VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet: SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE

TEMA: UVOZNI POSAO, SPECIJALNI SPOLJNOTRGOVINSKI POSLOVI I
VII OBLICI SARADNJE U SPOLJNOTRGOVINSKOM PROMETU

Mentor:

Student:

mr Saa Sari

Jelena Ivanovi
Broj indeksa:

12235

Smer: Finansije i bankarstvo

Leskovac, 2015.

Sadraj

Uvozni posao, Specijalni spoljnotrgovinski poslovi i Vii oblici saradnje u

spoljnotrgovinskom prometu ..............................................................................................3
1. Uvozni posao ......................................................................................................3
1.1. Predradnje uvoznog posla ....................................................................3
1.2. Izvrenje uvoznog posla .......................................................................4
1.3. Likvidacija uvoznog posla ...................................................................4
1.4. Analiza rezultata uvoznog posla ..........................................................5
2. Specijalni spoljnotrgovinski poslovi ...................................................................8
3. Vii oblici saradnje u spoljnotrgovinskom prometu .........................................10
3.1. Poslovi izvoza uvoza po inenjering sistemu ..............................10
3.2. Kupoprodaja prava industrijske svojine (patenti, licence) .................10
3.3. Dugorona proizvodna kooperacija sa inostranim preduzeem ........10
3.4. Poslovno tehnika saradnja .............................................................11
3.5. Lizing (Leasing) poslovi ....................................................................11
3.6. Finansijska saradnja proizvoaa i trgovaca ......................................11

Uvozni posao, Specijalni spoljnotrgovinski poslovi i Vii

oblici saradnje u spoljnotrgovinskom prometu
1. Uvozni posao
Uvoz, kao grana spoljnotrgovinske delatnosti, po svojoj vanosti i obimu zadataka koje
izvrava, zauzima veoma znaajno mesto u spoljnotrgovinskoj razmeni. Predmet
poslovanja u uvoznoj delatnosti spoljnotrgovinskih preduzea je posve razliit, jer su
razliile i potrebe koje takav uvoz treba da zadovolji. Niz kategorija dobara i usluga, koje
ne proizvodimo ili ih proizvodimo u nedovoljnim koliinama prema tekuim potrebama
trita, uvoze se iz veoma velikog broja zemalja u svetu. U pitanju je katkada i dopuna
postojeeg asortimana proizvoda na tritu, pa se uvoze i kategorije robe koje i sami
proizvodimo ali ih ipak uvozimo iz vie zemalja. U pogledu namene uvoznih dobara, ona
su raznolika.
U zavisnosti od vida uvoznog posla tj. za iji raun treba da se obavi inicijativa, i
pripremne radnje su razliite. Ako je u pitanju uvozni posao za tui raun (komisioni
posao), onda ovome prethodi zakljuenje tzv. ugovora o komisionom poslu izmeu
nalogodavca (komitenta - proizvodnog ili trgovakog preduzea na veliko, ustanova i sl.)
s jedne i uvoznika s druge strane. Tim ugovorom se odreuje zadatak uvoznog posla i
uvoznika uopte i reguliu uslovi pod kojima uvoznik treba da izvri uvozni posao.
Posao uvoza za sopstveni raun uvoznik preduzima na osnovu detaljne procene i
kalkulacije mogunosti plasmana uvezene robe, pod uslovima koji nude zadovoljavajui
poslovni rezultat. Na toj osnovi se sastavlja lista potreba (najee roba iroke potronje,
zatim, neke kategorije sirovina i polufabrikata i, najzad, standardni i kurentni artikli
opreme). Posebno treba podvui znaaj solidnog prouavanja domaeg trita i njegovih
potreba po obimu i asortimanu proizvoda, jer uvoznik tada snosi puni trini rizik, u
sluaju da njegova procena i kalkulacija ne budu realne.
Najee praktikovani vid uspostavljanja poslovnog kontakta po konkretnom uvoznom
poslu se ostvaruje preko domaeg zastupnikog preduzea koje zastupa inostranu firmu interesenta za prodaju artikala od uvoznikovog interesa. Zahtev za dostavljanje ponude se
upuuje preko zastupnika, ili, ako ovoga nema u zemlji kupca, onda se obraa direktno
inostranim firmama - proizvoaima. Potrebno je izbegavati sve inostrane posrednike
ftrme i stupati u poslovni kontakt neposredno sa proizvoaima, gde god je to moguno.
1.1. Predradnje uvoznog posla
Ova faza obrade uvoznog posla treba da omogui uvozniku da na osnovu pouzdanih
podataka sagleda uslove izvrenja i poslovni rezultat iz nameravanog uvoznog posla. On
treba, jo jedanput, na osnovu ovog materijala da proveri realnost uvoznike
pretkalkulacije, pa tek na toj osnovi da se odlui za najpovoljnijeg ponuaa. U tom cilju
treba da poslui obrada i analiza prikupljenih ponuda. Prema tome, predradnje uvoznog
posla obuhvataju sledee operacije:

prikupljanje ponuda sa svim potrebnim prilozima,

obrada cene i analiza ponuda,
voenje trgovakih pregovora i najzad
zakljuenje kupoprodajnog ugovora.

Kad se ustanove obim i struktura potreba za uvoznim dobrima (specifikacija robe)

pristupa se prikupljanju ponuda na jedan od navedenih naina - posredstvom
zastupnikog preduzea ili direktno od proizvoaa iz inostranstva. Da bi se kroz uslove
ponude dobilo zaista ono to se eli, a to je realno sagledavanje uslova nabavke i izbegla
sva naknadna objanjenja elja i potreba kupca, potrebno je to detaljnije specificirati
robu i naznaiti eljene uslove isporuke u pogledu pariteta isporuke robe, roka isporuke,
kao i nekih drugih bitnih uslova. Ponuau se obino ostavlja primeran rok za izradu
ponude i njeno dostavljanje. Duina tog roka zavisi od kategorije robe koja treba da bude
predmet ponude.
Uvoznik se moe obratiti neposredno inostranom proizvoau sa zahtevom za
dostavljanje ponude tek poto je pouzdano proverio da on nije uredno zastupljen u
Jugoslaviji. Ako uvoznik, svojom nesmotrenou, zaobie registrovanog zastupnika
prodavca u naoj zemlji, time nanosi materijalne tete njemu i naoj zajednici; posao, ako
do njega doe bez posredovanja zastupnika, postaje tzv. direktan i on obezbeuje, po
pravilu, za zastupnika samo kontrolnu proviziju (oko 30-70% od ugovorom utvrenog
nivoa provizije). Takav postupak i poslovno teti ugledu zastupnika kod njegovog
principala. Principal ne moe ponuditi kupcu povoljnije uslove od onih koje mu nudi
njegov uredno registrovan zastupnik u zemlji kupca; u protivnom, principal bi morao
snositi velike globe i odtete u korist svog zastupnika na odnosnom tritu.
1.2. Izvrenje uvoznog posla
Umnogome je slino postupcima u toku izvrenja izvoznog posla, ali postoje i bitne
razlike u pogledu redosleda i uloge stranaka u odnosu na radnje i mere oko rukovanja
robom, koja je predmet kupoprodaje. To proizlazi iz uloge kupca kao nalogodavca u
poslovima ove kategorije, koja se svodi na staranje i preduzimanje mera da prodavac u
svemu izvri svoje ugovorne obaveze u pogledu blagovremene isporuke robe ugovorenog
kvaliteta i izvrenja usluga na ugovoreni nain. Sa strane kupca stoji obaveza da preuzetu
robu, ili u njegovu korist izvrenu uslugu, plati o roku na ugovoreni nain.
1.3. Likvidacija uvoznog posla
Bilo da se radi o uvoznom poslu za sopstveni raun ili komisionom uvoznom poslu,
naredne faze obrade su u potpunosti identine onima koje su detaljno raene kod
izvoznog posla. U odnosu na inostranog prodavca se, u osnovi, nastoji da se naplati svako
odstupanje od ugovorom predvienih uslova. Nadoknada kvaliteta ili nedostatka nekih
delova isporuke se ima bez ostatka naplatiti vraanjem novanih iznosa (bonifikacije) ili
naknadnim isporukama robe bez plaanja. U tom smislu ima da poslui izvetaj o
naenom stanju posle izvrenog pregleda prispele poiljke robe iz inostranstva. Nadlena
4

carinarnica e o tome uzeti potrebnu zabeleku i odgovarajue postupiti prilikom

naknadnih isporuka robe bez plaanja dabine po ranijem zakljuku.
Obraun sa komitentom vri se u svemu na bazi prethodno zakljuenog ugovora o
komisionom poslu po uvozu. Inae ovaj obraun postoji samo kod uvoznih komisionih
poslova i vri se u svemu na nain i u rokovima, kako je to izneto kod obrauna sa
komitentom po izvoznom komisionom poslu.
Obraun i likvidacija potraivanja ostalih uesnika u izvrenju uvoznog posla (inostrani
posrednik - ako ga je bilo, pediter, vozar, osiguravalac, banka - domaa i strana,
ugovorna kontrola i preuzimanje robe, javna skladita i sl.) vri se u svemu po iznetom za
izvozni posao - na bazi ugovora, datih naloga, sporazuma o visini naknade za usluge i
fakturisanih stvarnih trokova sa originalnim dokumentima, koji snosi nalogodavac uvoznik.
Likvidacija predmeta - zakljuka. Formalna i sutinska strana organizacije, unutranjeg
rasporeda materijala i voenja predmeta po uvoznom poslu, kako u odnosu na inostranog
partnera, tako i na domaeg komitenta (kod komisionog posla), poslovnu banku,
likvidaciju zakljuka i uvanje predmeta u svemu je ista kako je izneto kod izvoznog
posla.
1.4. Analiza rezultata uvoznog posla
Bez obzira na okolnost da li se radi o uvoznom poslu za sopstveni raun (proizvodno
preduzee uvozi potrebe za sebe ili trgovako preduzee uvozi robu radi dalje prodaje na
tritu) ili o komisionom poslu, uvek se pravi analiza posla i o tome ostavlja pismeni trag.
U posebno karakteristinim sluajevima rezultat analize se dostavlja i nadlenim
slubama u preduzeu, da se iz svega izvuku nuni zakljuci i pouke za dalji rad. Radu na
analizi rezultata uvoznog posla uvek prethodi izrada konane kalkulacije.
Sadraj i ciljevi analize uvoznog posla
Kako svaki spoljnotrgovinski posao, po svojoj konstrukciji i uslovima izvrenja,
predstavlja sticaj okolnosti za sebe, to bi onda bilo veoma teko reiti da postoje neki
abloni za ovu analizu, koji bi vaili za sve sluajeve u praksi. Za praktine potrebe rada
u preduzeu mogu se dati samo neki pogledi i sugestije u odnosu na ciljeve ovog zahvata
i ukazati na puteve kojima se do njih moe doi. Sve ostalo je stvar inventivnosti
obradivaa ove materije gde on sam treba da uoi ta je bitno po interese poslovanja
preduzea. Prema tome, analiza uvoznog posla bi, u osnovi trebalo da otkrije sledee
tokove i zavisnosti po osnovnim merilima od interesa za uvoznika:

Robni deo izvrenja posla

Finansijski pokazatelji izvrenja posla
Ostala zapaanja o poslu

Robni deo izvrenja posla:

kvalitet isporuene robe - kako u tom pogledu glasi certifikat o ugovornoj kontroli
i preuzimanju robe i zapisnik o prijemu robe prispele iz uvoza tj. kakva je roba
isporuena po koliini i kvalitetu i kakva je stigla na odredite (skladite kupca),
po nijansama kvaliteta i izgleda i kompletnosti isporuke (da li je sve prispelo to
je navedeno u prateim dokumentima), da li u tome postoje odstupanja i kako su
konano regulisana izmeu ugovornih stranaka;
urednost isporuke - u pogledu blagovremenosti, na nain i pod uslovima iz
ugovora ili sa zakanjenjem i kolikim; kvalitet upotrebljenog materijala za
ambalau i urednost pakovanja i obeleavanja i priloenih robnih dokumenata po
njihovoj sadrini i blagovremenosti dostave;
kako su koriena prevozna sredstva - po njihovom osovinskom pritisku, stepenu
iskoriavanja nosivosti, urednosti utovara robe, higijeni vozila (istoa vozila,
strani mirisi, mehanika neistoa, zagaenost, ostaci druge robe i sl);
nesuglasice i problemi pri ugovornoj kontroli i preuzimanju robe - da li ih je bilo,
kakve su prirode i kako su reene.

Finansijski pokazatelji izvrenja posla:

neto cena po jedinici mere robe franko skladite kupca - ostvarena i oekivana na
bazi kalkulacije po prodajnoj ceni iz ugovora; objasniti eventualne razlike po
obimu i njihovoj strukturi (neobuhvaeni trokovi, uobiajeni poslovni rizik,
razlike u koliini robe - tolerancije i franize, koliinski gubici - kalo, kvar, rastur
i lom i sl.);
trokovi izvrenja posla po obimu i strukturi u inostranstvu i u zemlji - uporeeno
sa stanjem po pretkalkulaciji i konanoj kalkulaciji posla; ukazati na mesta i
razloge znatnijih odstupanja u jednom ili drugom pravcu. Objasniti ta je od
razloga subjektivno, a ta je bilo objektivna nunost;
realnost zaraunatih forfetnih stavova u pretkalkulaciji i praktini zakljuci iz
toga;
stvarni uticaj korienja sopstvenih i pozajmljenih finansijskih sredstava za
izvrenje posla - domaa i inostrana (plaene kamate, finansijski i bankarski
trokovi kredita, garancija, osiguranja i sl.);
poslovni rezultat iz uvoznog posla - zarada kod poslova za sopstveni raun u cilju
dalje prodaje na domaem tritu ili reeksportu; da li se neto nabavna cena robe
uklapa u izvrene prethodne kalkulacije trokova proizvodnje kod proizvodnih
preduzea, neto ostvareni iznos zaraunate mare (provizije) kod komisionog
posla.

Ostala zapaanja o poslu:

potrebno vreme izvrenja uvoznog posla, raunato od datuma ponude do dana

prispea robe na skladite kupca. To je posebno znaajan pokazatelj za prozvodno

preduzee pri nabavkama potreba za reprodukciju iz uvoza; osvrnuti se i na ostale

ponuae, koji nisu doli u obzir zbog ponuenih uslova kupoprodaje;
kratak osvrt na rezultate izvrene analize i obrade materijala ponuda i cena pre
odluke o plasiranju porudbine i izbora najpovoljnijeg ponuaa; uporediti
tadanje stavove sa ve poznatim stanjem stvari, posle izvrenja, naroito sa
gledita da li je analiza zaista nala pravo reenje u pogledu izvora dobavljaa;
uoeni stepen stabilnosti prilika na tritu zemlje prodavca i povoljan uticaj ovog
stanja na izvrenju uvoznog posla;
opti utisak o poslovnoj solidnosti i kulantnosti inostranog prodavca da li se radi
o perspektivnom partneru ili ne i zbog ega;
ocena kvaliteta usluga ostalih uesnika u poslu - poimenino i obrazloeno za
svakog od njih.

Korienje rezultata analize uvoznog posla

Tekst izvrene analize, naroito znaajnijeg, obimnijeg i dugoronijeg uvoznog posla,
obavezno se dostavlja svim zainteresovanim slubama u preduzeu (u predmet zakljuka,
evidencija poslovnice - odeljenja uvoza, sluba istraivanja trita, konjunkturnoinformativna sluba, direktor sektora nabavki-uvoza, komercijalni direktor, proizvodnotehniki sektor - priprema proizvodnje i dr.). Odgovarajue slube u preduzeu podatke i
zakljuke iz ovih analiza, koji su od opteg znaaja za budue poslovanje, evidentiraju na
odreena zbirna mesta, da takve napomene i sugestije mogu korisno sluiti i ostalim
sektorima rada i poslovanja. Na toj osnovi ovaj materijal treba koristiti u sledee svrhe:

unapreenje i dalja racionalizacija poslovanja uvozne slube u preduzeu. Uoene

zakonomernosti u radu, kroz zapaanja u tekstu analiza, treba da poslue pri
oformljenju stavova preduzea po sledeim pitanjima:
po robnim sektorima (ta je karakteristino u radu na uvozu pojedinih kategorija
roba razliite namene, stepena obrade i masovnosti prometa),
po zemljama i regionalnim podrujima inostranih prodavaca rokovi isporuke,
potrebno vreme za prispee robe na skladite kupca, nivo prateih trokova posla
u inostranstvu, priblian odnos u nivoima prodajnih cena za robu istog kvaliteta i
pariteta isporuke i dr.,
po statusu inostranog prodavca - proizvoaka, trgovaka ili posrednika firma;
korienje saznanja iz prethodnih poslova radi donoenja pravilnih i poslovno
najcelishodnijih odluka pri konceptiranju i oformljenju narednih uvoznih poslova,
kako u pogledu uslova prodaje, tako i u pogledu izbora najpovoljnijeg prodavca u
regionalnom i statusnom pogledu (proizvoa, trgovaka kua, posrednika firma
i st.).

2. Specijalni spoljnotrgovinski poslovi

Savremene okolnosti na tritu sve vie uslovljavaju potrebu uspostavljanja novih odnosa
izmeu partnera i u spoljnotrgovinskoj razmeni. Ti odnosi postepeno odstupaju od
klasinih vidova kupoprodaje kod kojih roba ide u jednom, a novac u drugom, obrnutom
pravcu. Tako je to do sada vekovima bilo, a sada se upravo nalazimo na vremenskoj
prekretnici kad je takav proces oigledan.
Spoljnotrgovinska razmena nije vie samo zbir pojedinanih akata kupoprodaje u jednom
i drugom pravcu. Ona, po strukturi, postaje takva da se u akt razmene, sve oiglednije
prepliu i razni vidovi meusobnog interesovanja poslovnih partnera za neke akcije na
vrlo duge vremenske periode, koje znae pripremu trita za vreme i prilike koje tek
dolaze. Ove pripreme trita obuhvataju ak i ulaganja, pojedinana ili zajednika,
najee u saradnji sa domaim privrednicima u proizvodnji i prometu. Ove okolnosti, uz
neke nesavrenosti funkcionisanja savremenog trita i meunarodnog obrauna
spoljnotrgovinskog prometa koje su inae trajna propratna pojava i karakteristika rada na
ovom podruju privrivanja, ine da se uz postojee i ranije poznate oblike specijalnih
spoljnotrgovinskih poslova pojavljuju novi koji su nastali u opisanim savremenim
trinim okolnostima.
Kompenzacioni poslovi
Izvoz odreenih proizvoda ili usluga, vezan za uvoz robe ili usluga, najee
odgovarajue protivvrednosti, bez upotrebe klirinkih slobodnih ili bilo kojih drugih
inostranih sredstava plaanja, naziva se kompenzacioni posao. To je, u osnovi, razmena
robe za robu (trampa) izvrena pod ugovorenim uslovima i na odreeni nain. Izuzetno
se, neizbeni vikovi isporuke u jednom pravcu za veliinu nastale razlike izravnavaju
plaanjem, upotrebom deviznih sredstava u drugom pravcu.
Od osoblja koje ih konceptira, zakljuuje i izvrava, zahteva se izvanredna poslovna
rutina, iskustvo i opreznost u radu. I pored toga, ovaj tip spoljnotrgovinskih poslova, po
svojoj sutini, predstavlja najnii vid razmene, koji se i u savremenim uslovima
primenjuje. Zbog svega toga, izvrenje ovakvog posla podlee prethodnom odobrenju
nadlenog organa, koji plasman i nabavku robe ovim putem odobrava samo u sluaju
kada se ovo delimino ili u celini ne moe obaviti putem redovne robne razmene.
Vezani poslovi
Ova kategorija specijalnih spoljnotrgovinskih poslova (engl. barter; franc. troc; nem.
Kuppelgeschaft) je novijeg datuma u praksi na meunarodnom tritu. Posledica je ranije
izloenih uslova rada na poslovima meunarodnog robnog prometa i posredovanja, gde
se konstrukcijom specijalnih poslova posebnih karakteristika ele postii odreeni efekti
u korist nacionalne privrede.

Vezani posao je takva konstrukcija izvrenja razmene robe ili usluga pri kojoj se
kupoprodaja u jednom pravcu (obino uvoz) povezuje sa obavezom izvrenja
kupoprodaje robe ili usluga u obratnom pravcu (izvoz).
Reeksportni poslovi
Reeksportni posao postoji onda kada se roba kupuje u jednoj zemlji radi njenog izvoza u
drugu zemlju sa ili bez naknadne dorade ili oplemenjivanja i dodirivanja sopstvene
carinske teritorije.
Poslovi dorade, prerade i popravke
U sutini ovi poslovi predstavljaju vrenje proizvodnih usluga za raun nalogodavca iz
inostranstva ili domaeg za robu koja je namenjena izvozu. Prema karakteru svojine nad
predmetom rada u ovom poslu odreuje se i njegova kategorija koja moe biti dvojaka:
aktivni posao i pasivni posao. Ako se vri proizvodna usluga za raun inostranog
nalogodavca u vidu dorade, prerade, popravke, obrade ili sline usluge na njegovim
sirovinama ili polufabrikatima - onda je to tzv. aktivni posao. Kroz taj posao se ostvaruje
devizni priliv u spoljnotrgovinskom prometu, a praktikuje se i plaanje u robnim
kontraisporukama (na primer, plaanje u ostvarenim proizvodima - ulje, eer i sl.).
Tranzitni poslovi
Tranzit, kao pojam, znai da roba na svom putu od mesta proizvodnje ili otpreme do
mesta opredeljenja u zemlji namene prolazi ili dodiruje jedno ili vie carinskih podruja
drugih, usputnih zemalja. Takvo stanje stvari pretpostavlja obavljanje raznih usluga po
nalogu i za raun stranih firmi, vlasnika robe na putu. Obavljanje tih usluga je samo jedna
od faza u obradi i izvrenju izvoznih poslova. Poto svaka usluga u isto vreme znai i
obavezu i troak za nalogodavca, to spoljnotrgovinske firmne, u naelu, nastoje da sve
robne transakcije obavljaju u direktnom saobraaju izmeu zemlje otpreme i zemlje
namene robe. Meutim, to najee nije mogue, pogotovo ne za one zemlje iji
geografeki poloaj i mrea saobraajnih puteva ne omoguavaju robni promct s
inostranstvom bez tranzita. Sa poveanjem obima meunarodne robne razmene i
poveanjem proseka puta robe (tona/kilometar) od mesta proizvodnje do mesta
privoenja konanoj nameni u svetu, rastu i uloga i znaaj tranzitnog posla u
spoljnotrgovinskom prometu. U tom smislu dejstvuju i mere unapreenja ove grane
spoljnotrgovinske delatnosti, koje se ogledaju u davanju niza olakica i uproavanja
postupka oko izvravanja tranzitnih poslova (povlaene transportne tarife, povlaene
tarife uslunih delatnosti u tranzitnom prometu, niz mera za poveanje propusne moi
saobraajnih tokova i dr.).
Svi (switch) - poslovi
Pojam svi-posla je novijeg datuma u spoljnotrgovinskoj praksi. To su poslovi valutne ili
robne arbitrae ili kombinacija jedne i druge arbitrae u istom poslu. Odvijaju se kroz
promet robe ili deviza, pri emu se koristi postojei pad ili razlika u cenama ili

kursevima. Zbog kursne razlike izmeu vrstih (slobodnih, konvertibilnih) i mekih

(klirinkih) valuta, u toku izvrenja svi-posla robni promet se kanalie ka posredniku
(svieru) koji moe da posreduje - sviuje izmeu vrstih i mekih valuta i time
omogui dalju kupoprodaju robe, do onoga ko je za nju na kraju zainteresovan. Usled
toga se svi-poslovi uglavnom odvijaju kroz vrenje raznih vrsta tranzitnih trgovakih
poslova, pri emu svaki od uesnika, na odreeni nain, ostvaruje izvesnu zaradu za sebe
(kao kursna razlika ili kao razlika u ceni). Usled toga nastala povienja trokova prometa
snose krajnji uesnici u ovoj operaciji saglasno njihovoj stvarnoj ulozi u poslu. Krajnji
uesnici u takvim poslovima se najee i ne poznaju, a po potrebi, i pitanje porekla robe
se ne postavlja.

3. Vii oblici saradnje u spoljnotrgovinskom prometu

3.1. Poslovi izvoza uvoza po inenjering - sistemu
Inenjering je zbirni pojama za vie sukcesivnih radnji na ostvarenju zamisli investitora
po projektnom zadatku. On podrazumeva: reenje problema tehnologije i tehnolokog
postupka, koncepciju najcelishodnijeg radnog procesa u proizvodnji i ostalim
delatnostima preduzea, projektovanje postrojenja objekata i sl.), organizaciju i izvoenje
radova na ostvarenju projekla do kraja uz obezbeenje organizacionih, materijalnih i
kadrovskih pretpostavki za uspean rad novoizgraenog objekta sa sagledavanjem
njegovih tehnolokih i ekonomskih efekata u radu. To je itava oblast proizvodnje i
prometa investicionih dobara i usluga, radnih iskustava i znanja od znaaja za racionalnu
organizaciju radnih procesa i urednu eksploataciju izvrenog ulaganja. Koristei tekovine
savremenih tehnikih dostignua i naune principe racionalne podele rada i organizacije
radnih procesa u preduzeu, inenjering, kao sistem, na najcelishodniji nain objedinjuje
sve faze priprema, izvrenja i provere oekivanih rezultata ulaganja.
3.2. Kupoprodaja prava industrijske svojine (patenti, licence)
Predstavlja i u spoljnotrgovinskom prometu dosta iroko i plodno polje rada slube
marketinga u preduzeu. U ovom pogledu jugoslovenska preduzea mogu imati dvojak
interes. Da prava industrijske svojine, zatiena i nezatiena kupuju od domaih ili
stranih imaoca istih; ili, da ova prava prodaju domaim ili stranim kupcima. Kupovina
licence proizlazi iz svestrano prouene potrebe i najpovoljnijeg reenja koje nude
pojedini ponuai.
3.3. Dugorona proizvodna kooperacija sa inostranim preduzeem
U poslednjim godinama naeg privrednog razvoja kooperacija u proizvodnji sa
inostranim preduzeima poprima sve vei znaaj. Kao vid ekonomske saradnje sa
inostranstvom, proizvodna kooperacija se dosta esto kombinuje i povezuje sa drugim
oblicima prometa robe i usluga sa istim ili slinim firmama po profilu u zemljama
ugovornih partnera. Proizvodna kooperacija obino prethodi poslu kupoporodaje licence,
uslovljava je ili iz nje takav posao proizlazi. Ima sluajeva da proizvodna kooperacija
nastaje iz posla izvoza-uvoza po inenjering-sistemu.

10

3.4. Poslovno tehnika saradnja

To je veoma sloen i raznovrstan vid saradnje domaih proizvodnih ili trgovakih
preduzea sa stranim firmama. Posebnu odliku sadrine projekta saradnje daje prisustvo
transfera tehnologije u najrazliitijim vidovima i finansijskih sredstava u toj funkciji od
jedne ili obe ugovorne strane. Sprezanje interesa ugovornih strana na jednom ovakvom
projektu, kroz proizvodnju i/ili promet materijalnih dobara i usluga, primenu najnovijih
dostignua tehnologije i know-how, uee u finansiranju poduhvata treba, u krajnjoj
liniji, da ima za posledicu poboljanje njihovog poloaja na tritu.
3.5. Lizing (Leasing) poslovi
Zakupni odnosi u prometu pokretnih, pa ak i nepokretnih investicionih dobara kao
finansijska i poslovna konstrukcija, su preuzeti iz industrijski razvijenih zemalja trine
privrede. Poslovi zakupa opreme i nekih trajnih potronih dobara u SAD nisu tako
novoga datuma. Zna se, da je jo pred kraj prolog veka (1877.g.) Bell Telephone
Company, New York iznajmljivao telefonske aparate umesto da ih prodaje. Za evropsku
privrednu praksu ova vrsta poslova je uvek novina, ovo pogotovu u spoljnotrgovinskom
prometu. Predmet zakupa je oprema, nepokretnosti i neke vrste trajnih potronih dobara.
3.6. Finansijska saradnja proizvoaa i trgovaca
Savremeno trite visoko privredno razvijenih zemalja sveta uvek pronalazi nove modele
poslovne saradnje proizvodnje i trgovine koji znatno poveavaju njihovu poslovnu
efikasnost, koja se meri stopom ostvarenog profita. Namera je, da se u poslovanju i
upravljanju kapitalom, iskoriste sve raspoloive mogunosti za racionalizaciju rada i
korienja finansijskih sredstava; to sve u rezultatu treba da povea uinak, poslovni
uspeh i profit. Meu tim novim modelima sprezanja rada i kapitala u novije vreme su se
iskristalisala tri njihova vida: faktoring, forfeting i franizing.

11