VISOKA ŠKOLA ZA MENADZMENT I EKONOMIJU

Kragujevac

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

“UVOD U EKONOMIJU”

TEMA:MONOPOL

Profesor: Student:

Dr. Slavko Vukša Staša Zarić

 SADRŽAJ:

1.UVOD……………………………………………………………………………………….1

1.1 Sta je monopol………………………………………………………………………………..1

2.TRŽIŠTE…………………………………….……………………………………………...2

2.1 Konkurentsko tržište…………………………………………………………………..2

2.2 Oligopolsko tržište……………………………………………………………………..2

3. POJAM I KARAKTERISTIKE MONOPOLA………………………………………….3

4.KAKO DEFINISATI MONOPOL…………………………………………………...........3

5.PODELA MONOPOLA……………………………………………………………………5

6.MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA………………………………………………..5

6.1 Negativni efekat postojanja monopola………………………………………………6

7.POLITIKA DRŽAVE PREMA MONOPOLIMA………………………………………..6

8. ZAKLJUČAK……………………………………………………………………………...7

9.LITERATURA……………………………………………………………………………...8
 1.UVOD

1.1 Sta je monopol

Monopol je reč grčkog porekla monos-jedan+polein prodavati. U
dаnаšnje vreme većinа učesnikа tržišne trke, hteli to dа priznаju ili ne, nаstoje
dа postignu što viši stepen monopolskog položаjа u svojoj delаtnosti. Dа bi to
postiglа mnogа velikа preduzećа kreirаju poslovnu politiku kojа zа cilj imа
dominаntаn uticаj nа kretаnje ponude i potražnje, kаko nа užem tаko i nа
širem tržišnom prostoru. Znаčаjаn doprinos ostvаrenju ovog ciljа dаo je
rаzvoj novih tehnologijа koji je, potpomognut sve većim аkcijskim kаpitаlom,
omogućio povećаnje robne proizvodnje. Posledično, ovа preduzećа su rаslа а
sаmim tim i njihovа dominаcijа nа tržištu. U velikom broju sаvremenih
privredа nije redаk slučаj dа nаjveći deo ukupne proizvodnje neke privredne
grаne proizvodi svegа pаr preduzećа.
Nа sаvremenom tržištu kontinuirаno je prisutаn аntаgonizаm između
nаstojаnjа velikih preduzećа dа obezbede monopolističku poziciju i merа koje
preduzimа držаvni аpаrаt dа svim tržišnim konkurentimа obezbedi jednаke
uslove poslovаnjа i „zdrаvu“ konkurenciju.
U ovom rаdu dаće se krаtаk osvrt nа uzroke nаstаnkа, pojаvne oblike,
kаrаkteristike i nаčine regulаcije monopolа u sаvremenom tržišnom
okruženju.
 2.TRŽIŠTE
Tržište predstavlja mesto gde se ponuda i potražnja robe i usluga susreću
i kao stalan i organizovani oblik dovode u međusobni kontakt,kao skup kupaca i
prodavaca.

Osnovnu karakteristiku predstavlja broj učesnika na tržištu a tržišna

struktura predstavlja razmeru učešća aktivnih i potencijalnih učesnika.

Ekonomska teorija razlikuje tri osnovne strukture tržišta:

-Konkurentsko tržište

-Oligopolsko tržište

-Monopolsko tržište

2.1 Konkurenstko tržište

Pod konkurenstkim tržištem podrazumeva se veliki broj kupaca i veliki
broj prodavaca.Ni jedan ucesnik u konkurenstkom tržištu nije u mogućnosti da
svojim individualnim utiče na tržišne troškove odnosno ne može da menja ni
visinu tržišne cene,ni ukupnu potražnju ili ponudu niti može da utiče na broj
učesnika na tržištu određenih proizvoda.

2.2 Oligopolsko tržište

Oligopol je najrasprostranjeniji oblik tržišta.Ovu vrstu tržišta karakteriše
ograničen broj firmi,a međusobni stavovi preduzetnika daju karakteristike ovoj
vrsti tržišta.Obzirom da u oligopolskom tržištu učestvuje mali broj
subjekata,njihove odlike mogu imati uticaja na formiranje cena.
 3.POJAM I KARAKTERISTIKE MONOPOLA

U ekonomiji se posvecuje znacajna pažnja slobodnoj konkurenciji,jer je

relativno lako razumeti tržište na kome ona vlada.Međutim savremena tržišna
privreda poznaje I druge oblike konkurencije,gde se prvenstveno misli na
monopolsku.Za čistu monopolsku strukturu tržišta karakteristično je da na strani
ponude postoji samo jedan ponuđač-monopolist,a na strani potražnje samo
jedan kupac-monopsonist.Bitna karakteristika monopola je da može potpuno
odrediti cenu robe koju prodaje,bez obzira na kolićinu koju nudi.Isto tako na
strani potržnje monopsonist određuje po kojoj će ceni kupovati robu.

Pojava monopola vezana je za novi talas pronalazaka i tehničkih i

tehnoloških dostignuća, krajem prošlog i početkom ovog veka. Da bi se sve ovo
stavilo u upotrebu bile su potrebne velike količine kapitala. Proces koncentracije
i centralizacije kapitala omogućio je stvaranje monopola. Koncentracija je
proces povećanja kapitala putem akumulacije koji se ostvaruje pod kontrolom
jednog ili više vlasnika kapitala. Uz sve veće bogaćenje putem akumulacije,
krupni kapitali se uvećavaju na razne načine, bilo da se radi o nasilnom
prisvajanju, kupovinom ili otkupom slabije stojećih preduzeća, kao i
dobrovoljnim spajanjem poduzeća.

4.KAKO DEFINISATI MONOPOL

Monopol se može definisati:

-nedostatkom konkurencije,

- nema supstituta kojima se može trgovati (roba ili usluga),

- postoji ulazna barijera na tržište: monopolista kontrolise vredan ulazni

prirodni monopol, patenti i zaštite, državni monopoli
 Zbog svega gore navedenoga, ponajviše nedostatka konkurencije,
monopolista može ostvarivati profite u dužem vremenskom razdoblju.

Kada na tržištu nema konkurencije tj. postoji monopol, krajnji korisnici,

dakle kupci, su ti koji trpe najviše i to iz razloga jer takva preduzeća tokom
vremena postaju manje efikasna i inovativna. Ljudi ne mogu početi kupovati i
koristiti neki drugi proizvod koji može biti jeftiniji ili bolji iz jednostavnog
razloga jer takav proizvod ne postoji (nema supstituta).

Monopolističke organizacije nastaju kao kombinacija raznih industrijskih

grana u jednom preduzeću i one mogu biti:

-Horizontalna kombinacija – povezivanje raznih privrednih

delatnosti koje imaju istu proizvodnu osnovu – sirovinsku bazu

-Vertikalna kombinacija – povezivanje niza uzastopnih delatnosti

koje čine proizvodni proces

-Kombinacija kombinacija – povezivanje horizontalne i vertikalne

kombinacije

Rezultat ovog povezivanja su holdinzi – velika preduzeća koja u odnosu

na druga imaju neke pogodnosti u poslovanju. Oni su imuni na velike investicije,
imaju visoku i stabilnu profitnu stopu i imaju veće mogućnosti za unapređenje
tehnike i tehnologije.

Karakteristični i trajni oblici monopolističkog udruživanja dolaze do

izražaja kroz:

-Karteli su oblik sporazumnog udruživanja istorodnih konkurentskih

firmi koje time (udruživanjem u kartel) postaju monopol. Veći profit ostvaruju
diktiranjem uslova prodaje.

-Trustovi nastaju povezivanjem većeg broja istorodnih firmi.

-Koncerni nastaju udruživanjem većeg broja firmi ili preduzeća,

obično iste proizvodne grane, kao što su automobilska ili elektroindustrijska,
hemijska, prehrambena i druge industrije, razne proizvodne, trgovačke ili
uslužne delatnosti.
5.PODELA MONOPOLA
- Prirodni monopol - nastaje iz limitiranosti proizvodnih činitelja i
izvora ponude

-Zakonski monopol - nastaju kada se prodaja ili proizvodnja

određenih roba, državnim propisima monopolizira za samo neka preduzeća (npr.
Državni monopol u prodaji cigareta, šibica, soli, šećera...)

- Ekonomski monopol - nastaje koncentracijom i centralizacijom

kapitala

- Oktopodski monopol- predstavljaja kombinaciju prirodnih i

ekonomskih, i kod njih zbog veličine opreme nije povoljno postojanje više
preduzeća

6.MONOPOLISTICKA KONKURENCIJA

Monopolisticka konkurencija predstavlja takmičenje monopolskih

preduzeća u cilju ostvarivanja što većih profita.Vazno je znati da stvaranje
monopola ne iskljucuje konkurencije.

Oblici monopolističke konkurencije mogu biti:

-U okviru monopola-gde povezani proizvođači u okviru

monopola nastoje da zauzmu sto dominantniji položaj I ostvare što veći
profit.Proizvodna konkurencija između ovakvih preduzeća se bazira na tome
da I ako prodaju zajednički proizvod po istoj ceni oni ostvaruju različite profite
jer su im troškovi različiti.

-Između monopola iste grane-radi sticanja dominantnog

požaja u grani.
 -Između monopolista u različitim granama-radi
dobijanja pozicije kojom će moći da diktiraju uslove ostalim učesnicima

6.1 Negativni efekti postojanja monopola

-Neefikasna alokacija resursa-jer proizvode malo,a imaju visoke cene.
-Nepravedna raspodela dohotka-sav dohodak nemonopolisanih
preduzeća I potrošača se usmerava ka monopolu.

-Smanjenje inovacija-zbog nedostatka konkurencije oni nisu

zainteresovani za inovacije

7.POLITIKA DRŽAVE PREMA MONOPOLIMA

Država može preuzeti sledeće mere prema monopolima:

-Da ih učini konkurentnijim,

-Da reguliše njihovo ponašanje
-Da ih pretvori u javna preduzeća,
-Da ne učini ništa
Ovde može doći do paradoksa da država svojim zakonima pokušava
da održi konkurenciju dok na drugoj strani nekim državnim
preduzećima omogućava da budu monopolisti.Jedno je sigurno da su
učesnici iz nemonopolisanih grana skoro uvek na gubitku jer nemaju
ravnopravnu poziciju za borbu oko tržišta sa monopolima.
 8.ZAKLJUČAK

Monopolsko tržište kao jedan od vidova tržišta može biti

veoma opasno zbog monopolske pozicije jer dolazi do narušavanja
konkurencije i izazivaju se poremećaji na tržištu.Tako dolazi do
materijalne koristi i drugih pogodnosti zasnovanih na neravnopravnim
odnosima u poslovanju i pomoću kojih se može naneti šteta drugim
privrednim subjektima odnosno potrošačima.
Iz tog razloga je oligopolsko ili konkurentsko tržište na kome se
susreću veća ponuda i veća potražnja povoljnija za formiranje cena.
 9.LITERATURA

-MBS visoka škola modernog biznisa,skripta ,uvod u ekonomiju,izdanje 2012

-David Begg,S.Fischer,R.Dornbusch,EKONOMIJA,8. Izdanje,Beograd 2010

-http://www.krajinaforce.com/forum/index.php?/topic/1857-pametni-ljudi-
mudre-misli/&page=6

-https://www.scribd.com/doc/60887964/Uvod-u-Ekonomiju-skripta

-https://sh.wikipedia.org/wiki/Monopol