Seminarski rad
POSLOVI VEZANE TRGOVINE
Offset aranžmani-Klirinški poslovi
 
 
 

 
Predmet:
Medjunarodna ekonomija

 
                                 

                                                              
Profesor:                                                 Student:        
 SADRŽAJ:

Uvod.................................................................................................................................03
 
 
Poslovi“vezane”trgovine................................................................................................04
 
 
Klasični barter................................................................................................................05
 
 
Savremeni barter............................................................................................................06

Kontrakupovine..............................................................................................................07

Offset aranžmani............................................................................................................08

Buy Back aranžmani......................................................................................................10

Poslovi prethodne kupovine..........................................................................................11

Klirinški poslovi.............................................................................................................12

Zaključak.......................................................................................................................14
 
 
Literatura.......................................................................................................................15

2
UVOD

Ubrzan razvoj industrije, mnoga tehnološka otkrića i pre svega informatička revolucija
otvorili su jedno novo poglavlje ljudske civilizacije. To novo poglavlje otvorilo je mnoge
nove probleme, ali i još veći prostor za razvoj i zaradu. Granice nacionalnih država
postaju tesne, a njihova tržišta se ujedinjuju. Privredni subjekti postaju sve krupniji, a
regionalne integracije polako prerastaju u globalne. Novo doba svetske privrede i razvoja,
pa samim time i poslova vezane trgovine, a neka od njih pokušaću da objasniti u ovom
radu.

3
POSLOVI “VEZANE” TRGOVINE

Po logici istorijiskog redosleda možemo ih podijeliti na:

-klasične
-savremene oblike

Klasični oblici vezane trgovine

Poteču iz vremena velike ekonomske krize i izvode se iz klirinške trgovine.

Ovdje spadaju:

-Barter
-Kompenzacije
-Switch poslovi

Savremeni oblici vezane trgovine

Jesu oblici ĉiji se nastanak i ekspanzija se vezuju uz krizno razdoblje 80-tih,

dakle uz vreme:

-dužniĉke krize
-neoprotekcionizma

Poslovi vezane trgovine predstavljaju trgovinske transakcije u kojima se

u okviru jednog ili više ugovora u međunarodnoj trgovini, plaćanje isporuka robe
ili usluga vrši u celini ili delimično, takođe isporukama neke druge robe ili usluge.

Posebne komapanije za ovu svrhu:

Motors Trading, Inc. (General Motors)

Industriehandel (Deimler-Benz)
Ge Trading Company (General Electric)
Caterpillar World Trading Company (Caterpillar)
Sears World Trade (Sears and Roebuck)
Sogo Shosha (Japan)

Učesnici i najznačajnije institucije u vezanoj trgovini

- Mogu se ugovarati između država (bilateralni klirinški sporazumi i protokoli,

offset i barter)

4
- Između države i strane firme ili među preduzećima iz pojedinih zemalja
- Nosioci vezanih poslova najčešće su privatne ili državne kompanije, ali se u
vezanu trgovinu većeg obima često uključuju i državne agencije
- Nosioci poslova vezane trgovine izvan matičnih kompanija su:
- trgovačke kompanije (poslove su spremne preuzeti u svoje ime i rizik)
- banke
- mešetari i savetnici
- organizatori - posrednici u vezanoj trgovini
- razna udruženja i institucije
- Od institucija za finansiranje i praćenje poslova poznatije su:

- Agency for International Development (SAD)

- Overseas Development Found (Japan)
- Deutsche Gesellschaft Fur Wirtschaftliche Zusammenarbeit (Nemačka)
- Banque Francaise du Commerce Exteriur (Francuska)
- Državne organizacije za unapređenje izvoza takođe sudeluju u finansiranju i
osiguranju velikih poslova vezane trgovine
- US Export - Import Bank (SAD)
- Japanese Export - Import Bank (Japan)

Vezana kupovina

Predstavlja oblik vezanog spoljnotrgovinskog posla u okviru kojega se izvoznik,

pored obezbeđenja prodaje svoje robe, obavezuje da kupi određenu robu ili
usluge iz zemlje u koju izvozi

“Vezani” spoljnotrgovinski poslovi su vrsta poslova u kojima se uvoz jednih roba i

usluga vezuju za
izvoz drugih roba i usluga, i obrnuto.
U spoljnotrgovinskoj praksi susre"e se više oblika “vezane“ trgovine.

KLASIČNI BARTER

Najĉešće se definiše kao trampa.

Osobine su mu:

-Strogo je bilateralan
-Isporuke su prisilno uravnotežene i potpuno
sinkronizirane
-Nema nikakvih plaćanja…
-Koriste se vrlo rijetko, najĉešće na
meĊudržavnoj razini…
-Kad preduzeća ulaze u bartere nazivaju
ih “SWAP” poslovima

5
Barter je oblik vezane trgovine kroz direktnu međusobnu razmenu proizvoda i usluga, po
posebnom sporazumu, bez korišćenja novca ili drugih sredstava plaćanja. Predmeti
razmene navode se u robnim listama izvoznika i uvoznika i na svakoj od njih se predviđa
maksimalan iznos izražen novčano do kojeg se može obaviti vezana trgovina. Interes oba
privredna subjekta je da uravnoteže razmenu na nivou 1:1. U tržišnoj ekonomiji ovakav
vid vezanih poslova u suštini je prevaziđen. Ipak, za izbor medjunarodne strategije
marketinga on može biti jako aktuelan u slučaju poremećaja platnog prometa među
državama ili velike fluktuacije u kursu valuta.

To je najelementarniji oblik kompenzacionih poslova kroz koje se ostvaruje jednostavna

razmena dobra za dobro (barter - trampa) izme!u dva strana poslovna partnera, u
vrednosnoj srazmeri.

1:1

bez novčanog posredovanja.

Predmet klasičnog bartera su pojedinačne homogenizovane robe, jednake vrednosti, čiji
se kvalitet I obim mogu bez teškoća evidentirati (poljoprivredni proizvodi, minerali i dr.).

Ekonomska situacija u kojoj se pojedine zemlje nalaze, često primorava preduzeća takvih
zemalja da se, u nedostatku konvertibilnih sredstava plaćanja, orijentišu na takvu vrstu
kompenzacionih poslova.

Barterski poslovi

Predstavljaju oblik vezane trgovine između dva poslovna partnera ili dve zemlje
po posebnom sporazumu: predmeti razmene se utvrđuju u robnim listama
izvoznika i uvoznika i za svaku listu je predviđen njviši novčani iznos do kojeg se
može obaviti izvoz.
Modaliteti bartera?
Primeri:

-Naftni barter
-Gasni barter

SAVREMENI BARTER

To je složeni kompenzacioni aranžman koji na strani uvoza i izvoza, ili samo na strani
uvoza odnosno
izvoza, uključuju više roba i više poslovnih partnera. Takve spoljnotrgovinske operacije,
zbog svoje
komplikovanosti, po pravilu, obavljaju specijalizovane barter kompanije. Ravnoteža
uvoza i izvoza
balansira se u srazmeri 1 : 1, uz odre!ene re!e izuzetke od ovog pravila.

6
KONTRAKUPOVINE
i kompezacija

Kontrakupovina i kompezacija (barter-poslovi) su, po svojoj prirodi, jako slični.

Kada je reč o kontrakupovini, može se reći da je to kupovina određene robe ili usluga
uslovljena prodajom sopstvenih proizvoda ili usluga. (Imajući u vidu potrebe Srbije za
smanjenjem spoljnotrgovinskog deficita, ovaj model ima veliku vrednost.)
Kompezacija ili barter-poslovi se, u bukvalnom smislu, svode na klasičnu trampu - gde
nema protoka novca, nego dve kompanije razmenjuju svoje proizvode po principu
«vrednost za vrednost».
To su paralelni spoljnotrgovinski poslovi u kojima se kupovina jednih dobara ili usluga
(uvoz)
uslovljava prodajom drugih dobara ili usluga (izvoz), pri čemu odnos izme!u izvoza i
uzvoza ne mora
da bude u srazmeri 1:1, jer se naplata izvezene robe i pla"anje uvezene robe vrši
odvojeno, kao kod
redovnog izvoza i uvoza.

Poslovi kontrakupovine
(Counterpurchase)

Svim oblicima poslova iz ove skupine osnovni je cilj nadoknaditi devize

koje je uvoznik iz nerazvijene odnosno tranzicijske zemlje utrošio za kupnju robe iz
razvijene zemlje
Razlikujemo:

-Paralelni sporazum
-Kupnju unaprijed
-Evidencijski račun

Kompenzacije

-Tradicionalno, ovo je sinonim i generički termin za sve poslove vezane

trgovine.
-Danas se koristi u užem značenju, u značenju posla ĉija je ključna osobina
da se VT plaćanja svedu na minimum

Osobine svih kompenzacijskih poslova:

-Inicijalna i povratna kupnja ugovaraju se jednim ugovorom

-U ugovoru se navode i cene i valuta,

7
-Izdaju se i fakture ali se devizna plaćanja
nastoje svesti na minimum
-Izmjenjuju se robe koje nisu tehnološki povezane
-Dopušta se prenos ugovorne obveze na treću stranu
-Isporuke su retko kad simultane a povratne se dogadjaju unutar 18 meseci
-Isporuke ne moraju biti 100% izravnate

OFFSET ARANŽMANI
Poslovi poravnanja (Offset)

-Izvorno su nastali u medjusobnom poslovanju kompanija iz razvijenih zemalja a reĉ je

o svojevrsnim kombinacijama Buy-back poslova i poslova trgovačkih kompenzacija

-Ugovaraju se kod isporuka proizvoda visoke tehnologije i velikih vrednosti kao što su:
vazduhoplovi, vojni sustavi, atomske centrale, itd.
-Radi se o poslovima ogromnih vrednosti,
-I kupci i prodavci su najčešće državna preduzeća ili poduzeća pod državnom kontrolom,
-Najĉešće traju izmedju 10 i 12 godina
Osnovni je cilj:

-Na neki način,“poravnati” goleme devizne izdatke kupca

-Unaprediti tehnologiju proizvodnje u nekim sektorima

Predstavljaju posebne oblike vezanih trgovinskih poslova u kojima se izvoz uslovaljava

obavezom izvoznika da u svoje finalne (izvozne) proizvode ugradi unapred utvrđene
materijale, komponente, podsklopove i sl. iz zemlje uvoza.
Posebno obratiti pažnju na: ¨Uputstva za pripremu i ugovaranje poslova vezane
trgovine¨!
To je varijanta spoljnotrgovinskog posla kontrakupovine u kojim se prodavac-isporučilac
opreme obavezuje da u finalni proizvod ugradi odgovarajuće komponente, sklopove,
podsklopove, materijale ili agregate proizvedene u zemlji kupca, kao elemenat
“protivvrednosne - ravnotežne (Offset) razmene
.
Ova vrsta kompenzacionih poslova najčešće se javlja u korelaciji sa izgradnjom
energetskih objekata,avio ili vojnom industrijom.
Naziv "offset" obično se u prošlosti upotrebljavao da bi se označilo kompenzacijske
poslove vezane uz trgovinu oružjem. U kontekstu trgovine oružjem "offset" se može
opisati kao iznos industrijske ili komercijalne kompenzacije potreban kao uvet za
isporuku oružja ili vojne opreme. 'Offset' povezan s isporukama oružja i vojne opreme
bio je čest u prvih dvadeset godina nakon II. Svjetskog rata kada je obično bio povezan s
koprodukcijom. No, nakon naftne krize i recesije ranih sedamdesetih godina, shvaćanje i
sadržaj ovih poslova znatno se promenilo. 'Offset' je postao sredstvo za poticaj
industrijskog razvoja, povećanje zaposlenosti i povećanje izvoza. Iako ´offset´ uključuje
različite, već nabrojane, tipove vezanih trgovinskih poslova, kao što su povratna kupnja
(counter- purchase), koprodukcija, buyback i sl., on se od njih razlikuje po veličini,

8
odnosno vrednosti posla, jer uz već spomenute prodaje oružja, uključuje prodaju
proizvoda visoke tehnologije- zrakoplova, brodova, te velikih investicijskih objekata

projekata. Vlade i razvijenih i nerazvijenih zemalja upotrebljavaju ´offset´ kao sredstvo

za povećanje zaposlenosti i unapređenje tehničkog i industrijskog razvoja. ´Offset´
poslovi mogu biti izravni i neizravni. Pri tome je izravni ´offset´ povezan s izvornim
proizvodom prodanim određenoj zemlji, dok neizravni uključuje robu i usluge koje nisu
međusobno povezane. Aranžmani kod izravnog ´offseta´ uključuju koprodukcije,
licencne proizvodnje, podugovaranje, strane investicije i transfer tehnologije.
Aranžmani kod neizravnog ´offseta´ mogu uključivati strane investicije, transfer
tehnologije, ali također i druge oblike vezanih trgovinskih poslova kao što su povratna
kupnja, ´buyback´, barter, upotrebe turističkih kapaciteta određene zemlje i sl.
Obeležja se pojedinačnih ´offset´ aranžmana od ugovora do ugovora mogu znatno
razlikovati jer su prilagođene svakom pojedinačnom poslu. Poslovi u okviru ´offset´
aranžmana mogu se grupisati na sledeći način:

Ugovori o uzvratnoj kupnji

Roba i usluga od zemlje kupca. Isporuke mogu uključivati proizvode i usluge bilo
civilne, bilo vojne naravi i može ih preuzimati sam izvoznik, njegov pregovarač ili treća
stranka kojoj je izvoznik posrednik. Treća stranka može biti vladina agencija u zemlji
izvoznici, ali isto tako i privatna tvrtka. Primer takvog aranžmana prodaja je
vazduhoplova američke tvrtke Northrop Corp. Švajcarskoj, gdje je američka tvrtka za
uzvrat organizirala izvoz švajcarskih proizvoda u SAD, promicala participaciju
Švajcarske u velikim međunarodnim projektima i promovisala njen turizam.

Koprodukcija

Uključuje proizvodnju delova ili opreme u zemlji kupca, temeljenu na prenosu

tehnologije i ´know- how´. Ugovor se sklapa između dveju vlada, a najčešće se radi o
uvođenju novih tehnologija i novih postupaka u procesnoj industriji. Na taj je način u
Japanu proizvedeno 100 zrakoplova F- 15, dizajniranih u SAD, a pri tome je u Japan
uvedena nova tehnologija za proizvodnju kompozitnih plastičnih materijala.

Prenos tehnologije

Uključuje proizvodnju komponenti ili delova opreme u zemlji kupcu, na temelju izravnog
ugovora između prodavaca i vlade ili proizvođača u zemlji kupca. Može uključivati
istraživanje i razvoj, tehničku asistenciju i sl.

Podugovaranje

Upotrebljava se za proizvodnju kompatibilnih komponenti u zemlji kupca. Pri ovakvim

poslovima ne dolazi do transfera tehničkih informacija i ´know- how´. Tu se uglavnom
upotrebljava niža cena proizvodnje u zemlji kupca, a njoj se omogućuje povećanje
zaposlenosti i unapređenja određene vrste proizvodnje.

9
Investiranje

Obično provodi kroz osnutak udružene kompanije između prodavca i jednog ili više
partnera u zemlji kupca. Takav se posao može osnivati samo na komercijalnoj osnovi, a
može uključivati i razvojne i istraživačke programe.

Uzvratna kupnja

Najpopularniji oblik ´offseta´ za zemlje uvoznice. Ona nije tako omiljena s motrišta
prodavca- izvoznika, jer često od njega zahteva pripomoć zemlji kupcu u razvoju njenoga
izvoza. Često zemlja uvoznik samo ponudi robu za uzvratnu kupnju, a partner koji je
primarni izvoznik mora već tokom samog procesa ugovaranja istražiti mogućnost
plasmana ove robe, što znači istraživanje tržišta, promociju proizvoda, organizaciju
reklamne kampanje i sl.
Pri tome je ta roba često lošije kvaliteta, precenjena ili na drugi način nekompetitivna, što
znatno ograničava tržišta na kojima se može prodati.
Udeo je u razvoju tehnologije i proizvodnje u okviru izravnog ili neizravnog ´offseta´
svakako bolje rešenje koje može donijeti povlastice i kupcu i prodavcu. Uvođenje novih
tehnologija za zemlju kupca ima niz prednosti i mogućnosti proizvodnje za izvoz,
proizvodnju kvalitetnijih i konkurentnijih proizvoda, proizvodnju netradicijskih
proizvoda koji su se do tada samo uvozili. Prodavac s druge strane omogućuje jeftiniju
proizvodnju pojedinih delova svojega proizvoda, a uz to proširuje svoj udeo na tržištu
zemlje uvoznice.
Vlade pojedinih zemalja igraju glavnu ulogu kod sklapanja ´offset´ aranžmana, pogotovo
ako se radi o prodaji, odnosno kupnji oružja. One takođe često moraju odobriti davanje
licenci ili učešće u koprodukcijama, pri čemu ponekad interes države i njena sigurnost
dolaze ispred tržišnog načina razmišljanja.
´Offset´ su poslovi vrlo složeni i zahtevaju pažljivu pripremu i planiranje i tokom samog
ugovaranja i tokom izvršavanja obveza. Niz poslovnih transakcija koje uključuju ´offset´
aranžmani zahteva savršeno poznavanje tehnike vezanih trgovinskih poslova, a isto tako i
stranih tržišta i svih rizika koji bi se mogli pojaviti. ´Offset´ se poslovi mogu izvršavati u
promeru od 25%, pa do višestruko umnožene vrednosti prvobitne prodaje. Mnoge zemlje
kupci nastoje ´offset´ izvršiti najmanje 100%, a prodavac ga s druge strane nastoji održati
ispod 100%. U nekim slučajevima prodavac i sam nudi 200% izvršenja ´offseta´, samo da
bi dobio ugovor i uklonio konkurenciju. Trajanje ovih aranžmana kreće se od 5 do 20
godina. ´Offset´ poslovi su česti među razvijenim zemljama koje međusobno lakše nalaze
odgovarajuće proizvode i usluge.

BUY BACK ARANŽMANI

Povratna kupovina ("Buy Back")

-Kao i drugde i ovdje vlada pravo šarenilo termina

-Konstrukcija se naziva:

10
-Izravnom kompenziacijom ("Direct Compensation")
-Industrijskom kompenzicijom ("Industrial Compensation" )
-Industrijskom kooperacijom ("Industrial Cooperation")

Ekonomska komisija UN za Europu se opredelila za izraz “Buy-back”, 1991.god. izdala

je i poseban vodič za sastavljanje ugovora:

International Buy-back Contracts

Definišu se kao dugoročni vezani poslovi u kojima partner iz razvijene zemlje isporučuje
opremu i tehnologiju partneru u nerazvijenoj (tranzicijskoj) zemlji pri čemu mu on
vrednost primljene opreme “otplaćuje” dugoročnim isporukama proizvoda dobivenih
korištenjem upravo te opreme
U najjednostavnijem oblik u posao su uključene samo dve strane, a sklapa se samo jedan
ugovor.
Ĉešći je slučaj da isporučitelj opreme nije zainteresovan za dobivene outpute,pa se u
posao uključuje i treća strana. Posao je dugoročan, a vrednost protivisporuka redovno
nadmašuje vrednost inicijalne kupovine.

Ključne su im osobine:

-Karakteristiĉni su za isporuke zapadne industrijske opreme i celih tvornica u tranzicijske

i nerazvijene zemlje
-Uzvratne isporuke su proizvodi dobiveni korištenjem prethodno isporučene opreme
-Najčešće se sklapaju dva ugovora:

Primary contract i Buy-back contract

-Vrednost svih transakcija dogovara se u konvertibilnoj valuti

-Izmedju primarne i prve povratne isporuke protekne puno vremena, a povratne isporuke
često traju i više od 10 god.
-Ukupna vrednost pozvratnih isporuka najčešće je znatno viša od inicijalne

Posebna vrsta poslova vezane trgovine u kojem izvoznici - dobavljači industrijske

opreme i kompletnih postrojenja pristaju da njihova potraživanja budu naplaćena
delimično ili u celosti proizvodima proizvedenim opremom / tehnologijom koju su
izvezli.
To je oblik kompenzacionog spoljnotrgovinskog posla u kojem se kupac obavezuje da
plaćanje uvezene opreme, postrojenja i tehnologije izvrši isporukom finalnih proizvoda
proizvedenih korišćenjem te opreme, postrojenja i tehnologije (tzv. “povratna trgovina“).

11
POSLOVI PRETHODNE KUPOVINE

To su oblik kompenzacionih spoljnotrgovinskih poslova u kojima se prodavac visoke

tehnologije ili savremene opreme obavezuje da iz zemlje kupca uveze odgovarajuću robu
pre isporuke ugovorene tehnologije i opreme, nakon čega prodavac može da izvrši
odgovarajuću naplatu od kupca.

KLIRINŠKI POSLOVI

Pod kliringom se podrazumeva obračun međusobnih dugovanja i potraživanja koji se

obavlja prebijanjem posredstvom neke bankarske organizacije, koje se u unutrašnjem
platnom prometu naziva kompenzacija.

Sastoje se od:

-Robnih lista uvoza i izvoza

-Platnog sporazuma
-Obračunske valute
-Tehnika i sudionika platnog prometa
-Visine manipulativnog kredita (swing)

U međunarodnom platnom prometu kliring je način plaćanja na osnovu koga uvoznici

plaćaju svoja dugovanja, ili naplaćuju svoja potraživanja preko određene bankarske
institucije, putem koje se prebijaju međusobna dugovanja i potraživanja između država.
Kliring je međusobno prebijanje dugovanja i potraživanja putem kojeg se roba plaća
robom, a samo se razlika podmiruje plaćanjem u novcu.
Postoje tri vrste kliringa:

-Jednostrani
-Dvostrani
-Višestrani

Jednostrani kliring

Uvodi se jednostranom odlukom neke zemlje, u kom slučaju je to istovremeno i prinudni

kliring. Isto tako, moguć je i ugovomi kliring, koji se reguliše međusobnim ugovorom.
Kod jednostranog kliringa prebijanje se može obaviti samo u domaćoj valuti.

Dvostrani kliring

Za razliku od jednostranog kliringa, nastaje međusobnim sporazumom dve države, a cilj

mu je da se sredstva ne prenose preko granice. Između država sporazumno se utvrđuje
najviši iznos do kojeg se mogu kretati medusobna potraživanja i dugovanja.

Višestrani (multilateralni) kliring

12
Ugovara se između više zemalja. Na ovaj način se omogućava lakše obavljanje platnog
prometa izmedu zemalja. Sporazumom se odreduje valuta u kojoj će se kliring obavljati.
Višestrani kliring je u upotrebi u međusobnim odnosima poštanskih organizacija, kod
medusobnih potraživanja nacionalnih železnica i vazduhoplovnih kompanija.

Bilateralni kliring

Kliring je najčešće bilateralna kompenzacijska transakcija između dviju država te je to

oblik vezane trgovine na razini međudržavnih odnosa. Kliring (engl. "clearing" – čišćenje
potraživanja) predstavlja obračunavanje međusobnih dugovanja i potraživanja njihovim
međusobnim prebijanjem (kompenziranjem), tako da se na kraju podmiruju još samo
potražna salda. Dva se potpisnika ugovora dogovaraju unaprijed o vrstama roba koje će
razmjenjivati u slijedećoj godini ili tijekom više godina i utvrđuju godišnje količine
međusobnih isporuka. Plaćanje za izvoz i uvoz obavlja se u klirinškim jedinicama.
Klirinško se plaćanje određuje u vodećoj valuti, kao što je klirinški dolar, klirinška funta i
sl., a bez mogućnosti da se klirinške valute zamjene konvertibilnim. Izvoznici se u svakoj
zemlji plaćaju u nacionalnoj valuti, a uvoznici na njihove račune prenašaju prava u
klirinškim valutama. Isplata se obavlja putem trgovinskih banaka zemalja potpisnica.
Bilateralnim se klirinškim ugovorom određuje rok trajanja sporazuma, obračunske valute
i njihov tečaj, način pokrića razlike na zbrojnom klirinškom računu, maksimalan iznos
neuravnoteženog salda, te robne ili kontigentne liste kojima se utvrđuju proizvodi koji će
se u određenom vremenskom razdoblju uvesti ili izvesti. Robne liste uravnotežene su
tako da se po vrijednostima uglavnom podudaraju. Kakvoća robe, cijena i uvjeti
transporta dogovaraju se u pojedinačnim ugovorima o isporuci. Kada se prekorači najveći
maksimalni iznos neuravnoteženog salda (swing), koji može iznositi 20-30%, razmjena
se prekida sve dok dužnik slanjem robe ne smanji dug. Manje razvijene zemlje često i ne
žele smanjiti dug, s obzirom da on čini dugoročni oblik beskamatnog kreditiranja. U tom
slučaju zemlja kreditor gubi, jer privremeno gubi izvozno tržište dok se bilateralni račun
ne izravna. Njoj je u interesu što brže izravnavanje. To često dovodi do neslužbenog
uključivanja treće strane koja kupuje robu ili usluge od dužnika i tako izravnava klirinški
račun. To je tzv. "switch" transakcija u kojoj se robe kupljene za klirinško potraživanje
pretvaraju u čvrstu valutu kojom se plaća zemlji kreditoru za njen izvoz. Zbog složenog
procesa kroz koji treća strana prolazi da bi za robu dobivenu ovim putem dobila čvrstu
valutu, ovim se poslovima bave velike trgovinske kuće specijalizirane za switching.
Ovom se transakcijom u biti krši bilateralni sporazum (zbog uključivanja trećeg
sudionika), ali se omogućuje konverzija valuta i pokreće zastala klirinška razmjena.
Klirinški se sporazum može sklopiti između više zemalja, te tada govorimo o
multilateralnom kliringu. Klirinškim sporazumima pribjegavale su uglavnom
socijalističke zemlje čiji je sustav izazvao potrebu za balansom u trgovinskoj razmjeni, te
zemlje trećeg svijeta. Povećanjem broja zemalja sposobnih za plaćanja u čvrstoj valuti,
obujam ovakvih poslova se smanjuje.

To su specifični vezani spoljnotrgovinski poslovi gde se ‘’vezivanje poslova‘’ ne vrši na

nivou konkretnih tržišnih aktera (preduze"a) nego na nivou država, na osnovu prethodno
ugovorenih državnih robnih lista, u srazmeri 1 : 1, a realizacija posla odvija se u okviru
globalne medjudržavne kompenzacije, bez koriššenja konvertibilnih sredstava plaćanja.

13
ZAKLJUČAK:

Međunarodna ekonomija predstavlja nadgradnju svih onih znanja proisteklih iz

proučavanja pojedinačnih nacionalnih tržišta. Proces globalizacije omogućio je, pre
svega, najsnažnijim i najambicioznijim igračima na tržištu najveće mogućnosti. Ipak, bez
pravih analiza i istraživanja nije moguće pronaći pravu strategiju pristupa.

14
LITERATURA:

Prof. dr Budimir Staki", Savremeni menadžment u spoljnoj trgovini, “Poslovni biro

d.o.o“, Beograd, 2002.
prof. dr Miroslav M. Raičević, Internacionalna ekonomija sa osnovama ekonomske
diplomatije
Pušara, K., Međunarodne finansije, 2004.
Sigulinski, S., Menadžment u međunarodnojtrgovini, N.Sad, 2002.
Rakita, Branko: ''Međunarodni marketing'' , Ekonomski fakultet Beograd,
Staki", dr Budimir: Savremeni menadžment u spoljnoj trgovini, “Poslovni biro d.o.o“,
Beograd, 2002
Turčinović, dr Filip, Ekonomske integracije i trgovinske grupacije, “Megatrend
univerzitet primenjenih nauka“, Beograd, 2002.

15