BEOGRADSKA AKADEMIJA POSLOVNIH I UMETNIČKIH

STRUKOVNIH STUDIJA

Seminarski rad
Ekonomija
MONOPOLSKO TRŽIŠTE

Profesor: Student:
Prof.Miodrag Paspalj Tijana Guzina
3dv/0043/20

Beograd, 2020. god.

2
 Sardžaj

UVOD....................................................................................................................................... 4

TRŽIŠTE.................................................................................................................................. 5

KONKURENTSKO TRŽIŠTE....................................................................................................... 6

OLIGOPOLSKO TRŽIŠTE.......................................................................................................... 6

KARTEL.................................................................................................................................. 6

MONOPOLSKO TRŽIŠTE...................................................................................................... 7

NASTANAK MONOPOLA........................................................................................................... 8
Uslovi nastanka monopola 10
MONOPOLSKE CENE I MONOPOLSKI PROFIT........................................................................11
Državno regulisanje cena monopoliste 12
MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA........................................................................................12

ZAKLJUČAK........................................................................................................................... 13

Literatuta................................................................................................................................. 14

3
 Uvod

U ovom seminarskom radu biće reči o monopolskom tržištu kao jednom od

tipova tržišta, mestu gde se ponuda i potražnja roba i usluga susreću. Ono je
organizovano dovodi u međusobni kontakt skup kupaca i prodavaca. Tržište je
istovremeno i mehanizam kojim se kroz regulaciju odnosa prodavaca i kupaca, kroz
stvarna ili potencijalna međusobna delovanja određuju cene pjedinačnih proizvoda ili
skupa proizvoda.

4
 Tržište

Tržište se može posmatrati i definisati na više načina. Sa mikroekonomske

tačke gledišta, tržište se najpre može globalno označiti kao ambijent (sredina) u
kojem se odvija privredna aktivnost mikroekonomskih subjekata. Nju konstituišu
vidljivi i nevidljivi faktori koji nastaju zbog procesa razmene proizvoda ili usluga,
posredstvom novca između subjekata na strani tražnje (kupaca) i subjekata na strani
ponude (prodavaca).
Status kupca stiče se posedovanjem novčanih sredstava koja omogućavaju čin
kupovine. Status prodavca stiče se posedovanjem proizvoda ili usluga što je osnova
za tržišnu ponudu gde vlasnik očekuje novčanu satisfakciju groz prodaju.
Osnovne komponente funkcionisanja tržišta su njegova organizacija, kupci i
prodavci, prostor, vreme, ponuda i tražnja, cene i slično. U realnom životu ne postoji
jedno već čitav niz različitih tržišta koja su međusobno povezana kruženjem robe i
novca.
Postoji podela tržišta po nekoliko osnova. Da bi se razlikovala, dele se na bazi
nekih karakteristika kao što su prostor, roba, struktura odnosa i sl.
Prema stepenu obuhvatnosti ili stepenu agregiranja proizvoda, razlikujemo tržište
pojedinih proizvoda, grupe proizvoda, pojedinih grana ili oblasti privrede, cele privrede
jedne zemlje i svetske privrede.
Po kriterijumu ponude i tražnje tržište delimo na perfektrno i inperfektno.
Perfektno tržište funkcioniše u uslovima slobodnih odnosa između ponude i tražnje, ali
ono u praksi ne postoji. Inperfektno tržište razlikuje tržište kupaca i tržište prodavaca.
Tržište se može posmatrati sa stanovišta ponude i trežnje. S aspekta ponude ,
dugoročno posmatrano značajnu ulogu imaju proizvođači određenih proizvoda.
Osnovnu karakteristiku predstavlja broj učesnika na tržištu, a tržišna struktura
predstavlja razmeru učešća aktivnih i potencijalnih učesnika.
Ekonomska teorija razlikuje tri osnovne strukture tržišta:
 Konkurentsko tržište sa velikim brojem kupaca
 Oligopolsko tržište sa malim brojem učesnika

5
  Monopolsko tržište s jednim učesnikom sa strane ponude i li tražnje

Konkurentsko tržište
Pod konkurentskim tržištem podrazumeva se veliki broj kupaca i veliki broj
prodavaca. Ni jedan učesnik u konkurentskom tržištu nije u mogućnosti da svojim
individualnim akcijama utiče na tržišne troškove odnosno ne može da menja ni visinu
tržišne cene, ni ukupnu tražnju ili ponudu niti može da utiče na broj učesnika na tržištu
određenih proizvoda.

Oligopolsko tržište
Oligopol je najrasprostranjeniji oblik tržišta. Ovu vrstu tržišta karakteriše
ograničen broj firmi, a međusobni stavovi preduzetnika daju karakteristike ovoj vrsti
tržišta. S obzirom da u oligopolskom tržištu učestvuje mali broj subjekata , njihove odlike
mogu imati umati uticaja na formianje cena.

Kartel
Kartel je još jedan vid tržišne strukture. On predstavlja tržište na kome neka ili
sva preduzeća trajno sarađuju koordinirajući cene i nivoe proizvoda kako bi
maksimizirali zajednički profit. Razlika između karela i monopola je u tome što karteli
retko kontrolišu čitavo tržište tako da moraju uzeti u obzit na koji način njihove odluke o
cenam utiču na proizvodnju preduzeća izvan kartela. Članovi karela nisu deo jedne velike
kompanije pa mogu doći u iskušenje da „varaju“ svoje partnere snižavajući cene i na taj

6
način osvajaju veći deo tržišta. Zato su mnogi kareli nestabilni i kratkog su veka. U kartel
se teško ulazi,a ali se isto tako teško i izlazi.

Monopolsko tržište

Reč monopol je nastala od grčke reči monos što znači jedan i polist – prodavac.
Monopolsko tržište označava onu vrstu tržišta u kojoj ukupnu ponudu neke industrijske
grane predstavlja samo jedan učesnik. U praksi se ređe susreće baš apsolutni monopol,
već jedno preduzeće ostvaruje 70-80% ukupne ponude neke grane. Ovakav vid tržišta
daje prodavcu mogućnost povlačenja privilegovanih poslovnih poteza što za posledicu
ima uvećan profit.
Monopolista kao jedini proizvođač nekog proizvoda ima jedinstvenu poziciju.
Ako odluči povećati cenu proizvoda, ne treba brinuti o konkurentima kako bi
naplaćivalinižu cenu i mogli osvojiti deo tržišta. Mežutim, to ne znači da monopolista
može naplaćivati cenu kako hoće. Da bi maksimirao profit, monopolista mora prvo
odrediti troškove i karakteristike tržišne tražnje, tako da na osnovu toga određuje koliko
će proizvesti i prodati. Nepotpuna konkurencija ne znači da preduzeće ima apsolutnu
kontrolu nad cenom svog proizvoda. Monopolista raspolaže celokupnom robom tako da
je u poziciji da po svome nahođenju odluči koje količine će ponuditi na tržištu i po kojim
cenama. Njegove odluke o ceni će se odraziti na tržištu preko tražnje na prodatu
količinu, a odluka o ponuđenoj količini robe na tržištu će formirati cenu na osnovu
tražnje. Na primer, Coca cola u uslovima nepotpune konkurencije može da prodaje
limenku za 0.4-0.5€, ali ako bi pokušala da poveća cenu na 10€, propala bi. Ovo pokazuje
da postoji određeni stepen slobode odlučivanja pri određivanju cene.
Postojanost tražnje pojačava poziciju monopoliste u pogledu zahvatanja veličine
profita. Takođe je u mogućnosti da ne drži cene na istom nivou prema svim kupcima već
da ih kategorizuje zbog čega izvlači veću korist. Ovako nastaju mnogostruke ili
diskriminiane cene koje se u jednom slučaju prilagođavaju kupovnoj moći klijenta a u
drugom slučaju dolazi do manipulisanja kvalitetom roba i usluga.
Monopolska pozicija nije apsolutna jer može biti izložena pojavljivanju nekog
konkurenta na tržište ili država može delovati svojim ograničenjima. Bilateralni monopol

7
je kada se jedan prodavac (ponuda) suprotstavlja jednom jedinom kupcu (tražnja) na
tržištu. Ovakva situacija dovodi do toga da opozitne strane pokušavaju nametnuti jedna
drugoj cenu i količinu proizvoda što ih dovodi do situacije da se moraju međusobno
sporazumeti ili neće ostvariti razmenu.
Monopolsko tržište predstavlja suprotnost potpunoj konkurenciji.
Monopolska pozicija može nastati iz sledećih razloga:
1. Ako samo jedan proizvođač raspolaže ukupnom ponudom nekog
proizvoda značajnog za proizvodnju određenog proizvoda
2. Ako jedno preduzeće može da zadovolji celokupnu potražnju na tržištu
nekim proizvodom uz niže troškove u odnosu na neka druga dva ili više
preduzeća koja bi udružila u proizvonji istog proizvoda
3. Posedovanje patenata ili specijalnih tehnoloških postupaka u određenoj
proizvodnji
4. Državni organi mogu svojim pravom odrediti samo jednu firmu za
proizvodnju nekog proizvoda ili pružanje usluga što joj omogućuje
monopolsku poziciju
Monopolisti su često nosioci tehnološkog progresa i koncetracije proizvodnje koja
omogućava masovnu proizvodnju, racionalnu organizaciju rada, sniženje troškova
proizvodnje a ovo sve dovodi do snižavanja cene proizvoda. Međutim, pokazano je da se
monopolom i njihovom težnjom da maksimiziraju profit cene rastu,a količina
proizvedene robe se smanjuje. Sve ovo dovodi do pada standarda i veće nezaposlenosti.

Nastanak monopola
Postoji pet faktora gde kombinacija bilo kojih od njih omogućava firmi da postane
monopol:
1. Ekskluzivna kontrola važnih sirovina – ukoliko neko dobro može biti
proizvedeno jedino korišćenjem retkih inputa, kompanija koja ostvari
kontrolu nad izvorima tih inputa može sebi obezbediti monopolsku
poziciju. Takvu monopolsku poziciju ostvarila je firma de Beers Diamond
Mines zbog ekskluzivne kontrole nad najvećim delom svetske zalihe

8
 sirovih dijamanata. Međutim, ovaj faktor nije garancija za permanentnu
monopolsku moć. Rađe posedovanje pravih dijamanata je uglavnom
bazirano na činjenici da su dijamanti koji su izvađeni iz rudnika istorijski
nadmoćniji nad sintetičkim, ali sa pretpostavkom da sintetički dijamanti
eventualno postanu kompletno neprepoznatljivi u poređenju sa pravim,
onda jednostavno više neće postojati baza za preferiranje pravih
dijamanata. Kao rezultat, de Beers kontrola nad snabdevanjem
dijamantima iz rudnika će prestati da predstavlja monopolsku moć.
2. Ekonomija razmere – prirodni monopol postoji u nekoj grani ukoliko
prednost ekonomike obima omogućava jednoj firmi da proizvodi
celokupnu proizvodnju u grani po nižim prosečnim troškovima nego da
veći broj manjih firmi proizvodi manje količine (često citiran primer
prirodnog monopola je obezbeđivanje lokalne telefonske usluge).
3. Patent – obično se odnosi na prave ekskluzivne dobiti od svih razmena
uključujući pronalazak na koji se odnosi, koje daje država na određeni
vremenski period da bi podstakla inventivnost. Sve dok patentno prave
postoji, firma ima zaštićenu poziciju i predstavlja monopol.
4. Mrežna ekonomija – na strani potražnje na mnogim tržištima proizvod
postaje vredniji kad ga koristi veći broj konzumenata. Najbolji primer za
ovo je pobeda VHS tehnologije nad Beta formatom u kućnim video
rekorderima. Kada je jednom VHS pridobio većinu konzumenata,
usavršavanje Bete (i njena superiornost u odnosu na VHS) nije pomoglo
da se isti povrati.
5. Vladine licence ili Franšize – na mnogim tržištima zakon sprečava bilo
koga, osim firmi koje imaju dozvolu od vlade, da se bave nekim poslom.
Gradske vlasti pregovaraju sa nekoliko kompanija, izaberu jednu, i onda
odobravaju ekskluzivnu dozvolu za usluge u određenoj oblasti. U takvim
slučajevima, vladina licenca kao rezultat monopola je u stvari ekonomija
razmere koja se pojavljuje u drugacijoj formi.

9
 Uslovi nastanka monopola

2. .Različiti načini sprečavanja potencijalnih rivala da uđu na tržište:

 pravna ograničenja – PTT služba ima monopolističku poziciju zato što je

država donela odluke preko kojih je PTT-u obezbedila mnopol; takođe,

nije retkost ni pojava različitih vrsta lokalnih monopola bilo time što
država daje povlastice i pogodnosti nekoj firmi, bilo time što sprečava
druge firme da uđu u neku granu;
 patenti – da bi podstakla inovativnost država daje ekskluzivna proizvodna
prava za neki period vremena onome ko je osmislio određeni proizvod;
sve dok patentno pravo postoji firma ima zaštićenu poziciju i predstavlja
monopol;
 kontrola nad oskudnim resursima ili inputima – ukoliko neko dobro može
biti proizvedeno jedino korišćenjem retkih inputa, kompanija koja ostvari
kontrolu nad izvorima tih inputa može sebi obezbediti monopolsku
poziciju;

2. Troškovna prednost nad potencijalnim rivalima ostvarena na različite načine:

 tehnička superiornost – preduzeće koje poseduje superiorniju tehnologiju od

konkurenata lakše postaje monopolista i lakše istiskuje sa tržišta konkurentska

preduzeća;
 ekonomija obima – sposobnost velikih preduzeća da integracijom proizvodnih
operacija poveća produktivnost znatno iznad produktivnosti manje snažnih
konkurenata.

Zbog pogubnog dejstva monopola država se na različite načine bori protiv njih,
zabranjuje ih i ograničava. Ona to čini donošenjem antimonopolskih zakona,
ograničavanjem dozvoljene veličine tržišnog učešća, kontrolom vlasništva,
ograničavanjem udruživanja preduzeća, sprečavanjem štetnih dogovora između velikih
prodavaca i kupaca. Ipak, potreba za unapređivanjem antimonopolskog zakonodavstva i
prakse neprekidno je prisutna jer se sa razvojem tržišta neprekidno pojavljuju i novi

10
načini da se tržišna konkurencija narušava u korist jednih, a na štetu drugih tržišnih
učesnika.

Monopolske cene i monopolski profit

Cene u stanju potpune konkurencije nastaju kao rezultat odnosa ponude i trežnje,
dok u uslovima monopola cene koji monopolisti formiraju sadrže i ekstra profit. Tko
ovde razlikujemo monopolsku prodajnu ili monopolsku nabavnu cenu, zavisno od toga da
li je monopol na strani ponude ili tražnje.
Prodajna cena se dobija tako što se izračuna zbir cene koštanja i prosečnog profita
na nivou kamatne stope.
Monopolsko preuzeće se ne zadovoljava samo ostvarenjem prosečnog profita,
nego koristi tu situaciju i nastoji da izvuče što veću korist s obzirom da sam određuje
prodajnu cenu. prodajna cena u uslovima monopola veća je od cene koju bi formiralo
tržište u slučaju postojanja konkurencije. Zato je profit koji ostvaruje jedno ovakvo
preduzeće uvećan za monopolski ekstra profit.
Situacija je drugačija u slučaju monopolske tražnje, tj kada postoji samo jedan
kupac neke vrste proizvoda i to se naziva monopson. U ovim uslovima jedan kupac
nabavlja dobra od velikog broja prodavaca koji posluju kao preduzeće sa potpunm
konkurencijom. Tako prodavci žele da prodaju svoje proizvode po cenam akoje
obezbeđuje prosečan profit, ali sada je monopolsko preduzeće u situaciji da diktira cenu.
Takav kupac zvog svog položaja ne želi da prizna formirane cene od strane prodavca, već
nastoji da ostvari monopolski ekstraprofit snižavajući cenu proizvoda ispod one
normalne. Zato monopolska nabavna cena sadrži cenu koštanja, prosečan profit i
monopolski ekstarprofit.
Međutim i pored specifične, monopolske pozicije, monopolisti ipak moraju voditi
računa o nekoliko elemenata:
1. Opšti okvir za formiranje cena u nekom društvu je veličina društvenog
proizvoda
2. Monopolske prodajne cene , ograničene su minimumom profita koji mora
ostvariti nemonopolski sektorprivrede

11
 3. Monopolske cene ne smeju ugroziti normalnu reprodukciju nemonopolske
privrede
4. U slučaju da se monopolske prodajne cene javljaju u sektoru potrošnih
dobara, ona su određena stepenom elastičnosti tražnje za dobrom koji
proizvodi monopolista

Državno regulisanje cena monopoliste

Veoma često, u slučaju monopola država mora da reaguje naročito ako je reč o
oblastima javnih službi. Država tada utiče na formiranje cena na sledeći način:
1. Formiranjem cena na bazi graničnih troškova
2. Regulisanjem cena na nivou prosečnih troškova

Monopolistička konkurencija
Preduzeće se nalazi u uslovima monopolističke konkurencije kada je ono
isključivi proizviđač nekog specifičnog proizvoda, a u mesto njega se može naći veliki
broj sličnih proizvoda koje kupci smatraju zamenom. Takav primer je coca Cola koja je
jedini proizvođač ovog napitka, ali postoji i veliki broj proizvođača koji proizvode razne
tipove kole koji su slični Coca Coli. U ovakvoj situaciji kada imamo “zamenu” za neki
proizvod, rast cene Coca Cole dovodi do gubitka kupaca koji se odlučuju za sličan
proizvod.
Zahvaljujući diferencijaciji proizvoda, monopolistički konkurenti nisu savršeni
supstituti. Potrošači svaki marku doživljavaju drugačije od drugih i to delom jer je razlika
u sastavu proizvoda, a delom u potrošačevoj slici tog proizvoda. Monopolistička
konkurencija ne predstavlja nikakve prepreke onima koji žele ući ili izači na tržište.
U monopolističkoj konkurenciji svako preduzeće menjanjem svojih cena zavisnih
od njihove konkurencije može da utičr na svoj udeo na na tržištu do izvesne mere.

12
 Zaključak

Monopolsko tržište kao jedan od vidova tržišta može biti veoma opasno zbog
monopolske pozicije jer dolazi do narušavanja konkurencije i izazivaju se poremećaji na
tržištu. Tako dolazi do materijalne koristi i drugih pogodnosti zasnovanim na
neravnopravnim odnosima u poslovanju i pomoću kojih se može naneti šteta drugim
privrednim subjektima odnosno potrošačima. Zato je oligopolsko ili konkurentsko tržište
na kome se susreću veća ponuda i veća tražnja povoljnije za formiranje cena koje su sa
minimalne što je jedino i ekonomično jer je cilj svake privrede da smanji cene a poveća
obim proizvodnje.

13
 Literatuta

N. Nićin, M. Paspalj, “Ekonomija”, 2009, Beogradska poslovna škola,

Beograd

J. Jednak, “Ekonomija”, 2006, Beogradska poslovna škola, Beograd

www.link-elearning.com

www.scribd.com

www.agr.hr

14