Fakultet za poslovne studije i pravo

SEMINARSKI RAD
Predmet: Mikroekonomija
Tema: Oligopoli

Profesor Student
Prof Suzana Pajić Jasmin Kijamet
IO453-17

Tutin 2019
Sadržaj

Uvod.............................................................................................................................................................. 3
Pojam oligopola ........................................................................................................................................... 4
Karakteristike oligopola ................................................................................................................................ 6
Izvori oligopola ............................................................................................................................................. 7
Podjela oligopola .......................................................................................................................................... 9
Sporazumni oligopol ................................................................................................................................... 10
Loše strane Kartela ..................................................................................................................................... 10
Liderstvo u određivanju cena ...................................................................................................................... 11
Necjenovna konkurencija............................................................................................................................ 11
TEORIJA IGARA ....................................................................................................................................... 11
Zaključak .................................................................................................................................................... 12
Literatura ..................................................................................................................................................... 13

2
Uvod
U savremenoj privredi oligopol je najčešće susretana tržišna forma u kojoj
konkuriše mali broj preduzeća i gde je ulazak novih konkurenata ograničen
postojanjem velikih ulaznih barijera. Postojanje malog broja preduzeća koja
posluju u uslovima relativno zatvorenog tržišta zahteva od preduzeća strateško
promišljanje i povlačenje strateških poteza. Na oligopolskom tržištu odluke
preduzeća utiču na poslovanje njegovih konkurenata, tako da ono prilikom
odlučivanja mora voditi računa o tome kakvu će posledicu ta odluka ostaviti na
njegove konkurente i kakav će biti njihov odgovor. Napred iznete konstatacije
govore o složenosti poslovanja na oligopolskom tržištu.
Oligopol je tržište u kojem dominira nekoliko prodavaca, od kojih neki imaju
veliko učešće na tržištu i sposobnost da utiču na formiranje cena.
U visoko razvijenim, savremenim tržišnim privredama, oligopol predstavlja
sinonim velikog biznisa. Oligopolska grana uključuje grupu velikih firmi. Svaka
od tih velikih firmi pomno prati akcije rivalskih firmi.
Neki oligopoli prodaju proizvode koji su suštinski identični kao što je, na primer,
valjani čelik iz različitih čeličana. Drugi oligopoli prodaju proizvode koji su
sasvim različiti u očima kupaca, primera radi, različite tipove kola, kao što su
ševrolet, ford, itd.
U uslovima potpune konkurencije menadžeri ne donose odluke o cenama, već
prihvataju cene koje diktiraju tržišne snage i prilagođavaju svoju prodaju. Firme u
uslovima potpune konkurencije čak ne znaju većinu svojih konkurenata. Međutim,
oligopolisti nisu zavisni od tržišnih snaga u meri kakav je slučaj kod potpune
konkurencije. Zbog toga oni moraju da brinu o cenama, da troše na propagandu i
da pokušaju da razumeju ponašanja svojih rivala.
Kroz rad je prikazan pojam oligopola, šta on predstavlja i koje su njegove
karakteristike, koji su izvori oligopola, modeli oligopola, strateško ponašanje na
oligopolskom tržištu i preko kojih strateških aktivnosti se ostvaruje to ponašanje.

3
Pojam oligopola
Reč oligopol je izvedena iz grčke reči „oligos“, koja označava nekoliko. Oligopol
znači „nekolicina prodavaca“, predstavlja strukturu na tržištu gde se na strani
proizvodnje i ponude javlja nekoliko preduzeća koja proizvode homogen proizvod.
Oligopol - Pojam oligopola znači "malo prodavaca". To je tržište sa samo nekoliko
prodavaca od kojih svaki nudi proizvod koji je sličan ili identičan drugim
proizvodima. Oligopol je rasprostranjen oblik tržišne strukture. Primeri
oligopolističkih industrija uključuju automobile, naftne derivate, električnu
opremu, proizvodnju računara, proizvodnju bele tehnike. Iznenađuje da i oblasti
proizvodnje žvakaćih guma postoji samo nekoliko proizvođača. Opstanak samo
nekoliko proizvođača na ovakvim tržištima je moguće zbog postojanja ekonomije
obima i opadajućih troškova. Postoje određeni industrijski sektori u kojima se
zahteva veliki obim proizvodnje da bi ona bila isplativa. Određena istraživanja u
SAD-a pokazuju da isplativost industrije automobila podrazumeva godišnju
proizvodnju od 100 000 komada. Takva situacija stvara osnov za postojanje malog
broja proizvođača, ista situacija je i sa proizvođačima električne energije i fiksne
telefonije. Oligopoli mogu opstati i zbog postojanja različitih zakonskih
ograničenja i zbog troškova ulaganja. Država ponekad svojim zakonskim
rešenjima ograničava konkurenciju. Takva je situacija sa patentima. Na primer,
farmaceutsko preduzeće može imati monopolsku poziciju na novi lek u 10 godina
zbog zaštite patenta. Država može nametnuti ulazna ograničenja i putem koncesija.
Dajući koncesiju nekom preduzeću vrše se ograničavanja na ulazak novih
konkurenata. Takva je situacija sa koncesijama u eksplotaciji rude, distribuciji
gasa. Država i putem instrumenata spoljne trgovine, carina i kvota ograničava
konkurenciju na domaćem tržištu štiteći domaće proizvođače.Može imati jasno
određenu granicu u proizvidnji i cenama. Drugi tip oligopola čini privredni sector u
kome je stalo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda.To je, na primer, u
automobilskoj industriji gde se automobili prodaju po brojnim obeležjima kao što
su veličina,snaga potrošnja goriva itd. U današnjim uslovima privređivanja
preovladđuju oligopoli koji su čvrsto povezani sporazumima o cenama,
segmentaciji tržišta, te kao takvi diktiraju razvoj ključnih grana svetske privrede.
Analizu oligopola počinjemo analizom duopola. Duopol predstavlja
najjednostavniji tip oligopol sa samo dva člana. Pravila njegovog ponašanja će se
odnositi i na oligopol sa više učesnika. Na oligopolskom tržištu svako preduzeće će
donositi odluku o nivou proizvodnje i nivou cena na osnovu strateškog razmatranja

4
ponašanja svojih konkurenata. Istovremeno, odluka konkurenta će zavisiti o odluci
prvog preduzeća. Svako preduzeće želi poslovati najbolje što može uzimajući u
obzir ponašanje konkurenata. Prirodno je pretpostaviti da će i konkurenti slediti
istu logiku, poslovaće najbolje što mogu uzevši u obzir šta radi to preduzeće.
Svako preduzeće na taj način, uzima u obzir ponašanje svojih konkurenata i
pretpostavlja da konkurenti vuku iste poteze kao i preduzeće. Ovako ponašanje
pruža osnovu za utvrđivanje ravnoteže na oligopolskom tržištu. Ovaj koncept prvi
put je objasnio matematičar John Nash 1951. godine i po njemu se zove Nashova
ravnoteža. Ona u suštini predstavlja skup strategija i akcija kod kojeg svako
preduzeće najbolje posluje uzevši u obzir akcije konkurenta.
Ograničen broj prodavaca pretpostavlja da je relativni značaj svakog preduzeća
ponaosob veliki, odnosno svako preduzeće u oligopolu može da vodi politiku
proizvodnje i politiku cena poštujući akcije ostalih preduzeća. Ta pretpostavka ima
realnu osnovu koja se ogleda u saznanju uzajamne zavisnosti prodaje, proizvodnje,
investicionih planova i planova oglašavanja svih prisutnih proizvođača na tom
tržištu. Međutim i pored toga konkurentska borba u oligopolnom tržišnom stanju
nije isključena, a moguće je i stanje, koje skoro da predstavlja pravilo, u vidu
korektnosti i tolerancije.
Oligopol predstavlja takvo tržišno stanje u kome dominira nekoliko proizvođača
homogenog ili diferenciranog proizvoda. Postoje dva tipa oligopolista. Prvo, kada
su proizvodi homogeni, radi se o čistom oligopolu. Oligopolist može biti jedan od
malog broja prodavaca koji proizvode neki istovrsan proizvod. To je na primer
slučaj u proizvodnji aluminijuma i nafte gde je proizvod prilično homogen, a
istovremeno su velika ulaganja kapitala za ulazak u taj sektor.
Drugi tip oligopola čini privredni sektor u kome je samo nekoliko prodavaca
diferenciranih proizvoda. U slučaju kada na tržištu postoji proizvodnja
diferenciranih proizvoda koji se ne mogu međusobno supstituisati, radi se o
diferenciranom oligopolu. To je na primer u automobilskoj industriji gde se
automobili prodaju po brojnim obeležjima kao što su: veličina, snaga, potrošnja
goriva, sigurnost i sl.1

1
Principiekonomije,GregoriMankju, Ekonomskifakultet,Beograd,2008.

5
 Karakteristike oligopola

Oligopolska preduzeća nastaju sa više osnova. Glavni faktori, koji određuju

oligopolsku strukturu na tržištu su tehnološki i troškovni uslovi privrednog sektora.
Sektori, kao što su rafinerije nafte, proizvodnja automobila, izrada aviona su
kapitalno intenzivni i imaju visoke fiksne troškove u proizvodnji. Princip
minimalnih prosečnih troškova moguće je postići samo uz uslov velikog obima
poslovanja. Visoki troškovi kapitala su ujedno značajna barijera za ulazak novih
preduzeća u privredni sektor.
Oligopol je čest u prerađivačkim delatnostima zbog ekonomije razmera i prepreka
ulasku, jer, na primer, jedna optimalna rafinerija nafte stoji oko milijardu dolara.
Da bi bio rentabilan proizvođač automobila, treba proizvesti 300.000 automobila
godišnje. Oligopol je tipičan i za bazične grane industrije zbog visokih investicija i
postizanja optimuma pri visokom obimu proizvodnje. Oligopol može nastati i zbog
troškova prevoza. To je primer sa ugljem, cementom i ciglom. Iako u nekoj državi
postoji veći broj ugljenih kopova, cementara i ciglana, zbog prevoznih troškova
one deluju na lokalnim tržištima i na taj način imaju oligopolsku poziciju.
Pretpostavke oligopola
1. Mali broj, svega nekoliko učesnika,
2. Mogućnost vođenja aktivno-pasivne politike cijena ponuđača,
3. Postojanje barijera ulaska,
4. Preduzeća mogu da konkurišu cijenama i/ili količinama,
5. Postoji mogućnost udruživanja učesnika na strani ponude,
6. Preduzeća mogu nuditi i homogene i heterogene proizvode,
7. Elastična funkcija tražnje,
8. Koeficijent unaksrsne elastičnosti tražnje određeni broj.2

2
Principiekonomije,GregoriMankju, Ekonomskifakultet,Beograd,2008.

6
Izvori oligopola
Pri donošenju odluka učesnik u oligopolističkoj konkurenciji nalazi se u
međusobnoj zavisnosti sa drugim učesnicima na tržištu, zbog čega mora voditi
računa o mogućim reakcijama drugih na njegove odluke i obratno. Čim preduzeće
počne voditi računa o tome kakve će odluke donositi, s obzirom na moguće
reakcije drugih preduzeća, ekonomska analiza ulazi na teren strategijskih igara. U
vezi sa definicijom oligopola postavlja se pitanje, šta znači “malo prodavača“ ili
grupa prodavača? Koji je to broj prodavača zbog kojeg tržište gubi karakter
savršene konkurencije?
Na osnovu čega razgraničiti oligopol od velikog broja prodavača sa diferenciranim
proizvodom? Treba istaći da je ovo razgraničavanje prilično teško, jer pored broja
tržišnu strukturu determinišu i drugi faktori. Budući da na oligopolističkom tržištu
samo mali broj preduzeća prodaje homogen ili diferenciran poroizvod, djelovanje
svakog od njih utiče na ostala preduzeća u grani.  Bitnu oznaku oligopola čini
međusobna zavisnost i njihov pojedinačni uticaj na količinu i cijenu proizvoda. Za
razliku od savršenog konkurenta čiji je uticaj na cijenu zanemarljiv, oligopol
značajno utiče na formiranje tržišne cijene.
Savršena konkurencija i čisti monopol su dva ekstremna tržišna stanja.
 Potupuna ili savršena konkurencija je više hipotetičko stanje nego stvarnost.
 Monopol (jedan prodavac ili kupac) takođe je rijedak slučaj. U većini privrednih
grana na tržištu raznih zemalja dominira nekoliko preduzeća, odnosno oligopolija.
 Oligopolska preduzeća nastaju sa više osnova. Glavni faktori, koji određuju
oligopolsku strukturu na tržištu su tehnološki i troškovni faktori, te iznos kapitala.
 Postoje određeni faktori koji određuju tržišnu strukturu:
1. Tehnološki Ako samo nekoliko preduzeća posjedjuje određenu tehnologiju
za proizvodnju nekog proizvoda, tada se na tržištu formira oligopolska
tržišna struktura.3

3
Principiekonomije,GregoriMankju, Ekonomskifakultet,Beograd,2008.

7
2. Troškovni
Troškovi proizvodnje mogu nekada opredjeljivati koliko će se preduzeća pojaviti
na nekom tržištu. Masovna proizvodnja obezbjeđuje povoljnu strukturu troškova.

3. Iznos kapitala Jedan o čestih razloga koji dovode do pojave oligopola

Uvijek je za preduzeće problem kako nabaviti dovoljno kapitala pod povoljnim
uslovima. Barijere koje onemogućavaju ulazak novih kompanija na oligopolska
tržišta:
1. Potreba da se proizvodi u velikim serijama,
2. Patenti i licence koje određenim proizvođačima daju isključivo pravo
proizvodnje i /ili prodaje određenog proizvoda ili usluge.
3. Kontrola temeljnih sirovina, npr.urana, boksita, itd.
4. Ugled postojećeg proizvoda, npr.
Teško je konkurirati britvicama marke ¨Gilette¨.
5. Velika finansijska ulaganja mogu biti značajna prepreka za nove prodavaoce,
osobito u doba oskudice i /ili visoke cijene na tržištu kapitala,
6. Tajnost recepta, koji proizvođač ne želi patentirati, nego ga drži u tajnosti. (npr.
Coca Cola)
7. Vlasništvo i kontrola sistema distribucije. Ako na oligopolskom tržištu imamo
samo dva ponuđača takvo tržišno stanje se naziva DUOPOL. To je najjednostavniji
oblik oligopola, i na njemu se nalaze samo dva samostalna i maksimizacijom dobiti
motivirana preduzeća nasuprot mnoštvu kupaca, koji zbog svog velikog broja i
malene ekonomske snage nisu u mogućnosti vršiti bilo kakav uticaj na razinu
cijene. (npr. Fabrike za proizvodnju vojne opreme) Budući da se cjenovna
konkurencija vodi razornim ratovima cijena, oligopolisti,suparništvo i
konkurenciju radije premještaju u domen diferencijacije proizvoda, reklame,
dizajna i pružanja brze i efikasne usluge. To je necjenovna konkurencija. Ali i ovde
akcija jednog brzo se uzvraća reakcijom drugog. S obzirom da oligopolista zna da
će njegove aktivnosti uticati na druge oligopoliste u grani, svako preduzeće mora
uzeti u obzir moguću reakciju konkurenata kad odlučuje o cijenama, stepenu
diferencijacije, obimu reklame i sl.

8
 Podjela oligopola
Budući da konkurenti mogu reagovati na mnogo različitih načina, ne postoji
jedinstven nego više modela oligopola, koji se temelje na reakciji konkurenata na
akcije drugih. Zbog toga, donošenje odluka kod oligopola je mnogo složenije nego
u ostalim oblicima tržišne strukture. Zavisno od toga da li se oligopolisti
sporazumijevaju ili ne imamo nesporazumni i sporazumni oligopol. Nesporazumni
oligopoly.
Postoji više modela nesporazumnog oligopola,a to su: model Francuskog
ekonomiste Antoana Kurnoa,
Edgevortov model,
Svezijev i
Šamberlanov model.
Sweezyev model
Ovaj model poznat je u ekonomskoj literaturi pod nazivom “model izlomljene
krive potražnje“. Uveo ga je Paul Sweezy ( Pol Svizi ) 1939 godine da objasni
rigidnost oligopolskih cena. Objašnjenje za ovu pojavu Sweezy je našao u činjenici
da bi oligopolist, koji bi povećao cijenu izgubio većinu svojih kupaca,jer druga
preduzeća u sektoru ga ne bi u tom slijedila. Isto tako, oligopolist ne bi mogao
povećati svoj udio na tržištu sniženjem cijene, jer bi to učinili ubrzo i njegovi
konkurenti. Zbog toga su oligopolisti svjesni međuzavisnosti, pa iako se ne
sporazumijevaju o cijenama, održavaju cijene nepromenjene čak i onda kada se
uslovi potražnje i troškovi proizvodnje menjaju. Prema Sweeziyju, oligopolisti
susreću krivu potražnje koja ima lom pri postojećoj ceni. Po tome se ovaj model i
zove “model izlomljene krive potražnje“. 4

4
Principiekonomije,GregoriMankju, Ekonomskifakultet,Beograd,2008.

9
Sporazumni oligopol
Kod sporazumnog oligopola razlikujemo sledeće podjele:
Kartel
Liderstvo u određivanju cena
Necjenovna konkurencija.
Kartel
Oligopoli se mogu sporazumevati, bilo javno, tajno ili prećutno, odnosno
implicitno. U mnogim državama sporazumevanje o cijenama i podjeli tržišta je
zabranjeno, ali isto tako u nekim državama ti su sporazumi legalni. Pored toga
postoje i međunarodni karteli, koji određuju jedinstvene cijene, dijele tržište i
sporazumijevaju se o kvotama proizvodnje. Da bi izbjegli razorno suparništvo
ratom cijena oligopolisti se tajno, ili gde to zakoni ne zabranjuju, i javno
sporazumevaju o cijenama, kvotama proizvodnje, podjeli tržišta i podeli profita.
Takva organizacija oligopolističkih preduzeća zove se kartel.
Postoje dvije vrste kartela: centralizovani kartel i kartel za podjelu tržišta.
Centralizovani kartel se zasniva na formalnom sporazumu oligopolista nekog
homogenog proizvoda kojim se određuje cijena, kvote proizvodnje njegovih
članova i udjeli u profitu. Kartel za podjelu tržišta daje svakom članu isključivo
pravo da djeluje na određenom regionalnom tržištu. U centralizovanom kartelu
kriva potražnje i kriva graničnog prihoda su kao kod monopola. Da bi dobili
zajednički granični trošak, kartel ubraja, vodoravno, granične troškove svojih
članova. Tamo gde takav granični trošak seče krivu grančnog prihoda kartela
određuje se ukupna proizvodnja i cena proizvoda. Da bi minimizirao troškove
proizvodnje, kartel diferentno raspoređuje proizvodnju na svoje članove, na osnovi
njihove efikasnosti.

Loše strane Kartela

Loša strana kartelskih sporazuma, sa stanovišta opšteg interesa, je očigledna jer
kartel ostvaruje, ili teži da ostvari manjom količinom, a visokom cijenom
monopolske profite. Zato je u većini država sporazumijevanje cijenama
zabranjeno. Međutim, i u samom modelu postoje elementi slabosti, tako da se ti
sporazumi narušavaju. Članovi kartela su skloni nepoštovanju sporazuma prodajući

10
više od svoje kvote. Pored toga visoki profiti privlače i druga preduzeća u
grupaciju kojoj pripada kartel.

Liderstvo u određivanju cena

Liderstvo u određivanju cena ili cenovno predvođenje je jedan od načina
ponašanja oligopolista, kojim se izbegava rat cijenama i tajno sporazumijevanje.
Rat cijenama vodi do smanjenja profita svakog oligopoliste, a tajni sporazumi su
pod udarom državne kontrole. Liderstvo je u stvari jedan način prećutnog
sporazumijevanja, gde svi oligopolisti određuju cijenu koju je odredilo vodeće
preduzeće sa ulogom lidera. Preduzeće – cjenovni predvodnik – započinje sa
promjenom cijene a potom ga ubrzo slede sva ostala preduzeća u privrednom
sektoru. Cjenovni predvodnik, ili lider je obično najveće – dominantno preduzeće u
određenoj proizvodnji. U ovom modelu preduzeće – lider određuje cijene koje
maksimalizuju njegove profite, s tim da omogućava svim ostalim preduzećima
koja ga slijede da prodaju koliko žele po toj cijeni, a potom, lider – preduzeće
podmiruje preostalu potražnju. Zato preduzeća sljedbenici se ponašaju kao savršeni
konkurenti koji se prilagođavaju datoj cjeni. Razlika je u tome što tu cijenu nije
odredilo tržište potpune konkurencije nego vodeći oligopolista. A on je podešava
tako da maksimalizuje svoje profite.

Necjenovna konkurencija
Necjenovna konkurencija na oligopolističkim tržištima analizira se pomoću teorije
igara. U tom pristupu, oligopolista pretpostavlja da njegovi suparnici uvek biraju
najbolju strategiju,a zatim razvija najbolju vlastitu kontra strategiju.

TEORIJA IGARA
Tvorac teorije igara je J.Von Neumann koji je 1928. godine utemeljio osnovne
postavke teorije igara. Da bi ovaj model bio primjenjiv u ekonomiji, potrebno je
da se neki ekonomski problem formuliše u terminima teorije igara, nađe rješenje
igre, a zatim to rješenje ponovo prevede u ekonomske termine, da bi se izvršilo
njegovo ekonomsko tumačenje. Svaki igrač postavlja svoj cilj i bira strategiju
svoje igre. Njegov protivnik se ponaša na isti način. Zato, konačni ishod igre zavisi
istovremeno od strategija svih učesnika. Što je bolju strategiju igrač izabrao, to će
biti bolji i njegov rezultat.5

5
Principiekonomije,GregoriMankju, Ekonomskifakultet,Beograd,2008.

11
Zaključak
Oligopol je najrasprostranjeniji oblik tržišne strukture u prerađivačkoj industriji.
Čisti oligopol sa homogenim proizvodom javlja se često u proizvodnji čelika i
aluminijuma. Iz dosadašnjeg izlaganja problematike oligopola vidjeli smo da
oligopolisti mogu donositi različite odluke u cilju maksimalizovanja svojih profita.
Oligopolska preduzeća nastaju sa više osnova. Glavni faktori koji određuju
oligopolsku strukturu na tržištu su tehnološki i troškovni uslovi privrednog sektora.
U većini privrednih grana na tržištu raznih zemalja dominira nekoliko preduzeća,
odnosno oligopolija.

12
Literatura

Principiekonomije,GregoriMankju, Ekonomskifakultet,Beograd,2008.
B.Medojević,B.Cerović,Osnoviklasičnepolitičkeekonomije,2013

13