Univerzitet Union - Nikola Tesla

Fakultet za poslovne studije i pravo

SEMINARSKI RAD

PREDMET:
Trgovinski menadžment
TEMA:
Razlika u poslovanju trgovine na veliko i trgovine na malo

1
 S A D R Ž A J:

1. UVOD ................................................................................................................................... 3
2. POJAM TRGOVINE .......................................................................................................... 4
3. KLASIFIKACIJA TRGOVINSKIH PREDUZEĆA PO KRITERIJUMU
POSREDOVANJA U PROMETU ..................................................................................... 7
4. TRGOVINSKO PREDUZEĆE ZA PROMET ROBE NA VELIKO ............................. 8
5. TRGOVINSKA PREDUZEĆA ZA PROMET NA MALO ............................................. 9
6. TRGOVINSKA PREDUZEĆA NA VELIKO I MALO ................................................ 10
7. TRGOVINA U SAD .......................................................................................................... 12
7.1. TRGOVINA NA VELIKO ............................................................................................... 12
7.2. TRGOVINA NA MALO .................................................................................................. 12
8. ZAKLJUČAK .................................................................................................................... 13
9. LITERATURA: ................................................................................................................. 14

2
 SEMINARSKI RAD - Trgovinski menadžment

1. UVOD
Predmet istraživanja u ovom seminarskom radu proizlazi iz samog naslova teme, a
odnosi se na razlike u poslovanju trgovine na veliko i trgovine na malo. Svrha rada je
definisati trgovinu, odnosno razliku u poslovanju trgovine na veliko i trgovine na malo.
Prilikom izrade seminarskog rada korišćena je stručna literatura iz područja
ekonomije.
Metode koje su korištene prilikom pisanja seminarskog rada su metoda analize,
metoda klasifikacije, metode indukcije i dedukcije, deskriptivna metoda, komparativna,
statistička i matematička metoda.
 SEMINARSKI RAD - Trgovinski menadžment

2. POJAM TRGOVINE
Pod trgovinom se podrazumijeva komercijalna ponuda robe u zamjenu za platežno
sredstvo odnosno novac, ili za drugu robu (robna razmjena). Prava trgovina postoji samo u
slučaju, kad u njoj posreduje treća osoba (trgovac), koja živi od tog posredovanja između
proizvođača i kupca.
Trgovina se ograničava samo na nabavku, transport i prodaju dobara, kapitala ili
znanja bez da ih se u bitnom menja ili dorađuje. Pretpostavka za početak trgovine (ne
razmena poklona, i ne direktna razmena između prodavača i kupca) je još u predistorijsko
vreme bila infrastruktura koja je omogućila.
Pravno gledano, danas se između trgovinskim partnerima sklapaju ugovori. Između
partnera koji učestvuju u trgovini postoji trgovinski odnos.
Trgovina je složena privredna delatnost koja se bavi prodajom i kupovinom roba
na tržištu. Ona predstavlja vezu između potrošača i proizvođaca. Smatra se izuzetno složenom
uslužnom delatnošću. Trgovina je usko povezana sa saobraćajem, ali sa drugim privrednim
granama. Razmena sirovina je veoma stara delatnost. U početku je to bilo veoma sitno i vršile
su se i razmene za preživljavanje. Bio je to period naturalne razmene koja se odvijala bez
novca, kada se roba davala za robu. Njene osnovne karakteristike su prisutsvo novca i
trgovca, koji učestvuje u razmeni dobara izmedu proizvođača i potrošača. Vrednost robe i
usluga određuje se novcem. Pored novca postoje i druga sredstva plaćanja
kao: čekovi, kreditne kartice i vrednosni papiri. Razmenu je u moderna doba moguće obaviti
telefonom, a sve više u upotrebi trgovanja je internet. Internetom se danas obavljaju trgovine
donicama i kapitalom, avionskim kartama, turistički aranžmani i dr. Tehnički i tehnološki
pronalasci, koji omogućavaju održavanje i prievoz lako kvarljive i osetljive robe, te svakoko
brz porast stanovništva i poboljšanje njihovog kvaliteta života i životnog standarda, svemu
tome su doprineli tehnički i tehnolški pronalasci. Trgovina može biti lokalna, regionalna i
nacionalna. S obzirom na područje u kojem se obavlja trgovina se deli na: unutrašnju i spoljnu
ili domaću i međunarodnu. Unutrašnja trgovina se odvija unutra granica jedne države, a
spoljna međunarodna je trgovina između država. Za međunarodnu trgovinu važno je
spomenuti bilans. Svaka država nastoji što manje uvoziti proizvode, a više ih izvoziti, naravno
to je u zavisnosti od kvaliteta proizvoda. Negativni bilans ili deficit je kada je uvoz veći od
izvoza jedne zemlje, a pozitivni bilans ili suficit je kada je izvoz veći od uvoza. Pozitivni
bilans osigurava sredstva koja omogućavaju dalji razvoj trgovine. Uz trgovinu ne smemo
zaboraviti i bankarstvo. Koncentracija kapitala u bankama, a koncentracija banaka u određene
regije, stvara posebne oblike privrede. Bankarstvo je izuzetno važna grana privredne
delatnosti i regionalno se bazira i razvija samo u izuzetno sigurnim i tradicionalnim
društvima.1

1
https://www.wikipedia.org/

4
 SEMINARSKI RAD - Trgovinski menadžment

Trgovina se vrši pod uslovima i na način uređen zakonom i drugim propisima kojima
se uređuju promet robe i usluga, kao i dobrim poslovnim običajima i poslovnim moralom.
Trgovina je skup poslovnih aktivnosti prometa robe, odnosno usluga sa ciljem
ostvarivanja dobiti, kao i drugog društveno-ekonomskog cilja.
Osnovna podela trgovine je prema načinu obavljanja i to na:
• trgovinu na veliko i
• trgovinu na malo.
Trgovina na veliko (veleprodaja, veletrgovina) je skup svih poslovnih aktivnosti u vezi
sa prodajom robe/usluga licima koji kupuju radi dalje prodaje ili korišćenja u poslovne svrhe.
Trgovina na malo (maloprodaja) je prodaja robe/usluga potrošačima radi
zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva.
Prema mestu trgovine:
• Trgovina u prodajnom objektu
Trgovina se po pravilu obavlja u prodajnom objektu, u različitim trgovinskim
formatima.
Trgovinski formati su organizaciono-tehnički oblici obavljanja trgovine, koji imaju
specifičnu strategiju prodaje prema kupcima i konkurentima (npr. supermarket, hipermarket,
diskont, trgovinski centar, cash and carry centar i dr.).
• Trgovina van prodajnog objekta
Trgovina na malo može da se obavlja van prodajnog objekta, i to kao:
1) daljinska trgovina na malo;
2) trgovina ličnim nuđenjem;
3) ostala trgovina na malo van prodajnog objekta.2

Svako upravljanje, pa shodno tome i upravljanje trgovinskim preduzećem zasniva se

na određenim principima. Njihov značaj se različito shvata. Jedni im pridaju magič- nu moć.
Kada se ovlada principima upravljanja trgovinskim preduzećem, onda se može ostvariti
veliko bogatstvo. Pri tome se postavlja pitanje da li je bogatstvo mera primene principa, da li
je bogatstvo isključivo cilj trgovca. Bogatstvo može i ne mora da bude mera principijelnosti.
Najveće bogatstvo svakog trgovačkog menadžera je u glavi i srcu. On mora da zna na kojim
načelima da postavi upravljanje trgovinskim preduzećem, a potom da oseća biznis.
Sjedinjavanjem navedenih stvari stvara se uspeh u biznisu. Između bogatstva u trgovini, ali i u
ostalim delatnostima, i duhovnog bogatstva postoji velika razlika. „Prosjak uvek misli na prvi,
a bogataš na poslednji obrok“. Za trgovinski menadžment su bitne dve grupe principa:
• opšti i
• posebni.
Navedena podela je veštačka. Menadžeri najčešće primenjuju kombinaciju jednih i
drugih ne vodeći računa da li se radi o opštim ili posebnim.3

2
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon o trgovini.html
3
Trgovinski menadžment, Radosavljević Ž., CERK, Beograd, 2006.

5
 SEMINARSKI RAD - Trgovinski menadžment

Trgovinski, kao i svaki drugi menadžment, ima svoju anatomiju. Sastoji se iz brojnih
elemenata u kojima postoje međusobni odnosi i interakcije. Bez obzira na različitost
prikazivanja strukture trgovinskog menadžmenta, čini se da je najpotpuniji onaj prikaz koji
trgovinski menadžment posmatra po pet elemenata: (1) planiranje, (2) organizovanje, (3)
(ruko)vođenje, (4) koordinacija i (5) kontrola. Svaki od navedenih elemenata predstavlja
celinu za sebe, ali i deo, tj. podsistem trgovinskog menadžmenta. Svaki elemenat ima svoju
funkciju, svoje tehnike i instrumente kojima se služi u svom delovanju. Praksa menadžmenta
pokazuje da se svaki elemenat različito tretira. Menadžeri im često pridaju različitu važnost.
Nekima se pridaje veliki značaj, drugi se potcenjuju itd., što stvara brojne pristupe i
kombinovanje njihove primene.

6
 SEMINARSKI RAD - Trgovinski menadžment

3. KLASIFIKACIJA TRGOVINSKIH PREDUZEĆA PO

KRITERIJUMU POSREDOVANJA U PROMETU
Na osnovu podele rada u obavljanju poslova posredovanja od proizvođača do
potrošača, trgovinska preduzeća se mogu podeliti na tri osnovna tipa:
• trgovinska preduzeća na veliko,
• trgovinska preduzeća na malo,
• trgovinska preduzeća na veliko i malo.
Poslovima prometa roba i usluga mogu se baviti i druge netrgovinske organizacije
koje raspolažu odgovarajućim poslovnim jedinicama, kao što su stovarišta, prodavnice itd.

7
 SEMINARSKI RAD - Trgovinski menadžment

4. TRGOVINSKO PREDUZEĆE ZA PROMET ROBE NA

VELIKO
Trgovinska preduzeća na veliko se često nazivaju i grosističkim preduzećima. Ona
deluju kao posrednici u robnom prometu između proizvođača roba i usluga, sa jedne strane i
trgovinskih preduzeća na malo ili velikih potrošača, sa druge strane (bolnice, kulturne,
obrazovne i druge organizacije). Zadatak trgovinskih preduzeća na veliko je da nabavljaju
robu od raznih proizvođača, kompletiraju određeni asortiman i dalje distribuiraju robu u
velikim količinama i kontinuirano trgovini na malo. Da bi trgovinsko preduzeće na veliko
uspešno izvršilo svoju misiju mora da ispunjava tri osnovna uslova:
(1) da raspolaže velikim finansijskim sredstvima,
(2) dovoljnim skladišnim prostorom i
(3) odgovarajućim kadrovima.

Ekonomski značaj grosističkih preduzeća je nesporan, bez obzira što je određeni broj
funkcija ovih preduzeća preuzela trgovina na malo. Dva su razloga dominantna u opravdanju
njihovog postojanja:
• trgovinska preduzeća na veliko održavaju relativno veliki broj veza sa proizvođačkim
organizacijama sa jedne strane. Zahvaljujući tome u stanju su da kompletiraju različit
asortiman i da proizvođače oslobode zaliha, obrade narudžbine, da rade sa brojnim
kupcima itd.
• trgovinska preduzeća na veliko pružaju mogućnost da detaljisti ili krupni potrošači
obezbede svoj asortiman putem jedne narudžbine, na jednom mestu i rad sa malim
brojem isporučilaca. Krupna grosistička preduzeća u savremenim uslovima sve više
gube na značaju. Detaljistička trgovinska preduzeća zahvaljujući svojoj jakoj nabavnoj
snazi preuzimaju funkcije veletrgovine.4

4
Trgovinski menadžment, Radosavljević Ž., CERK, Beograd, 2006. str. 110

8
 SEMINARSKI RAD - Trgovinski menadžment

5. TRGOVINSKA PREDUZEĆA ZA PROMET NA MALO

Trgovinsko preduzeće na malo bavi se prometom robe od proizvođača do potrošača.
Ona predstavljaju veoma važnu kariku na prometnom putu od proizvođača do krajnjeg
potrošača, odnosno domaćinstava. Trgovinska preduzeća na malo se bave prometom
potrošnih roba svih vrsta i stepena prerade, kao i deo industrijskih proizvoda, koje troše
domaćinstva. Procenjuje se da u visoko razvijenim zemljama preko 75% svih kupovina
otpada na maloprodajnu mrežu, što znači da ona dobrim delom opredeljuje i životni standard
stanovništva Trgovinska preduzeća na malo mogu organizovati prodaju svih vrsta proizvoda,
od industrijskih do poljoprivrednih, i to na različite načine: od prodaje u robnim kućama,
supermarketima itd. do prodaje na pijacama, u sistemima izvan prodavnica itd. Svaki način
maloprodaje ima svoju upravljačko-rukovodilačku strukturu, čiji je zadatak da upravlja
određenim maloprodajnim institucijama.

Trgovina na malo poznata je oduvek. Po pravilu takva trgovina prodaje robu krajnjem
korisniku odnosno individualnom potrošaču. Zadatak trgovine ne malo je u tome da kupuje
robu od trgovine na veliko te da je onda prodaje krajnjem potrošaču. Međutim, sve je češći
slučaj da se trgovina na malo opskrbljuje robom direktno od proizvođača. Takav oblik
opskrbe imaju robne kuće, supermarketi i hipermarketi.
Značaj trgovine u strukturi je vidljiv preko njenog doprinosa u realizaciji nekih
makroekonomskih pokazatelja. Reč je o pokazateljima kao što su pokazatelji doprinosa pri
kreiranju bruto domaćeg proizvoda, pokazatelji doprinosa zapošljavanju, pokazatelji udela u
ukupnom broju preduzeća, pokazatelji doprinosa pri kreiranju dodatne vrednosti, pokazatelji
mesta prikupljanja poreza i pokazatelji sudelovanja u ukupnoj potrošnji stanovništva. U našoj
zemlji u trgovini je zaposleno oko petine radne snage, a trgovački centri i supermarketi se
neprestano otvaraju.5

5
Trgovinski menadžment, Radosavljević Ž., CERK, Beograd, 2006. str. 110

9
 SEMINARSKI RAD - Trgovinski menadžment

6. TRGOVINSKA PREDUZEĆA NA VELIKO I MALO

Ova preduzeća se bave organizovanjem prometa robe na veliko i malo. Razlozi za
povezivanje trgovine na veliko i malo mogu biti različiti. Najčešće se radi o malim grosistima
sa širokim asortimanom i nedovoljnim prometom, ali proširenje delatnosti može da izvrši i
detaljističko preduzeće preuzimajući i grosističku funkciju. U principu dvostepeno
organizovana trgovinska preduzeća putem objedinjavanja trgovine na veliko i trgovine na
malo je racionalan, može da snizi troškove, a time da ostvari značajnu konkurentsku prednost
na tržištu. Ova preduzeća mogu da budu proširena i da se bave spoljno trgovinskim poslovima
što dovodi do trostepenog organizovanja trgovinskih organizacija.
Trgovinska preduzeća na malo predstavljaju veoma heterogenu organizacionu
strukturu. Ona se mogu klasifikovati po različitim kriterijumima. Za trgovinski menadžment
je od bitne važnosti razlikovati sledeće organizacione oblike i forme:
(1) nezavisni detaljisti,
(2) ugovorni sistemi,
(3) maloprodajni sistemi u prodavnicama i
(4) maloprodajni sistemi bez prodavnica.
Svaka od navedenih organizacionih formi ima svoju upravljačko-izvršnu strukturu, što
je čini karakterističnom u odnosu na druge organizacione oblike. 6

Svakodnevno učestvujemo u trgovini, a da toga često nismo ni svesni. To se odnosi na

privatan život, ali i na biznis, odnosno poslovne sisteme. Jedni nabavljaju direktno od
proizvođača, drugi preko posrednika tj. trgovine ili drugih institucija. Trgovinsko preduzeće
na veliko najčešće se snabdeva direktno od proizvođača. Trgovinska preduzeća na malo se
snabdevaju od proizvođača ili od trgovine na veliko, što zavisi od pogodnosti koje mogu
ostvariti u direktnoj ili posrednoj nabavci. Direktna ili neposredna nabavka ima određenih
prednosti i nedostataka. Ona je česta u nabavci sredstava za proizvodnju (opreme, nameštaja,
sirovina), jer se pretpostavlja da je ona u ovim nabavkama efikasnija i neophodna zbog
obaveze proizvođača u postprodajnim uslugama (garancija, održavanje, servisiranje,
snabdevanje rezervnim delovima itd). Glavna prednost direktne nabavke je u eliminisanju
posrednika i postizanju povoljnije nabavne cene. Ova prednost je naročito prisutna u uslovima
visokih trgovinskih marži koje zaračunavaju posrednici. Nedostatak direktne nabavke je u
tome što se trgovinsko preduzeće na malo mora pojavljivati kod brojnih specijalizovanih
proizvođača koji često proizvode jedan ili manju grupu sličnog asortimana proizvoda. To
dovodi do brojnih sitnih porudžbina, kako bi se kompletirao paket asortimana, što sve
povećava troškove nabavke. Direktna nabavka od proizvođača najčešće je vezana za
naručivanje veće količine robe od potrebne, što zahteva nepotrebno angažovanje finansijskih
sredstava. Ne treba zanemariti i činjenicu da je neposredna nabavka praćena nesigurnim
rokovima isporuke. Posredni način nabavki se javlja kada trgovinsko preduzeće na malo
nabavlja robu preko trgovinskog preduzeća na veliko ili posrednika. U ovom načinu nabavke
treba po pravilu računati na više nabavne cene u odnosu na cene koje nudi proizvođač. Ali,
nabavka preko grosista omogućuje detaljistima da jednom porudžbinom kompletira asortiman

6
Trgovinski menadžment, Radosavljević Ž., CERK, Beograd, 2006. str. 111

10
 SEMINARSKI RAD - Trgovinski menadžment

koji je neophodan za normalno snabdevanje potrošača kod jednog, (umesto više) snabdevača.
Posredni način nabavke po pravilu smanjuje troškove nabavke. Detaljista je u moguć- nosti da
vrši češće nabavke manjih količina robe iz asortimana, što povećava koeficijent obrta.
Nabavka iz uvoza je orjentisana na posredničku odnosno specijalizovanu kompaniju koja
poznaje strano tržište i koja profesionalno obavlja spoljno trgovinski promet. U savremenoj
trgovini prisutna su integraciona povezivanja, koja u suštini ukidaju klasičnu podelu trgovine
na trgovinu na veliko i trgovinu na malo, i dovodi do stvaranja angrodetaljističkih trgovinskih
preduzeća. Veliki broj detaljističkih preduzeća poseduje razuđenu maloprodajnu mrežu (robne
kuće, supermarkete, diskonte i dr.) koje imaju veliki obim nabavke. Imaju veliki promet,
predstavljaju često velike transnacionalne i multinacionalne korporacije, sa velikom
nabavnom snagom. To im omogućava da nabavljaju robu direktno, odnosno neposredno od
proizvođača i na taj način zaobilaze posrednike, a time i posredničku maržu.
U trgovinskom preduzeću na veliko i malo, odnosno u angrodetaljističkim
organizacijama, postoje dve organizacione jedinice prodaje: organizaciona jedinica za prodaju
na veliko i organizaciona jedinica za prodaju na malo. Organizaciona jedinica za prodaju na
veliko vrši prodaju preko posrednika odnosno detaljista. Uspostavlja poslovni odnos direktno
sa velikim brojem potrošača ili sa određenim kupcima kao što su bolnice, javne i državne
institucije. Organizaciona jedinica na malo vrši prodaju direktno potrošačima. Maloprodajna
mreža može da ima različit asortiman, pa shodno tome i različite kriterije po kojima se
prodavnice dele.

11
 SEMINARSKI RAD - Trgovinski menadžment

7. TRGOVINA U SAD
Trgovina je oduvek predstavljala jednu od najznačajnijih privrednih grana u privredi
SAD-a. Na njenom razvoju uticali su brojni faktori. Među najpoznatijim faktorima su faktori
geografske, demografske i ekonomske prirode. U njoj se ipak može razlikovati trgovina na
veliko i trgovina na malo.

7.1. Trgovina na veliko

Trgovina na veliko u SAD-u razvijala se paralelno sa drugim delatnostima. U ovoj
oblasti zaposleno je oko 10% od ukupnog broja zaposlenih u privredi. Trgovina na veliko
praćena je sve većom koncentracijom kapitala i stvaranju moćnih trgovinskih preduzeća.
Takva situacija se neminovno odrazila na jačanje proizvođača i detaljista kao početnih i
krajnjih elemenata u kanalima distribucije, a tim i slabljenje trgovine na veliko kao
posrednika između proizvođača i maloprodaje. Razloge koncetracije trgovine na veliko treba
tražiti u tome što su se proizvođači i detaljisti ukrupnjavali pa su mali grosisti u kanalima
distribucije izgubili svaki smisao. Tridesetih godina prošlog veka pojavljuju se i prve
diskontne kuće u kojima se roba prodavala po nižim cenama u odnosu na druge Trgovinski
centri u SAD-u nastali su dvadesetih godina dvadesetog veka. Prva robna kuća u Americi
otvorena je 1851. god. u Nju Jorku. Kataloška prodaja u Americi je počela 1870. god.
Najveća trgovinska kuća u Americi „Sears“ danas razvija katalošku prodaju. Filijalna trgovina
u SAD-u je počela 1859. god. Prvo samoposluživanje vezano je za pojavu prvog marketa
1925. god. Kompanija „Great Atlantic and Pacific Tea Co.“ je 1936. god. izgradila prvi
supermarket i tako ostvarila još veću prednost u odnosu na markete.

7.2. Trgovina na malo

Trgovina na malo je jedna od najznačajnijih delatnosti u okviru uslužnog sektora. U
maloprodaji je angažovano oko jedne petine ukupnog broja zaposlenih u privredi. Preko 50%
ukupnog broja zaposlenih otpada na žensku radnu snagu, što znači da u maloprodaji manje-
više dominiraju žene. Američka maloprodaja je specifična po svojoj strukturi. Od ukupnog
obima prodaje raste obim prodaje trajnih potrošnih dobara, a opada učešće netrajnih potrošnih
dobara. Ta tendencija će se i dalje nastavljati. Robni promet na malo se realizuje u različitim
organizacionim oblicima kao što su: robne kuće, specijalizovani i mešoviti maloprodajni
objekti, dragstori, diskontne kuće, samoposluge. Najrazvijeniji stepen organizovanosti
maloprodaje nalazi se u velikim urbanim sredinama. Glavni promet u američkoj maloprodaji
obavlja se u nespecijalizovanim maloprodajnim objektima, u maloprodajnim fiksnim
objektima. Prodaja izvan objekata je zanemarljiva. Sistem samoposluživanja prodaje u
trgovini SAD u dosadašnjem razvoju bio je usmeren na tri osnovna pravca:
• što veća zamena živog ljudskog rada različitim oblicima mehanizacije i
automatizacije,
• porast prosečne veličine maloprodajnih objekata,
• horizontalno - vertikalna integracija trgovinskih organizacija koje su obavljale promet
poljoprivredno prehrambenim proizvoda Unutrašnja organizacija maloprometa je
mnogofilijalna.

12
 SEMINARSKI RAD - Trgovinski menadžment

8. ZAKLJUČAK
U narednom periodu treba očekivati visok nivo turbulencija u svim segmentima života
i rada. Promene će postati redovni pratilac i svaki čovek se mora naviknuti da živi sa
promenama. Promene na kopnu, moru i vasioni, neminovno će se odraziti i na promene u
drugim oblastima, a pre svega u tercijalnom sektoru i njegovim podsistemima.
Opšte promene, koje će bitno uticati na trgovinu i trgovinski menadžment se mogu
sagledati kroz sledeće elemente:
(1) promene u broju stanovnika,
(2) promene u strukturi zaposlenih,
(3) promene u tehničko tehnološkim procesima i dostignućima, i
(4) promene u načinu života.
Bez obzira što se može govoriti i o drugim oblastima, čini se da su navedene
najznačajnije za sagledavanje budućih tokova i tendencija u trgovini i trgovinskom
menadžmentu.
Promene koje se dešavaju u okruženju snažno se odražavaju ili manifestuju i na oblast
trgovine. Ispostavlja se da svako trgovinsko preduzeće, kao i svaki drugi sistem, moraju se
menjati najmanje onom brzinom kojom se menja okruženje. Ukoliko se to ne desi sistem
nazaduje, odnosno nestaje. Promene, njihov intenzitet i radikalnost se mogu sagledati na
nivou razvijenih tržišnih privreda u kojima su se manje, više desile, ili sa stanovišta
budućnosti u kojoj će promene nastati. Ispostavlja se da će manje-više ono što se desilo u
evolutivnom razvoju trgovine razvijenih zemalja, manje-više zadesiti i zemlje u razvoju.
Opstanak na tržištu će biti sve teži. Maloprodajna tržišta će sve više postajati
turbulentna. Ona su izložena brojnim promenama u sferi ponude, ali posebno u području
tražnje. Svakodnevno se menjaju potrebe, zahtevi i želje potrošača koji sve više postaju
probirljivi i kojima je sve teže udovoljiti. Rezultat takvog stanja je svakodnevno propadanje
na hiljade detaljističkih preduzeća. U SAD-u najveći broj maloprodavaca propada iz oblasti
prehrambene grane, a slede je automobilski dileri, kozmetičke radnje, zlatare itd. Dakle,
trgovinske institucije imaju relativno kratak životni vek, tako da oko 30% maloprodajnih
objekta propada u prve tri godine od formiranja. Opstanak, rast i razvoj sve više je ugrožen od
snažnih trgovinskih kompanija koje su vertikalno i horizontalno povezane da često ostvaruju
monopolne položaje. Naročito je ugrožen opstanak malih i finansijski slabih trgovinskih
organizacija koje sve više postaju lak plen velikih, a posebno transnacionalnih i
multinacionalnih trgovinskih korporacija. Mali trgovci moraju da menjaju svoje strategije
opstanka i razvoja. Najčešće nalaze spas u određenoj robnoj grupi, neretko i u jednom
proizvodu, ili nekom segmentu tržišta. Svojom fleksibilnošću, intimom ili orijentacijom na
određenu ciljnu grupu, mali detaljisti mogu daleko uspešnije, da upotpune pojedine tržišne
niše, nego što su to u stanju da učine veliki. Zato se i kaže da je velikim trgovinskim
organizacijama potrebna mala trgovina, da rešava probleme tražnje koje nije u stanju ili je
neracionalno, da rešava velika trgovina.

13
 SEMINARSKI RAD - Trgovinski menadžment

9. LITERATURA:

• Trgovinski menadžment, Radosavljević Ž., CERK, Beograd, 2006.

• Trgovinski menadžment, Lovreta Stipe i drugi, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006.
• https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_trgovini.html
• https://www.wikipedia.org/

14