VISOKA POSLOVNA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
NOVI SAD

TRŽIŠNA RAVNOTEŽA, UTICAJ POREZA NA DRUŠTVENO

BLAGOSTANJE I EFIKASNOST TRŽIŠTA

SEMINARSKI RAD

Mentor: Kandidat:
Predavač, Dragana Tomašević Andrej Lukić
Broj indeksa:005025

Novi Sad 2024

 TRŽIŠNA RAVNOTEŽA, UTICAJ POREZA NA DRUŠTVENO
BLAGOSTANJE I EFIKASNOST TRŽIŠTA

Sažetak

U ovom seminarskom radu, potrudio sam se da predstavim nešto o tržišnoj ravnoteži i razmatrao
sam kako porezi utiču na naše društveno blagostanje i celokupnu tržišnu efikasnost.

Cilj mi je bio razumeti ovo predavanje. Iskoristio sam neke teorijske koncepte, priče iz prakse i
primere iz knjige.

Gledao sam kako razne poreske politike utiču na naš svakodnevni život i kako se to odražava na
ekonomske pokazatelje. Analizirao sam kako neki misle da su porezi dobri po naše društvo, dok
drugi smatraju da su jednostavno nepotrebni.

Zaključci iz mog istraživanja bacaju svetlo na to koliko je važno pronaći ravnotežu između
poreza, društvenog blagostanja i tržišne efikasnosti. Na kraju, ostao sam sa uverenjem da
trebamo pažljivo balansirati ovu ekonomsku igru kako bismo postigli najbolje rezultate za sve
nas.
SADRŽAJ

UVOD..............................................................................................................................................4
1. TRŽIŠNA RAVNOTEŽA.....................................................................................................5
1.1. PONUDA I TRAŽNJA – USPOSTAVLJANJE TRŽIŠNE RAVNOTEŽE..............5
1.1.1. Tržišni višak.............................................................................................................6
1.1.2. Tržišni manjak.........................................................................................................6
1.2. PROMENA TRŽIŠNE RAVNOTEŽE I USPOSTAVLJANJE NOVE
RAVNOTEŽE............................................................................................................................8
2. UTICAJ POREZA NA DRUŠTVENO BLAGOSTANJE I EFIKASNOST TRŽIŠTA. 9
2.1. POTROŠAČEV I PROIZVOĐAČEV VIŠAK I RAVNOTEŽA NA SLOBODNOM
TRŽIŠTU....................................................................................................................................9
2.2. KAKO POREZ NAMETNUT KUPCIMA I PRODAVCIMA UTIČE NA
NJIHOVO BLAGOSTANJE I EFIKASNOST TRŽIŠTA..................................................10
2.2.1. POREZ NAMETNUT KUPCIMA.......................................................................10
2.2.2. POREZ NAMETNUT PRODAVCIMA..............................................................10
2.3. UTICAJ POREZA NA SMANJENJE DRUŠTVENOG BLAGOSTANJA I
STVARANJE ČISTOG GUBITKA.......................................................................................11
ZAKLJUČAK..............................................................................................................................12
LITERATURA.............................................................................................................................13
 UVOD

U okviru ovog istraživačkog rada, usredsredićemo se na tržišnu ravnotežu i specifično ćemo

analizirati uticaj poreza na društveno blagostanje i efikasnost tržišta. Odabir ove teme proizilazi
iz ličnog interesovanja za ekonomske mehanizme koji oblikuju naše svakodnevno okruženje,
posebno u kontekstu poreza koji često izazivaju širok spektar reakcija i mišljenja.

Osnovni cilj ovog rada jeste da pruži dublje razumevanje kako različite poreske politike utiču na
postizanje tržišne ravnoteže i društvenog blagostanja, dok istovremeno analiziramo njihov
doprinos efikasnosti tržišta.

Kroz teorijske okvire i empirijske analize, nastojaćemo sagledati kako se porezi integrišu u
ekonomske tokove, proučavajući njihovu ulogu u redistribuciji prihoda i formiranju tržišne
dinamike. Time želimo doprineti razumevanju kompleksnih veza između ekonomske politike,
tržišne ravnoteže i društvenog prosperiteta.

U daljem tekstu, razmotrićemo ključne koncepte tržišne ravnoteže i efikasnosti, te proučiti kako
različite poreske strategije oblikuju ove parametre. Kroz analizu primera iz prakse i relevantne
literature, rad će ponuditi dublji uvid u pitanja koja se tiču poreza, društvenog blagostanja i
funkcionisanja tržišta. S nadom da će rezultati istraživanja pružiti smernice za informisane
diskusije o ekonomskim politikama koje se odnose na širu zajednicu.
 1. TRŽIŠNA RAVNOTEŽA

1.1. PONUDA I TRAŽNJA – USPOSTAVLJANJE TRŽIŠNE RAVNOTEŽE

U tački preseka krive tražnje i krive ponude izjednačava se ponuđena i tražena količina robe i
određuje ravnotežna cena (Pe) i ravnotežna količina (Qe). Cena određena presekom krive ponude
sa krivom tražnje naziva se ravnotežna cena, a količina određena presekom pomenute dve krive
naziva se ravnotežna količina.

Tržišna ravnoteža predstavlja cenovni i količinski odnos u kome su ponuda i tražnja u

ravnoteži. Pretpostavimo da na tržištu postoji samo jedan proizvođač automobila „A". Ako
grafički predstavimo ponudu i tražnju za automobilima marke „A" odnos ponude i tražnje bi
mogao izgledati kao na sledećoj slici:

Slika 1. Tržišna ravnoteža

Izvor: https://www.scribd.com/doc/38499858/Pojam-tr%C5%BEi%C5%A1ne-ravnote
%C5%BEe
Na x-osi je predstavljena količina u hiljadama komada, a na y-osi cena u hiljadama eura.
Možemo izvući nekoliko zaključaka: tržišna ravnoteža se formira u preseku linija koje
predstavljaju funkcije ponude i funkcije tražnje, to jest pri ceni od 30 hiljada eura jer je tada
proizvođač spreman da ponudi 40 hiljada automobila odnosno upravo onoliko koliko su kupci
spremni da kupe po datoj ceni.
Ostvarivanjem tržišne ravnoteže formiraju se, dakle, ravnotežna cena i ravnotežna količina.
Ravnotežna cena predstavlja cenu pri kojoj se na tržištu ostvaruje ravnoteža. Ravnotežna
količina predstavlja količinu pri kojoj je tržište u ravnoteži. U našem primeru ravnotežna cena
iznosi 40 hiljada eura, dok je ravnotežna količina jednaka 30 hiljada. Kada se radi o tržištu tzv.
potpune konkurencije tada aktivnosti prodavaca i kupaca automatski pokreću tržište prema
ravnoteži - delovanje slobodnog tržišnog mehanizma svaku cenu koja se razlikuje od ravnotežne
teži da svede na ravnotežnu cenu.

Pri ravnotežnoj ceni su svi učesnici na tržištu zadovoljni: kupci kupuju sve što su želeli da kupe,
a prodavci prodaju sve što žele da prodaju.

1.1.1. Tržišni višak

Tržišni višak (višak ponude) je razlika između ponuđene količine proizvoda i manje tražene
količine, od ravnotežne količine.

Tržišna ravnoteža bi bila ostvarena u tački R koja je presek linije ponude i linije tražnje. U tački
R bi, prema tome, po ceni od 30 hiljada eura bilo prodato 40 hiljada automobila.

Ako bi, na primer, došlo do povećanja cene sa 30 na 40 hiljada eura, kupci više ne bi mogli da
kupe 40 hiljada automobila nego 30 hiljada (tačka A na slici 1). S druge strane, po toj istoj
povišenoj ceni proizvođač bi bio spreman da ponudi 50 hiljada vozila (tačka B na slici 1). U
ovom slučaju tržišna cena je viša od ravnotežne pa je prodavac spreman da ponudi veće količine
proizvoda. Ovakav slučaj na tržištu naziva se tržišni višak ili višak ponude.

Višak ponude nad tražnjom postoji na tržištu sve dok je cena robe formirana na nivou višem od
ravnotežnog. U takvoj situaciji, prodavci moraju da snize cenu kako bi mogli da prodaju svoju
robu. Dakle, prodavci reaguju na višak tako što smanjuju cene. Pad cena, sa druge strane,
povećava tražnju za robom. Cene nastavljaju da padaju sve dok se ponovo ne izjednače ponuda i
tražnje i ne uspostavi ravnoteža na tržištu. Proizvođači se oslobađaju tržišnih viškova kada se
cena izjednači sa ravnotežnom cenom.

1.1.2. Tržišni manjak

Tržišni manjak (višak tražnje) je razlika između veće tražene količine i manje ponuđene količine
proizvoda, u odnosu na ravnotežnu količinu.

Znači da su potrošači posebno motivisani za kupovinu datog proizvoda na tržištu.

Ako bi, naprotiv, došlo do pada tržišne cene ispod ravnotežne cene, potrošači (kupci) bi bili
spremni da kupe više automobila, ali bi proizvođač po toj ceni koja je niža od ravnotežne bio
spreman da proizvode manje. Potrošači bi sada mogli da kupe 50 hiljada automobila po ceni od
20 hiljada eura, ali bi prodavac mogao da ponudi samo 30 hiljada automobila. To bi bio
slučaj tržišnog manjka ili viška tražnje jer bi razlika između tražene i ponuđene količine bila
50000 - 30000 = 20000. Kako je u ovom slučaju tražnja veća od ponude logična reakcija
prodavca je da poveća cenu automobile. Cena će, dakle, rasti sve do ravnotežne cene odnosno do
cene koja će ponovo omogućiti ravnotežu cenu na tržištu.

Tržišni viškovi i manjkovi su samo privremeni na većini slobodnih tržišta, jer se cene uvek
prilagođavaju i na kraju ponuđenu i traženu količine robe dovode u ravnotežu.
 1.2. PROMENA TRŽIŠNE RAVNOTEŽE I USPOSTAVLJANJE NOVE
RAVNOTEŽE
Kada neki događaj na tržištu pomeri krivu tražnje ili krivu ponude, tržišna ravnoteža se menja tj.
uspostavlja se nova ravnoteža na tržištu.

Ukoliko, na primer, porast dohotka potrošača dovede do rasta tražnje na tržištu, kriva tražnje se
pomera udesno duž krive ponude, koja ostaje nepromenjena.

Porast dohotka uzrokuje rast tražnje i pomeranje krive tražnje udesno, što vodi uspostavljanju
nove tržišne ravnoteže u kojoj su više i cene i količine koje se nude na tržištu. Dakle, porast
dohotka potrošača dovodi do toga da su potrošači spremni da plate višu cenu, a da su proizvođači
motivisani da pri višoj ceni ponude više robe na tržištu.

Pretpostavimo da je na tržištu došlo do pada cena inputa koji se koriste u procesu proizvodnje,
što vodi rastu proizvodnje i pomeranju krive ponude udesno.

Pad cena inputa uzrokuje rast proizvodnje tj. ponude i pomeranje krive ponude udesno, dok kriva
tražnje ostaje nepromenjena. Ovo vodi uspostavljanju nove tržišne ravnoteže u kojoj dolazi do
pada cena i rasta ˝traženih količina˝ na tržištu.

Na kraju možemo zaključiti da su cene u tržišnim ekonomijama najvažniji signali na osnovu

kojih se donose ekonomske odluke, i da kao takve, odlučujuće utiču na alokaciju privrednih
resursa. Cene obezbeđuju da ponuda i tražnja za svakom robom budu u ravnoteži, a ravnotežna
cena određuje onu količinu dobara koju kupci žele da kupe i količinu koju prodavci žele da
proizvedu i prodaju.

Najvažniji faktori koji svojim promenama uzrokuju promenu tražnje pri istim cenama i dovode
do pomeranja krive tražnje su:
- dohodak potrošača
- ukus potrošača
- cena srodnih dobara
- očekivanja

Najvažniji faktori koji svojim promenama uzrokuju promenu ponude pri istim cenama i dovode
do pomeranja krive ponude su:
- cene inputa
- tehnologija
- očekivanja
 2. UTICAJ POREZA NA DRUŠTVENO BLAGOSTANJE I
EFIKASNOST TRŽIŠTA

2.1. POTROŠAČEV I PROIZVOĐAČEV VIŠAK I RAVNOTEŽA NA

SLOBODNOM TRŽIŠTU

Ukoliko potrošač dođe u situaciju da plati manje od cene za koju je bio spreman, razlika koja se
javlja je potorošačev višak.

Pretpostavimo da je neki ljubitelj fudbala spreman da plati ulaznicu za finale Lige šampiona u
fudbalu od 150 eura, ali je na kraju plati “svega” 120 eura. Razlika od 30 eura predstavlja
potrošačev višak. U ovom primeru, pomenuti zaljubljenik u fudbal ima korist od 30 eura, jer za
ulaznicu kojoj pripisuje vrednost od 150 eura, plaća samo 120 eura.

Potrošačev višak, dakle, meri korist koju kupci imaju na tržištu.

Površina ispod krive tražnje i iznad ravnotežne cene predstavlja ukupni potrošačev višak na
tržištu.

Proizvođačev višak je iznos koji se isplaćuje proizvođaču umanjen za trošak proizvodnje.

Ukoliko je cena po kojoj proizvođači prodaju svoje proizvode veća od troškova njihove
proizvodnje, proizvođači ostvaruju proizvođačev višak,

Površina ispod ravnotežne cene i iznad krive ponude predstavlja ukupni proizvođačev višak na
tržištu.
Sabiranjem potrošačevog i proizvođačevog viška dobijamo ukupni višak na tržištu. Dakle,
ukupna površina između krive ponude (koja reprezentuje troškove proizvodnje proizvođača) i
krive tražnje (koja reprezentuje spremnost potrošača da kupuju dobra i usluge) do tačke
ravnoteže, predstavlja ukupni višak na tržištu.

2.2. KAKO POREZ NAMETNUT KUPCIMA I PRODAVCIMA UTIČE NA

NJIHOVO BLAGOSTANJE I EFIKASNOST TRŽIŠTA

Porezi su važan instrument fiskalne politike, a Vlada i lokalni organi vlasti putem poreza
ostvaruju poreske prihodi koji služe za finansiranje javne potrošnje i funkcionisanje mnogih
delova javnog sektora koji su važni za svako društvo.

2.2.1. POREZ NAMETNUT KUPCIMA

Ukoliko poresko opterećenje plaćaju kupci, kupci dobara zbog snošenja troškova poreza plaćaju
veću cenu i kriva tražnje za datim dobrom se pomera na levo.

Pretpostavimo da je Vlada donela zakon kojim se kupcima koji su do tada kupovali neki
proizvod po ceni od 300 dinara, uvodi porez od 50 dinara, koji oni moraju da plate kad god kupe
taj proizvod, tako da se efektivna cena tog proizvoda nakon uvođenja poreza za njih povećava. Iz
ovoga, na osnovu zakona ponude i tražnje, zaključujemo da će rast cene posmatranog proizvoda
dovesti do smanjenja tražnje za njim i pomeranja krive tražnje ulevo, ovoga puta tačno za iznos
poreza. Kriva ponude se ne pomera, jer prodavci imaju interesa da nude svoje proizvode za
svaku datu cenu.

Porez nametnut kupcima destimuliše privrednu aktivnost.

2.2.2. POREZ NAMETNUT PRODAVCIMA

Kada država odredi neposredno poresko opterećenje prodavcu, na primer za svaki proizvedeni
sladoled dužan je državi da plati 0,50$. Pošto porez nije nametnut kupcima, tražena količina
sladoleda ostaje nepromenjena pri bilo kojoj ceni, kriva tražnje se ne menja. Pošto je porez
nametnut prodavcu, povećava se trošak proizvodnje sladoleda, prodavac smanjuje ponuđenu
količinu, kriva ponude se pomera na levo.
Porezi nametnuti kupcima i porezi nametnuti prodavcima su ekvivalenti. U oba slučaja, porez
stvara razliku između cene koju plaćaju kupci i cene koju ostvaruju prodavci. Razlike između
cene za kupce i cene za prodavce je ista. Jedina razlika između poreza nametnutih kupcima i
poreza nametnutih prodavcima je u tome ko šalje novac državi.

Porez nametnut prodavcima destimuliše privrednu aktivnost.

2.3. UTICAJ POREZA NA SMANJENJE DRUŠTVENOG BLAGOSTANJA I

STVARANJE ČISTOG GUBITKA

Porez uvećava cenu koju plaćaju kupci usled čega oni smanjuju svoju potrošnju. Sa druge strane,
porez snižava cenu koju dobijaju prodavci, pa i oni proizvode manje. Smanjenje potrošnje
potrošača i smanjenje proizvodnje proizvođača dovode do smanjenja veličine tržišta i nastanka
tzv. čistog gubitka. Dakle, pad ukupnog viška do kojeg dolazi kada uvođenje poreza poremeti
tržišni ishod, naziva se čist gubitak i on svedoči o tome da nametanje poreza smanjuje veličinu
tržišta ispod optimalne.

Ako se veličina poreza stalno povećava, čist gubitak raste, a poreski prihod, koji najpre raste, u
jednom trenutku počinje da opada. Preterano povećanje poreza drastično smanjuje veličinu
tržišta, pa poreski prihod, uprkos rastu poreza, počinje da opada. U ekonomiji je ova situacija
poznata i pod nazivom Laferova kriva.

Laferova kriva pretpostavlja da kako poreske stope rastu neprekidno od nule, poreski prihodi će
porasti do nekog maksimuma, posle kojeg će poreski prihodi početi da opadaju.
 ZAKLJUČAK

Razmišljajući o održavanju balansa na slobodnom tržištu, naglasili smo da cene i količine dobara
zavise od sile ponude i tražnje. U situaciji ravnoteže, zadovoljstvo je obostrano. No, nesklad
može dovesti do tržišnog viška (ponuda veća od tražnje) ili tržišnog manjka (tražnja veća od
ponude). Uprkos tome, tržiški akteri će vremenom raditi na ponovnom uspostavljanju ravnoteže,
težeći da smanje višak ili manjak kako bi postigli zadovoljstvo svih učesnika. Važno je
prilagoditi se dinamici tržišta kako bi se prevazišli disbalansi i postigla održiva tržišna ravnoteža.

Kupci na slobodnom tržištu ostvaruju koristi kroz potrošački višak, dok proizvođači profitiraju
kroz proizvođački višak. Ova dinamika naglašava kako tržište donosi zadovoljstvo i obezbeđuje
koristi i za potrošače i za proizvođače.

Na tržištu u ravnoteži postiže se maksimalni potrošački i proizvođački višak. Međutim, uvođenje

poreza od strane države ima destimulativni efekat, smanjujući proizvodnju i obim tržišta. Iako
vlada ostvaruje prihode od poreza, istovremeno smanjuje ukupno blagostanje, uključujući i
potrošački i proizvođački višak, stvarajući čisti gubitak.

Laferova kriva naglašava da visoki porezi mogu ograničiti ekonomsku aktivnost. Postizanje
ravnoteže između poreskih prihoda i podsticanja produktivnosti ključno je za efikasnu poresku
politiku.
 LITERATURA

Đurić D. (2020). Osnovi ekonomije. Novi Sad: Visoka poslovna škola strukovnih studija

Megatrend univerzitet https://megatrend.edu.rs/student/wp-content/uploads/2020/04/Osnovi-

ekonomije-ve%C5%BEbe-7-i-8.%C4%8Das.pdf

Scribd https://www.scribd.com/doc/38499858/Pojam-tr%C5%BEi%C5%A1ne-ravnote
%C5%BEe

YouTube “Baza Znanja” https://www.youtube.com/watch?v=aeaD7IncjW4

PPT https://www.wolfmcgill.com/wp-content/uploads/2019/02/Ponuda-tra%C5%BEnja-i-
politika-vlade.ppt