SEMINARSKI RAD

PREDMET: Menadžersko računovodstvo

TEMA: “Metode formiranja cena”

Mentor: Student:

B E O G R A D 2022

1
 SADRŽAJ

UVOD........................................................................................................................ 1
1. DEFINISANJE CENA........................................................................................ 2
1.1.
Formiranje cena.............................................................................................4
1.2. Metode
formiranja cena.................................................................................4
1.3. Formiranje
cena za nove proizvode................................................................7
2. ODNOS CENE I KVALITETA.......................................................................... 8
2.1. Odnos
cena Srbije i EU................................................................................. 8
ZAKLJUČAK........................................................................................................... 11
LITERATURA.......................................................................................................... 12

2
UVOD

Predmet ovog seminarskog rada je “Metode formiranja cena”.

Cena označava novčani izraz vrednosti roba i usluga na tržištu.

Kako bismo prodali određeni proizvod potrebno je da mu odredimo cenu. Određivanje cene
nekada nije jednostavno jer mnogi faktori utiču na formiranje iste. Na cenu može uticati
vrednost utrošenih proizvoda, vrednost nabavke određenog proizvoda, vreme koje smo uložili
kako bismo proizveli neki proizvod ili uslugu,...

Karakteristike same usluge proizvode mnoge probleme u merenju troškova, pa to utiče na

različito formioranje cena za usluge u odnosu na proizvode. Proces formiranja cena je dugo
bio definisan kao bitka između troškova, konkurencije i potrošačke tražnje.

Nemogućnost skladištenja usluga i činjenica da fluktuacije u tražnji ne mogu biti lako

amortizovane, imaju značajne posledice na formiranje cena usluga. Sniženjem cena u toku
smanjenja tražnje se može stimulativno delovati na potrošače da koriste uslugu.

Seminarski rad pored uvoda i zaključka sadrži 2 naslova. U prvom naslovu dat je prikaz
definisanja cena zajedno sa faktorima koji utiču na definisanje cena, navedene su metode za
formiranje cena i navedene su strategije za formiranje cena novih proizvoda. U drugom
naslovu je prikazan odnos cena i kvaliteta i dat je prikaz cena u Srbiji u odnosu na cene
Evropske unije.

3
 1. DEFINISANJE CENA

Cena označava novčani izraz vrednosti robe i usluga na tržištu. Preko neke cene kompanija ostvaruje
prihod, meri tržišno učešće i svoju profitabilnost. Broj realizovanih usluga i proizvoda koji se može
prodati na određenom tržištu u određeno vreme zavisi od veličine prodajne cene koju preduzeće
određuje. Svaka promena cene utiče na prihod, obim prodaje i troškove poslovanja, a preko njih i na
dobit. Da bi se ostvarila relativno trajna dobit cena mora da postane celokupnini deo strategije ne
samo marketinga nego i preduzeća.

Greške koje se često prave:

• Formiranje cena isključivo baziranim na troškvima

• Cene koje nisu usklađene sa promenama na tržištu
• Cene koje se ne obaziru i na ostale elemente marketing miska
• Cene koje se ne razilikuju dovoljno za različite proizvode
• Cene koje se ne razlikuju dovoljno za različite segmente

Postoje interni i eksterni faktori definisanja cena.

Interni faktori definisanja cena

Opstanak - u situaciji kada imamo previše neiskorišćenih kapacitetea ili previsoke troškove
•Cilj je opstatai, a ne kreirati profit.
•Kada hotel ima pad tražnje, nastoji da kreira najbolje moguće novčane tokove, i to
snižavanjem cena, a „soft“ tržištima tada opada popunjenost, ali i profit.

Max tekućeg profita - cena omogućava max profit ili max novčani tok ili max ROI
• Fokus je često na max kratkoričnih finansijskih rezultata
•Npr: kada se razvija novi koncept radi prodaje većem igraču

Liderstvo u tržišnom učešću - ako kompanija ima najveće tržišno učešće, ostvariće niske
troškove i visok dugoročni profit, pa se ide sa što nižim cenama
• Npr: odnos niskih cena sa visokim kvalitetom kod penetracije novih hotela.

Liderstvo u kvalitetu proizvoda - naplaćivanje visokih cena za proizvode i usluge, ali uz

kontinuirano reinvestiranje u svoje poslovanje i operacije da bi održali poziciju kao lidera
kvaliteta
• Npr: lanci luksuznih hotela

Strategija marketing miksa - cena mora biti usklađena sa dizajnom proizvoda, distribucijom,
odlukama o promociji.

Troškovi su donja granica u formiranju cene

Efektivne kompanije su one koje ostvare uštede na troškovima podizanjem efikanosti a ne

snižavanjem kvaliteta.

Ukupni troškovi su zbir fiksnih i varijabilnih troškova.

• Upravljanje prihodima (revenu management) - predviđanje tražnje radi optimizacije

profita dok se tražnja menja sa podešavanjem cena; neophodno je postaviti ograničenja da
kupci ne bi svi odjednom pokušali da ostvare korist od niskih cena.
4
Eksterni faktori definisanja cena
Određuju gornju granicu cena, tako da moramo razumeti odnose između cene i tražnje za
našim proizvodom.

Cross-selling
- Tehnika upravljanja prihdima, unakrsno prodavanje drugih (dodatnih) proizvoda i usluga
klijentima, klijenit moraju njih videti kao dadata vrednost.

Upselling
- Zaposleni su obučeni da kontinuirano nude skuplje proizvode koji će ispuniti potrebe
kupaca, umesto da nude samo najjefitnije proizvode.

Percepcija klijenta o ceni i vrednosti

Klijent donosi odluku da li cena adekvatna, pa zato moramo razumeti kako potrošači
percepiraju cenu i kako te percepcije utiču na odluku o kupovini.

Efektivno formiranje zahteva kreativnu svest o ciljnom tržištu i o tome zašto ciljni kupci
kupuju i na koji način donose odluke.

Neophodno je ciljnim tržištima pružiti atribute proizvoda koje će to tržište vrednovati i

neophodno je eliminisati karakteristike proizvoda koje ne stvaraju vrednost.

Analiza odnosa cene i tražnje

- U uslovima jake konkurencije, tražnja za proizvodima kompanije po različitim cenama
zavisiće od toga da li su cene konkurencije konstantne ili se menjaju.

Cenovna elastičnost tražnje

- Kako se menja tražnja u odnosu na promene cena
Neelastičnost podrazumeva neznatne promene tražnje uslued malih promena u ceni.
Kupci su manje osetljivi na promene u ceni kada je proizvod jedinstven, ili kada je visokog
kvaliteta, ili kada znači prestiž.
Poslovni gosti su takođe manje osetljivi na promene cena.
Kada proizvod nema alternativnu, klijenti su manje osetljivi na promene cena.

Faktori cenovne elastičnosti

• Efekat jedinstvene vrednosti - suština je stvaranje percepcije da se naša ponuda razlikuje i
daje dodatne vrednosti, pa se time izbegava cenovna konkurencije.
• Efekat supstituta - ako kupci nisu svesni postojanja supstituta, može se naplatiti viša cena.
• Efekat poslovnih troškova
• Efekat krajnje vrednosti
• Efekat ukupnih troškova - koristan kada se proizvodi po niskim cenama prodaje velikom
broju kupaca.
• Efekat odnosa cene i kvaliteta - cena kao indikator kvaliteta
• Doplate

5
 1.1. Formiranje cena
Jedno od težih pitanja koja se nalaze pred svima koji imaju sopstveni posao, odnosno prodaju
proizvode ili usluge, jeste pitanje – koliko nešto da naplatim? Formiranje cena jeste
kompleksna tema, a osim toga, kada jednom obavimo taj zadatak, to ne znači da se time više
uopšte nećemo baviti. Na cene utiču brojni faktori, od konteksta gde se odvija poslovanje,
tržišta, doba godine, količine posla koja je pred nama i slično, tako da je bavljenje cenama na
neki način kontinuiran posao.

Proizvodi su opipljiviji od usluga i zato je, generalno, lakše formirati im cenu. Ako sami
pravimo svoje proizvode, onda znamo koliko nam je resursa, vremena i truda, što sopstvenog,
što tuđeg, bilo potrebno da ih napravimo. Ako prodajemo nečije proizvode, onda imamo
nabavnu cenu kojoj dodajemo maržu, pa tako lakše možemo da odredimo koliko će oni
koštati. Dakle, osim stvari kao što su nabavna cena proizvoda, transport, carina i naša zarada
– marža – u kalkulaciju ulazi i to koliko slični proizvodi koštaju na tržištu, a to moramo znati
kako bismo cenovno pozicionirali svoje proizvode.

Kod usluga su stvari ponovo nešto složenije. Uslugu možemo da naplatimo jedinično i po
satu. U cenu usluge ulaze nešto manje opipljivi, ali važni kriterijumi, kao što su vreme
potrebno za izvođenje usluge, stručnost koja je za to potrebna, stanje na tržištu na kom
poslujemo i slično. Zato će cena usluga, bilo da je jedinična ili po satu, u sebi sadržati i
kriterijume koji nisu tako lako objašnjivi i vidljivi kao što je to slučaj sa proizvodima. I ovde
ćemo se na formiranje cene usluge oslanjati na to koliko nešto košta na tržištu, pa spram toga
praviti sopstvenu procenu. Isto tako, ako smo za neke usluge definisali cene, može se javiti
klijent sa zahtevom za neku drugu, srodnu uslugu, za koju ćemo cenu morati da određujemo
ispočetka.

Kao što smo rekli, cene su promenljiva stvar. Zato je važno pratiti sve one promene oko nas,
kako u spoljašnjoj sredini, tako i u samom poslovanju, koje mogu na njih da utiču. To je
proces, tokom kog možemo napraviti pogrešnu procenu ili previd, pa iz njih možemo da
naučimo. Može nam se desiti da precenimo ili potcenimo sopstveni trud koji smo uložili u
kreiranje nekog proizvoda ili usluge, ali i to je samo još jedna lekcija, koja za ishod može da
ima to da sledeći put znamo šta su sve faktori na koje treba da obraćamo pažnju.

1.2. Metode formiranja cena

1) Metode formiranja cena zasnovani na troškovima:

• Metod triškovi plus – cena proizvoda treba da pokrije ukupne troškove i da doprinese dobit.

• Marginalni metod – cena proizvoda ne mora da pokrije sve ukupne troškove, ali je
predpostavka da doprinosi dobit.

• Metod ciljne stope prinosa – preporuka za preduzeća koja su fokusirana na dobit.

Nedostaci formiranja cena zasnivanih na troskovima:

- Cene na osnovu punih troškova dovode do toga da cene rastu kada obim prodaje
opada.
- Zahtevaju da se procena prodaje obavi pre nego što se cena formuliše.
- Zasnivaju se na internim troškovima umesto na spremnosti potrošača da kupe
proizvod.

6
Metod troškovi plus :

Najčešće korišćeni metod formiranja cena u privrednoj praksi, bazira se na koncepciji

ukupnih troškova.
Na ukuone troškove po jedinici proizvoda dodaje se određena stopa dobiti.
U primeni metoda poseban problem predstavlja alociranje opštih troškova na pojedine
proizvode i usluge kod preduzeća koja imaju širi proizvodni program.
Rasprostranjenost metoda se može pripisati njegovor jednostavnosti i praktičnosti, kao i
činjenica da je organima koji formiraju cenu lakše da sagledaju troškove nego tražnju i
konkurenciju.

Grafikon rentabiliteta je korisna tehnika:

- Za odluke o ceni kod preduzeća koja koriste koncepciju neto dobiti i koncepciju
marginalne dobiti.
- Da se sagleda uzajamno delovanje obima proizvodnje, troškova i cena, kao i njihov
efekat na dobit peduzeća.

Marginalni metod :

Marginalni troškovi su dodatni troškovi potrebni da bi se, sa raspoloživim proizvodnim

kapacitetom, proizvela dodatna jedinica proizvoda.
Marginalni metod koristi princip marginalne dobiti, dok metoda troškovi plus koristi princip
neto dobiti.
Marginalna dobit je razlik izmedju ukupnog prihoda i varijabilnih troškova (UP – VT = MD),
odnosno zbir fiksnih troškova i neto dobiti (FT + ND = MD).
Izbegava se neophodnost utvrdjivanja ključeva za alokaciju opštih troškova na proizvode u
proizvodnom programu
Marginalni metod pokazao se veoma racionalnim u privrednoj praksi, posebno za
kratkoročno formiranje cena.
Marginalni metod omogućava da se preduzeće prilagodjava tržišnoj situaciji iako implicitno
ne pretpostavlja poznavanje tražnje i konkurencije.

Metod ciljne stope prinosa:

Preduzeće formira cenu dodajući ciljnu stopu prinosa na ukupne troškove za sandardni obim
proizvodnje.
Ciljna stopa prinosa na investicije množi se sa iznosom investicija i uključuje u formulu
prelomne tačke kao dao fiksnih troškova.
Metod je dobar kad je preduzeće fokusirano na dobit kao ciljnu funkciju u formiranju cena.
Slabost metoda je što se koristi procena prodaje da se odrede cene, a ustvari obim prodaje je
uslovljen cenom kada postoji cenovna elastičnist tražnje.

2) Metode formiranja cena zasnovani na tražnji.

Prodajna cena za proizvod treba da se ustanovi na osnovu istraživanja tražnje.

Polazna osnova je šta bi potrošači platili za proizvod odnosno po kojoj ceni bi ga prihvatili.

Počinje se sa tržišnom cenom i ide se unazad ka troškovima proizvodnje i prodaje proizvoda

(obrnuti prostup od metoda troškovi plus)

7
Potrebni je koristiti koncept ciljnih troškova koji omogućava da se u stvaranju proizvoda
eliminušu svi suvišni troskovi koji ne umanjuju kvslitet i funkcionalnost proizvoda.

Osetljivost na cene se povećava sa:

- Frekvencijom kupovine proizvoda
- Stepenom neophodnosti proizvoda

Faktori koji utiču na osetljivost potrošača na cene:

- Jedinstveni vrednosni efekat – potrošači su manje osetljivi na cenu kada je proizvod
više jedinstven
- Efekat svesnosti supstitucije – potrošači su manje osetljivi na cenu ukoliko su manje
svesni postojanja zamene tog proizvoda.
- Efekat teškoće poređenja – potrošači su manje osetljivi kada ne mogu lako da porede
kvalitet supstituta.
- Efekat ukupnih izdataka – potrošači su manje osetljivi na cenu kada je cena što niža u
odnosu na njihov dohodak.
- Efekat krajnje koristi – potrošači su manje osetljivi na cenu kada je cena što niža u
odnosu na korist koja se očekuje
- Efekat deljenja troškova – potrošači su manje osetljivi kada deo troškova snosi neko
drugi
- Efekat cena – kvaliteta – potrošač je manje osetljiv na cenu kada se predpostvavlja da
je proizvod višeg kvaliteta, kada je specijalan ili ekskluzivan
- Efekat zalihe – potrošači su manje osetljivi na cenu kada ne mogu da skladište
proizvod.

3) Metod formiranja cena zasnovan na konkurenciji.

Konkurencijom orijentisane cene se koriste u situacijama:

- Kada preduzeća prate cene koje određuju konkurenti – cene se formiraju na osnovu
cena glavnih konkurenata koje mogu biti ispod, iznad ili na nivou konkurentnik cena.
- Kada preduzeća formiraju cene na osnvu tekučih tržišnih cena – slučaj kod
nediferenciranih proizvoda.
- Kada se ugovori dobijaju preko licitacija – preduzeće ne zna cenu drugih dobavljača.

Ako je strategijska orijentacija da se značajno poveća tržišno učešće cene se održavaku na

nivou ili ispod tržišnih cena u zavisnosti od moći konkurentnih preduzeća.

Motivi da se ide na cene iznad tržišnih:

- Da se spreči ptodaja ispod troškova za pojedine proizvode
- Da se u kratkom roku ostvari dobit i onda povuče sa tražnje
- Da se zaštiti proizvod od velike grupe potrošača

Reagovanje na cenovnu konkurenciju:

1. Preduzeće smatra da reagovanje nije troškovno opravdano i ide na ignorisanje pretnje
konkurenata.
2. Napad kao način reagovanja preduzeća je opravdan, jer je konkurent slabiji, a troškovi
napada su opravdani.

8
 3. Konkurent koji snižava cenu je relativno jak, a troškovi reagovanja su veći nego
gubitak vrednosti opadanja prodaje.
4. Konkurent koji ide sa sniženjem cene je jak ili je bar kao i preduzeće koje se brani jer
je napadnuta njegova prodaja

4) Vrednosni pristup formiranja cena.

Da bi se ostvarila najpovoljnija vrednost za potrošače koriste se dva pristupa lpd cene

zasnovanih na potrebama potrošača:
- Ide se na određivanje vrednosnih cena ili na sistem svaki dan niske cene.

Kod vrednosnog pristupa cene se određuju na osnivu percepcije vrednosti potrošača.

Redosled aktivnosti u vrednosnom pristupu formiranja cena je:

Potrošači - Vrednost – Cena – Troškovi - Proizvod

Formiranje cena počinje sa analizom potreba potrošača i percepcijom vrednosti što

omogućava da se cena uskaldi sa sagledanom vrednošću od strane potrošača.
- Najbolja je situacija kada je sagledana vrednost više od cene a cene više od troškova.
- Suština je da se ostvari veća rentabilnost putem veće vrednosti a ne jednostavno
većeg obima prodaje.

Izbor metoda formiranja cena:

- Najbolje je koristiti metod formiranja cena koji uvažava uticaj sva četiri osnovna
faktora u formiranju cena (troškove, tražnju, konkurenciju i ekonomsku politiku
države).
- Zagovara se vrednosni pristup formiranja cena.

1.3. Formiranje cena za nove proizvode

Pri određivanju cene novog proizvoda treba imati u vidu tri cilja:
1. Da proizvod bude prihvaćen od strane potrošača
2. Da se proizvod zadrži na tržištu i pored rastuće konkurencije
3. Da proizvod odtvari dobit

Koliko su kupci stremni da plate za novi proizvod lakše je ustanoviti kod proizvodnih nego
kod potrošnih dobara.

Stepen noviteta je bitan faktor pri odlučivanju o ceni novog proizvoda.

• Pored tražnje neophodno je sagledati i reakcije konkurencije, razmotriti program
ekonomske propagande kojom će se podržati plasman novog proizvoda, uključiti ne samo
troškove proizvodnje prodaje već i sve investicije u istraživanje i razvoj kao i kamete za
obezbeđenje potrebnih finansijskih sredstava za uvođenje novog proizvoda proizvodni
program preduzeća.

9
Strategije cena za nove proizvode:

• Strategija početnih visokih cena na tržištu obezbeđuje relativno brzu nadoknadu investiranih
sredstava i oslobađa deo sredstava da se ulažu u druge svrhe.
• Strategija početnih niskih cena na tržištu je racionalna kada istraživanje tržišta ukaže na
postojanje masovnog tržišta sa značajnim koeficijentom cenovne elastičnosti tražnje.
• Strategiju neutralne cene primenjuje preduzeće kada nema nameru da koristi cenu da osvoji
tržište, a istovremeno ne ide na više cene.
• Stvarnost nudi i arešenja i preduzeće ih prihvata ako su racionalna.

2. ODNOS CENE I KVALITETA

Odnos izmedju cene i sagledanog kvaliteta je bitan jer potrošači izvlače zaključke o kvalitetu
na osnovu cena
Marketing nekada koristi visoku cenu da sugeriše prestižni kvalitet proizvoda.
Proizvodi sa visokom cenom su namenjeni odredjenom tržišnom segmentu sa višim
dohotkom. Pozicioniranje proizvoda putem cene i kvaliteta se često koristi od strane
preduzeća.
Kod t žišta automobila moguće je izvršiti segmentaciju tržišta na osnovu cene i kvaliteta.

2.1. Odnos cena Srbije i EU

U Srbiji je hrana znatno jeftinija u odnosu na prosek Evropske unije. Ovo pokazuju podaci
statističke agencije Evropske unije Evrostat, koji upoređuju visinu cena u 37 država za prošlu
godinu. Naša zemlja se nalazi u poslednjoj trećini njihove liste. Niže cene mleka, sira i jaja
od nas imaju samo četiri zemlje. Meso je u Srbiji jeftinije 32,6 odsto u odnosu na prosek u
EU, a iza nas je još pet država.

Jedan od razloga zbog kojeg deluje da smo skuplji od nekih zemalja regiona je to što je kod
nas mnogo veći izbor i imamo mnogo više ekstrema u premijum, skupoj kategoriji proizvoda,
koji prosek vuku nagore.
Naše tržište je mnogo veće, konkurencija je razvijenija i zato imamo tzv. ekstreme unutar
kategorija", navodi on. "Na primer, kod nas možete da kupite mleko u cenovnom rasponu od
60 do 160 dinara. Pritom, mnogo su zastupljenija premijum, skupa mleka nego što je to
situacija u regionu i onda je i prosek viši.

Zato, izgleda da su u nekim zemljama u regionu neke kategorije namirnica jeftinije. Govoreći
o svežem mesu na našem tržištu, ističe se da je tokom korona-krize prestalo da se uvozi i da
je na policama naših trgovaca bilo 100 odsto sve srpsko i vrhunskog kvaliteta.

Najviše potrošačke cene u Evropskoj uniji ima Danska, 41% iznad proseka EU, a najniže su u
Rumuniji, 45% ispod proseka

Danska je najskuplja zemlja EU kada su u pitanju hrana i bezalkoholna pića, odeća i obuća,
dok su alkohol, duvan, odeća i obuća najjeftiniji u Bugarskoj.  Pored Danske, potrošačke cene
u Norveškoj i na Islandu su za 39% i 37% iznad proseka EU, u Švedskoj su cene roba i
usluga 30% iznad proseka, a u Finskoj 26%, što nordijske zemlje čini najskupljim evropskim
zemljama.

10
Najviše potrošačke cene u celoj Evropi ima Švajcarska, 70% iznad proseka EU, a najniže
Turska, 62% ispod proseka EU.

Hrana i bezalkoholno piće su najskuplji u Švajcarskoj, alkohol i duvan u Norveškoj, a odeća i

obuća u Danskoj.  Severna Makedonija ima najjefitniji alkohol i duvan, a hrana i
bezalkoholno piće, odeća i obuća su najjeftiniji u Turskoj.

Najveće razlike u cenama u zemljama EU su zabeležene u restoranima i hotelima i kada su u

pitanju alkohol i duvan. Najskuplje restorane i hotele imaju Danska (154% proseka EU),
Švedska (138%) i Finska (131%), a najjeftinije Bugarska (46% proseka EU), Rumuija (53%)
i Mađarska (56%).

Irci najviše plaćaju duvan i alkohol, čije su cene u toj zemlji za 87% iznad proseka EU. Iza
njih su Finci (158% proseka EU), Šveđani (136%) i Francuzi (133%). Ti proizvodi su
najjeftiniji u Bugarskoj (61% proseka EU), Mađarskoj (69%) i Poljskoj (70%).

Hrana i bezalkoholna pića su najjeftiniji u Rumuniji (66% proseka EU) i Poljskoj (68%), a
najskuplji su u Danskoj (129% proseka EU), Luksemburgu (126%) i Austriji (125%).

Razlike u cenama odeće su manje među zemljama EU, od najjeftinije Mađarske (73%) do
najskuplje Danske (130%).

U okviru Evropske unije najviša cena mesa u 2019. godini bila je u Austriji, gotovo 50 odsto
veća od prosečne. Slede Francuska, Holandija, Belgija i Finska. Najjeftinije meso imaju
Poljska i Rumunija, a prate ih Bugarska i Litvanija.

Prema računici Republičkog zavoda za statistiku, u novembru prošle prema istom mesecu
2020. Godine (međugodišnja) inflacija je u Srbiji dostigla 7,5% dok je Eurostart izmerio
prosek za zemlje EU od 4,9% a ukupan za sve članice 5,2%.

Na inflaciju u Srbiji u najvećoj meri uticalo je poskupljenje hrane i energenata, dok su u

evropskim zemljama najveći doprinos dali troškovi transporta i ponegde stanovanja u koje
njihova statistika uračunava i potrošnju energenata u domaćinstvima.

Tabela 1: Odnos cena u državama Evrope

Izvor: Novosti. rs, Cene hrane u Srbiji u odnosu na EU

11
Tabela 2: Odnos cena u državama Evrope

Izvor: Novosti. rs, cene hrane u Srbiji u odnosu na EU

Cene mesa u Srbiji su u odnosu na prošlu godinu niže. Na to je uticao pad cena žive vage, do
koga je došlo zbog viška stočnog fonda na domaćem tržištu.

12
ZAKLJUČAK

Formiranje cena je jako važna stavka u ekonomiji. Ako se dobro formiraju cene roba i usluga
to ce profitabilno uticati na preduzeće. Postoji puno različitih načina za formiranje cena na
tržištu po kojima preduzeća mogu odrediti cene svojih roba i usluga. One se određuju na
osnovu različitih internih i eksternih faktora. Postoji i mnogo metoda za određivanje cena
proizvoda i usluga.

Odnos cene i kvaliteta je takodje jako bitan jer većina potrošača uz pomoć cene određuje
kvalitet proizvoda. Marketing nekad uz pomoć cene promoviše kvalitet proizvoda.

Što se tiče cena u Srbiji i EU zaključili smo da je hrana znatno jeftijija, ali to nekad ne deluje
tako jer imamo jako puno luksuznih proizvoda i jako puno proizvođača (sirok asortiman
kvalitetne robe).

13
LITERATURA

Knjige:

• Dr Sveto Purić:" Makroekonomska politika ", Beograd, 1995 god.

• Dr Momčilo Milisavljević “Marketing”, Beograd, Savremena administracija, 2003
• Kotel PH, “Upravljanje marketingom”, Zagreb 1988.

Web stranice:

• https://www.b92.net/biz/vesti/srbija/cene-u-srbiji-i-u-eu-da-li-namirnice-placamo-skuplje-
1722402
• https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/cene-hrane-u-srbiji-brze-rastu-nego-u-eu/
• https://www.021.rs/story/Info/Srbija/296461/Cene-pojele-plate-pogledate-koliko-kosta-
hrana-u-Srbiji-i-u-inostranstvu-ne-bude-vam-dobro.html
• https://www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/05/11-Formiranje-cena.pdf

14