VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH

STUDIJA
NOVI SAD

MONOPOLISTIČKE KONKURENCIJE

(Seminarski rad iz predmeta Osnovi ekonomije)

Mentor: Student:
Prof.dr Dejan Đurić Slobodanka Bikicki, 2021/002068
Asistent:
Jelena Obradović

Novi Sad 2021.

 SADRŽAJ

UVOD........................................................................................................3
1. MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA......................................4
1.1. NASTAJANJE MONOPOLISTIČKE KONKURENCIJE..4
1.2. POJAM MONOPOLISTIČKE KONKURENCIJE..............5
2. KRATKOROČNA I DUGOROČNA RAVNOTEŽA KOD
MONOPOLISTIČKE KONKURENCIJE.......................................6
3. MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA I EKONOMSKA
EFIKASNOST.................................................................................8
4. PRIMER MONOPOLISTIČKE KONKURENCIJE.......................9
ZAKLJUČAK...........................................................................................11
LITERATURA.........................................................................................12

2
UVOD

Na samom početku da se osvrnemo na značenje osnovnih pojmova koji su

nam bitni za razumevanje monopolističke konkurencije.
Tržište čine svi odnosi ponude i tražnje koji se uspostavljaju radi razmene roba
i usluga u određeno vreme na određenom mestu. Po najkraćoj definiciji tržište
predstavlja mesto gde se susreću ponuda i tražnja. Tržište je takođe i mehanizam
kojim se kroz regulaciju odnosa prodavaca i kupaca, kroz stvarna ili potencijalna
međusobna delovanja, određuju cene pojedinčnih proizvoda ili skupa proizvoda.
U podeli tržišnih struktura postoje dva osnovna tipa:
 Savršena (potpuna) konkurencija
 Nesavršena (nepotpuna) konkurencija

Savršeno konkurentno tržište je tržište na kojem sva preduzeća proizvode

identične proizvode, a svako preduzeće je tako malo da njegov izbor nivoa
proizvodnje ne utiče na celu industriju. Ulazak i izlazak iz takvog tržišta je veoma lak,
ukoliko se ukaže prilika za ostvarivanjem profita ili ukoliko se počne gubiti novac.
Kupci mogu lako zameniti jednog dobavljača drugim, a dobavljači mogu nesmetano
izlaziti i ulaziti na tržište.
Nesavršena konkurencija je takvo stanje na tržištu u kojem postoji jedan ili više
subjekata koji mogu uticati na formiranje cena i količina koje se nude ili
traže. Posledice tog stanja su:
 Previsoke cene
 Manja potrošnja
 Visoki troškovi
 Manja efikasnost
Kod tržišta nepotpune konkurencije postoji mogućnost da cene određuju kako
ponudu tako i tražnju, privredni subjekti na tržištu nesavršene konkurencije su price
makeri i u svojoj poslovnoj politici se rukovode određivanjem cena i količina, zatim
postoji veća ili manja ograničenost ulaska i izlaska drugih privrednih subjekata u
granu i za razliku od savršeno konkurentnog tržišta čija je kriva tražnje vodoravna,
kriva tražnje tržišta u nepotpunoj konkurenciji je negativnog nagiba.

3
 Slika 1. Tražnja preduzeća u Slika 1.1. Tražnja preduzeća u
potpunoj konkurenciji nepotpunoj konkurenciji

Postoji više oblika nesavršene konkurencije, ali se uglavnom klasifikuju i svrstavaju

kao:
 Monopol
 Duopol
 Oligopol
 Monopolistička konkurencija

Monopol - jedno preduzeće ima potpunu kontrolu nad celim privrednim sektorom uz
nedostatak konkurencije za svoju robu ili usluge.
Duopol - tržišna struktura u kojoj samo dva ekonomska subjekta kontrolišu celokupnu
ponudu.
Oligopol – nekoliko preduzeća međusobno konkuriše i učestvuje u celokupnoj
ponudi.

1. MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA

1.1 NASTAJANJE MONOPOLISTIČKE KONKURENCIJE

Monopolistička ili ograničena konkurencija jeste tržišno stanje koje se izučava

od tridesetih godina XX veka. Tačnije od 1933. godine sa pojavom knjiga Edvarda
Čemberlena, „Teorija monopolističke konkurencije“, i Džoan Robinson, „Ekonomika
ograničene konkurencije“. Osnovne elemente za ove teorije dao je već Srafa u svom
poznatom članku iz 1926. godine: „Zakoni o prinosima u konkurentnim uslovima“.
Čemberlen je novo tržišno stanje definisao kao mešavinu monopola i potpune
konkurencije. Po njemu, dotadašnja dihotomija teorije (potpuna konkurencija ili
monopol) nerealno je prikazivala ekonomski svet. Stvarna privredna stanja niti su
čista konkurencija, niti su čist monopol. To su najčešće mešavine monopola i potpune
konkurencije. Definišući pojam monopolističke konkurencije on je posao od pojmova
čiste konkurencije i čistog monopola. Pri čemu je kao bitne odlike monopolističke
konkurencije istakao:
1) Mnoštvo kupaca i prodavaca

4
 2) Savršenu elastičnost tražnje
3) Homogenost proizvoda.

Čemberlen definiše monopol kao jednog proizvodjača robe u grani. Medjutim,

monopol i potpuna konkurenija su ekstremna i najčešće irealna stanja izmedju kojih
su smeštena stvarna tržišna stanja. Mešavina monopola i potpune konkurencije po
Čemberlenu ostavaruje se po osnovu broja proizvodjača i samog proizvoda. Ako raste
broj proizvodjača bićemo bliži tržišnoj strukturi potpune konkurencije, a u suprotnom
monopolu. Proizvod može da bude više ili manje diferenciran. Veći stepen
diferencijacije ima za posledicu i veću monopolizaciju tržišta, dok manje razlike kod
proizvoda raznih proizvodjača iste upotrebne vrednosti ukazuju da preovladjuju
elementi potpune konkurencije. Diferencijacija proizvoda čini srž Čemberlenovog
shvatanja monopolističke konkurencije. Ovaj fenomen on je definisao kao
razlikovanje proizvoda kod raznih proizvodjača po sledećim elementima:
 kvalitetu,
 dizajnu,
 boji,
 pakovanju,
 uslovima prodaje,
 garancijama,
 servisu,
 proizvodi imaju svoje ime i zaštitni znak,
 prostorna diferencijacija (bliže i dalje prodavnice mestu stanovanja ili mestu
zaposlenja kupca),
 dovoz robe u stanove i sl.

Reklama je takodje snažan vid diferencijacije proizvoda. Ona ima za cilj da

objektivno informiše kupce o specifičnostima proizvoda odredjenog proizvodjača, ali
i da ga psihološki ubedi da je njegov proizvod bolji od proizvoda drugih proizvodjača
i kad objektivno to nije.

1.2. POJAM MONOPOLISTIČKE KONKURENCIJE

Monopolistička konkurencija je takav tip tržišta na kome veliki broj preduzeća

međusobno konkuriše proizvodeći neidentične, ali slične proizvode. Monopolistička
konkurencija je specijalan slučaj oligopola koji je jednostavniji za analizu. Model
monopolističke konkurencije je prvi korak ka analizi uloge ekonomije obima u
međunarodnoj trgovini. Ovakvo tržište ima dve osnovne karakteristike:
 preduzeća konkurišu prodajom diferenciranih proizvoda koji su međusobno
zamenljivi ali nisu savršeni supstituti;
 ulazak i izlazak na tržište je slobodan, pa je novom preduzeću relativno lako
ući na tržište sa vlastitim robnim markama, i izaći sa tržišta ako proizvodi
postanu neprofitabilni.

5
 Pretpostavlja se da je svaka firma sposobna da proizvodi proizvode diferencirane
u odnosu na svoje rivale. Diferencijacija proizvoda obezbeđuje da svaka firma ima
monopol nad određenim proizvodom unutar privredne delatnosti i na taj način se
izoluje od konkurencije. Potrošači svaku marku doživlajvaju drugačijom od drugih, a
razlika je delom u sastavu proizvoda, a delom u potrošačevoj slici tog proizvoda.
Diferencijacija proizvoda se može vršiti po tri osnova:
1) horizontalna diferencijacja - svi proizvodi imaju slična ključna obeležja uz
njihovu kombinaciju u različitim proporcijama koja potrošačima
omogućava različit stepen preferencije prema pojedinim varijantama;
2) vertikalna diferencijacija - proizvodi se razlikuju na osnovu kvaliteta;
3) tehnološka diferencijacija - osnov razlikovnja je tehnološki progres u
različitim fazama inovacionog i proizvodnog lanca.

Svaka firma po pretpostavci polazi od cena svojih rivala kao datih, tj. zanemaruje
uticaj vlastite cene na cene ostalih firmi. Modeli monopolističke konkurencije polazi
od toga da se svaka firma u suočavanju sa konkurencijom i ponaša kao monopolista.
Određivanje broja firmi i prosečne cene se, polazeći od Krugmana i Obstfeld, može
izvršiti u tri koraka:
1) Broj firmi i prosečni troškovi;
2) Broj firmi i cene;
3) Ravnoteža broja firmi.

2. KRATKOROČNA I DUGOROČNA RAVNOTEŽA KOD

MONOPOLISTIČKE KONKURENCIJE

Kao i monopolisti, monopolistička preduzeća imaju opadajuće krive tražnje.

Monopolistička konkurencija je slična savršenoj konkurenciji. Zbog slobodnog ulaza,
potencijal za zaradu profita privlači nova preduzeća sa konkurentnim markama
proizvoda, snižavajući ekonomske profite do nule. Kako bi se ovo objasnilo, potrebno
je istražiti ravnotežnu cenu i nivo proizvodnje monopolistički konkurentnog
preduzeća kratkoročno i dugoročno. Sledeći grafikon (a) pokazuje kratkoročnu
ravnotežu, a grafikon (b) dugoročnu ravnotežu.

6
 Slika 2. Monopolistički konkurentno preduzeće u dugom i kratkom roku

S obzirom da je preuzeće jedini proizvođač svoje marke, njegova kriva tražnje

ima negativan nagib, cena je veća od graničnog troška i preduzeće ima monopolsku
moć.
Kratkoročno, cena će premašiti prosečan trošak, grafikon (a), i preduzeće zarađuje
profit prikazan pravougaonikom.
Dugoročno, profit privlači nova preduzeća sa konkurentnim markama. Tržišni udeo
preduzeća pada i kriva tražnje se pomera niže. U dugoročnoj ravnoteži, grafikon (b),
cena je jednaka prosečnom trošku, tako da preduzeće ne zarađuje profit, iako ima
monopolsku moć.
Budući da se proizvod preduzeća razlikuje od njegovih konkurenata, kriva tražnje
DSR ima negativan nagib (ovo je kriva tražnje preduzeća, a ne tržišna kriva tražnje,
koja ima strmiji nagib). Količina uz koju se postiže maksimalizacija profita, QSR,
nalazi se na preseku kriva graničnog prihoda i graničnog troška budući da pripadajuća
cena PSR premašuje prosečni trošak, preduzeće zarađuje profit, koji je prikazan
osenčenim pravougaonikom na grafikonu. Dugoročno, ulazak drugih preduzeća će
smanjiti profit. Sa uvođenjem konkurentnih marki proizvoda, preduzeće gubi deo na
tržištu i u prodaji; njegova kriva tražnje pomera se prema dole, kao na grafikonu (b).
Dugoročna kriva tražnje DLR biće tangenta krive prosečnog troška preduzeća.
Maksimalan profit postiže se uz količinu QLR i cenu PLR to povlači za sobom profit
jednak nuli, jer je cena jednaka prosečnom trošku. Preduzeće još uvek ima
monopolsku moć: njegova dugoročna kriva tražnje ima opadajući nagib jer je njegova
marka proizvoda još uvek posebna, međutim, ulazak i konkurencija drugih preduzeća
sveli su profit na nulu.

3. MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA I EKONOMSKA

EFIKASNOST

Sledeći grafikon (Slika 3.) pokazuje da postoje dva izvora neefikasnosti

monopolistički konkurentne industrije:
1. Za razliku od savršene konkurencije, kod monopolističke konkurencije
ravnotežna cena premašuje granični trošak, a to znači da vrednost dodatnih
jedinica proizvoda za potrošače premašuje trošak proizvodnje tih jedinica.
Ako nivo proizvodnje naraste do tačke gde se seku kriva tražnje i kriva
graničnog troška, ukupni probitak mogao bi biti povećan.
2. Na grafikonu je vidljivo da monopolistički konkurentna preduzeća posluju s
viškom kapaciteta. Njihova proizvodnja je ispod nivoa koja bi minimalizirala
prosečni trošak. Ulazak novih preduzeća svodi profit na nulu i na savršeno
konkurentnim i na monopolistički konkurentnim tržištima.

7
 Kod savršeno konkurentnog tržišta, svako preduzeće suočava se s vodoravnom
krivom tražnje, tako da se tačka u kojoj je profit jednak nuli javlja pri
minimalnom prosečnom trošku, kao što prikazuje grafikon.
Kod monopolistički konkurentnog tržišta kriva tražnje ima opadajući nagib,
tako da je tačka uz koju se profit svodi na nulu levo od minimalnog prosečnog
troška. Višak kapaciteta je neefikasan jer bi prosečni trošak bio niži u slučaju
postojanja manjeg broja preduzeća.

Slika 3. Upoređivanje monopolistički konkurentne ravnoteže i

savršeno konkurentne ravnoteže

Kod savršene konkurencije, grafikon (a), cena je jednaka graničnom trošku,

dok kod monopolističke konkurencije cena premašuje granični trošak, tako da postoji
gubitak probitka prikazan žutim područjem na grafikonu (b). Kod oba tipa tržišta nova
preduzeća ulaze na tržište dok se profit ne svede na nulu.
Kod savršene konkurencije kriva tražnje je vodoravna, tako da se tačka u kojoj je
profit jednak nuli javlja pri minimalnom prosečnom trošku.
Kod monopolistički konkurentnog tržišta kriva tražnje ima opadajući nagib, tako da je
tačka uz koju se profit svodi na nulu levo od minimalnog prosečnog troška. Kod
vrednovanja monopolističke konkurencije, ove neefikasnosti moraju biti odvagnute u
odnosu na dobitak za potrošače koji proizilazi od raznolikosti (diverzificiranosti)
proizvoda.
Te neefikasnosti pogoršavaju položaj kupaca pa se postavlja pitanje da li je zbog toga
monopolistička konkurencija društveno nepoželjna tržišna struktura koja treba biti
regulisana. Odgovor je, iz dva razloga, verovatno "ne":
1. Na većini monopolistički konkurentnih tržišta, tržišna moć je mala, obično
dovoljno preduzeća konkurira sa markama koje su u dovoljnoj meri
međusobno zamenljive, tako da nijedno preduzeće nema značajnu tržišnu moć,
tako da će biti mali gubitak blagostanja koji proističe iz tržišne moći, zbog

8
 toga što su krive tražnje preduzeća prilično elastične, višak kapaciteta biće
malen.
2. Svaku neefikasnost treba odvagnuti u odnosu na važne koristi koje pruža
monopolistička konkurencija: raznovrsnost proizvoda, većina potrošača
vrednuje mogućnost odabira među širokim rasponom konkurentnih proizvoda
i marki koji se razlikuju na razne načine, dobitak od raznolikosti proizvoda
može biti velik i lako nadmašiti troškove neefikasnosti koji potiču od kriva
tražnje s padajućim nagibom.

4. PRIMER MONOPOLISTIČKE KONKURENCIJE

U mnogim industrijskim granama proizvodi su diferencirani iz nekog razloga,

potrošači svaku marku proizvoda doživljavaju drugačijom od ostalih. Na primer pasta
za zube “Crest” doživljava drugačijom od “Colgate”, “Sensodyn” i brojnih drugih.
Razlika je delom u ukusu, delom u sastavu, a delom u ugledu, odnosno potrošačevoj
slici (ispravnoj ili neispravnoj) relativne efikasnosti “Cresta” u prevenciji karijesa, a
kao posledica toga, neki potrošači (ali ne svi) platiće više za Crest. Budući da je
kompanija “Procter & Gamble” jedini proizvođač “Cresta”, ona ima monopolsku moć
međutim, monopolska moć je ograničena jer u slučaju rasta cena “Cresta”, potrošači
lako mogu “Crest” zameniti nekom drugom markom paste.
Iako potrošači koji više vole “Crest” plaćaju za njega više novca, većina njih
neće platiti puno više. Za većinu potrošača, pasta za zube je pasta za zube, a razlike
među markama su male, tako da je kriva tražnje za zubnom pastom “Crest” prilično
elastična, iako je opadajućeg nagiba (razumna procena elastičnosti tražnje za
“Crestom” je -7). Zbog ograničene monopolske moći, “Procter & Gamble”
naplaćivaće višu cenu, ali ne znatno višu, od graničnog troška.
Tržište zubne paste je monopolistički konkurentno, dok bi se automobilsko
tržište bolje okarakterisalo kao oligopol. Drugim preduzećima je relativno lako
plasirati nove vrste zubne paste, a to ograničava profitabilnost proizvodnje “Cresta” ili
“Colgatea”. Ako su profiti veliki, druga preduzeća troše neophodne količine novca (za
razvoj, proizvodnju, oglašavanje i promociju) kako bi uvela nove vlastite marke, što
smanjuje tržišni deo i profitabilnost “Cresta i Colgatea”. Automobilsko tržište takođe
karakteriše diferencijacija proizvoda, međutim, zbog velikih ekonomija obujma u
proizvodnji, otežan je ulazak novih preduzeća. Do sredine 1970-ih, kada su japanski
proizvođači postali važni konkurenti, tri najveća proizvođača automobila u SAD-u u
velikoj su meri kontrolisala celo tržište.
Slična je situacija s većinom proizvoda maloprodaje, jer se proizvodi prodaju
u mnogo različitih trgovina koje međusobno konkuriraju diferencirajući svoje usluge
prema lokaciji, raspoloživosti i stručnosti prodajnog osoblja, uslovima kreditiranja,
itd. Ulazak je relativno lak pa će se, ako su u profiti u nekom delu grada visoki jer ima
samo nekoliko trgovina, pojaviti i nove trgovine.
Na monopolistički konkurentnim tržištima prodaju se sapun, šampon, dezodoransi,
paste za brijanje, sredstva protiv prehlade i mnogi drugi proizvodi.

9
ZAKLJUČAK
U savremenim privredama većina preduzeća posluje na nesavršeno
konkurentnim tržištima i nalaze se između savršene konkurencije i monopola.
Na tržištu monopolističke konkurencije ima mnogo prodavaca, svaki od njih
nudi drugaciji proizvod, odnosno postoji određena diferenciranost proizvoda. S
obzirom na to da proizvodi nisu u potpunosti isti, svaki prodavac ima moć da u
određenoj meri utiče na formiranje cene svog proizvoda.

10
LITERATURA
1. Dr Đurić Dejan, (2020.) ‚‚Osnovi ekonomije”, Novi Sad, Visoka poslovna
škola strukovnih studija

11
2. Jednak Jovo, Tomić Radovan, (2007,) „Osnovi ekonomije“, Novi Sad, Alfa-
graf NS,
3. Vilogorac E., (2001,) „Uvod u ekonomiju“, Sarajevo, Ekonomski fakultet
Univerziteta u Sarajevu
4. www.wikipedia.org
5. http://www.unizd.hr.
6. http://www.vps.ns.ac.rs

12