UVOD

Kada je 1927 god. Americki ekonomista emberlin publikovao svoja poetna istraivanja o
monopolistikoj konkurencijji , niko nije predpostavljao da e njegove ideje o novom pogledu na
ekonomsku stvarnost , ubrzo naii na sveopte oduevljenje kod ekonomskih teoretiara
.
U to vreme je meu graanskim piscima vladalo ubeenje da reim slobodne konkurencije
obezbeuje najbolje ekonomske rezultate , ime se po naem miljenju i objajava privrenost ekonomista
tokom mnogih decenija ideji slobodne konkurencije . Olienje ekonomske nauke i takvih pogleda ,
dvadesetih godina prolog veka , bio je alfred maral.
Snaan razvitak kapitalistikih proizvodnih odnosa koji je predhodio pojavi novih intelektualnih
ideja i koncepcija o cenama i konkurenciji bio je obeleen rastuim znaajem monopolskih faktora u
realnom privrednom ivotu , pa je ova pojava morala ostaviti traga i na teorijskom razvoju ideja u ovom
razdoblju . Inspirisana tenjom da ispita karakter promena u mehanizmu cena i konkurencije , izazvanih
pojavom novih oblika trinih struktura , ova teorija je pokuala da elementima monopola odredi onakvo
mesto u konceptualnoj strukturi novog tumaenja cena kakvo im je pripadalo i u stvarnosti.
Mnogi komentatori su smatrali da novo uenje znai doprinos teoriji o ponapanju preduzea , da
donosi nove istrumente i poboljava tehnike i analize. Meutim sam emberlin je gledao na svoje uenje
sasvim drugaije , ono je po njemu znailo mnogo vie . Ono je sadralo jedan novi nain gledanja na
ekonomski sistem uopte, ono je donosilo izmenu u celokupnom ekonomskom pogledu na svet.

1. PREDMET I METOD MONOPOLISTIKE KONKURENCIJE

Edvard emberlin izlae da je savremena ekonomska literatura o cenama i konkurenciji jedna udna
meavina raznih ideja dosta nedoreena i veoma konfuzna. Tradicionalna maralijanska teorija cena mora se
napustiti , jer je posebno objanjavala obrazovanje cena u potpunoj konkurencijji , a posebno u monopolu.
emberlin istie da su stvarna trina stanja jedna smea potpune konkurencije i monopola . Da bi se
razumela ta trina stanja , treba uzeti za polaznu taku analize monopolistiko obrazovanje cena. Ma kakav
bio stepen konkurencije u pojedinim granama, on se uvek iskazuje elastinocu krive tranje i njenim
poloajem u odnosu na krivu troka , odnosno klasinim elementima monopolske analize.
Monopol i konkurencija mogu biti izmeani na dva naina i to prema broju uesnika i prema
razlikama kod proizvoda. Prvi momenat se odnosi na to da li se na apsolutno identinom tritu javlja jedan
prodavac, njih nekolicina ili vei broj. Monopolski uslovi postaju sve vie konkurentni kako broj prodavaca
raste. U drugom sluaju prodavci mogu nuditi istovetne proizvode , malo razliite ili vrlo razliite. Ovde se
isto tako postepeno napreduje , od jednog stanja prema drugom, od istovetnosti proizvoda i konkurencije ka
pojavi diferencije proizvoda , koja kako raste , jaa monopolske elemente.
Po oceni nekih pisaca najznaajniji prilog novoj teoriji cena i konkurencije emberlina je njegovo
uvoenje diferencijacije proizvoda i objanjenje formiranja cena u uslovima monopolistike konkurencije.
Svuda gde postoji bilo kakav sistem diferencijacije , svaki prodavac stie apsolutni monopol nad svojim
proizvodom , no u isto vteme izloen je u konkurenciji od strane boljih ili loijih supstituta. Ukoliko je svaki
od njih monopolista , a ipak ima konkurente, to onda o njima moemo govoriti kao o monopolistima, a o
silama koje deluju u takvoj situaciji kao o snagama monopolistike konkurencije.1
Kada analiziramo emberlinov doprinos novoj teoriji cena i tumaenju monopolistike konkurencije,
treba povui i to da je , za razliku od drugih autora istakao i prostorni aspekt kao mogunost nejednakih
uslova prodaje. Prostorna definicija vezana je za uslove prodaje robe . Prema emberlinu , za kupce moe
biti od velikog znaaja da li su prodavnice tako rasporeene da se nalaze u blizini njihovog mesta stanovanja
, ili bar mesta zaposlenja. Ako se roba moe nabaviti u ovakvim punktovima , prirodno je oekivati da e se
kupci pre odluiti za proizvode ovih prodavnica nego li za one koje mogu biti dobri supstituti ali se nalaze na
1

Pjani, cit. delo , str. 304.

prilinoj udaljenosti od navedenih relacija. U ovakvim sluajevima biemo u pravu ako te robe smatramo
diferenciranim u prostpornom smislu, a kontrolu nad ponudom koju prodavac stie zahvaljujui svom
poloaju oznaiti izrazom prostornim monopolom.2
Pored prostornog monopola emberlin razlikuje i vremenski monopol (olakice prilikom prodaje
robe na kredit itd.). Prema tome, diferencijacija proizvoda kod njega ima iroko znaenje.
Sa ovakvim polaznim elementima u analizi cena i konkurencije, emberlin istrauje obrazovanje
cena u potpunoj konkurenciji, zatim analizira duopol i oligopol , diferencijaciju proizvoda, prodajne i
prometne trokove, monopolistiku konkurenciju i teoriju produktivnosti kapitala, i na kraju, razliku izmeu
monopolistike konkurencije i ograniene konkurencije.
Glavne analitike komponente na kojima poiva emberlinova teorijska graevina cena i
konkurencije vezane su za dve fundamentalne grupe predpostavki. Jedna grupa predpostavki se odnosi na
definisanje optih uslova ravnotee , a druga se moe razumeti tek poto su ovi uslovi objanjeni, sto
omoguava prelazak na analizu posebnih premisa koje lee u osnovi dijagramskih dokaza . U prvu grupu
predpostavki spadaju:
1. predpostavke o maksimiranju profita kao klasian postulat graanske ekonomske teorije;
2. predpostavka vezana za uslove ulaska u neku granu.
Druga grupa postulata koju smo nazvali posebnim predpostavkama omoguila je emberlinu da u
svim onim sluajevima gde se apstraktno rezonovanje pokazalo nedovoljnim i nepodesnim svoj analitiki
arsenal upotpuni i dijagramskom tehnikom.
Maksimiranje profita , emberlin vezuje za tri ravnotena uslova :

obim proizvodnje,

diferencijciju proizvoda,

prodajne trokove.

Kod obima proizvodnje maksimalan profit se javlja u onom poloaju , gde je razlika izmeu ukupnog
prihpoda i ukupnog troka za datu robu najvea, gde prodaja dodajne jedinice ne donosi dodajni profit, gde
su , prema tome, granini prihod i granini troak jednaki. Odnosno matematikim simbolima iskazano
profit je najvei gde je izraz UPd UTr najvei i gde su granini prihodi i granini troak meusobno
jednake veliine. Isti postupak odreivanja ravnotee primenjuje se i na ostala dva uslova na variranje
proizvoda i prodajne trokove.
2

Z. Pjani , Teorija cena, Savremena adsministracija , Beograd. 1992. str. 76.

Analiza emberlinovog teorijskog i metodolokog postupka u analizi ravnotee preduzea da ju je on

dao kroz poreenje sa preduzeima u uslovima potpune konkurencije . Iz jedne takve komparacije on je
doao do sledeek zakljuka :
1. u potpunoj konkurenciji cena je nia , a ponuena koliina vea,
2. u monopolistikoj konkurenciji 8 pri ravnotei preduzea) cena je via, a ponuena koliina
manja pa iz ovog sledi nii obim zaposlenosti, manja ponuda, nii stepen iskorienosti
kapitala;
emberli je za svoje izlaganje o ravnotenoj ceni u uslovima monopolistike konkurencije upotrebio
monopolistiku cenu iz dva razloga :

prvo, da bi oslobodio pojam ravnotee od predstave koja je sa njom povezana o jednakosti

ponude i tranje

drugo, zbog toga, to je smatrao da cena koja se formira u monopolistikim uslovima

predstavljati nivo kome e teiti stvarna trina cena . Iz ovoga onda logiki proizilazi da ce
kao prvo, proizvodnja biti manja od one sa minimalnim prosenim trokovima, i kao drugo ,
da e se u ravnotei pojaviti neiskorieni kapital. Teza o viku kapitala predstavlja jedan od
najvanijih sutinskih zakljuaka emberlinove teorije.

Kako je pravilno zapazio jedan emberlinov komentator ukoliko su diferencijacija proizvoda i

monopolistika struktura privrede tipine za savremeni kapitalizam , onda se mora priznati da je ravnotea o
kojoj govori emberlin ravnotea rasipnitva i restrikcije. Pri tome je mislio na nedovoljno korienje
proiozvodnih inilaca i na iskorienje kapaciteta.

2. RAVNOTEA U MONOPOLISTIKOJ KONKURENCIJI

Da bi prikazao ravnotezu grupe emberlin ovde uvodi nekoliko predpostavki, od kojih su najvanije:

svaki proizvoa proizvodi manje nego to je potrebno da bi ostvario individualnu ravnoteu

pri emu su cene vie nego u ravnotei, to znai da e se pojaviti profit vei od normalnih,

iskljuuje se priliv novih proizvoaa u tu oblast,

ravnotea se uspostavlja kada svaki od uesnika izjednai marginalni prihod sa marginalnim

trokom.

Krive tranje i troka za sve proizvode su jednoobrazne kroz celu grupu , ukljuujui ujedno i
predpostavku da su sva trita istog obima.
Ova poslednja predpostavka jednoobraznosti krivulja, bila je od njega samog okvalifikovana kao
herojska. Meutim u stvarnosti ova herojska hipoteza skoro da i nije znaila nita. Poznato je da je
emberlin definisao grupu kao jedno besavreno konkurentsko trite , koje je po nekim zajednikim
primedbama liilo na gomilu roba izmeanu sluajnou mode, do tada predpostavke o jednoobraznosti
krive ponude i tranje za sve proizvode u grupi, ove faktiki odreuje kao zbirku fiziki homogenih
proizvoda i ponovo makar na mala vrata, uvodi stari i kritikovani pojam industrijske grane.
Po nekima od autora koji su se bavili analizom ove trine situacije diferencijaciju proizvoda
predstavlja osnovicu na kojoj poiva emberlinova teorija monopolistike konkurencije.Ispoljavanja
diferencijacije proizvoda mogu biti razliita, odnosno ona mogu biti rezultat objektivnih razlika (razlika
kvaliteta, stila....), a mogu biti i rezultat subjektivnih, psiholokih motiva potroaa (poverenje kupaca prema
proizvodima odreene firme ili pak njihova navika da kupuju proizvode odreenih preduzea.). Svi ovi i
drugi slini elementi doprinose formiranju takozvanih posebnih trita za svaku firmu , a svaka firma ima
deliminu nezavisnost na takvom tritu, u emu se sastoji njihov monopolski karakter. No ipak su neki
ekonomisti bili u pravu kada su isticali da nije tako sigurno da aktivnosti preduzea usmerene ka
maksimizaciji profita mogu namerno da rastavljaju i krivulju tranje za jednu granu3.
Opta je karakteristika da u monopolistikoj , ne savrenoj ili ogranienoj konkurenciji postoji
uglavnom vei broj prodavaca , ali i diferencijacija proizvoda posebno zbog preferencija kupaca. Prodavci
diferenciraju proizvode , reklamiraju ih itd. Trine situacije sa karakteristikama ograniene konkurencije
veoma su brojne i raznovrsne, tako da je jedan istraiva ove problematike za ogranienu konkurenciju
kazao da je dungla izmeu potune konkurencije i monopola. Izmeu ostalog ogranienu konkurenciju
karakteriu i sledee dve delimino oprene situacije:
1. potrebe kupca koje su date i proizvoai svoje proizvode prilagoavaju kupcima
2. pproizvoai reklamom i kreacijom novih proizvoda menjaju potrebe i preferencije kupaca.
Prilagoavanje potrebama kupca vri se kako delovanjem na same proizvode , tako i delovanjem na
uslove kupoprodaje. esto je tu cilj preduzea da se kupci veu za njih, a tada se cene mogu poveavati vie
3

P. Samuelson, Ekonomija, 1969. str.501.

nego to bi to bilo mogue da navedene povezanosti nema. Naravno da ovakvo poveanje cena moe da se
ostvari samo do odreenog limita.
Razlika izmeu prodavaca u potpunoj i monopolistikoj konkurenciji jeste da je u prvom sluaju
krivulja tranje paralelna sa apcisom , dok je u druom nagnuta prema apcisi . Razlika izmeu prodavaca u
monopolistikoj konkurenciji i istom monopolu jeste to prvi moraju obime svoje proizvodnje bazirati ne
na globalnom obimu tranje za odreenim proizvodom, nego na posebnoj tranji za njihovim proizvodima.
Iz ovog sledi da ova preduzea poseduju monopolistiku mo.

3.MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA I EKONOMSKA EFIKASNOST

Savrena konkurencija je poeljna jer donosi ekonomsku nefikasnost; sve dok nema eksternalija i
nita ne ometa funkcionisanje trita , ostvaruju se najve ekonomski efekti i za proizvoae i za potroae.
Monopolistika konkurencija je u nekim aspektima slina savrenoj konkurenciji , meutim postavlja se
pitanje da li je to efikasna trina struktura. Odgovor na ovo pitanje dobija se iz komparacije dugorone
ravnotee grane u monopolistikoj konkurenciji sa dugoronomravnoteom konkurentne industrije na tritu
savrene konkurencije.4
Za razliku od savrene konkurencije , kod monopolistike konkurencije ravnotena cena je iznad
graninog troka. Drugim reima , vrednost dodatnih jedinica proizvoda za potroae premauje troak
proizvodnje tih jedinica.
Ulazak novih preduzea svodi profit na nulu i na savreno konkurentnom tritu i na
monopolistikom tritu. Kod preduzea koja posluju u uslovima savrene konkurencije, svako preduzee se
suoava sa vodoravnom krivom tranje , tako da se take gde je profit jednak nuli javlja pri minimalnom
prosenom troku.

M. Samardija, Cena proizvodnje, Nolit, Beograd, 1999. str.111.

Svakako da ove neefikasnosti pogoravaju poloaj kupca. Postavlja se pitanje da li je monopolistika

konkurencija drutveno nepoeljna ekonomska odnosno trina struktura i da li treba biti regulisana .
odgovori na ova pitanja su :
1. trisna mo na mnogim monopolistikim tritima je mala. Zbog toga je mali gubitak
blagostanja koji proistie iz trine moi. Zbog toga su i kriva tranje preduzea prilino
elastine, viak kapaciteta bie mali.
2. svaku neefikasnost treba uporediti u odnosu na koristi koje prua monopolistika
konkurencija : raznovrsnost proizvoda, dobitak od raznovrsnosti proizvoda moe biti tako
veliki i da lako nadmai trokove neefikasnosti koji proistiu od krivi tranje.
esto se trita monopolistike konkurencije tretiraju kao polipol trita sa relativno velikim brojem
prodavca. Razlika izmeu polipola i potpune konkurencije je u tome to u polipolu kupci iz razliitih razloga
nisu indiferentni prema pojedinim prodavcima i njihovim proizvodima , dok u potpunoj konkurenciji jesu.
Tu je re o razlikama izmeu homogene i heterogene konkurencije.

4. KRITIKA TEORIJE MONOPOLISTIKE KONKURENCIJE

U poetku je teorija monopolistike konkurencije beleila uspehe i bila prihvaena od veine

ekonomista koji su bili nezadovoljni postojeom ortodoksnom literaturom o cenama i konkurenciji. No posle
drugog svetskog rata javila se kritika na raun teorije ograniene konkurencije. Treba posebno istai da je
dugo vladalo miljenje da su teorija ograniene konkurencije i Kenzova teorija zaposlenosti najvea
dostignua ekonomske nauke posle drugog svetskog rata.
Najvei broj emberlinovih kritiara isticao je veliku zavisnost izmeu njegovih osnovnih polaznih
predpostavki i zakljuaka na osnovu kojih je doao.
Kada se govori o logikoj nedoslednosti teprija monopolistike konkurencije onda se ona najvie
vezuje za njegovo objanjenje velike grupe. Iz ranijeg izlaganja moe se zapaziti da je diferencijacija
proizvoda ono racionalno jezgro koje sainjava sr monopolistike konkurencije . emberlin za objanjenje

ravnotee velike grupe naputa diferencijaciju proizvoda , isto tako on je bio nedosledan u kritici pojma
industrijske grane kao neadekvatnog pojma za objanjenje trinih struktura , da bi ga kasnije opet prihvatio
i uveo u ekonomsku analizu.
Jedan od dobrih poznavalaca graanske teorije cena , a naroito teorije monopolistike konkurencije
Stigler , smatrao je da je postupak kojim je emberlin odredio grupu bio sasvim proizvoljan , nejasan i da
mnogo podsea na tradicionalan koncept industrijske grane kod Marala. Takodje se pita zbog ega je
emberlin u definisanju grupe kao kriterijum grupe uveo substituciju kada je normalno da se industrijska
grana odreuje na bazi tehnolokog procesa.
Hiks je napao osnovne predpostavke rezovanja autora monopolistike konkurencije . on je smatrao
da u analizi potpune konkurencije pri statikoj ravnotei ni jedan inilac proizvodnje ne moe doneti
preduzimau vei prinos od onog ako bi neposredno bio iznajmljen na tritu. U monopolistikoj
konkurenciji nastaje velika dilema povodom ove postavke ako je cinilac jedinstven , u smislu da nema
savrenog supstituta, on ce morati da poseduje trinu cenu monopolskog karaktera a ako pak postoji
savreni supstitut , zato ti savreni supstituti ne bivaju upotrebljeni da prave savrene proizvodne supstitute.
Jedini izlaz Hiks vidi u postavljanju da su inioci dovoljno deljivi i dovoljno razasuti u svojini, to osigurava
srazmerno savreno trite za inoce, ali ujedno se moe javiti problem ne deljivosti proizvodne funkcije ,a
ne inilaca kao takvih tu se homogeni faktori koriste od ogranienog broja preduzea za ogranieni broj
proizvoda i tu se jedino emberlin Robinsonov aparat moe primiti kao tana deskripcija5.
Lidal je ak smatrao da teorijska konstrukcija emberlina poiva na kratkoronim predpostavkama ,
i to kako na strani ponude , tako i na strani tranje. Drugi autori su usmerili svoje kritike na poznato pitanje
da li se maksimiziranje profita postie kroz individualne poduhvate ili putem udruenih akcija proizvoaa.
Kritika koja je u ekonomskoj teoriji poznata pod nazivom doktrina o viku kapaciteta predstavlja
kritiko preispitivanje emberlinovih premisa:
1. o slobodnom ulasku u granu i
2. o maksimiranju profita.
Sam emberlin je dozvoljavao mogunost slobodnog ulaska u granu , smatrajui da e vei broj
proizvoaa deliti dato trite i tako smanjiti mogunost realizacije robe. To namee kao nunost, restrikcije
obima proizvodnje i kao rezultat toga nedovoljno korienje proizvodnih kapaciteta . ovim argumentima

D.Zdravkovi, Uvod u ekonomiju, Pobjeda, Podgorica 2008. str .89.

emberlinovi kritiari suprostavljaju argumente koji govore o sve veim barijerama za ulazak novih
proizvoaa u granu.
Predpostavke o maksimiranju profita su kritiari najee osporavali sledeim argumentima:
1. preduzee moe da eli maksimalan profit, ali u stvarnosti ono ne uspeva da ga ostvari, jer ne
kontrolie sve varijable svog ponaanja zbog neizvesnosti sa kojom je suoeno;
2. oligopolske trine strukture onemoguavaju maksimiranje profita ;
3. preduzea daju prednost dugoronim ciljevima nad kratkoronim i nee danas maksimirati
profit ako e im to smanjiti sutranji profit.
Ova pitanja i slina su bila predmet ive diskusije i kritike graanskih ekonomista , meutim, pitanja koja se
odnose na trine strukture duopola i oligopola su bila zanemarena.

ZAKLjUAK

Vie od tri decenije posle objavljivanja embelinove Teorije monopolistike konkurencije izreena
je ocena da nigde protivureenosti nisu tako oite , a problemi neloginosti tako otueni , kako upravo na
polju teorije o ponaanju cena , izale iz postavke da je moderna korporacija podlona tritu.
Profesor Zoran Pjani istie da je itava teorija monopolistike konkurencije poistekla iz jednog
bunta protiv bezivotnosti stare kole potpune konkurencije i iz napora da se ekonomska nauka priblii
stvarnim zbivanjima.
Pojedini pisci istiu da je veoma udna slika jedne ovakve grupe , u ijem okviru postojea
preduzea teko mogu oduzeti drugom trite , dok to ne predstavlja tekou za preduzea sa strane.
Tangentna solucija svodi prodajnu cenu na prosene trokove i eliminie monopolske profite u ravnotenom
poloaju. Ovo predstavlja tipino retuiranje kapitalistike privrede , ali ni ovakva verzija nije uklonila druge
dve negativne crte, koje pokazuju kapitalizam prikazan dijagramski na naelima monopolistikje
konkurencije da nivo prosenih trokova u ravnotei ne dostie najniu moguu taku i da je obim
proizvodnje manji nego u uslovima potpune konkurencije.

10