VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet: SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE

TEMA: SPOLJNOTRGOVINSKA PREDUZEA U JUGOSLAVIJI

Mentor:

Student:

mr Saa Sari

Lidija Caki
Broj indeksa: 12270
Smer: Finansije i bankarstvo

Leskovac, 2015.

Sadraj

Spoljnotrgovinska preduzea u Jugoslaviji .........................................................................3

1. Status preduzea ..................................................................................................3
2. Spoljnotrgovinska operativa ...............................................................................4
2.1. Pojam ...................................................................................................4
2.2. Znaaj ...................................................................................................4
2.3. Struktura i njene razvojne tendencije ...................................................4
3. Spoljnotrgovinski poslovi ...................................................................................5
4. Robne struke .......................................................................................................6
5. Upravna struktura preduzea u spoljnoj trgovini ................................................7
5.1. Poslovne funkcije u preduzeu ............................................................7
5.2. Organizaciona struktura spoljnotrgovinskog preduzea ......................8
5.3. Vrste spoljnotrgovinskih preduzea .....................................................8
5.4. Proizvodno preduzee ........................................................................10
5.5. Poslovne zajednice udruenja .........................................................10
5.6. Spoljnotrgovinska mrea u inostranstvu ............................................10
6. Udruivanje u spoljnoj trgovini ........................................................................10

Spoljnotrgovinska preduzea u Jugoslaviji

1. Status preduzea
Preduzee je pravno lice koje obavlja privrednu delatnost proizvodnje i/ili prometa robe i
usluga na tritu radi ostvarivanja dobiti za sebe. Zavisno od karaktera svojine nad
imovinom (stvari, prava i novac), kojom raspolae za vrenje svojih zadataka, preduzea
mogu biti:

u dravnoj svojini: dravno preduzee, javno preduzee, ako posluju sa imovinom

u dravnoj svojini;
u zadrunoj svojini: zadruno preduzee, ako posluje sa imovinom u zadrunoj
svojini;
u meovitoj svojini: akcionarsko drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornou,
komanditno drutvo, drutvo sa neogranienom solidarnom odgovornou
lanova i javno preduzee, ako posluju sa imovinom u dravnoj, zadrunoj i
privatnoj svojini domaih i stranih graana i graanskih pravnih lica.
u privatnoj svojini: privatno preduzee, akcionarsko drutvo, drutvo sa
ogranienom odgovornou, komanditno drutvo, drutvo sa neogranienom
solidarnom odgovornou lanova i ortako preduzee - radnja, kao najei oblik
na tritu, ako posluju sa imovinom u svojini pojedinaca, porodica ili, manjeg ili
veeg broja domaih i/ili stranih fizikih lica.

Po osnovu svog uea u radnom procesu osnovne ili pratee delatnosti, radnici ostvaruju
svoja prava iz radnog odnosa u skladu sa odredbama kolektivnog ugovora. Sve navedene
vrste preduzea imaju isti poloaj, prava i odgovornosti na tritu i duna su da posluju u
skladu sa zakonom, po domaim i meunarodnim normama dobrih poslovnih obiaja i
poslovnog morala.
Upisom akta o osnivanju preduzea u javni sudski registar kod nadlenog suda ono stie
optu pravnu i poslovnu sposobnost. Reenje o upisu preduzea u sudski registar sadri:

naziv preduzea i skraena firma,

sedite,
delatnost,
osniva - vlasnik imovine kojom preduzee raspolae,
oznaka lica ovlaenog da zastupa preduzee i potpisuje akta o stvaranju obaveza
za preduzee,
obim imovine,
vrsta i obim jemstva za obaveze preduzea i drugo.

Obavljanje spoljnotrgovinskih poslova (traenje i davanje trgovakih ponuda

inostranstvu, slanje uzoraka robe, voenje trgovakih pregovora i zakljuivanje
trgovakih poslova i sl.) mogu vriti samo ona domaa preduzea, koja su prethodno

upisana u spoljnotrgovinski registar kod teritorijalno nadlenog okrunog privrednog

suda.
Upisom u spoljnotrgovinski registar preduzee stie pravo da se bavi spoljnotrgovinskim
poslovima u onim robnim strukama i vrstama spoljnotrgovinskih delatnosti za koje je
registrovano. Proizvodna preduzea koja su registrovana za spoljnotrgovinsko
poslovanje, mogu izvoziti svoje proizvode i uvoziti potrebe za sopstvenu proizvodnju,
bez obzira na postojeu podelu na spoljnotrgovinske robne struke. Neka
spoljnotrgovinska preduzea u dopuni svoje osnovne delatnosti, bave se i odgovarajuom
delatnou na unutranjem tritu (unutranji promet, transport i pedicija - prevoz i
pediterske usluge i dr.). Nasuprot tome, neka preduzea ija je osnovna delatnost
unutranji promet, registrovana su za izvoz-uvoz proizvoda u strukama ijim se
prometom bave na unutranjem tritu.

2. Spoljnotrgovinska operativa
2.1. Pojam
To je skup preduzea koja ostvaruju neposredni poslovni kontakt sa inostranim
partnerima u vrenju raznih delatnosti razmene robe i usluga sa inostranstvom. U
zavisnosti od usvojenih principa u koncepciji ove mree u zemlji i inostranstvu, broj
preduzea ovlaenih za vrenje ovih delatnosti po pojedinim zemljama je veoma razliit.
2.2. Znaaj
Spoljnotrgovinska operativa sa svim svojim faktorima (organizacioni, kadrovski i
materijalno-tehnika snabdevenost rada) je nosilac aktivnosti u celini i zaloga manje ili
vie uspenih rezultata. Iz znaaja uloge spoljnotrgovinske razmene u privrednom i ak
drutvenom ivotu jedne zemlje, a nae zemlje posebno, proizlazi sva odgovornost i
delikatnost zadatka koji ostvaruje spoljnotrgovinska operativa.
2.3. Struktura i njene razvojne tendencije
Struktura mree spoljnotrgovinske operative kod nas u posleratnom periodu se kretala od
svega nekoliko specijalizovanih spoljnotrgovinskih preduzea, do stanja sa sve veim
ueem proizvodnih preduzea i njihovih poslovnih udruenja. Znaajnije uee
proizvodnih preduzea i njihovih poslovnih udruenja, kao razvojna tendencija, ispoljilo
se tek u poslednjim godinama. Trina orijentacija, sa svoje strane, umnogome e
pogodovati sve veem ukljuenju proizvoaa u spoljnotrgovinski promet i to pod sve
povoljnijim uslovima prema ostalim kategorijama uesnika.

3. Spoljnotrgovinski poslovi
Ukupan spoljnotrgovinski promet se ostvaruje razmenom robe i usluga sa inostranstvom
u vidu spoljnotrgovinskih poslova. Predmet kupoprodaje je roba raznih robnih struka,
stepena obrade i konane namene ili vrenje usluga proizvodnog ili neproizvodnog
karaktera. Razmena robe i usluga sa inostranstvom se odvija kroz obavljanje sledeih
vrsta spoljnotrgovinskih poslova:

Izvoz i uvoz robe,

Zastupanje inostranih firmi,
Meunarodna pedicija,
Meunarodni transport robe i putnika,
Izvoenje investicionih radova u inostranstvu,
Ugovorna kontrola koliine i kvaliteta robe u spoljnotrgovinskom prometu,
Poslovi posredovanja u spoljnotrgovinskom prometu,
Meunarodni saobraajno-agencijski poslovi i
Turistiki poslovi sa inostranstvom.

Izvoz i uvoz robe. Ovaj vid razmene ini preteni deo u okviru spoljnotrgovinskog
prometa. Ima za cilj prodaju u inostranstvu fondova robe koji su namenjeni izvozu radi
stvaranja potrebnih inostranih sredstava plaanja za podmirenje izdataka pri uvozu
materijalnih dobara neophodnih za proizvodnju i iroku potronju i dalju izgradnju
zemlje.
Zastupanje inostranih firmi. Ovu vrstu poslova mogu obavljati samo preduzea upisana u
registar za vrenje tih poslova. Poslovi zastupanja se mogu obavljati u okviru svih robnih
struka u zemlji i u inostranstvu. Zastupniki odnos sa inostranim principalom se
uspostavlja zakljuenjem ugovora o zastupstvu na odreeno vreme, koje treba da bude
to due i sa mogunou produenja.
Meunarodna pedicija. Pored preduzea za meunarodnu pediciju, ove poslove mogu
obavljati i preduzea koja vre poslove meunarodnog drumskog i renog transporta, ako
su i za ovo upisane u spoljnotrgovinski registar. Po primljenom nalogu izvoznikauvoznika (dispozicija za otpremu, transport i osiguranje robe) meunarodni pediter,
radei u svoje ime i za raun nalogodavca, prua niz usluga oko organizacije otpreme i
dopreme robe uz sve ostale pratee usluge u zemlji i inostranstvu na njenom putu od
mesta proizvodnje do mesta potronje.
Meunarodni transport robe i putnika. Pored preduzea za meunarodni transport robe i
putnika, ove poslove, pod uslovom da za njih budu upisana u spoljnotrgovinski registar,
mogu vriti i proizvodna, trgovinska (izvozno-uvozna) i pediterska preduzea. Poslovi
meunarodnog transporta robe i putnika podrazumevaju vrenje usluga prevoza svim
vidovima saobraaja: elezniki, drumski, morski, reni, cevovodni, vazduni i potanski.

Izvoenje investicionih radova u inostranstvu. Ove poslove mogu obavljati proizvodna

preduzea, koja su uspeno izvodila iste ili sline radove u zemlji i inostranstvu i
raspolau odgovarajuim strunotehnikim kadrom i tehnikom opremom, kao i izvoznouvozna preduzea upisana u spoljnotrgovinski registar za izvoz-uvoz kompletnih
postrojenja. Izvoai investicionih radova u inostranstvu mogu izvoziti opremu, kao i svu
potrebnu mehanizaciju za rad na gradilitu, reprodukcioni materijal i potrebe namenjene
linoj potronji radnika sopstvenog pogona u inostranstvu.
Ugovorna kontrola robe u spoljnotrgovinskom prometu. Posao ugovorne kontrole robe se
obavlja na osnovu ugovora (naloga kupca robe) izmeu strune firme za ove poslove i
komitenta. Zadatak kontrole u prvom redu obuhvata poslove oko utvrivanja injeninog
stanja da li roba - predmet kupoprodaje - po svom kvalitetu i drugim svojstvima
znaajnim za njenu upotrebnu vrednost, po koliini, odgovara u potpunosti ugovorenim
uslovima isporuke.
Poslovi posredovanja u spo1jnotrgovinskom prometu. Sva privredna preduzea upisana u
spoljnotrgovinski registar za vrenje poslova izvoza-uvoza, mogu istovremeno vriti i ove
poslove. Spoljnotrgovinska preduzea, pri tom, mogu vriti ove poslove samo u robnoj
struci za koju su upisana u spoljnotrgovinski registar.
Meunarodni saobraajno agencijski poslovi. Obavljaju ih specijalizovana preduzea
upisana u spoljnotrgovinski registar za vrenje ovakvih usluga u ime i za raun stranih i
domaih vozara (prevoznika). Sutina poslova je u zastupanju i posredovanju u prevozu
robe i putnika domaim ili stranim prevoznim sredstvima eleznikog, pomorskog,
renog, drumskog ili vazdunog saobraaja.
Turistiki poslovi sa inostranstvom. Vre ih specijalizovana turistika preduzea u svoje
ime i za svoj raun ili kao komisionari ili agenti domaih i stranih firmi. Ove poslove
mogu vriti i domaa preduzea za prevoz robe i putnika u meunarodnom i unutranjem
prometu, ako se za ovo upiu u spoljnotrgovinski registar.

4. Robne struke
Spoljnotrgovinska preduzea mogu obavljati samo one vrste poslova u postojeim
robnim strukama, za koje su upisana u spoljnotrgovinski registar. Proizvodna preduzea
koja su upisana u spoljnotrgovinski registar, mogu izvoziti sopstvene proizvode i uvoziti
potrebe za sopstvenu proizvodnju, bez obzira da li se radi o proizvodima iz jedne ili vie
robnih struka.
Najvei deo prometa robe i usluga sa inostranstvom ostvaruje se, jo uvek, preko
spoljnotrgovinskih preduzea. Isto tako, teite napora u obradi i povezivanju sa
inostranim tritem potie, takoe, od ovih preduzea. Ova injenica ukazuje na
neophodnost da ta preduzea budu u svakom pogledu odgovarajue opremljena i
kadrovski osposobljena za izvrenje takvih zadataka.

5. Upravna struktura preduzea u spoljnoj trgovini

Strukturna ema i organizacija poslovanja spoljnotrgovinskog preduzea se sprovode na
naelima naune podele rada i organizacije i racionalizacije radnih procesa, koja pri tom
uzimaju u obzir sve inioce od uticaja (rad, kapital, tehnika, tehnologija, znanje i radna
iskustva, vreme i prostor i dr.). Savremena podela rada i organizacija radnih procesa ima
za cilj da poslovanje organizuje i sprovodi na nain koji obezbeuje maksimalne rezultate
(dobit) uz najracionalnije korienje svih inilaca koji u njima uestvuju. Svaka uteda u
trokovima i utrocima, koja je posledica savremene i dobro postavljene organizacije
poslovanja predstavlja neposredni materijaini interes preduzea.
Prema stepenu nadlenosti i odgovornosti funkcije u preduzeu mogu biti:

funkcija upravljanja, koja podrazumeva vrenje tih zadataka od strane

odgovarajuih nadlenih organa drave, uprave preduzea i radnika preduzea.
funkcija rukovoenja, spada u nadlenost po zakonu i statutu izabranog organa,
koji rukovodi celim radnim procesom preduzea ili njegovim delovima kao
pojedinac (predsednik, generalni direktor, direktor i dr.).
5.1. Poslovne funkcije u preduzeu

Organizacija spoljnotrgovinskog poslovanja ima dalje, zadatak da odvijanje poslova

podeli na poslovne funkcije kao sastavne delove ukupnog radnog procesa. Ona zatim,
organizaciono oformljuje pojedine funkcije u sektore poslovanja ili slube u preduzeu
obezbeujui, pri tom, optimalne uslove meusobne saradnje u ukupnom procesu
poslovanja. S obzirom na specifican karakter spoljnotrgovinskog poslovanja, ukupan
proces rada moe se podeliti na sledee poslovne funkcije:

Komercijalna - nosilac je izvrenja osnovnih zadataka u procesu

spoljnotrgovinskog poslovanja
Tehnika sluba - u neposrednoj saradnji sa komercijalnom, organizuje i vri
struni nadzor nad onim fazama pripreme ili, ak, i dorade robe za izvoz ili robe
prispele iz uvoza pre nego to se stavi u promet
Plansko-analitika - u saglasnosti sa postavljenim zadacima u poslovanju svesno i
na najcelishodniji nain usmerava upotrebu sredstava i rada.
Ekonomska i finansijska - preduzima konkretne mere za obezbeenje potrebnih
finansijskih sredstava za izvrenje postavljenih zadataka i odravanja neophodne
likvidnosti sredstava poslovnog fonda s kojim preduzee raspolae.
Opteposlovna - nosilac je svih delatnosti odnosa preduzea prema drugim licima;
urednog odvijanja svih poslova adminsitrativne prirode, posebno oko sprovoenja
odluka organa upravljanja i rukovodstva, mera zatite lica i imovine od svih
neeljenih dejstava unutar i spolja i unutranjeg reda i uslova rada.

5.2. Organizaciona struktura spoljnotrgovinskog preduzea

Za uredno ostvarivanje zadataka spoljnotrgovinskog preduzea, bez obzira na karakter i
strukturu svojine nad imovinom (stvari, prava, novac) kojom ono raspolae za
ostvarivanje svojih zadataka na tritu, u okviru poslovodne i izvrne funkcije ima gotovo
iste organe i organizacionu strukturu.
Opti rukovodilac preduzea (predsednik, generalni direktor, direktor) u zavisnosti od
veliine, sloenosti i stepena razgranatosti radnih procesa u preduzeu, izvrava svoje
dunosti kroz struni kolegijum ijim radom rukovodi ili, neposredno i bez njega.
Zamenik ga u radu pomae, a u sluaju odsutnosti ili spreenosti zamenjuje. Opti
rukovodilac ima i po dva do tri pomonika po sektorima poslovanja preduzea
(komercijalni, tehniki, finansijski).
U novim uslovima poslovanja, ljudi, njihova znanja, radna iskustva, poslovni i lini
moral - potenje, postali su osnovni preduslov uspeha u radu. Motivisanost saradnika u
spoljnotrgovinskom poslovanju osnovni je pokreta u radu i uspehu preduzea.
5.3. Vrste spoljnotrgovinskih preduzea
Podela po vrsti spoljnotrgovinske delatnosti proizilazi, takoe, iz razloga neophodne
specijalizacije preduzea i njihovog usmeravanja na pojedina podruja poslovanja.
Njihovo grupisanje u ovom smislu diktirano je potrebama trita na kome treba, vie ili
manje, da obuhvate ranije nabrojane spoljnotrgovinske poslove.
Na taj nain su se iskristalisale sledee vrste spoljnotrgovinskih preduzea po njihovim
delatnostima:

za izvoz i uvoz;
za zastupanje inostranih firmi;
za meunarodnu pediciju i transport i
za ugovornu kontrolu robe i drugo.

Spoljnotrgovinsko preduzee za izvoz i uvoz

Upisano je u registar za vrenje poslova izvoza i uvoza robe i usluga odreene
spoljnotrgovinske struke; moe ove poslove obavljati bez posebne dozvole u obliku
trajne, profesionalne delatnosti. Izuzetak od ovog su preduzea za izvoz i uvoz opojnih
droga, koja su duna da pribave posebno odobrenje za svaki pojedini posao. Ovo stoga
to je promet opojnih droga regulisan odredbama meunarodnih konvencija koje je
ratifikovala i naa zemlja.
Preduzee za zastupanje inostranih firmi
8

Postoji veoma iv interes inostranih proizvoakih i trgovakih firmi za prodaju svoje

robe na naem tritu. S druge strane, i naa domaa preduzea, ustanove i fizika lica
imaju interes za nabavku robe inostranog porekla. Znai, potrebno je obostrano
poznavanje stanja i to na strani prodavca - ko su interesenti, za koje koliine i slino, a na
strani kupaca - interesenata - ko su proizvoai robe od interesa, koje su osnovne
karakteristike po vrstama robe i koji su uslovi prodaje. Da bi se u ovoj aktivnosti
meusobnog upoznavanja, obavetavanja i povezivanja renomiranih inostranih firmi i
domaih interesenata izbegli suvini posrednici i posrednici iz inostranstva, ta se
aktivnost na naem domaem tritu poverava preduzeu za zastupanje inostranih firmi,
koje je specijalno organizovano i opremljeno za vrenje ove delatnosti.
Preduzee za meunarodnu pediciju i transport
Da bi roba, predmet kupoprodaje, iz mesta proizvodnje ili sa skladita prodavca dospela
na odredite po nalogu kupca, postoji niz operacija koje treba obaviti. Ugovorom o
kupoprodaji se utanauju elementi u ovom smislu (nain i mesto predaje, vrsta transporta,
mesto utovara i mesto istovara - odredite, osiguranje, rukovanje sa robom i dr.).
Obavljanje svih ovih operacija se, na osnovu dispozicije, poverava specijalizovanom
preduzeu za vrenje ovakvih poslova - preduzeu za meunarodnu pediciju. pediterski
nalozi-dispozicije se redovno daju u pismenoj formi, a u izuzetno hitnim sluajevima i
usmeno sa obavezom nalogodavca da svoj nalog i pismeno potvrdi u primerenom roku.
pediter dobija naloge-dispozicije obino od domaih izvozno-uvoznih preduzea i
svojih korespondenata iz inostranstva.
Izvrenje pediterskih usluga zasniva se na odnosu komitenta (vlasnika ili kupca robe) i
komisionara (peditera). pediter, prema tome, u duhu dobijene dispozicije izvrava svoje
obaveze u svoje ime, a za raun nalogodavca.
Preduzee za ugovornu kontrolu robe
Kontrolu kvaliteta i koliine robe vri kupac preko uredno ovlaenog strunog lica.
Najee se ta odgovorna dunost, pod odreenim uslovima, poverava strunim firmama
za vrenje ugovorne kontrole robe, koje za svoj rad snose odgovornost. U izvrenju
svojih zadataka ovi organi su nezavisni u svojoj objektivnoj, strunoj oceni robe i oni se
iskljuivo rukovode sadrinom naloga dobijenog od nalogodavca. U tom nalogu se na
precizan nain njima odreuje ta i na koji nain i primenom kojih ugovorenih metoda i
postupaka u radu treba na robi da ustanove: da li roba odgovara ugovornim uslovima
kvaliteta i koliine ili ne. Nalog za vrenje kontrole robe po kvalitetu i koliini moe se
odnositi na jedan ili vie tano odreenih poslova, ili na sve poslove nalogodavca do
njegovog opoziva ovakvog ovlaenja datog firmi specijalizovanoj za vrenje ovih
usluga.
Preduzee za ugovornu kontrolu robe izvrava naloge u svoje ime, i za raun
nalogodavca, primenjujui u radu postupke i metode koji su u nalogu sadrani, kao i

svoja struna znanja i iskustva na nivou savremene nauke i tehnike s ciljem, da u svakom
sluaju nalaz bude veran odraz materijalnog stanja robe.
5.4. Proizvodno preduzee
Delatnost proizvodnih preduzea se, uglavnom, ograniava na poslove izvoza, uvoza,
zastupanja svojih inostranih kooperanata na jugoslovenskom tritu i nekih najnunijih
poslova meunarodnog trgovakog posredovanja (kompenzacija, reeksport sa doradom,
vezani poslovi, svi i sl.). Iz ovog proizlazi da se proizvodna preduzea ne dele na
posebne vrste prema spoljnotrgovinskoj delatnosti, to je karakteristino za
spoljnotrgovinska preduzea.
Kao nosioci proizvodnje po njenim osnovnim granama (industrija, poljoprivreda,
umarstvo, saobraaj, graevinarstvo, zanatstvo) ova preduzea, za dogledno vreme treba
da postanu i nosioci pretenog dela razmene robe i usluga sa inostranstvom.
5.5. Poslovne zajednice udruenja
Ovakve zajednice proizvoaa kao organizaciona forma udruivanja proizvodnih
preduzea koja se bave spoljnotrgovinskim poslovanjem za raun svojih lanova ili u
njihovo ime, ukoliko im je to osnovna delatnost (izvozne organizacije proizvoaa i sl.)
organizovane su, uglavnom, na naelima koja vae za spoljno-trgovinska preduzea.
Ukoliko im spoljnotrgovinska delatnost nije jedina ili pretena, njihova organizaciona
struktura komercijalne slube je slina onoj u proizvodnom preduzeu registrovanom za
spoljnotrgovinsko poslovanje.
5.6. Spoljnotrgovinska mrea u inostranstvu
Za uspean rad neophodno je trajno prisustvo, kontakt i praenje stanja i kretanja na svim
tritima od interesa. U tom pogledu postoji veoma veliki izbor mogunosti, a cilj je i tu
da se pronae poslovno najcelishodnije i ekonomski najracionalnije reenje.
Od znaaja je ne samo organizaciona forma poslovnih i robno-tehnikih ispostava u
inostranstvu i njihov radni kapacitet, nego i optimalni regionalni raspored, stepen gustine
mree i njena najpogodnija lokacija. Robna struka (vrsta proizvoda i stepen njegove
obrade) i namena proizvoda prema vidu potronje (proizvodnja-sirovine, polufabrikati:
iroka ili investiciona) kod reavanja ovih problema imaju odreujui uticaj. Mrea je
razgranatija kad su u pitanju potrona dobra.

6. Udruivanje u spoljnoj trgovini

Dogovaranje preduzea u spoljno trgovinskom prometu, ima za cilj ureivanje odnosa
kod nastupa na strano trite i uslova vrenja poslova spoljnotrgovinskog prometa sa
odreenim proizvodima ili uslugama na datom regionalnom podruju. Ekonomski smisao

10

postizanja dogovora izmeu uesnika u spoljnotrgovinskom prometu se sastoji u

stvaranju takvih uslova u nastupu domaih preduzea na strano trite sa tano odreenim
proizvodom ili proizvodima, odreene robne struke, u kojima se omoguuje postizanje
najpovoljnijih uslova kupoprodaje. Time se, izmeu ostalog, postie i okrupnjavanje
koliina raspoloivih fondova robe bilo da se radi o poslovima izvoza ili uvoza. Takvo
stanje nudi ne male ekonomske prednosti uesnicima u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Tenja je da se, u odreenim uslovima, regionalno usmerava spoljnotrgovinski promet i
da se u navedenim ciljevima, smanji broj izvoznika i uvoznika na odreenom tritu; ovo
pogotovo, kada se radi o tzv. zbirnim nabavkama i izvozu robe iste kategorije na trite
od posebnog interesa za domau privredu. Zakljuuju se na neodreeno ili na odreeno
vreme trajanja vanosti.
Uesnici u spoljnotrgovinskom prometu, koji izmeu sebe najee zakljuuju dogovore
o saradnji su:

kod izvoza - proizvoai robe, koja je predmet spoljnotrgovinske razmene i

trgovaka preduzea, koja se bave organizovanjem proizvodnje i izvozom te robe,
zatim, preduzea koja pruaju razne privredne usluge u spoljnotrgovinskom
prometu i preduzea - izvoai investicionih radova u inostranstvu;
kod uvoza - krajnji korisnici robe i usluga iz uvoza, kao i preduzea koja robu ili
usluge uvoze u svoje ime i za svoj raun i, kao komisionari kod uvoznih poslova.

11