата све врсте библиотечко-информационе грађе
и извора.
Правила садржинске обраде јединствена су за лисне каталоге (предметни
и стручни) и за електронску базу.
Садржинску обраду чине два сегмента: стручна класификација и
предметна класификација (предметизација).
Стручна класификација групише и представља библиотечко-
информациону грађу и изворе према појединим научним и стручним областима
и заснована је на јединственој примјени система Универзалне децималне
класификације.
Предметна класификација обавља се према правилима израђеним на
основу међународног стандарда “Документација - упутства за успостављање и
развој једнојезичких тезауруса" који је заснован на принципима груписања
библиотечко-информационе грађе и извора, чија се садржина изражава
предметном одредницом.
У електронској бази тезаурус је замијењен предметним нормативним
датотекама.

19. Стручни испит у области библиотечко-информационе дјелатности

Стручни испит полажу лица која су запослена на стручним пословима у

библиотеци.
Стручно оспособљавање за практични рад у библиотеци за запослене на
стручним пословима са високом и вишом стручном спремом траје годину дана.
Стручно оспособљавање за практични рад у библиотеци за запослене
распоређене на стручне послове са средњом стручном спремом траје шест
мјесеци.
 31

Запосленом који у року од десет мјесеци од истека приправничког стажа

не положи стручни испит престаје радни однос у библиотеци даном истека тог
рока.
Лице које је положило стручни испит за обављање послова у
библиотечко-информационој дјелатности, а у току рада стекне виши степен
образовања, дужно је да у року од двије године од дана стицања вишег степена
образовања положи разлику предмета стручног испита за тај степен образовања.
Стручни испит организује и спроводи Народна и универзитетска
библиотека Републике Српске, у складу са Законом.
Министар на приједлог Библиотечког савјета доноси подзаконски акт
којим ближе уређује ову област.

Правилником о плану и програму полагања стручних испита радника

запослених у библиотечко-информационој дјелатности ("Службени гласник
Републике Српске", број 66/17), прописан је програм стручног испита
запослених у установама које обављају библиотечку дјелатност као и начин
његовог полагања.
Стручни испит за све запослене у библиотечкој дјелатности организује се
у два испитна рока, мајском и новембарском.
Директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске
одређује вријеме и распоред полагања стручног испита и о томе, најкасније 30
дана прије почетка полагања, обавјештава кандидата.
Стручни испит кандидати полажу у Народној и универзитетској
библиотеци Републике Српске.
Директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске
именује Комисију за полагање стручног испита у библиотечкој дјелатности (у
даљем тексту: Комисија), коју чине: предсједник, секретар, стални члан,
испитивачи за предмете утврђене Правилником и њихови замјеници.
Комисија усваја пословник о раду већином гласова чланова Комисије.
Комисија бира предсједника из реда чланова.
Комисија се именује на период од четири године.
Ради припремања кандидата за што успјешније савладавање градива из
програма стручног испита, Народна и универзитетска библиотека Републике
Српске организује инструктивни и консултативни семинар, као и друге облике
стручног оспособљавања кандидата.
Списак обавезне литературе, неопходне за припрему градива из
појединих предмета, утврђује предсједник Комисије на приједлог испитивача.
Трошкове првог полагања стручног испита сноси библиотека у којој је
кандидат запослен, а висину трошкова утврђује министар просвјете и културе у
складу са законом.
Библиотека, односно друга организација која обавља библиотечку
дјелатност (у даљем тексту: установа), у којој је кандидат запослен, најкасније
60 дана прије почетка испитног рока подноси пријаву за полагање стручног
испита.
Пријава, у папирној или електронској форми, подноси се Комисији путем
Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске.
Уз пријаву за полагање стручног испита достављају се:
1) овјерена копија дипломе о стеченом степену образовања,
2) увјерење о стручној оспособљености кандидата издато од стране
установе у којој је кандидат стручно оспособљаван и
 32

3) доказ о уплати средстава на име трошкова полагања стручног испита.

Документација се доставља у оригиналу или овјереној копији.
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске утврђује да ли
кандидат испуњава услове за полагање стручног испита и да ли је уз пријаву
достављена прописана документација, те о томе обавјештава кандидата.
Уколико се утврди да уз пријаву није достављена сва потребна
документација, кандидат се обавјештава да у року од три дана од дана пријема
обавјештења отклони утврђене недостатке.
Уколико кандидат у остављеном року не отклони недостатке, пријава
кандидата се, у складу са законом, одбацује као непотпуна.
За кандидата који из оправданих разлога не дође на испит или на дио
испита, а о томе благовремено обавијести Комисију и поднесе доказе о
оправданости изостанка, Комисија ће одредити додатни рок за полагање
стручног испита.
Оправданост разлога изостанка са стручног испита процјењује Комисија.
Програм полагања стручног испита садржи градиво из сљедећих
предмета:
1) Уставно уређење, библиотечко законодавство, радни односи и
канцеларијско пословање,
2) Основи библиотекарства,
3) Алфабетски каталог,
4) Стварни каталози,
5) Основи библиотечке информатике,
6) Основи библиографије и
7) Основи историје писма, књиге и библиотека.
Програм полагања стручног испита за лица са стеченим високим
образовањем и за лица са стеченим вишим образовањем утврђен је у Прилогу 1.
Правилника и чини његов саставни дио.
Програм полагања стручног испита за лица са завршеном средњом
стручном спремом утврђен је у Прилогу 2. Правилника, и такаође чини његов
саставни дио.
Кандидати са стеченим високим образовањем, односно кандидати са
стеченим вишим образовањем, осим усменог дијела, раде писмени стручни рад
из једног од предмета.
Кандидати са завршеним студијем библиотекарства ослобођени су
полагања предмета: Основи библиотекарства, Основи библиографије и Основи
историје писма, књиге и библиотека.
Кандидат са стеченим високим образовањем, односно кандидати са
стеченим вишим образовањем, након пријема обавјештења о испуњености
услова за полагање стручног испита, доставља Комисији приједлог теме за
писмени стручни рад.
На основу приједлога кандидата, испитивач одређује тему и даје
потребне инструкције кандидату за израду писменог стручног рада.
Кандидат доставља писмени стручни рад најкасније десет дана прије
почетка усменог испита.
Испит се полаже усмено из сваког предмета, појединачно пред
Комисијом.
Кандидат може приступити усменом полагању испита из предмета
Алфабетски каталог и Стварни каталози уколико је претходно положио испит из
 33

практичне провјере знања у области библиографске обраде, класификације и

формирања каталога.
Поред претходно наведенеих услова, кандидат са високом, односно
вишом стручном спремом може приступити усменом полагању испита само ако
је његов писмени стручни рад позитивно оцијењен.
Успјех кандидата из одређеног предмета оцјењује испитивач, заједно с
предсједником и сталним чланом Комисије.
Приликом оцјењивања успјеха кандидата са високом и вишом стручном
спремом узима се у обзир и оцјена испитивача за писмени стручни рад из тог
предмета.
Успјех кандидата оцјењује се оцјенама: одличан (5), врлодобар (4), добар
(3), довољан (2) и недовољан (1).
Оцјена недовољан (1) је негативна, а остале оцјене су позитивне.
Кандидат је положио стручни испит ако је добио позитивне оцјене из
свих предмета, писменог стручног рада и практичне провјере знања.
Коначан успјех кандидата на стручном испиту утврђује Комисија, на
основу општег успјеха, који се изражава просјечном оцјеном као аритметичком
средином позитивних оцјена из предмета које је положио, позитивних оцјена из
писменог рада и практичне провјере знања.
Кандидат који добије оцјену недовољан (1) из најмање два предмета или
из неоправданих разлога не дође на испит или дио испита упућује се на поновно
полагање цијелог испита у наредном испитном року.
Уколико из једног предмета добије оцјену недовољан (1), кандидат тај
предмет може поново полагати по истеку 30 дана након престанка испитног
рока.
Ако у поновљеном року кандидат поново буде оцијењен оцјеном
недовољан (1), кандидат се упућује на поновно полагање цијелог испита у
наредном испитном року.
У току испита води се записник, који садржи: презиме и име кандидата,
степен стручне спреме, назив установе у којој је запослен, састав Комисије,
датум и мјесто полагања стручног испита, тему писменог стручног рада,
постављена питања, оцјену из писменог стручног рада, оцјену практичне
провјере знања из појединих предмета, општи успјех кандидата, закључак о
одлагању или неодлагању стручног испита или о упућивању на поновно
полагање испита из једног предмета.
Записник потписују предсједник Комисије, стални члан, испитивач и
записничар.
Кандидату који је положио стручни испит Народна и универзитетска
библиотека Републике Српске издаје увјерење о положеном стручном испиту.
Увјерење садржи: презиме и име кандидата, годину и мјесто рођења,
школу, односно факултет који је кандидат завршио, датум и мјесто полагања
стручног испита, општи успјех кандидата, констатацију да је оспособљен за
обављање стручних послова за које је полагао стручни испит, број и датум
издавања увјерења, потпис предсједника Комисије и потпис директора Народне
и универзитетске библиотеке Републике Српске, а овјерава се печатом Народне
и универзитетске библиотеке Републике Српске.
Кандидат који је положио стручни испит за обављање послова у другим
дјелатностима на испиту из предмета Уставно уређење, библиотечко
законодавство, радни односи и канцеларијско пословање полаже само садржај
који се односи на библиотечко законодавство.
 34

Кандидат са стеченим високим образовањем, односно кандидат са

стеченим вишим образовањем који има претходно положен стручни испит
према програму за средњу стручну спрему полаже испит из практичне провјере
знања и ради писмени стручни рад о теми из дјелокруга радног мјеста на које је
распоређен.
Кандидат са високим образовањем који има претходно положен стручни
испит са стеченим вишим образовањем ослобођен је полагања стручног испита.
Лице које је почело стручно оспособљавање прије ступања на снагу
Правилника полаже стручни испит у складу са правилником према којем је
почело стручно оспособљавање.

20. Стручни послови и стручна звања у библиотечко-информационој

дјелатности

Стручни испит, стручна звања и стручни послови представљају основу

на којој, у професионалном смислу, почива библиотечка струка.
Полагањем стручног испита библиотечки радник отпочиње
професионалну каријеру, након чега, радећи стручне библиотечке послове на
конкретном радном мјесту у библиотеци, стичући радно искуство, доприносећи
професији својим радом и запаженим резултатима, може напредовати у струци
и стећи виша стручна звања.
Уз незнатна одступања, како у свијету тако и на просторима бивше
Југославије, кроз дугогодишњу праксу ова три појма су углавном уједначена и у
формалном и у садржинском смислу.
Посматрано са правног аспекта, пракса је да их закон регулише начелно,
док се детаљно уређују подзаконским актима ресорног министарства.
Према одредбама Закона, стручне библиотечке послове обављају
књижничари, виши књижничари и библиотекари.
Врсте стручних послова у библиотеци, врсту и степен стручне спреме
потребне за њихово обављање, прописује ресорни министар подзаконским
прописом. Министар доноси и подзаконски акт којим детаљније регулише
област виших стручних звања.
Према одредбама Правилника о врсти стручних послова у библиотечко-
информационој дјелатности ("Службени гласник Републике Српске", број
21/17), стручни послови у библиотекама су: послови библиотекара,
библиографа, археографа, информатора, документалисте и конзерватора (висока
стручна спрема); послови вишег књижничара (висока и виша стручна спрема);
послови књижничара и књиговесца (средња стручна спрема).
Правилник детаљно уређује садржај и опис појединих стручних послова
и прописује врсту и степен стручне спрема потребне за њихово обављање.
Послове библиотекара, библиографа, информатора и документалисте могу
обављати лица с високом стручном спремом свих струка и положеним стручним
испитом, послове археографа, лица са завршеним филолошким, филозофским
или богословским факултетом и положеним стручним испитом, а послове
конзерватора, лица са завршеним технолошким, хемијским или факултетом
ликовних умјетности и положеним стручним испитом. Послове вишег
књижничара могу обављати лица с високом и вишом стручном спремом свих
струка и положеним стручним испитом, послове књижничара, лица са средњом
стручном спремом свих струка и положеним стручним испитом, а послове
 35

књиговесца, радници с четвртим степеном средње стручне спреме графичке

струке-занимање књиговезац и положеним стручним испитом.
Одредбама Закона о библиотечко-информационој дјелатности прописано
је да су запослени на стручним библиотечким пословима након положеног
стручког испита стручно оспособљени за обављање послова књижничара, вишег
књижничара и библиотекара.
Правилником о врстама, условима и поступку стицања виших стручних
звања у библиотечко-информационој дјелатности ("Службени гласник
Републике Српске", број 49/17), донијетим на основу одредаба закона, утврђују
се виша стручна звања у библиотечко-информационој дјелатности, а то су:
виши библиотекар, виши библиограф, виши археограф, виши документалиста,
виши информатор, виши конзерватор, библиотекар савјетник, библиограф
савјетник, археограф савјетник, документалиста савјетник, информатор
савјетник, конзерватор савјетник (ВСС), самостални виши књижничар (ВШС и
ВСС) и самостални књижничар (ССС).
Правилник прописује и ближе услове и поступак за стицање виших
стручних звања (школска спрема, радно искуство, претходно стручно звање,
објављени стручни и научни радови и друге стручне активности, препорука
руководиоца са анализом стручности и особина кандидата), као и именовање,
састав и начин рада Комисије за стицање виших стручних звања у библиотечко-
информационој дјелатности.
Саставни дио Правилника су Бодовна листа научних и стручних радова и
других стручних активности из области библиотекарства и Табела стручности и
особина личности кандидата.

21. Садржина и начин вођења регистра библиотека

У складу с одредбама Закона, библиотека се без обзира на облик

организовања уписује у регистар библиотека који води матична библиотека на
подручју за које је надлежна.
Централни регистар библиотека води Народна и универзитетска
библиотека Републике Српске.
Правилником о садржају и начину вођења регистра библиотека
(“Службени гласник Републике Српске”, број 2/03), донијетим на основу
одредаба Закона који је престао да важи, детаљније се прописује садржај и
начин вођења регистра библиотека.
У регистар се уписују библиотеке и организационе јединице других
правних лица које обављају библиотечку дјелатност. Регистар се води посебно
за библиотеке, а посебно за организационе јединице које обављају библиотечку
дјелатност.
У регистар се уписују сљедећи подаци о библиотекама:
1. назив и сједиште библиотеке;
2. име директора библиотеке;
3. величина, број и структура просторија за читаоце и смјештај
библиотечке грађе (изражено у м2);
4. подаци о техничкој опремљености;
5. број и квалификациона структура запослених;
6. број књига и других јединица библиотечке грађе;
7. број становника у општини;
8. број мјеста у читаоници.
 36

У регистар организационих јединица других правних лица које обављају

библиотечку дјелатност, поред података из претходног члана, уписују се и:
1. назив и сједиште организације чија организациона јединица обавља
библиотечку дјелатност;
2. назив и сједиште организационе јединице;
3. име лица одговорног за рад организационе јединице.
Регистар, у складу са законом, води матична библиотека. Упис у
регистар врши матична библиотека на чијем се подручју налази сједиште
библиотеке, односно организационе јединице другог правног лица која обавља
библиотечку дјелатност.
Упис у Централни регистар библиотека за све библиотеке, у складу са
законом, врши Народна и универзитетска библиотека Републике Српске.
Упис у регистар врши се на основу поднесене пријаве за упис. Уз пријаву
за упис подносе се докази о подацима уписа (копије: акта о оснивању, Статута,
акта о упису у судски регистар, акта о именовању директора, акта о сагласности
директора надлежне матичне библиотеке и други потребни докази). Пријава за
упис у регистар с потребним прилозима подноси се у два примјерка надлежној
матичној библиотеци.
У регистар се обавезно уписују промјене које се односе на податке уписа
(промјена назива и сједишта, именовање одговорног лица, техничку
опремљеност и др.)
Брисање из регистра врши се због престанка рада библиотеке, односно
организационе јединице другог правног лица која обавља библиотечку
дјелатност, а на основу правоснажног акта надлежног органа о престанку рада
библиотеке.

22. Достављање обавезног примјерка

Обавезни примјерак је један од начина прикупљања библиотечке грађе и

основни је вид формирања фондова у националној библиотеци, захваљујући
којем аутоматски пристиже највећи број свих врста публикација.
Привредна друштва, установе, друга правна и физичка лица која се баве
издавањем штампане грађе и производњом књижне и некњижне, аудио-
визуелне и електронске грађе у Републици дужни су да бесплатно и о своме
трошку доставе 11 истих примјерака (у даљем тексту: обавезни примјерак)
Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске.
Издавачи новина и часописа дужни су да бесплатно и о свом трошку од
сваке штампане и на други начин умножене публикације доставе по један
примјерак Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске.
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске задржава за
себе два примјерка сваке библиотечке јединице достављене као обавезни
примјерак.
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске дужна је да
чува један примјерак издатих и штампаних ствари са територије Републике као
посебно издвојен архивски примјерак.
Ради формирања завичајне збирке, свака народна библиотека дужна је да
прибави и чува по један примјерак свих штампаних и на други начин
умножених публикација са подручја на којем дјелује.
Народна библиотека дужна је да прибави и чува у завичајној збирци
штампане и на други начин умножене публикације које су објављене ван
 37

подручја на којем библиотека дјелује, а односе се на то подручје, као и дјела

значајних аутора са тог подручја, а који живе и раде ван њега.
Народна библиотека не може отуђивати обавезни примјерак штампане и
на други начин умножене грађе, као ни библиотечке јединице из завичајне
збирке.
Издавач је дужан да достави један примјерак штампане и на други начин
умножене публикације народној библиотеци на свом подручју ради формирања
и употпуњавања завичајне збирке (тзв. локални обавезни примјерак).
Прије штампања публикације издавач је дужан да достави коначну
верзију публикације спремну за штампање или за умножавање Народној и
универзитетској библиотеци Републике Српске ради израде каталошког записа -
CIP и додјеле ISBN, односно ISMN, DOI и других међународних стандардних
идентификационих бројева.
Штампане и на други начин умножене публикације које имају карактер
службене тајне изузимају се од достављања обавезног примјерка.
Ако је у штампању учествовало више правних или физичких лица,
обавезни примјерак доставља оно лице које је означено на штампаној ствари,
односно лице које је завршило штампање.
Ако је штампана публикација издата на више језика, на разним писмима,
у различитој опреми или у више издања, обавезни примјерак доставља се за
сваки језик, свако писмо, сваку опрему и за свако издање, односно за свако
поновно штампање и доштампавање.
Новим издањем сматра се и свако раније издање које се дистрибуира са
промијењеном насловном страном, новим корицама, допуњеним или
измијењеним текстом, новим сликама, картама, табелама и другим
илустрацијама.
Обавезни примјерак и званичне публикације достављају се одмах по
изласку из штампе првих примјерака, у облику у коме ће бити дистрибуирани.
Издавач и правно или физичко лице које се бави штампањем доставља
Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске два пута годишње
извјештај о свим штампаним стварима које је издао, односно штампао, a.дужни
су и да дозволе овлашћеном раднику Народне и универзитетске библиотеке
Републике Српске преглед евиденције издатих и штампаних ствари.

23. Стандарди у библиотечко-информационој дјелатности

Прописивање стандарда, техничких норматива и норми квалитета

производа и услуга назива се стандардизација.
Прописивањем стандарда и норматива у библиотечкој дјелатности жели
се обезбиједити развој и унапређење квалитета библиотечких услуга и заштита
корисника тих услуга.
Стандарди и нормативи су темељ за утврђивање развојне политике
библиотекарства и библиотечке дјелатности на одређеном подручју. Циљ им је
да обезбиједе равномјеран развој библиотекарства на дефинисаној територији,
те да поспијеше развој неразвијених библиотека и доведу их у исти положај са
развијеним библиотекама.
Они углавном представљају споразум заинтересованих субјеката, и то
посленика ангажованих у библиотечкој дјелатности с једне, и представника
државе с друге стране.
 38

У библиотечкој дјелатности у Републици Српској примјењују се

међународни и домаћи стандарди, државни и грански.
Јединствени начин обраде библиотечке грађе заснива се на примјени:
јединствене каталошко-библиографске обраде према међународним
стандардима за библиографски опис – ISBD (Internationa Standard Bibliographic
Description), односно према преводима ових стандарда на српски или друге
језике који су у службеној употреби у Републици Српској и упутствима за
њихову примјену у издању овлашћених институција и то: Међународни
стандард за библиографски опис - Општи дио ISBD(G); Међународни стандард
за библиографски опис – Монографске публикације ISBD(M); Међународни
стандард за библиографски опис – Серијске публикације ISBD(S); Међународни
стандард за библиографски опис – Серијске публикације и други низови
ISBD(CR); Међународни стандард за библиографски опис – Некњижна грађа
ISBD(NBM); Међународни стандард за библиографски опис – Картографска
грађа ISBD(CM); Међународни стандард за библиографски опис – Стара књига
ISBD(A); Међународни стандард за библиографски опис – Штампане
музикалије ISBD(PM); Међународни стандард за библиографки опис -
Машински читљиви записи ISBD(MRF); Међународни стандард за
библиографски опис – Рачунарске датотеке ISBD(CF); Међународни стандардни
библиографски опис – Електронска грађа ISBD(ER); Међународни стандард за
библиографски опис – Саставни дијелови публикације ISBD(CP).
Уједначена предметна класификација врши се према међународним
стандардима и то: JUS A.C1.201 (1988), ISO 5963 (1985). Документација –
Методи за анализирање докумената, одређивање њихове садржине и избор
индексних термина; JUS 2788 (1974). Документација – Упутства за
успостављање и развој једнојезичких тезауруса, односно преводи ових
стандарда на српски језик или друге језике који су у службеној употреби у
Републици Српској, с упутствима за њихову примјену, у издању овлашћених
институција;

Државни стандарди СФРЈ:

- JUS Z.A.4. 031/1979. Информација и документација.

Међународно стандарнизовано нумерисање серијских
публикација;
- JUS Z.A.4. 023/1981. Документација. Библиографска
цитирања. Битни и допунски елементи;
- JUS Z.A.4. 020/1981. Документација. Уобличење периодичних
публикација;
- JUS Z.A.4. 021-К, 9-8, Документација. Уобличење чланака у
периодичним публикацијама;
- JUS A.C.2. 200/1981. Документација. Међународни кодекс за
скраћивање наслова периодичних публикација.

Грански стандарди у бившој Југославији:

- Минимум југословенских стандарда за народне библиотеке

(усвојени на Петој Скупштини Савеза друштава библиотекара
Југославије, 26-28.9.1973. у Београду);
 39

- Стандарди за библиотеке универзитета у Југославији

(донесени на Шестој скупштини Савеза друштава
библиотекара Југославије, 1975. у Сарајеву);
- Минимум југословенских стандарда за школске библиотеке
(усвојени на Петој Скупштини Савеза друштава библиотекара
Југославије, 26-28.11.1973. у Београду);
- Југословенски стандарди за специјалне библиотеке (усвојени
на Шестој Скупштини Савеза друштава библиотекара
Југославије, 1975. у Сарајеву);
- Југословенски стандарди за просторије и опрему библиотека
(усвојени на Седмој Скупштини Савеза друштава
библиотекара Југославије, 1977. у Херцег Новом).

У оквиру истраживачког пројекта “Стандарди и нормативи у култури

Босне и Херцеговине”, којим је руководио Завод за културу БиХ, 1990. године,
утврђене су пројекције стандарда и норматива за библиотечку дјелатност у
Босни и Херцеговини.
Пројекције стандарда садрже: квантификациони циљ, квалитативне
елементе циља, институционалну и територијалну ситуираност,
међурепубличку и међународну сарадњу, односе према удружењу библиотекара
и културним манифестацијама.
Пројекције норматива односе се на: стручни кадар, набавку библиотечке
грађе, простор, опрему и организацију библиотеке.
На основу овлашћења из члана 11. став 2. Закона о библиотечко-
информационој дјелатности („Службени гласник Републике Српске“, број 44/16
и 62/18), министар просвјете и културе донио је Правилник о стандардима и
нормативима у библиотечко-информационој дјелатности, који је објављен у
„Службеном гласнику Републике Српске“, број 10/20.

24. Финансирање библиотечко-информационе дјелатности

Средства за финансирање дјелатности библиотека обезбјеђује оснивач, у

складу са Законом.
Средства за финансирање библиотечко-информационе дјелатности
обезбјеђују се у буџету Републике Српске и буџету јединице локалне
самоуправе.
У буџету Републике Српске обезбјеђују се средства за:
1. бруто плате запослених и друга примања на основу радног односа,
утврђена законским прописима којим се дефинишу плате запослених у области
образовања и културе, општим и појединачним колективним уговорима,
2. дио програмских дјелатности библиотеке и набавку библиотечке грађе
и
3. инвестиције у опрему и нове намјенске објекте за обављање
библиотечке дјелатности и значајнију адаптацију постојећих.
У буџету јединица локалне самоуправе обезбјеђују се средства за
материјалне и режијске трошкове, текуће и инвестиционо одржавање
библиотека.
Из буџета Републике обезбјеђују се финансијска средства Народној и
универзитетској библиотеци Републике Српске за успостављање и развој
библиотечко-информационог система Републике.
 40

Библиотека може да остварује средства за рад и из сопствених прихода,

донација, поклона и из других извора, у складу са законом.
У циљу подршке усклађеном развоју библиотечко-информационе
дјелатности у Републици Српској и задовољавања информационих потреба
грађана, из буџета Републике Српске обезбјеђују се средства за:
1. развој мреже народних библиотека,
2. међународну сарадњу и међубиблиотечку позајмицу библиотечке
грађе,
3. набавку библиотечке грађе,
4. дигитализацију библиотечке грађе и омогућавање приступа културном
и научном насљеђу на даљину.
Програми библиотека чији су оснивачи Република или јединице локалне
самоуправе финансирају се или суфинансирају из буџета оснивача и других
извора.
Висину средстава за финансирање или суфинансирање програма рада
библиотека утврђује оснивач, на основу стратешког плана развоја библиотеке и
усвојеног годишњег плана и програма рада библиотеке.
Библиотеке подносе оснивачу приједлог годишњег програма рада
најкасније до краја септембра текуће године за наредну годину.
Министарство, односно орган јединице локалне самоуправе надлежан за
послове културе даје сагласност на план и програм рада и утврђује који ће се
програми, односно дијелови програма народних библиотека финансирати или
суфинансирати средствима буџета Републике, односно буџета јединице локалне
самоуправе.

25. Заштита старе и ријетке књиге

Закон о библиотечко-информационој дјелатности ("Службени гласник

Републике Српске", број 44/16 и 62/18) утврђује појам "старе и ријетке књиге", а
њена заштита, као покретног културног добра, регулисана је одредбама Закона о
културним добрима ("Службени гласник Републике Српске", број 11/95. и
103/08).
Према одредбама Закона о библиотечко-информационој дјелатности у
стару и ријетку књигу убрајају се:
1. рукописи, рукописне и штампане књиге, периодика и друга
библиотечка грађа настала до краја 19. вијека;
2. ријетке књиге, одређени примјерци периодичних издања и друга
ријетка библиотечка грађа, настала након 1900. године;
3. посебне библиотечке цјелине које су због свог садржаја, умјетничке,
културне и историјске вриједности значајне за науку и културу.
Дјелатност заштите старе и ријетке књиге, као покретног културног
добра, обављају библиотеке у својству установа заштите, а послове централне
установе заштите врши Народна и универзитетска библиотека Републике
Српске.
Стару и ријетку књигу као покретно културно добро од изузетног значаја
утврђује Народна скупштина Републике Српске на приједлог библиотеке као
установе заштите, док стару и ријетку књигу као покретно културно добро од
великог значаја утврђује Народна и универзитетска библиотека Републике
Српске. Стару и ријетку књигу као остало покретно културно добро утврђују
библиотеке, у својству установа заштите.
 41

Библиотека као установа заштите старе и ријетке књиге:

1. истражује и евидентира старе и ријетке књиге за које се претпоставља
да могу уживати претходну заштиту, односно које испуњавају услове да буду
вредноване као покретно културно добро (излучивање из фонда у слободном
приступу, организовање посебне збирке старе и ријетке књиге и устројавање
њеног каталога и евиденције претходне заштите, идентификација и вођење
посебне евиденције о другим сопственицима старе и ријетке књиге);
2. надлежним институцијама подноси приједлоге за утврђивање старе и
ријетке књиге као културног добра од изузетног, односно од великог значаја;
3. проводи поступак утврђивања старе и ријетке књиге као осталог
културног добра;
4. води регистар и документацију о старој и ријеткој књизи као
покретном културном добру и подноси захтјев за упис у Централни регистар
који води Народна и универзитетска библиотека Републике Српске;
5. пружа стручну помоћ у вези са чувањем, одржавањем и заштитом
старе и ријетке књиге;
6. спроводи утврђене мјере заштите старе и ријетке књиге као покретног
културног добра;
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске као централна
установа заштите води Централни регистар за стару и ријетку књигу као
покретно културно добро. Доноси стручна упутства о условима и начину
чувања, коришћења и одржавања старе и ријетке књиге са статусом културног
добра и брине се о провођењу тих упутстава, као и о обезбјеђењу предмета
заштите од пожара, физичко-хемијског и биолошког оштећења и отуђивања.
Остварује увид у стање предмета заштите и предузима мјере у вези са њиховом
заштитом и коришћењем, односно врши стручни надзор, пружа стручну помоћ
и унапређује рад на заштити старе и ријетке књиге, а посебно у погледу
савремених метода стручног рада. Води бригу о стручном усавршавању радника
који раде на пословима заштите, образује и води компјутерске информационе
центре предмета заштите те обавља и друге послове заштите утврђене Законом
о културним добрима.

26. Завичајна збирка или завичајни фонд библиотечко-информационе

грађе и извора

У зависности од унутрашње организације, односно од тога да ли је у

библиотеци основна јединица груписања библиотечке грађе фонд или збирка,
свака библиотека појединачно се опредјељује да ли ће завичајну библиотечко-
информациону грађу и изворе водити у оквиру завичајног фонда или завичајне
збирке.
Прва збирка књига завичајног карактера успостављена је 1884. године у
енглеском граду Њукаслу, а у оквиру Централне библиотеке Српског
просвјетног и културног друштва „Просвјета“, која је 1911. основана у Сарајеву,
дјеловало је и Завичајно одјељење. У оквиру овог одјељења налазила се
библиотечка грађа која се односила на шире подручје од оног које се данас
сматра завичајем, а Правила о прикупљању и чувању грађе Завичајног одјељења
израдио је Ђорђе Пејановић.
У народним билиотекама на просторима бивше Југославије највише
завичајних збирки формирано је седамдесетих и осамдесетих година прошлог
вијека.
 42

У библиотечкој теорији и пракси на подручју некадашње Југославије

преовладава став да под појмом завичај треба подразумијевати
административно подручје општине на коме се библиотека налази, док се
појмови завичајна збирка и завичајни фонд међусобно преплићу и
супростављају, иако су истог садржаја.
Наиме, синтагма завичајна збирка користила се у библиотечком
законодавству Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине и Републике
Хрватске, док је термин завичајни фонд заступљен у прописима о библиотечкој
дјелатности у Републици Србији.
Одредбама Закона о библиотечко-информационој дјелатности прописано
је да, поред основног фонда библиотечке грађе, народна библиотека чији је
оснивач јединица локалне самоуправе формира и завичајни фонд или завичајну
збирку библиотечко-информационе грађе.
У ту сврху, свака народна библиотека дужна је да прибави и чува по
један примјерак свих штампаних и на други начин умножених публикација са
подручја на којем дјелује.
Народна библиотека дужна је да прибави и чува у завичајној збирци
штампане и на други начин умножене публикације које су објављене ван
подручја на којем библиотека дјелује, а односе се на то подручје, као и дјела
значајних аутора са тог подручја, а који живе и раде ван њега.
С обзиром на овакво законско одређење, грађа завичајне збирке може се
подијелити у двије групе:
- завичајна литература, односно грађа која је према садржају завичајног
карактера,
- мјесна продукција, то јест грађа која је с обзиром на мјесто издавања,
штампања или израде везана за завичај.
Завичајној литератури припада грађа која описује догађаје, чињенице и
појаве настале у завичају или које су за њега везане, као и грађа о знаменитим
људима из завичаја. Чине је публикације искључиво посвећене завичају,
публикације које садрже податке о завичају, публикације настале на основу
локалних материјала или на основу проучавања завичаја, те публикације
истакнутих појединаца из завичаја, као и публикације о знаменитим завичајним
ствараоцима, односно о њиховом животу и раду.
Мјесна продукција обухвата библиотечку грађу издату, штампану или на
други начин израђену у завичају. Та грађа не мора имати садржајна завичајна
обиљежја, довољно је да је према мјесту издавања, штампања или израде везана
за завичај.
Став библиотечке струке је да од текуће штампарске продукције треба
изоставити грађу која представља услужно-комерцијалну дјелатност локалних
штампарија.
Инвентарисање, библиографска обрада, каталогизација и класификација
библиотечке грађе у завичајној збирци врши се у складу с одговарајућим
прописима, приручницима и стандардима за поједине врсте грађе.
За библиогрфски опис примјењују се међународни стандарди из
групације ISBD10, и то: ISBD(M) – за монографске публикације, ISBD(CR) – за
серијске публикације и остале континуиране изворе (раније ISBD(S) – за
серијске публикације), ISBD (A) – за стару књигу, ISBD(NBM) – за некњижну
грађу, ISBD(PM) – за штампане музикалије, ISBD(CM) – за картографски
10
International Standard for Bibliographic Description – Међународни стандард за библиографски
опис.
 43

материјал, ISBD(CP) – за саставне дијелове публикације (чланке), ISBD(ER) – за

електронске изворе (раније ISBD(CF) – за компјутерске фајлове).
Библиотечка грађа похрањена у завичајној збирци обрађује се засебно од
грађе општег фонда, а требало би да буде исказана кроз алфабетски, предметни,
централни, топографски, хронолошки и каталог дезидерата. У библиотекама у
којима је пословање аутоматизовано, у електронском каталогу супституисани су
сви претходно наведени информациони инструменти, јер је у њему
претраживање могуће према свим параметрима садржаним у лисним
каталозима.
Завичајна збирка смјешта се и чува издвојено од општег фонда
библиотеке, а свака од њених подзбирки организује се засебно.
Народна библиотека не може отуђивати библиотечке јединице из
завичајне збирке, прописано је одредбама Закона, а сходно одредбама
подзаконског акта који уређује заштиту библиотечко-информационе грађе и
извора, у просторијама у којима се чувају завичајни примјерци, као и
документациона грађа, одржава се релативна влажност ваздуха од 50 до 60% и
температура од 18 до 22 степена Целзијуса.
Температура и влажност ваздуха мјере се најмање два пута седмично, а
подаци о мјерењима чувају се у библиотеци.

27. Међународни прописи о библиотечко-информационој дјелатности

Међународни извори права о библиотечкој дјелатности јављају се као

међународни уговори, у облику конвенције или пакта, а доносе их или
закључују суверене државе, међусобно или као чланице Организације
Уједињених нација за образовање, науку и културу (UNESCO).
Другу врсту међународних извора права о библиотечкој дјелатности чине
акти које доносе међународне невладине организације, савези, савјети, центри и
друге асоцијације за одређена питања. Ови акти јављају се у облику
међународних препорука, декларација, резолуција, повеља и стандарда. За
библиотекарство су посебно важни акти које поред UNESCO-а, доносе IFLA -
Међународна федерација библиотечких друштава и установа, EBLIDA -
Европски биро библиотечких, информационих и документационих удружења,
FID - Међународна федерација за документацију и ISO - Међународна
организација за стандардизацију.
Међународне уговоре, конвенције, пакте и друге правне акте државе
непосредно закључују или их ратификују 11 законом, те на тај начин они постају
дио њиховог позитивног законодавства.
Међународне препоруке, декларације, резолуције, повеље и стандарди
које доносе невладине организације верификују се преузимањем у домаће
законодавство или се њихова рјешења у пракси непосредно примјењују.
Након Другог свјетског рата донесено је под окриљем UNESCO-а
неколико конвенција о заштити културних и природних добара. Усвојене су
Конвенција за заштиту културних добара у случају оружаног сукоба (Хаг, 1954),
Конвенција о мјерама за забрану и спречавање недозвољеног увоза, извоза и
преноса својине културних добара (Париз, 1970), Конвенција о заштити свјетске
културне и природне баштине (Париз, 1972). Све ове конвенције ратификовала

11
Ратификација (нлат. ratificatio) – Потврда међународног уговора коју врше највиши органи
државе чији су представници закључили уговор; тим чином уговор постаје пуноважан.
 44

је бивша Југославија, а ратификоване су и Европска конвенција о култури и

Бернска конвенција за заштиту књижевних и умјетничких дјела.
Осим поменутих конвенција за библиотечку дјелатност посебно су важни
сљедећи међународни правни извори:
- Препорука о међународном формату каталошких листића из 1947;
- Резолуција Генералне скупштине UNESCO-а о размјени публикација из
1954;
- Препорука за каталогизацију из 1961;
- Препорука о стандардизацији библиотечке статистике из 1970;
- Међународни систем за научне информације и технологију - UNISIST из
1971. и UNISIST II из 1979;
- Међународни стандардни број књиге - ISBN из 1972;
- Препорука о међународном стандардном броју за серијске публикације -
ISSN;
- Међународни систем података за серијске публикације - ISDS из 1973;
- Пројекат националних информационих система - NATIS из 1974;
- Универзална библиографска контрола - UBC из 1974;
- Универзална доступност информација - UAP;
- Препорука о заштити покретних културних добара из 1978;
- Смјернице за међубиблиотечку позајмицу из 1978;
- Генерални информацијски програм - GIP из 1977;
- Међународни стандард за библиографски опис монографских публикација –
ISBD(M) из 1974;
- Генерални стандард за библиографски опис – ISBD(G), из кога произилазе:
ISBD(S) за серијске публикације, ISBD(NBM) за некњижну грађу, ISBD(CM)
за картографску грађу, ISBD(A) за стару књигу, ISBD(PM) за штампану
музичку грађу, ISBD(CP) за саставне дијелове библиотечке грађе и
ISBD(MRF)) за машински читљиве компоненте, као и други стандарди
настали прерадом поменутих;
- Стандарди за машински читљиву каталогизацију - MARC и UNIMARC;
- Упутство IFLA-е и UNESCO-а за регулативу обавезног примјерка, из 1981;
- IFLA/UNESCO Манифест за јавне библиотеке (1994);
- Конвенција UNIDROIT о илегалном извозу и крађи културних добара, из
1995;
- Препоруке које су садржане у Извјештају о депозитним колекцијама
електронских публикација, које је утврдила Европска комисија 1996;
- Ставови IFLA-е о библиотекама и интелектуалним слободама из 1999;
- Препоруке Савјета Европе и EBLIDA-е у вези са правном регулативом и
пословањем библиотека Европе (2000);
- IFLA/UNESCO Смјернице за развој јавних библиотека (2001).

IFLA/UNESCO Манифест за јавне библиотеке (1994) утврђује да су

услуге јавних библиотека у принципу бесплатне, а за њихов рад и финансирање
одговорни су локални и државни органи управе. Дјеловање библиотека мора да
се заснива на одредбама посебних правних прописа. Библиотека мора бити
елеменат развојне стратегије у секторима културе, образовања, описмењавања и
снабдијевања информацијама. Национална библиотечка мрежа коју чине
национална, регионалне, истраживачке и специјалне библиотеке треба да буде
предмет правне регулативе и развојних стратешких планова.
 45

Савјет Европе и EBLIDA, 2000. године, усвојили су Препоруке у вези са

правном регулативом и пословањем библиотека Европе. Препорукама се истиче
потреба да се између законских норми које се односе на библиотечко
законодавство и норми које се примјењују у другим сродним областима,
осигура повезаност на свим нивоима, те да се повећа број уобичајених одредби
за библиотеке, водећи при том рачуна о свим различитим питањима у вези са
правном регулативом библиотека, као и да се успостави баланс између интереса
појединаца, правних лица и различитих категорија професионалаца који се баве
књигом.
IFLA/UNESCO Смјернице за развој јавних библиотека (2001)
препоручују да рад јавних библиотека треба регулисати правним прописима
тако да се обезбиједи њихово трајање и позиција у структури државне управе.
Основни задатак библиотечког законодавства треба да буде одређивање степена
одговорности државне управе за одржавање библиотечке дјелатности, као и
утврђивање начина финансирања те дјелатности. Истовремено то законодавство
треба да позиционира мјесто јавних библиотека у ужој или широј библиотечкој
мрежи. Лица која руководе јавним библиотекама морају познавати и прописе
који регулишу друге области, а имају утицаја на рад и дјеловање библиотеке.
Библиотекари треба да прате прописе о заштити ауторских права те да подрже и
промовишу оне прописе који на уравнотежен начин регулишу односе права
аутора и потреба корисника. Уколико се доносе прописи о регулисању права
аутора на основу јавног позајмљивања, средства за плаћање тих права не смију
се узимати из дијела средстава намијењених за набавку библиотечке грађе.

28. Прописи о културним добрима

Културу, поред савременог стваралаштва, чине и културна добра настала

у прошлости, која се називају културном баштином. Њиховим истраживањем,
заштитом и презентацијом баве се: архиви, музеји, заводи за заштиту споменика
културе, библиотеке, кинотеке и фонотеке.
Систем заштите и коришћења културних добара у Републици Српској,
као и услови за обављање дјелатности у оквиру њихове заштите, уређени су
Законом о културним добрима ("Службени гласник Републике Српске", број
11/95. и 103/08).
Културна добра дефинисана су Законом као ствари и творевине
материјалне и духовне културе од интереса за Републику Српску које уживају
посебну заштиту.
Дијеле се на покретна и непокретна, а вреднују се као добра од изузетног
значаја, добра од великог значаја и остала културна добра.
Непокретна културна добра су: споменици културе, просторне културно-
историјске цјелине, археолошка налазишта и знаменита мјеста, а покретна
културна добра су: умјетничка дјела и историјски предмети, архивска грађа,
филмска грађа, те стара и ријетка рукописна и штампана књига.
Закон утврђује критерије за вредновање све три категорије, а за
библиотекарство и библиотечку дјелатност је важан зато што стара и ријетка
књига као покретно културно добро ужива заштиту према његовим одредбама.
Претходну заштиту уживају све покретне и непокретне ствари за које се
претпоставља да могу стећи својство културног добра.
Дјелатност заштите и коришћења културних добара обављају:
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа и
 46

Архив Републике Српске, као и установе заштите: архиви, музеји, библиотеке и

кинотека.
Закон регулише поступак утврђивања културних добара и утврђује мјере
заштите.
Народна скупштина Републике Српске утврђује непокретна и покретна
културна добра од изузетног значаја.
Влада Републике Српске утврђује непокретна културна добра од великог
значаја, а покретна културна добра од великог значаја, у зависности од врсте
културног добра, утврђују централне установе заштите: Архив Републике
Српске, Музеј Републике Српске, Музеј савремене умјетности Републике
Српске, Јавна установа Кинотека Републике Српске и Народна и универзитетска
библиотека Републике Српске.
Влада Републике Српске утврђује остала непокретна културна добра, а
Архив Републике Српске и установе заштите чији је оснивач Република Српска
и јединице локалне самоуправе остала покретна културна добра.
Закон уређује и: права и обавезе сопственика заштићених добара; упис у
регистар културних добара; дјелатност заштите културних добара; промет и
експропријацију12 културних добара, начин финансирања мјера заштите;
прописује прекршаје и утврђује казне за њихове починиоце.

Национални споменици су најбољи свједоци о постојању, егзистенцији и

траговима народа на одређеном простору.
Споразумом о Комисији за очување националних споменика (Анекс 8.
Општег оквирног споразума за мир у БиХ), Федерација Босне и Херцеговине и
Република Српска сагласиле су се да оснују независну Комисију за очување
националних споменика са сједиштем у Сарајеву и канцеларијама у другим
мјестима, уколико то буде потребно.
Комисија је састављена од седам чланова. Два члана из Федерације БиХ
и један из Републике Српске именовани су са мандатом од три године.
Генерални директор Организације Уједињених нација за образовање, науку и
културу именовао је предсједавајућег и остале чланове Комисије са мандатом од
пет година. Ниједно лице које служи казну Међународног суда за бившу
Југославију и ниједно лице које је под оптужбом тог Суда, а које се није
одазвало налогу да се појави пред Судом, не може бити члан Комисије.
Комисија располаже одговарајућим објектима и професионалном
стручном службом, која ће представљати етничке групе у Босни и Херцеговини
и која ће помагати Комисији у извршавању њених функција. Плате и трошкове
Комисије и њене стручне службе заједно ће одредити и сносити ентитети.
Комисија ће примати захтјеве да се објекат који има културни,
историјски, вјерски или етнички значај одреди као национални споменик.
За национални споменик могу бити одређени покретни и непокретни
објекти од великог значаја за групу људи који имају заједничко културно,
историјско, вјерско или етничко насљеђе, као што су споменици архитектуре,
умјетности или историјски споменици, групе зграда као и гробља.
Споразумом је регулисан поступак пред Комисијом, почев од подношења
захтјева, до доношења одлуке.
Споразум пружа могућност да се и библиотечка грађа, нарочито стара и
ријетка књига, прогласи за национални споменик.
12
Експропријација (нлат. expropriatio) – одузимање имовине од приватних лица, у општем
интересу и уз правичну накнаду.
 47

Одлукама Комисије, за националне споменике, у категорији покретних

добара, одређени су: Сарајевска Хагада, јеврејски историјско-морални кодекс,
дио рабинске књижевности из XIII или XIV вијека, чува се у Библиотеци
Земаљског музеја у Сарајеву; Библиотека цјелина од 22 инкунабуле, похрањена
у Библиотеци Фрањевачког самостана у Краљевој Сутјесци; Мусаф Фадил паше
Шерифовића, смјештен у Гази Хусревбеговој библиотеци у Сарајеву и Чајничко
јеванђеље које се чува у Музеју Цркве Успења Богородице и Цркве Вазнесења
Христовог у Чајничу, а потиче из 15. вијека.
Закон о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика
установљене у складу с Анексом 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни
и Херцеговини (“Службени гласник Републике Српске”, број: 70/06. и 64/08)
уређује спровођење одлука Комисије за заштиту националних споменика.
Према одредбама Закона национални споменици утврђени одлукама Комисије
аутоматски уживају највиши степен заштите у Републици Српској, без потребе
за доношењем даљих закона, одлука или других прописа. Одлуке које су у
супротности с одредбама овог закона су ништавне.

29. Дигитализација библиотечко-информационе грађе и извора

Библиотеке су дужне да континуирано раде на дигитализацији

библиотечке грађе као дијела културног насљеђа Републике, прописано је
одредбама Закона о библиотечко-информационој дјелатности.
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске спроводи и
координира послове на дигитализацији библиотечке грађе у Републици.
Министар на приједлог Библиотечког савјета доноси подзаконски акт
којим ближе уређује ову област.
Правилником о начину дигитализације библиотечко-информационе грађе
и извора („Службени гласник Републике Српске“, број 26/17) уређује се начин
дигитализације библиотечко-информационе грађе и извора у библиотекама и
организационим јединицама у саставу других правних лица која обављају
библиотечко-информациону дјелатност.
Дигитализација библиотечке грађе обухвата управљање дигиталним
документима/објектима, креирање дигиталних докумената/објеката и промоцију
и унапређивање коришћења дигиталних докумената/објеката.
Библиотечка грађа у дигиталном облику представља грађу чији је
садржај записан у дигиталном облику и похрањен на електронском носачу
записа за ефикасно дугорочно чување и интерпретацију информација у облику
разумљивом за људе, при чему је обезбијеђена могућност усклађивања са
технолошким развојем.
Дигитални документ обухвата податке састављене од битова који
представљају слова, бројеве, симболе, графичке, звучне и/или видео-записе
садржане у облику који је електронски израђен, дигитализован, послат,
примљен, сачуван или архивиран на електронском, магнетном, оптичком или
другом медију, за које су потребни електронски уређаји за интерпретацију
информација у облику разумљивом за људе.
Дигитална збирка је скуп дигиталних објеката сложених по одређеном
принципу, по врсти објеката или врсти библиотечке грађе, по теми, садржају,
поријеклу или неком другом принципу.
 48

Дигиталне збирке треба да буду доступне као логички повезане и

одрживе цјелине, подржане неопходним услугама за претраживање и
коришћење.
Дигитална библиотека представља збирку или збирке дигиталних
објеката потврђеног квалитета и значаја за културно и научно насљеђе, који су
створени или прикупљени и организовани према националним и међународним
принципима.
Сврха дигитализације библиотечке грађе проистиче из садржаја,
контекста и процијењене вриједности библиотечке грађе за људско знање,
односно за очување, дијељење и лакше коришћење информација које чине то
знање.
Општи циљеви дигитализације библиотечке грађе су:
1) универзална доступност информација,
2) дуготрајно чување и представљање културног и научног насљеђа,
3) физичка заштита библиотечке грађе,
4) промоција и представљање библиотечке грађе,
5) стварање нових квалитетних садржаја и
6) ширење корисничке популације.
Процес дигитализације подразумијева реализацију свих неопходних
фаза, односно поступака, процедура и активности, усмјерених ка добијању
коначног резултата дигиталног објекта.
Библиотеке самостално одређују циљ и опсег дигитализације, у складу са
расположивим ресурсима (опрема, кадрови, буџет), водећи рачуна о општим
циљевима дигитализације, као и о значају грађе за културно и научно насљеђе
Републике Српске у цјелини.
Основни критеријуми селекције библиотечке грађе за дигитилизацију су:
1) вриједност библиотечке грађе за културно и научно насљеђе,
2) физичка обиљежја (формат, величина, облик, врста материјала) и
стање оригинала (ниво очуваности, осјетљивост на манипулацију, постојаност
медија),
3) учесталост коришћења,
4) ниво сређености и обрађености оригиналне збирке,
5) могућност приступа и
6) други значајни критеријуми према процјени стручњака.
Метаподаци су структурирани подаци о било којој врсти библиотечке
грађе који се користе за идентификацију, опис, управљање и омогућавање
приступа тој грађи.
Сваки дигитални објекат се састоји од дигиталног документа и
припадајућих метаподатака.
Дигитални документ јесте скуп података састављен од битова који
представљају слова, бројеве, симболе, графичке, звучне и/или видео записе
садржане у облику који је електронски израђен, дигитализован, послат,
примљен, сачуван или архивиран на електронском, магнетном, оптичком или
другом медију.
Библиографска обрада дигиталне библиотечке грађе врши се у складу са
међународним каталошким правилима прихваћеним на националном нивоу,
односно коришћењем стандардних сетова метаподатака.
Библиотечком грађом треба опрезно руковати и приликом планирања
процеса креирања дигиталних докумената треба водити рачуна о нивоу
 49

очуваности и о стању медија на којем се она налази, да овај процес не би довео

до оштећења грађе.
Параметри при креирању дигиталних докумената и/ или изворно
дигиталних докумената одређују се имајући у виду квалитет дигиталног
документа, његово дуготрајно чување, ефикасно преузимање од корисника и
могућност коришћења у што више радних окружења.
Препоручени параметри за дигитализацију библиотечке грађе налазе се у
прилогу Правилника и чине његов саставни дио.
Приступ дигиталној збирци/библиотеци реализује се у складу са
општеприхваћеним међународним праксама, препорукама и стандардима.
При планирању и реализацији приступа дигиталној збирци/библиотеци
потребно је нарочито водити рачуна о потребама и специфичностима
различитих корисничких група.
Приликом израде метаподатака који описују дигиталне објекте нарочито
је важно водити рачуна о улози коју ти метаподаци имају у обезбјеђивању
приступа дигиталној збирци/библиотеци.
При креирању дигиталних докумената и/или изворно дигиталних
докумената морају се поштовати прописи из области ауторских и сродних
права.
Да би библиотеке дигитализовану библиотечку грађу заштићену
ауторским и сродним правима учиниле доступном за кориснике, неопходно је
да обезбиједе ауторска и сродна права.
Библиотеке су дужне да дигитализовану библиотечку грађу која није
ауторско-правно заштићена ставе у отворен приступ.
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске спроводи и
координира послове на дигитализацији библиотечке грађе у Републици Српској.
Преко портала Дигитална библиотека Републике Српске, библиотеке у
Републици Српској могу и самостално да уносе у централну базу података своје
метаподатке, описе дигиталних збирки и објеката, као и саме дигиталне објекте.
Дигиталне збирке појединих библиотека могу се претраживати и њима
приступати и појединачно и у оквиру цјелокупне Дигиталне библиотеке
Републике Српске.
Приликом селекције библиотечке грађе за дигитализацију неопходно је
да библиотеке најприје провјере да ли је та грађа већ дигитализована и да ли
постоји у бази података Дигиталне библиотеке Републике Српске.
Библиотека у складу са расположивим финасијским средствима
спроводи дигитализацију библиотечке грађе и омогућава приступ културном и
научном насљеђу на даљину.
Библиотека је дужна да прије доношења одлуке о дигитализацији
обавијести Народну и универзитетску библиотеку Републике Српске о
планираним пројектима дигитализације.
Послове дигитализације могу да обављају лица која испуњавају услове
дефинисане актом о организацији и систематизацији радних мјеста.
Опрема и технологије које се користе за дигитализацију зависе од врсте
библиотечке грађе која се дигитализује, односно да ли је у питању текстуална и
сликовна грађа, те аудио-грађа или видео-грађа.
Основне технологије за дигитализацију обједињују у себи управљање
хардверским и софтверским ресурсима који се користе у процесу
дигитализације библиотечке грађе.
 50

30. Прописи о издавачкој дјелатности и јавном информисању

Законом о издавачкој дјелатности ("Службени гласник Републике

Српске", број 46/04) уређују се услови за издавање публикација.
Под публикацијом се, у смислу Закона о издавачкој дјелатности,
сматрају:
- књиге, брошуре, студије, списи (скрипта), уџбеници, приручници, школска
лектира и сл.;
- часописи, новине, ревије, магазини, билтени, сепарати, годишњаци, нотни
записи, географске и друге карте, графичке репродукције, умјетничка дјела и
сл.;
- каталози, календари, као и њихови додаци у штампаном, аудиовизуелном
или електронском облику, аудио и видео касете, магнетофонске траке,
микрофилмови, електронске публикације, интернет издања, магнетни и
немагнетни медији намијењени читању помоћу компјутера, као и њихови
додаци у штампаном, аудиовизуелном или електронском облику и наставна
средства;
- обрасци и формулари, документи и пословне књиге за државну и јавну
употребу у администрацији, финансијама, судству, здравству, школству,
култури, унутрашњим и осталим државним пословима, јавним, невладиним,
хуманитарним установама и организацијама које служе као јавне исправе
или су у јавној, административној и државној употреби, а штампане су у
штампаријама, сито-штампи или умножене на електронским, магнетним и
немагнетним медијима намијењеним читању.
Издавањем публикација могу се бавити правна и физичка лица која
испуњавају услове прописане законом и уколико су уписани у судски регистар и
регистар издавача чији облик и садржај прописује надлежно министарство.
Школске уџбенике и друга наставна средства издаје Јавно предузеће
“Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске”.
Издавач мора да има: одговорно лице за издавача, главног уредника,
одговорног уредника (функције могу бити и обједињене), редактора, лектора,
коректора, ликовно-техничког уредника, два рецензента, приређивача за дјела
која се приређују и преводиоца за дјела која се преводе.
На свакој публикацији, зависно од врсте, морају бити назначени: наслов
(назив) публикације, аутор, одговорно лице за издавача, главни и одговорни
уредник или одговорни уредник, лектор, коректор, два рецензента, ликовни
уредник редактор (према потреби), приређивач, преводилац, илустратор, аутор
фотографије, цртежа, умјетничке слике, назив и мјесто издавача, носилац
комјутерске припреме, назив и сједиште штампара, одговорно лице за
штампарију, година издања, тираж, CIP – каталошки запис, ISBN – међународни
стандардни књижни број, ISSN – међународни стандардни број за периодичне
публикације, ISMN – међународни стандардни број за музикалије, нумерацију
обрасца.
Закон регулише и: штампање публикација, достављање обавезног
примјерка, промет, популаризацију и пласман публикација, поступак издавања
уџбеника, заштиту права издавача, а садржи и казнене одредбе.

Јавно информисање је слободно. Сва правна и физичка лица имају право

да се баве јавним информисањем.
 51

У складу са одредбама Закона о јавном информисању-Пречишћени текст

("Службени гласник Републике Српске", број 10/97), јавно информисање
обавља се штампом, радијским и телевизијским програмом, новинским
агенцијама, аудиовизуелним и другим средствима јавног информисања.
Под средствима јавног информисања Закон подразумијева јавна гласила
и друга средства. Јавна гласила су: штампа и програми радија, телевизије и
новинских агенција. Штампу чине: новине, часописи, ревије и друге периодичне
публикације.
Аудиовизуелна средства која садрже информације о неком догађају,
појави, личности, предмету или дјелатности, а намијењени су информисању
јавности, Закон дефинише као друга средства јавног информисања.
Јавно гласило се оснива актом о оснивању, у складу са Законом. Акт о
оснивању јавног гласила мора да садржи: име, односно назив, пребивалиште, тј.
сједиште оснивача и издавача, доказ да је оснивач овлашћен за обављање
информативне дјелатности, назив јавног гласила, средства за оснивање, извор
финансирања, програмску концепцију, лично име главног и одговорног
уредника, језик, писмо, тираж, период издавања, територију на којој се врши
дистрибуција, односно емитује програм и адресу штампарије.
Јавно гласило може почети са издавањем и радом даном уписа у Регистар
јавних гласила који води републички орган надлежан за послове информисања.
Одредбама Закона о министарствима ("Службени гласник Републике Српске",
број: 70/02, 33/04, 118/05. и 33/06), који је престао да важи ступањем на снагу
Закона о републичкој управи («Службени гласник Републике Српске», број:
118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12, 15/16 и 57/16), било је регулисано да
Регистар јавних гласила води Министарство просвјете и културе. Иако Закон о
републичкој управи у оквиру надлежности Министарства просвјете и културе
не наводи вођење Регистра јавних гласила, у пракси то министарство и даље
води тај регистар.
Поступак уписа регулисан је Правилником о вођењу регистра јавних
гласила ("Службени гласник Републике Српске", број 18/96). У Регистру се воде
сљедећи подаци: лично име, односно назив, пребивалиште, односно сједиште
оснивача и издавача, назив јавног гласила, лично име главног и одговорног
уредника, назив и адреса штампарије, лично име и адреса лица које је
овлашћено за подношење пријаве за упис у Регистар и подаци о одговарајућим
дозволама, издатим у складу са посебним прописом када се уписује радијски,
односно телевизијски програм.
Јавна гласила морају имати главног и одговорног уредника, а функције
могу бити и раздвојене.
На сваком примјерку штампе, односно јавног гласила, морају бити
назначени: име, односно назив и адреса оснивача и издавача, име и презиме
директора, главног и одговорног уредника, мјесто и датум штампања, односно
умножавања, као и назив и адреса штампарије.
 52

ПРАВНИ ИЗВОРИ

1. Устав Босне и Херцеговине (Анекс 4. Општег оквирног споразума за

мир у Босни и Херцеговини;
2. Устав Републике Српске-Пречишћени текст (“Службени гласник
Републике Српске”, број 21/92) и Амандмани на Устав Републике
Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број: 28/94, 8/96,
13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/02, 69/02, 31/03,
98/03, 115/05, 117/05 и 48/11);
3. Уставни закон за спровођење Устава Републике Српске-Пречишћени
текст ("Службени гласник Републике Српске", број 21/92);
4. Закон о култури („Службени гласник Републике Српске“, број 66/18);
5. Закон о библиотечко-информационој дјелатности ("Службени
гласник Републике Српске", број 44/16 и 62/18);
6. Правилник о садржају и начину вођења регистра библиотека
("Службени гласник Републике Српске", број 2/03),
7. Правилник о начину и поступку заштите библиотечко-информационе
грађе („Службени гласник Републике Српске“, број 6/17),
8. Правилник о обављању надзора над стручним радом библиотека
(„Службени гласник Републике Српске“, број 6/17),
9. Правилник о поступку инвентарисања, обради, ревизији и отпису
библиотечко-информационе грађе и извора и вођењу евиденције о
библиотечко-информационој грађи и изворима („Службени гласник
Републике Српске“, број 6/17),
10. Правилник о врсти стручних послова у библиотечко-информационој
дјелатности („Службени гласник Републике Српске“, број 21/17),
11. Правилник о начину дигитализације библиотечко-информационе
грађе и извора („Службени гласник Републике Српске“, број 26/17),
12. Правилник о поступку утврђивања испуњености услова за оснивање
библиотека („Службени гласник Републике Српске“, број 39/17).
13. Правилник о врстама, условима и поступку стицања виших стручних
звања у библиотечко-информационој дјелатности (“Службени
гласник Републике Српске”, број 49/17),
14. Правилник о плану и програму полагања стручних испита радника
запослених у библиотечко-информационој дјелатности ("Службени
гласник Републике Српске", број 66/17),
15. Правилник о стандардима и нормативима у библиотечко-
информационој дјелатности („Службени гласник Републике Српске“,
број 10/20),
16. Закон о систему јавних служби ("Службени гласник Републике
Српске", број: 68/07, 109/12 и 44/16);
17. Закон о културним добрима ("Службени гласник Републике Српске",
број: 11/95. и 103/08);
18. Правилник о садржају и начину вођења евиденције добара која
уживају претходну заштиту (“Службени гласник Републике Српске”,
број 98/14);
19. Правилник о садржају и начину вођења регистра и централног
регистра културних добара (“Службени гласник Републике Српске”,
број 20/15);
 53

20. Споразум о Комисији за очување националних споменика (Анекс 8.

Општег оквирног споразума за мир у Босни Херцеговини);
21. Закон о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних
споменика установљене у складу с Анексом 8. Општег оквирног
споразума за мир у Босни и Херцеговини ("Службени гласник
Републике Српске", број: 70/06 и 64/08);
22. Закон о издавачкој дјелатности ("Службени гласник Републике
Српске", број 46/04);
23. Закон о јавном информисању-Пречишћени текст ("Службени гласник
Републике Српске", број 10/97);
24. Закон о информационој безбједности ("Службени гласник Републике
Српске", број 70/11);
25. Закон о слободи приступа информацијама ("Службени гласник
Републике Српске", број 20/01);
26. Закон о платама запослених у области културе Републике Српске
(“Службени гласник Републике Српске”, број 11/19 и 105/19);
27. Посебни колективни уговор за запослене у области образовања и
културе Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
број 70/19).

(Прописи ажурирани са стањем у ''Службеном гласнику Републике Српске'',

број 59/20 и ''Службеном гласнику Босне и Херцеговине'', број 25/19).

ЛИТЕРАТУРА

1. Zbornik propisa o bibliotekarstvu u SFRJ / Dragan Barać. – Novi Sad :

Zajednica jugoslovenskih nacionalnih biblioteka ; Beograd : Književno-
izdavačka zadruga Centar, 1987;
2. Standardi i normativi za bibliotečku djelatnost. – Sarajevo : Zavod za kulturu
Bosne i Hercegovine, 1990;
3. Уставно уређење и библиотечко законодавство : (скрипта за стручни
библиотекарски испит) / Драган Бараћ. – Београд : Народна библиотека
Србије, 1991;
4. Право о библиотекарству у Србији / Драган Бараћ. – Београд : Народна
библиотека Србије, 1994;
5. Коментар Закона о библиотечкој делатности са пратећим прописима /
Драган Бараћ. – Београд : Народна библиотека Србије, 1995;
6. Pravni sistem zaštite kulturnih dobara u Srbiji / Mirjana Kljaić, Njegovan
Kljaić. - Beograd : Službeni glasnik, 1996;
7. Правна регулатива о библиотечкој дјелатности у Републици Српској /
Драган Мићић. – У: Значења (Добој). – Год. XV (1999), бр. 34. – Стр. 27-
57;
8. Library Legislation in Europe : discussion, Papers and Country Reports /
edited by Christiane Bohrer. - Bad Honnef : Bock + Herchen, 2000;
9. Препоруке Савјета Европе и EBLIDA-e у вези са правном регулативом и
пословањем библиотека Европе. – Стразбур, 2000;
10. Krivičnopravna zaštita kulturnih dobara / Đorđe Đorđević. - Beograd :
Vojnoizdavački zavod : Institut za kriminološka i sociološka istraživanja,
2001;
 54

11. Zaštita kulturnih dobara : zbirka propisa Republike Srpske sa komentarima i

objašnjenjima / Zoran Mačkić. – Banja Luka : autor, 2003;
12. IFLA/UNESCO Смернице за развој јавних библиотека. – Београд :
Народна библиотека Србије : Библиотека града Београда, 2005.
13. Правни аспект заштите старе и ријетке књиге у Републици Српској /
Алекса М. Алаџић, Драган Мићић. – У: Библиотеке – путокази и
препреке : зборник радова. – Вишеград : Друштво библиотекара
Републике Српске, 2006. – Стр. 52-64;
14. Споменичко право / Владимир Бргуљан. - Београд : Републички завод за
заштиту споменика културе, 2006;
15. Pravna zaštita kulturnih dobara / Jelena Vilus. - Beograd : ECPD, 2007;
16. Библиотечко законодавство у Републици Српској и земљама у
окружењу / Драган Мићић. – У: Библиотекарство Српске (Вишеград). –
Год. II (2010), бр. 2. – Стр. 158-202;
17. Право у области књиге / Драган Бараћ. - Београд : Народна библиотека
Србије, 2014;
18. Основи библиотекарства / Биљана Билбија. - Бања Лука : Народна и
универзитетска библиотека Републике Српске, 2015;
19. Потребе и могућности организовања завичајне збирке и збирке старе и
ријетке књиге у школским библиотекама / Драган Мићић. - У: Школске
библиотеке у теорији и пракси : изабрани радови са семинара за школске
библиотекаре регије Добој : (2010 – 2016). - Добој : Народна библиотека
Добој, 2017. - Стр. 30-47.