Ekonomija kvaliteta

ivotne sredine

Kvalitet ivotne sredine

kao globalni cilj
Najracionalnije je definisati kvalitet ivotne
sredine kao reprezentanta smanjenja
antropogenih zagaujuih materija na nivo
koji je prihvatljiv za drutvo.

Kvalitet ivotne sredine

kao globalni cilj
Prihvatanje unapreenja
kvaliteta ivotne
sredine kao globalnog
svetskog cilja povealo
je svesnost o njegovom
znaaju u duem
vremenskom periodu.

Kvalitet ivotne sredine

kao globalni cilj
Savremeno drutvo je
shvatilo da tenja za
ekonomskim rastom moe
uticati na prirodne resurse u
meri koja ugroava
proizvodnu sposobnost i
blagostanje buduih
generacija.

Razliiti pristupi
vrednovanju kvaliteta
ivotne sredine
Ekonomsko vrednovanje kvaliteta
ivotne sredine i promena u nivou
kvaliteta predstavljaju kritian korak
u razvoju politike dugorono odrivog
razvoja.
Ova vrsta informacija je bitna za
utvrivanje koristi od poveanja
kvaliteta ivotne sredine koja se
uporeuje sa trokovima za postizanje
tog nivoa kvaliteta.

Razliiti pristupi vrednovanju

kvaliteta ivotne sredine
Pitanje ekonomskog vrednovanja kvaliteta ivotne
sredine moe biti razmatrano sa razliitih
stanovita i ukljuivati razliite pristupe.

Razliiti pristupi vrednovanju

kvaliteta ivotne sredine
Jedan od najzastupljenijih pristupa ukljuuje
antropocentrini koncept.
Sa stanovita ovog koncepta vrednosti ivotne
sredine odreena je od strane ljudi, a ne od strane
prirodnog prava ili drave.

Razliiti pristupi
vrednovanju kvaliteta
ivotne sredine
Drugi iroko primenjivani pristup ukljuuje
utvrivanje vrednosti ivotne sredine na
osnovu spremnosti ljudi da naprave odreenu
razmenu, odnosno da plate odreenu cenu za
poboljanje kvaliteta ivotne sredine ili za
smanjenje njenog zagaenja.
Ovaj pristup se uspeno primenjuje za
utvrivanje vrednosti trinih dobara, gde
trina cena pokazuje spremnost potroaa da
plate odreenu sumu novca za dobro koje ele.

Vrednovanje trinih
dobara i usluga
Trina dobra su ona dobra za koja
nevidljiva ruka trita stvara
odreenu trinu cenu, koju muterije
plaaju ponuaima.
Uvek kada kvantitet potraivanih ili
eljenih dobara po nultoj trinoj ceni
nadmauje njihove neposredno
raspoloive koliine u prirodi, kaemo
da se radi o ekonomskim, ili trinim,
dobrima.

Vrednovanje trinih
dobara i usluga
Netrina, ili slobodna, dobra
nisu predmet trine razmene i
nemaju odgovarajuu trinu
cenu.
Takva dobra ukljuuju odreene
resurse ivotne sredine,
rekreaciju u prirodi i mnoge
druge prijatnosti koje priroda
prua.

Vrednovanje trinih
dobara i usluga
Za vrednovanje trinih
dobara ekonomisti su
razvili mnoge metode i
tehnike koje daju
zadovoljavajua reenja.

Vrednovanje trinih
dobara i usluga
Za vrednovanje netrinih dobara jo
nisu pronaena zadovoljavajua
reenja.

Vrednovanje netrinih
dobara i usluga
Netrina dobra mogu imati korisnike i
nekorisnike vrednosti.
Korisnike vrednosti su povezane sa
opipljivim korienjem resursa ivotne
sredine, kao to je rekreaciona ili
zdravstvena korist.
Nekorisnike vrednosti su povezane sa
neopipljivim korienjem, kao to je estetska
korist ili zadovoljstvo izvedeno iz postojanja
odreenog resursa ivotne sredine.

Ekoloki rizik
Ekoloki rizik je pokazatelj verovatnoe nastanka
gubitka ivota, zdravstvene i imovinske tete ili tete u
ivotnoj sredini usled izloenosti datoj ekolokoj
opasnosti.
Sadrina ekolokog rizika odreuje dva osnovna
elementa:
ekoloka opasnost i
izlaganje toj opasnosti.

Procena ekolokog rizika

Amerika akademija nauke definisala je
model procene ekolokog rizika koji obuhvata
seriju od etiri sukcesivnih koraka ili faza:

identifikovanje ekoloke opasnosti

analiza odnosa doze i reakcije
analiza izlaganja opasnosti i
karakterizacija rizika.

Upravljanje ekolokim
rizikom
Sprovoenje procesa upravljanja
ekolokim rizikom obuhvata
seriju odluka usmerenih ka
ostvarivanju dva glavna zadatka:
utvrditi koji nivo ekolokog
rizika je prihvatljiv za drutvo i
oceniti alternativne instrumente
politike i izabrati najbolji za
ostvarivanje tog nivoa rizika.