Visoka poslovna škola strukovnih studija Valjevo

Seminarski rad iz predmeta Međunarodni biznis

Tema: „BARTER POSLOVI“

Mentor: Kandidati:

Prof. dr Đorđe Pavlović Anđela Ilić 6691/15

Milica Jovanović 6271/15

Valjevo, februar 2018.

S A D R Ž A J:

Uvod.....................................................................................................................................................3

1. Barter poslovi ................................................................................................................................... 4

1.1. Pojam barter poslova ................................................................................................................. 4

1.2. Vrste barter poslova .................................................................................................................. 5

1.3. Razlozi za barter poslove .......................................................................................................... 9

1.4. Korišćenje bartera ................................................................................................................... 10

1.5. Proširenje tržišta barterom i primena bartera u IT-u ............................................................... 11

1.6. Barter berza ............................................................................................................................. 12

2. Primeri barter poslova .................................................................................................................... 15

2.1. „PepsiCo.“ i Rusija ................................................................................................................. 15

2.2. Rusko-iranski i ukrajinsko-kineski barter ............................................................................... 16

2.3. „Jugopetrol“ i Kina ................................................................................................................. 18

Zaključak ............................................................................................................................................ 19

L i t e r a t u r a ................................................................................................................................... 20
 „BARTER POSLOVI“
2018.
UVOD

Uprkos tome što podseća na vraćanje u srednji vek, barter danas predstavlja napredan oblik
trgovine. Barter se u privrednom sistemu jedne države prvi put pojavljuje 1928. godine prošlog
veka (u privredi Nemačke). Ubrzo ga, 1934. godine, prihvata i švajcarska privreda. Sjedinjene
Američke Države, 1950. godine, uvode barter kroz elektronsko poslovanje. Danas, u Sjedinjenim
Američkim Državama postoji preko 250.000 barter kompanija. Procenjuje se da je samo između
njih, kroz barter razmene, ostvareno trgovanje u vrednosti od sedam milijardi dolara u proizvodima
i uslugama. U Turskoj, na primer, barter poslovi iznose oko 25% bruto društvenog proizvoda.
Najpoznatije kompanije i barter sistemi su u Americi, Švajcarskoj, Belgiji i Australiji, i to u
ugostiteljskom, drvoprerađivačkom, građevinskom i poljoprivrednom sektoru.

Član barter tržišta se postaje potpisivanjem ugovora i registracijom u sistem. Svi učesnici
na domaćem, ili međunarodnom barter tržištu potpisuju isti ugovor i smatra se da se na taj način
štite njihovi interesi, jer su na barter tržištu svi ravnopravni.

U vreme opšte nelikvidnosti, na tržištu na kojem nema „bespovratnih kredita“ i na kojem

privrednici i država nastoje da svoje proizvode i usluge što pre naplate, a retki svoje obaveze
izvršavaju na vreme, priča o uvođenju barter sistema ima sve više smisla, jer bi velikom broju
privrednika barter omogućio da „dođu do daha“.

Cilj rada je da se ukaže na značaj barter poslova za preduzeća i države (pogotovo

nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju), jer se suština bartera ogleda u spajanju preduzeća sa onima
kojima njihova roba treba. To bi doprinelo efikasnijem procesu proizvodnje i napretku celokupne
privrede.

Rad će se sastojati iz dva dela.

U prvom delu rada će biti rečeno šta su barter poslovi, koje su vrste barter poslova, zašto
se koriste barter poslovi, kao i kako treba koristiti barter. Takođe, biće objašnjeno proširenje tržišta
barterom, a kratko će biti predstavljena primena bartera u IT sektoru. Na kraju rada će se govoriti o
barter berzi.

Drugi deo rada će obuhvatiti neke primere barter poslova, i to: barter između „PepsiCo“.
i Rusije, rusko-iranski i ukrajinsko-kineski barter i barter između „Jugopetrola“ i Kine.

3
 „BARTER POSLOVI“
2018.
1. BARTER POSLOVI

Barter je najjednostavniji oblik kompenzacionih poslova. Poslovi se obavljaju robnom

razmenom, jer, u suprotnom, ne bi bilo zamene za novac. Deviza se javlja samo kao obračunska
mera robe, a ne kao sredstvo plaćanja (fakturiše se, ali se ne naplaćuje). Ugovorni partneri nastupaju
istovremeno u dve uloge - kao kupac i prodavac, a nabavke robe su uglavnom istovremene. Čisti
barteri su veoma retki. U periodu socijalističkog bloka država oblik međudržavnog bartera bio je
kliring. Liste za barter su u periodu kliringa sastavljale državne institucije koje su otpisivale
zamenjenu robu. Postojale su neke vrste kontokorenata koje su se godišnje pokrivale. Takav način
poslovanja je bio veoma popularan između dva svetska rata (kompetitivne devalvacije, pad zlatnog
standarda, neuređenost međusobnog platnog prometa, itd.) među socijalističkim državama.
Značajno je bilo da se na barter liste u velikoj meri uvršćivala samo takva roba koja se nije mogla
prodati za konvertibilnu valutu. Pre svega su nafta, zlato i druge sirovine bile izuzete iz klirinških
listi.

1.1. POJAM BARTER POSLOVA

Ako postoji više vrsta roba i usluga na izvoznoj i/ili uvoznoj strani, a ukupna razmena je,
takođe, uravnotežena u odnosu 1:1, takvi poslovi se nazivaju barter poslovima (reč „barter“ potiče,
takođe, od reči „trampa“).1 Zaključuje ih (odnosno njihov nosilac je) samo po jedna firma u svakoj
zemlji, a kada se radi o više učesnika u poslu, sa njima se zaključuju podugovori. Prilikom
obavljanja ovih poslova partneri obavezno ugovaraju valutu u kojoj će se izražavati cene i vršiti
obračun izvoza i uvoza, kao i banku kupca i banku prodavca preko kojih će se ti obračuni vršiti.
Ukoliko postoji više učesnika u poslu, svaki izvoznik naplaćuje izvoz u domaćoj valuti, a svaki
uvoznik plaća, takođe, u domaćoj valuti, preko računa kod izabrane banke, sve dok se razmena po
barteru na dogovorenom, ili naknadno korigovanom nivou potpuno ne uravnoteži u odnosu 1:1.

Obični kompenzacioni poslovi se, sa stanovišta preduzeća, najčešće naplaćuju i plaćaju u

robi, a barter poslovi u nacionalnoj valuti, isto kao i klirinški poslovi. Razlika između barter i
klirinških poslova sastoji se u tome što se barter ugovara između preduzeća, a kliring između država

1
Unković, M., Stakić, B. (2011) Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje. Beograd: Univerzitet Singidunum,
303-305

4
 „BARTER POSLOVI“
2018.
koje ugovaraju godišnje robne liste za bilansiranje ukupnog (ili približno ukupnog) izvoza i uvoza
između dve zemlje. Zbog toga se barter poslovi u praksi nazivaju „mali kliring“.

Kao školski primer bartera u našoj spoljnotrgovinskoj praksi može poslužiti barter u
razmeni sa Pakistanom iz šezdesetih godina. Naime, jugoslovenska preduzeća (nosilac i koordinator
„Ineks“, Beograd) dobila su na međunarodnoj licitaciji u Pakistanu pravo izvođenja građevinskih
radova u oblasti vodosnabdevanja (popularno nazvanih „posao bunara“). Umesto naplate radova u
konvertibilnoj valuti, dogovorena je naplata u raznovrsnoj robi iz Pakistana (juta i proizvodi od jute,
kaučuk, tekstilne sirovine, prirodna svila, auto gume, sportski rekviziti, proizvodi narodne radinosti
i drugi proizvodi). Posao je sa jugoslovenske strane pratila „Jugobanka“, Beograd, a obračunsko
sredstvo bio je američki dolar.

Još jedan barter realizovan je 1984. godine, kada je „Boing“ ušao u barter aranžman sa
Saudijskom Arabijom u vrednosti od milijardu dolara, razmenjujući avione Boing 747 za 34,48
miliona barela nafte, uz dogovorenu cenu od 29$ po barelu.2

Kompenzacioni i barter poslovi nemaju nikakve povlastice u spoljnotrgovinskom režimu i

obavljaju se u skladu sa propisanim oblicima izvoza i uvoza. Za robu koja je na kvoti, ili
dozvoli, nosilac posla mora posedovati te dokumente da bi se uopšte mogla izvoziti, odnosno
uvoziti.

Barter poslovi su veoma složeni i rizični poslovi koji uključuju veliki broj roba i
subjekata, različite valute i tržišta. Ako su cene kolebljive, kamatne stope visoke, a domaća
valuta nestabilna, realni su gubici. Zbog toga se pri obavljanju ovih poslova posebna pažnja mora
poklanjati izboru robe i poslovnih partnera, određivanju cena i usklađivanju rokova izvoza i uvoza
robe, kako bi se izbeglo zaduživanje kod banaka, radi održavanja likvidnosti subjekata izvoza i
uvoza.

1.2. VRSTE BARTER POSLOVA

Ako bismo se vratili par vekova unazad, uočili bismo da je prva trampa robe preteča
današnjih barter aranžmana. Danas, svakako, vid trampe je jasno definisan i postoje različiti oblici

2
Sredojević, D., Stojadinović - Jovanović, S., Vasiljević, M. (2009) Međunarodni biznis. Valjevo: VIPOS,
74-76

5
 „BARTER POSLOVI“
2018.
koji predstavljaju vrste bartera. Trenutno je definisano je nekoliko oblika bartera, ali, kako se barter
unapređuje, jasno je da ovoj listi nije kraj. Razlikuju se sledeći tipovi bartera:

klasičan barter;

zatvoreni barter;

barter sa klirinškim obračunom (bilateralni);

trgovački barter;

kreditni barter;

simultani barter;

hibridni barter;

loyalty club;

barter lizing.3

Kod klasičnog bartera u poslu postoje samo dve strane, obe u ulozi kupca i prodavca
istovremeno.

Kada je u pitanju zatvoreni barter, indirektno postoji i treća zainteresovana strana koja se
pronalazi pre zaključenja ugovora, radi plasmana preuzete robe kroz barter.

Barter sa klirinškim obračunom (bilateralni) je međudržavni barter kapitalne opreme,

ili bazičnih proizvoda. Države u saradnji sa svojim centralnim bankama ugovaraju razmenu unapred
definisanih robnih protivvrednosti i istovremeno pronalaze zainteresovane treće strane u ulozi
izvoznika i uvoznika, oslobađajući ih obaveze da raspolažu stranom valutom.

Trgovački barter je najstariji oblik bartera i po svojoj strukturi liči na trampu. Osnovna
razlika u odnosu na trampu jeste to što se za robu koja je prodata ne mora dobiti u zamenu roba od
strane kojoj je prodata roba, već se transakcija beleži u barter valuti. Ovakvim vidom trampa je
osavremenjena i obezbeđena je mogućnost odabira. Trgovački barter se najlakše može uočiti u
poljoprivrednoj zadruzi. U trampi poljoprivrednik za svoje proizvode može dobiti, na primer,
đubrivo određenog proizvođača sa kojim poljoprivredna zadruga sarađuje.

U slučaju kada bi poljoprivredna zadruga bila član barter berze, onda bi poljoprivrednik
imao više mogućnosti oko odabira đubriva, ili neke druge robe koju možda poljoprivredna zadruga
nema.

3
Bogdanović, M., Šestović, L. (2002) Ekonomija od A do Z. Beograd: Beogradska otvorena škola, 9-11

6
 „BARTER POSLOVI“
2018.
Trgovački barter je i najzastupljenija vrsta barter aranžmana.

Kreditni barter se razlikuje od ostalih barter aranžmana, i ta razlika se najviše uočava na

postupku otvaranja računa i odobrenja sredstava. Ne odobrava se ako u oviru jedne branše postoji
jedan podnosilac zahteva za kredit i ako još nikome takav vid kredita nije odobren. Ovo se radi
isključivo u cilju zaštite klijenata i smanjenja potencijalnih rizika zbog mogućnosti nastajanja
monopola.

Postoje tri osnovna oblika kreditnog bartera:

klasični, ili kratkoročni kreditni barter - u trajanju do tri meseca; ovakav vid
kreditiranja najvise liči na kredite banke za likvidnost;

projektno finansiranje - ovakvi krediti se odobravaju u trajanju do godinu dana, u

skladu sa zakonskom regulativom, uz mogućnost produžavanja roka; u projektnom finansiranju
barter berza ulazi kao partner u većinskom vlasništvu; mogu se javiti polise životnog osiguranja kao
kolateral, a obavezno se javljaju polise osiguranja projekta;

krediti kroz faktoring - faktoring predstavlja naplatu potraživanja poverioca koji je

član barter berze; uvek je na dobrovoljnoj bazi; može da bude na nedospela potraživanja, ili
otvoreni faktoring.4

Članovi berze, klijenti, samostalno dogovaraju cenu i definišu sve neophodne detalje
(kvalitet robe, količina, vreme isporuke i sl.). Sve transakcije između klijenata berze i knjiženja se
odvijaju preko barter berze. Ovde se barter berza ponaša slično kao klirinška kuća na berzi. Barter
berza je garant da će se određena transakcija dogoditi. Klijent kome je odobren kredit nalazi
dobavljača, a zatim dobavljač robu prodaje barter berzi, da bi je barter berza usmerila na klijenta.

U slučaju da klijent nađe kupca, on predstavlja dobavljača robe i robu prodaje barter berzi,
a zatim je barter berza usmerava kupcu. Ovim postupkom se završava transakcija i klijent se
oslobađa odobrenog kredita.

Simultani barter poznat je i kao kartičarstvo i dešava se sam od sebe. Korisnici mogu da
budu svi učesnici barter berze, ali davaoci usluga mogu biti samo određeni. Najčešće se javlja u
hotelijerstvu, restoranima, naftnom prometu, zdravstvenim uslugama i slično. Podrazumeva
određenu tehnološku podršku, odnosno čitače kartica. Tendencije su da smart telefoni intenziviraju
korišćenje simultanog bartera, kao i da pojednostave upotrebu.

Mogu se razlikovati dve vrste korporativnog poslovanja:

4
Bogdanović, M., Šestović, L. (2002) Ekonomija od A do Z. Beograd: Beogradska otvorena škola, 9-11

7
 „BARTER POSLOVI“
2018.
rad sa strukovnim udruženjima (Unija poslodavaca Srbije, Privredna komora Srbije,
Inženjerska komora Srbije...);

simultani barter, odnosno korporativno poslovanje za članove barter berze.

Hibridni barter podrazumeva saradnju barter berze sa bankama i obezbeđivanje žiralnog

novca članovima berze kroz garancije barter berze kod banke. Javlja se samo na projektima i
podrazumeva:

koncesionarstvo;

projektno finansiranje;

kreditiranje žiralnim novcem.5

Loyalty klub predstavlja klub lojalnih klijenata barter berze. U ovim slučajevima reč je o
klijentima čiji su računi blokirani i onemogućeno je poslovanje. Međutim, poslovanje je moguće
nastaviti prilivom finansijskih sredstava, jer postoji oprema, materijal, prostor i slično. Tada se
barter berza može pojaviti u dva različita oblika kao partner:

prvi slučaj je kada barter berza ulazi u partnerski odnos, suvlasničku strukturu sa
većinskim procentom;

drugi slučaj je kada se osnuje novo preduzeće, novi pravni entitet, sa preduzećem, ili
fizičkim licem gde je barter berza, takođe, većinski vlasnik; barter berza postavlja menadžment,
direktora koji je potpisnik i ima apsolutnu kontrolu poslovanja.

Postoje dve vrste lizinga, a to su operativni i finansijski lizing. Kod finansijskog lizinga,
po otplati poslednje lizing rate, subjekat postaje vlasnik robe koja je predmet lizinga, dok kod
operativnog lizinga roba se može otkupiti, zameniti za novu, ili vratiti bez ikakve obaveze.

Barter berza se bavi finansijskim lizingom, odnosno barter berza je vlasnik robe koja je
predmet lizinga sve dok se ne otplati poslednja lizing rata.

Ovakav model je najčešći u hibridnom barteru i prihvatljiv je za klijenta. Lizing

istovremeno predstavlja i sredstvo obezbeđenja, jer je barter berza vlasnik robe sve do otplate
poslednje rate.

5
Bogdanović, M., Šestović, L. (2002) Ekonomija od A do Z. Beograd: Beogradska otvorena škola, 9-11

8
 „BARTER POSLOVI“
2018.
1.3. RAZLOZI ZA BARTER POSLOVE

Teška, često nemoguća, naplata potraživanja ne samo da predstavlja problem u

privlačenju inostranih investitora, već uopšte za poslovanje u zemlji. Ekonomski stručnjaci i
analitičari ističu da se nekažnjavanje preduzeća koja su veliki dužnici, umesto zaštite poverilaca i
vlasnika kapitala, pravda brigom za sudbinu radnika. Selektivno „gledanje kroz prste“ je
socijalizacija ekonomskih odnosa i opiranje tržišnoj ekonomiji. Hteli takvo stanje, ili ne, takav
ambijent finansiraju poreski obveznici, ali nema sumnje da ekonomija koja više brine o zaštiti
dužnika, nego o zaštiti poverilaca nema perspektivu.

Barter poslovi su najsličniji kompenzaciji. Zapravo, u slobodnom prevodu, „bartering“

predstavlja trampu roba i usluga bez upotrebe novca. Na selima odavno poznat princip razmene
kukuruza za gorivo na razvijenim tržištima je evoluirao u moderan sistem razmene. Razlika između
kompenzacije i bartera je u tome što je kompenzacija bilateralna - robe i usluge menjaju dva
(fizička, ili pravna) lica, a kod bartera ponuđač ponudi robu u sistemu, potom se formira tržišna
cena robe i on dobije određeni iznos kredita (ili „barter valute“), za koji kupuje bilo koju vrstu robe
od bilo kojeg ponuđača u sistemu za iznos kredita koji poseduje.6 Tek kada se ostvari uslov da se
informacije o ponudi i tražnji sistematski prikupljaju i uparuju, može se govoriti o organizovanom
barter tržištu. Zbog toga ceo proces organizuje barter kompanija, ili berza.

Jedan od glavnih uslova koji se postavljaju pred učesnike u barter berzi je da se robe i
usluge prodaju pod istim uslovima kao na novčanom tržištu. Dakle, ne postoji nikakav vid prisile.
Ako postoji potreba za razmenom, moguće je pregovarati o uslovima. Na ovaj način, svaki ponuđač
roba može pokušati da pronađe više zainteresovanih za svoju robu i da tako bude u prilici da upozna
potencijalne poslovne partnere. Dakle, među najvažnije razloge za barter poslove ubrajaju se
potencijalno širenje tržišta i olakšavanje reklamiranja preduzeća, budući da se olakšavaju
međusobni kontakti između preduzeća koja se bave različitim delatnostima. Prema tome, osim što
dopunjavaju marketinšku i prodajnu funkciju, barter poslovi se mogu iskoristiti i za povećanje
konkurentnosti.

6
Blog Miloša Grujića: http://grujinsvet.blogspot.rs//barter-sistem.html, (pristupljeno 16.02.2018.)

9
 „BARTER POSLOVI“
2018.
1.4. KORIŠĆENJE BARTERA

Kako bi se efikasno moglo raditi sa barterom, potrebno je koristiti određenu strategiju. Na

barter tržištu treba primeniti istu cenovnu politiku kao na novčanom tržištu. Potrebno je biti
konkurentan i kupcu uvek dati više nego što očekuje. Kada se daju popusti u novcu, treba ih dati i u
barteru, a ako se priprema akcija u vidu popusta, mesec dana ranije treba ponuditi robu u barteru.

Subjekat u barteru treba da ponudi svoje proizvode u kojima je konkurentan i koji su

kvalitetni. Ako ima viškove, može ponuditi i njih. Na primer, ako proizvodi bicikle, preduzeće nudi
bicikle u barteru. Tako će biti konkurentno i brzo povećati plasman proizvoda. Proizvode koji su na
kraju životnog ciklusa (koje želi zameniti novim proizvodima) preduzeće treba da ponudi u barteru,
umesto da se zaliha rešava drastičnim popustom. Popust će napraviti preveliku konkurenciju novoj
liniji proizvoda i usporiti povraćaj sredstava uloženih u njihov razvoj. Preduzeće može ponuditi i
sve ono što mu više ne treba, poput polovnog kancelarijskog nameštaja, poslovnih prostora, itd.

Na barter berzi subjekat bartera treba da kupuje sve što mu treba, a nije njegov osnovni
biznis. Ne može očekivati da će mu berza ponuditi repromaterijal i komponente za njegov osnovni
biznis. Nije realno da berza kao sistem postigne u svakoj transakciji povoljnije uslove, nego što je
preduzeće postiglo svojim dugogodišnjim odnosima sa dobavljačima. Na primer, ako je u pitanju
proizvođač nameštaja, ne može tražiti da mu berza isporuči oplemenjenu ivericu i okove (iako nije
isključena ni ovakva transakcija). Kancelarijski materijal, kompjuteri, hrana za radničku menzu,
gume za vozila, krečenje salona, štampa kataloga, proizvodnja Internet stranice i softvera i slično su
mnogo adekvatniji izbor. Dakle, u barteru treba nabavljati kancelarijski materijal, medije, transport,
usluge, softver i sve ostalo što je režijski trošak preduzeća, odnosno treba zameniti gotovinski
izdatak plaćanjem isporukama svojih proizvoda. Time će se poboljšati cash-flow preduzeća,
uštedeti gotovina i istovremeno povećati plasman proizvoda.

Barter bi trebao da bude ograničen na maksimalno 20% ukupnih poslovnih transakcija

preduzeća.7 Ako se ispoštuje ova proporcija, neće biti problema sa novčanim tokovima, odnosno
barter će delovati razvojno i kao ventil za oslobađanje usporenih resursa preduzeća. Ako se barter
pokaže kao prihvatljiv za snabdevanje (nabavku) unutar osnovne delatnosti, padaju sva ograničenja.

Treba što više učestvovati u barter transakcijama, jer što ih preduzeće više koristi, biće sve
uspešnije. Ukoliko barter ne može da se iskoristi do maksimalnih granica, treba se ograničiti na
20% obima poslovanja. Svejedno, postoji čitav niz troškova koje je pametnije plaćati isporukama,

7
Palo.rs: http://www.palo.rs/search/?kwd=BARTER, (pristupljeno 17.02.2018.)

10
 „BARTER POSLOVI“
2018.
nego novcem. Ne treba zaboraviti da je u isporučenim proizvodima ukalkulisana i zarada
preduzeća.

1.5. PROŠIRENJE TRŽIŠTA BARTEROM I PRIMENA BARTERA U IT-u

Najveća korist koju barter donosi je stvaranje dodatne poslovne aktivnosti. Barter
omogućava brze plasmane roba i usluga. Stvara živu poslovnu aktivnost koju treba posmatrati kao
dodatnu aktivnost uobičajenom poslovanju. Ova mogućnost je posebno dragocena i važna u prvim
godinama poslovanja firmi i u uslovima recesije na tržištu.

Najvažnija osobina barter kluba je da se u njemu stvaraju odnosi olakšanog plasmana

roba i usluga. Uzrok ovog fenomena je u tome što firme plaćaju svojim robama i uslugama, što
nije ništa drugo nego plaćanje sa popustom (u visini uračunatog profita). Zato se preduzetnici sa
lakoćom odlučuju na kupovinu roba i usluga u barteru.

Barter kupovinu može obaviti i firma koja ima probleme sa gotovinom. Dovoljno je da ima
atraktivnu robu koju ostali učesnici traže. Dodatni potencijal plasmana koji donosi barter tržište i
mogućnost kontrole tokova novca i kapitalnih ulaganja su tajno oružje koje može predstavljati
razliku između uspeha i neuspeha, profita i propasti.

Mala i srednja preduzeća su osnov svakog barter tržišta. Upravo ona daju dinamiku i
bogatstvo ponude i tražnje. Ovo ne znači da i velike firme neće naći svoj interes u barteru. Situacija
je upravo obrnuta. Dinamično okruženje koje se stvara u barteru donosi dobrobit svakom učesniku.

Velike firme rade sa manjim firmama. Nekada je barter jedina mogućnost da se neki posao
obavi. Barter kupac/dobavljač će „sutra“ raditi sa partnerom iz bartera, koristeći i klasično
poslovanje. Firma koja je „danas“ mala, „sutra“ će možda biti velika. Korišćenje kvalitetnih
instrumenata za povećanje obima poslovanja i dolaska do novih tržišta, novih partnera i novih
izvora kapitala tome znatno pomaže.

IT (Information Technology) usluge su eksponencijalno u rastu. Uglavnom se bave

upravljanjem informacijama o klijentima i visokim tehnologijama. IT obuhvataju širok spektar
usluga, uključujući telekomunikacije, računarstvo razvojem softvera i hardvera i sl. To je
neophodan aspekt poslovanja u informaciono „gladnoj“ eri Interneta. U kombinaciji sa veoma
specifičnom prirodom IT znanja i veština, stručnjaci u ovoj industriji su veoma traženi. Problem je
u tome što kvalitetan IT stručnjak dolazi po visokoj ceni, sa izvođačima radova koji su verovatno
„zaradili“ diplomu iz informatike.

11
 „BARTER POSLOVI“
2018.
Bartering pruža vlasnicima firmi ekonomičan način da iskoriste stručnost IT izvođača,
bez plaćanja gotovinom. Mnogi korisnici će biti spremni da iskoriste širok asortiman usluga, od
marketinga do medicinskih usluga i računovodstva. Čak je i kompanija „IBM“ učestvovala u
barteru, kada je vršila snabdevanje Olimpijskih igara besplatnom IT uslugom, u zamenu za
reklamna prava i brendiranje kompanije pred publikom od 35 milijardi ljudi širom sveta.8 Preduzeća
koja su spremna da ojačaju svoj brend, unaprede svoje sisteme povezivanjem sa svojim potrošačima
kroz nove multimedijalne kanale, razumeju potrebe svojih klijenata, ili razvijaju novi softver će u
velikoj meri imati koristi od angažovanja IT stručnjaka. Podrška može da uključuje: analizu,
implementaciju mrežnih sistema, kreiranje baza podataka, upravljanje podacima, cloud computing,
ili razvoj tehnologija sledeće generacije.

Uprkos brzom rastu IT industrije, postoji više diplomiranih studenata računarskih nauka od
broja raspoloživih radnih mesta, u odnosu 2:1. Dakle, sve veći broj IT profesionalaca je primoran da
oformi svoje konsultantske kompanije. IT treba da bude prečica za ekonomski razvoj Srbije.

1.6. BARTER BERZA

Nastanak institucije berze u modernom obliku vezuje se, po skoro opšteprihvaćenom

mišljenju, za porodicu Van den Boerse, iz Briža. Sastanci trgovaca, njihovih priljatelja i partnera u
kući porodice Van den Boerse mogu se smatrati prvim berzanskim sastancima na kojima su
zaključivani poslovi hartijama od vrednosti i robom.

Kako je likvidnost tržišta, preduzeća i država dobila na značaju istovremeno kada se vreme
u tehnološkim inovacijama maksimalno smanjuje, a održivost likvidnosti postaje sve teži zadatak,
javila se potreba za institucijom koja će pomoći u održanju stepena likvidnosti i solventnosti. Takva
institucuja danas se naziva barter berza.

Barter predstavlja otvorenu multilateralnu kompenzaciju. Ovo poslovanje je po svojoj

strukturi faktoring, jer ubrzava naplatu i promet i podržava nove proizvodne i investicione cikluse.
Barter tržište se može najjasnije objasniti kao komercijalni sistem koji svojim članovima i
klijentima omogućava da trguju između sebe po principu recipročne trgovine. Plaćanje se obavlja
isporukom svojih dobara, ili usluga uz štednju žiralnog novca i vremena. Neke od osnovnih
prednosti barter sistema su povećanje obima trgovine, čuvanje vlastitog novca i aktiviranje

8
Palo.rs: http://www.palo.rs/search/?kwd=BARTER, (pristupljeno 17.02.2018.)

12
 „BARTER POSLOVI“
2018.
unutrašnjih rezervi preduzeća (plasmana neprodatih zaliha, ili aktiviranja nekorišćenih
kapaciteta). Redovnim poslovanjem na barter berzi dolazi se do sledećih pozitivnih efekata:

povećanje prodaje;

poboljšanje cash-flow-a;

plasman zaliha;

povećanje iskorišćenosti kapaciteta;

povećanje profita.9

Poslovanje barter berze je moguće u svakom okruženju gde postoji privredna aktivnost.

Član barter berze može biti svako punoletno fizičko, ili pravno lice, nezavisno od toga da
li je račun preduzeća blokiran, ili nije. Svako zainteresovano fizičko, ili pravno lice prvo popunjava
elektronsku pristupnicu. Nakon prispele pristupnice, barter berza vrši proveru boniteta
zainteresovanog člana. Nakon provere boniteta klijenta, otvara se račun članu berze. Račun se
može otvoriti na dva načina:

prvi i najjednostavniji način jeste kada klijent želi da uloži svoju robu, ili usluge i, na
osnovu toga, se odobravaju sredstva kojima klijent raspolaže; u ovom slučaju provera boniteta
klijenta nije složena procedura, jer je barter berza zaštićena uloženom robom koja u ovakvim
slučajevima predstavlja vid garancije;

drugi slučaj otvaranja računa predstavlja mogućnost da zainteresovano lice postane

član berze na osnovu odobrenja kredita od barter berze; krediti barter berze su beskamatni i podležu
strožoj proveri bonteta klijenta i vrstama obezbeđenja u odnosu na komercijalne banke.

Provera boniteta klijenta koji aplicira za kredit na barter berzi slična je proveri u banci.
Neophodno je proveriti istoriju poslovanja, analizirati informacije koje su preuzete sa APR-a
(osnivački kapital, struktura vlasništva, broj zaposlenih i sl.) i finansijske izveštaje.

Kako barter berza brine o svojim klijentima, u skladu sa tim, od klijenata koji žele da
postanu članovi barter berze kroz kreditni barter uzimaju se sredstva obezbeđenja, kao što
su: hipoteka, hartije od vrednosti, bankarska garancija na prvi poziv, devizni depoziti, trilateralno
obezbeđenje i sl.

9
Ekapija: https://www.ekapija.com/news/7/trampa-je-ponovo-u-modi-srbija-od-1-oktobra-dobija-barter-
berzu, (pristupljeno 15.02.2018.)

13
 „BARTER POSLOVI“
2018.
Godine 2013., sa radom je počela prva barter berza u Srbiji, a potom su krenuli i prvi
poslovi koji su poboljšali razmenu dobara i usluga između firmi, ali bez novca.

Sistem bartera liči na našu tradicionalnu trampu, ali je mnogo više i šire od puke razmene
dobara između dva partnera. Što je duži lanac onih koji su u tom sistemu ponude i tražnje robe i
usluga, to je sistem bartera uspešniji i delotvorniji.

Suština celog sistema, koji razvijeni svet poznaje kao dopunu uobičajenim trgovinskim i
kupoprodajnim odnosima, jeste u tome što se firme zainteresovane za razmenu svoje robe, ili usluge
pojavljuju sa ponudama na berzi i posredstvom nje nalaze partnere spremne da uđu sa njima u
posao (na primer, da menjaju robu za robu ili, kao što je slučaj u građevinarstvu, da učestvuju u
zajedničkom poduhvatu, odnosno gradnji stanova, ili poslovnog prostora).

Svaki potez na berzi je pod kontrolom i, pošto je oslonjen na bankarski i poreski sistem
preko identifikacije učesnika, niko ko ne radi „na belo“ ne može da pristupi berzi i da na njoj
posluje.

Ta berza nije mogla kod nas da se pokrene sve dok nije ustrojen i uhodan Centralni registar
nekretnina koje su osnov, obezbeđenje (kolateral) za svaki posao koji se započne na berzi. To,
drugim rečima, znači da se za svaku transakciju na berzi mora garantovati nečim što je upisano kao
imovina u centralnom registru, ali kolateral mogu biti i druga osnovna sredstva, hartije od vrednosti,
ili utrživa roba. To se koristi u slučaju da nešto „krene po zlu“, kako bi se partneri i sama berza
mogli namiriti.

Najveća prednost berzi ovog tipa u odnosu na ostale je što se na njima može, bez novca,
ponuditi sve što ima realnu vrednost na ovom svetu - od hartija od vrednosti do robe i usluga, u
najširem smislu te reči.

Koncept poslovanja barter berze Srbije je zasnovan na iskustvima pet najvećih barter
sistema u svetu i to: Turkish Barter & Bank (Turska), Barter card (Australija), Vir Barter & Bank
(Švajcarska), Ormita Barter International (Nemačka) i IRTA (USA). Barter poslovanje je po svojoj
suštini faktoring, jer ubrzava postupak naplate i prometa.10

Srpska privreda je godinama u ozbiljnoj krizi koja se povećava iz godine u godinu.

Proizvodnja je stala, ili je značajno umanjena, a zastareli proizvodni kapaciteti, kao i zaostajanje u
svetskim tehnološkim inovacijama predstavljaju sliku ni malo slavne privrede Srbije. Više nego
jasno je da nešto treba uraditi i pomoći oporavku i obnovi srpske privrede. Jedan od načina je

10
Ekapija: https://www.ekapija.com/news/7/trampa-je-ponovo-u-modi-srbija-od-1-oktobra-dobija-barter-
berzu, (pristupljeno 15.02.2018.)

14
 „BARTER POSLOVI“
2018.
upravo barter berza koja pomaže u povećanju likvidnosti, kao i ubzanju proizvodnog procesa.
Barter berza se pokazala u svetu kao neizostavni deo privrednog ciklusa, bilo da je reč o oporavku,
ili unapređenju trenutne situacije. TürkBarter je u oblasti hibridnog bartera pokazao odlične
rezultate. Turski barter je gotovo sve poslove preuzeo od Poljske, Češke, Mađarske i Srbije u sferi
građevine na prostoru Rusije. Danas TürkBarter čini 27% BDP-a Turske koja je prethodnih
nekoliko godina ostvarila veliki ekonomski napredak i došla u situaciju da daje kredit
Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), kod kojeg je nekada bila zadužena. Sudeći po takvim
rezultatima, barter berza Srbije sigurno predstavlja bitnu kariku u procesu obnove srpske privrede.

Kao primer za uspešan i lak rad na našoj barter berzi može se navesti primer ratara koji se
bave proizvodnjom žitarica. Njima je dovoljno da preko Kompenzacionog fonda Srbije u Novom
Sadu, na osnovu svoje robe, dođu do njegovih hartija od vrednosti i da se sa njima pojave na berzi,
odnosno da ih njoj ponude u zamenu za gorivo, seme, mineralna đubriva, ili poljoprivredne mašine,
dok bi se jedan deo po izboru davao i u novcu, ili odobravanjem kredita. Cela ta poslovna procedura
ne bi smela da traje duže od tri meseca.

2. PRIMERI BARTER POSLOVA

Postoji dosta primera barter poslova, a u ovom delu rada biće prikazani sledeći:

barter između „PepsiCo.“ i Rusije;

rusko-iranski i ukrajinsko-kineski barter;

barter između „Jugopetrola“ i Kine.

2.1. „PEPSICO.“ I RUSIJA

Godine 1972., Pepsi je postao prvi američki proizvod kojem je odobren plasman na
sovjetsko tržište. Američki pravnik i novinski analitičar Arthur John Keeffe opisivao je u „ABA“
časopisu okolnosti pod kojima je došlo do ugovora. Nixonov „Trade Reform Act“, prema Keeffeu,
omogućio je dogovor Kendalla i predstavnika sovjetske trgovačke zadruge kojim je Pepsi plasiran
na sovjetsko tržište, a zauzvrat se u SAD-u prodavala ruska votka. Prodaja Pepsija zavisila je od
prodaje Stolichnaya votke, a po svemu sudeći, ugovorom je, vrlo interesantno, isključen dolazak

15
 „BARTER POSLOVI“
2018.
Coca-Cole u SSSR. Posrednik čitave operacije bilo je preduzeće „Soyuzplodimport“, trgovačka
organizacija pod upravom države.

„A Drink of Cold Pepsi-Cola Will Create a Good Mood and Will Refresh You“, govorila je
jedna od prvih, primetno skromnih reklama u Sovjetskom Savezu. Takođe su u Moskvi,
Lenjingradu i Talinu odobrene Pepsijeve prodavnice. Radilo se o klasičnoj preduzetničkoj trampi
(engl. barter deal) američkog soka za rusku votku kojom su izbegnute bilo kakve poteškoće, koje bi
nastale u običnom trgovinskom dogovoru, budući da rublja nije bila slobodno konvertibilna
valuta.11 Što je bila veća prodaja votke na američkom tržištu, to se više Pepsija moglo slati u
Sovjetski Savez. Za Pepsi je to bio sjajan posao: već 1976. godine, godišnja prodaja prelazila je
iznos od 50 miliona boca. Kada je, 1980. godine, Coca-Cola zapretila mogućim prodorom na
sovjetsko tržište, Donald Kendall i William T. Coleman, nekadašnji ministar trgovine u
administraciji Geralda Forda, otputovali su odmah u Moskvu i, nakon razgovora sa predsednikom
Brežnjevom, osigurali nastavak dominacije Pepsija, sa Puškinom kao posrednikom. Naime, dok su
čekali početak sastanka, Coleman je spomenuo Brežnjevu koliko ceni stvaralaštvo Puškina i
izrecitovao nekoliko stihova, koje ga je još majka naučila. Zatim je u razgovoru došao i do
Puškinovog čukundede koji se borio protiv Šveđana u Rusiji. Brežnjev je bio u potpunosti
iznenađen! No, pozvali su ga na vanredni sastanak, pa je morao otići. Ipak, rekao je svom saradniku
da će ispuniti molbu sa kojom su Coleman i Kendall došli. Do 1988. godine je prodaja Pepsija
porasla na više od milijardu boca godišnje.

Caspar W. Weinberger, Kendallov prijatelj i ministar obrane u Reaganovoj administraciji,

posvedočio je, 1979. godine, popularnosti pića u Sovjetskom Savezu: „Gradski trgovi su bili
ispunjeni dugim redovima pred kioskom Pepsija.“ Ponovo je Kendallu pomogao Richard Nixon,
ovaj put kao predsednik SAD-a. Njihova veza bila je još čvršća od uobičajenog poznanstva, ili
prijateljstva. Veliki uspeh Pepsija u SSSR-u doveden je u pitanje tek 1980.-ih godina, kada su
reforme Gorbačova otvorile prostor za ulazak Coca-Cole. Međutim, i „PepsiCo“. je iskoristila
okolnosti i lansirala prve TV reklame širom Sovjetskog Saveza, a 1988. godine, potpisala novu
trampu pića do 2000. godine.

11
Synergy Barter Network: https://synergybarter.wordpress.com/2013/03/16/pepsi-for-vodka/, (pristupljeno
15.02.2018.)

16
 „BARTER POSLOVI“
2018.
2.2. RUSKO-IRANSKI I UKRAJINSKO-KINESKI BARTER

Rusija i Iran su, 2014. godine, intenzivirali pregovore o isporukama nafte u razmenu za
proizvode, bez obzira na protivljenje SAD-a koje su strahovale da će posao negativno uticati na
pregovore o iranskom nuklearnom programu.

O uspostavljanju ekonomskih veza predsednik Putin i njegov iranski kolega Hasan Rohani
dogovorili su se za vreme njihovog prvog sastanka u septembru 2014. godine u Biškeku. Konkretni
predlozi razmatrani su tokom decembarske posete šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova
Teheranu. Jedna od inicijativa je bila isporuka iranske nafte u Rusku Federaciju (do 50.000 barela
dnevno), a u Iran ruskih proizvoda i opreme.

Pošto je dobijao namirnice i opremu, Iran je blaže podneo breme zapadnog naftnog
embarga. Sirovine je dobijala ruska kompanija koja radi na spoljnom tržištu. Prema rečima Iranaca,
bilo je i isporuka određenog oružja.

Ovaj barter nije obradovao Zapad, ali ništa nisu mogli da preduzmu. Da su povećali
sankcije protiv Irana, nije isključeno da bi time prekinuli dijalog o nuklearnom problemu. Ukratko
rečeno, barter je, pre svega, bio u interesu Irana.

Još jedan, moglo bi se reći pozitivan barter, je ukrajinsko-kineski barter. Naime, Ukrajina
je sa kineskom „Izvozno-uvoznom bankom“ („Eksimbank“), 2012. godine, potpisala sporazum o
dodeli kreditne linije od tri milijarde dolara u zamenu za isporuke kukuruza.12

Kina je tražila oko tri miliona tona kukuruza godišnje koji će biti isporučivan po tržišnim
cenama, važećim u trenutku izvoza.

Novac iz kredita „Eksimbanke“ je bio usmeren na kupovinu kineske poljoprivredne

mehanizacije, herbicida i pesticida, kako bi se unapredila ukrajinska poljoprivredna proizvodnja.

Ukrajina je te godine imala rod kukuruza od 20 miliona tona, od čega je izvezla više od
polovine.

Kina je, u 2012. godini, uvezla 5,3 miliona tona kukuruza. Ranijih godina je tu žitaricu
kupovala od SAD-a i Brazila, ali je tih poslednjih meseci njegova cena dostigla istorijske
maksimume, što se povezivalo sa najvećom sušom za poslednjih 50 godina u SAD-u, najvećem

12
BIZLife: http://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-ve-ukrajinsko-kineski-barter-kukuruz-u-zamenu-za-kredit/,
(pristupljeno 16.02.2018.)

17
 „BARTER POSLOVI“
2018.
svetskom proizvođaču te kulture. Dakle, može se reći da je ovaj barter bio veoma koristan za obe
strane.

2.3. „JUGOPETROL“ I KINA

Osim prethodno pomenutih bartera koji su uspešno realizovani, postoje i oni koji se mogu
nazvati propalim. Takav je barter aranžman iz 1998. godine, koji je trebalo da se realizuje između
„Jugopetrola“ i Kine, tako što bi Kina izvozila sirovu naftu za „Jugopetrol“, dok bi srpska strana u
zamenu davala poljoprivrednu mehanizaciju.

Međutim, „Jugopetrol“ se povukao iz kineskog barter aranžmana. Na ovaj potez srpska

strana u naftnom barteru je bila primorana uslovljavanjem kineskih partnera da se, umesto robe,
sirova nafta plati devizama. Kinezi, jednostavno, nisu više hteli da čekaju robu, a „Jugopetrol“ nije
imao mogućnosti da ih primora.

Na povlačenje „Jugopetrola“ iz prve linije poslova oko uvoza nafte ukazivala je i odluka o
stvaranju konzorcijuma jugoslovenskih banaka koje imaju obavezu da obezbede kredit od 350
miliona dolara za plaćanje duga kineskoj firmi „Sinohem“ za do tada isporučene količine sirove
nafte. Banke su, po principu Beogradske banke (koja je bila nosilac posla, kada je Borka Vučić
uspela da obezbedi 50 miliona dolara za plaćanje dela duga kineskom partneru), umesto
„Jugopetrola“, „odradile“ preostali dug.13

Zanimljiv je, takođe, i podatak da se operacija povlačenja iz kineskog barter aranžmana

izvela i uz neke promene u preraspodeli profita unutar same Naftne industrije Srbije. Rafinerije u
Pančevu i Novom Sadu su morale da ubuduće tonu sirove nafte prerađuju po ceni od osam do devet
dolara. Do tada je, međutim, cena uslužne prerade bila i 15 dolara po toni.

Kredit za uvoz sirove nafte otvoren je kod londonskog „Vitola“, firme sa jugoslovensko-
švajcarskim kapitalom. Na ovu adresu, naime, naslovljene su bankarske garancije kupaca
ugovorenih količina sirove nafte, odnosno određenih količina naftnih derivata, koje su ukalkulisane
u energetski bilans za 1998. godinu.

13
BillBarter: http://www.billbarter.com/index.php?lg=rs&c=menu&cmd=view&id4, (pristupljeno
17.02.2018.)

18
 „BARTER POSLOVI“
2018.
ZAKLJUČAK

Barter predstavlja oblik vezane trgovine između dva poslovna partnera, ili dve zemlje po
posebnom sporazumu: predmeti razmene se utvrđuju u robnim listama izvoznika i uvoznika i za
svaku listu je predviđen najviši novčani iznos do kojeg se može obaviti izvoz.

Ovi poslovi su zastupljeniji kod nerazvijenih zemalja i zemalja sa velikim dugom. U

pitanju je redak oblik izvoza, sličan naturalnoj razmeni, odnosno trampi. Ugovorne strane u ovom
poslu su: preduzeća, preduzeće i država, ili dve države. Strane nude svoju robu na spiskovima bez
cena. Ne postoji direktno uključivanje treće strane u ugovor o barteru (jer nema novčanih
transakcija). Za barter poslove su neophodni međusobno poverenje i interne garancije. Prave se po
konkretnim poslovima i vremenski su ograničeni. Ako se ostvare povoljni odnosi razmene u
barteru, često se dobijena roba prodaje ispod cene proizvođača, radi brže naplate (ovo se ugovorom
može sprečiti).

Pošto se ovde obično trguje robama koje se teško probijaju na svetskom tržištu kroz
redovan izvoz i uvoz, važno je pronaći robe za koje su recipročno zainteresovani partneri u razmeni.
Posebno je važno ustanoviti ekvivalentne cene razmene, kako ne bi dolazilo do neopravdanih
gubitaka i dobitaka za bilo koga od partnera u razmeni.

Barter omogućava subjektima da svoje nabavke plaćaju isporukama vlastitih proizvoda i

usluga.

Partneru koji proda na barter tržištu sredstva se pripisuju na račun, dok se partneru koji
kupuje skidaju sa računa. Učesnici mogu trgovati u punom barteru (100% plaćaju sa barter računa),
ili u delimičnom barteru (50% sa barter računa, a 50% u novcu).

Partneri sami određuju procenat u kome trguju u barteru. Naravno, povećanje procenta
bartera znatno olakšava pronalaženje kupca.

Firme konstantno tragaju za mogućnostima privlačenja novih kupaca/klijenata. Barter

berza je alternativna opcija. Ona olakšava plasman roba i usluga preduzeća, jer će ih ostali učesnici
barter berze preferirati u odnosu na partnere koji traže „keš“, iz prostog razloga što žele da utroše
svoja barter sredstva. Svojim strukturalnim osobinama barter berza nudi rešenje u kreiranju
dodatnog obima posla, uz smanjene troškove, poboljšani cash flow i povećanu efikasnost.

19
 „BARTER POSLOVI“
2018.
L I T E R A T U R A:

[1] Bogdanović, M., Šestović, L. (2002) Ekonomija od A do Z. Beograd: Beogradska otvorena

škola, 9-11

[2] Sredojević, D., Stojadinović - Jovanović, S., Vasiljević, M. (2009) Međunarodni biznis.
Valjevo: VIPOS, 74-76

[3] Unković, M., Stakić, B. (2011) Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje. Beograd: Univerzitet
Singidunum, 303-305

[4] Ekapija: https://www.ekapija.com/news/7/trampa-je-ponovo-u-modi-srbija-od-1-oktobra-dobija-

barter-berzu, (pristupljeno 15.02.2018.)

[5] Synergy Barter Network: https://synergybarter.wordpress.com/2013/03/16/pepsi-for-vodka/,

(pristupljeno 15.02.2018.)

[6] BIZLife: http://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-ve-ukrajinsko-kineski-barter-kukuruz-u-zamenu-

za-kredit/, (pristupljeno 16.02.2018.)

[7] Blog Miloša Grujića: http://grujinsvet.blogspot.rs//barter-sistem.html, (pristupljeno 16.02.2018.)

[8] Palo.rs: http://www.palo.rs/search/?kwd=BARTER, (pristupljeno 17.02.2018.)

[9] BillBarter: http://www.billbarter.com/index.php?lg=rs&c=menu&cmd=view&id4, (pristupljeno

17.02.2018.)

20