oktobar 2009.

DRVOtehnika 24/2009

DRVO-tehnika
Revijalni asopis za poslovnu saradnju, marketing, trite, ekologiju i tehnologiju u preradi drveta, proizvodnji nametaja, umarstvu i graditeljstvu
asopis izlazi tromeseno

Nije vano koliko puta pada, vano je koliko puta ustane.

Osniva i izdava EKO press Blagojevi NovI BEoGrAd Antifaistike borbe 24 Tel/fax: +381 (0) 11 213 95 84; 311 06 39 www.drvotehnika.com e-mail: ekopress@eunet.rs; drvotehnika@eunet.rs

Suizdava: Agencija za drvo - Klaster drvopreraivaa Srbije Izdavaki savet

n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n

Kome verovati
podacima ili politiarima
U vie tekstova u ovom broju ozbiljni autori govore o krizi, a njihove opservacije se kreu od konstatacije da kriza daje prve znake oporavka do onih koji tvrde da se kriza nastavlja i da se u ovom momentu za Evropu jo ne moe oekivati oporavak trita. U najboljem sluaju kraj krize i izlazak iz recesije se predviaju za kraj 2010. godine. Ove konstatacije se najveim delom odnose na proizvoae i trgovce materijalima na bazi drveta, ali takoe stoji konstatacija da kriza nije jednako pogodila sve. U drvnom sektoru su najugroeniji oni koji su vezani za graevinsku delatnost i proizvoai nametaja, a srpski drvopreraivai su, po pitanju krize, umereni optimisti, kae jedno istraivanje. Drvna industrija je i dalje u ozbiljnim problemima i nema sigurnih znakova oporavka, zakljuak je izveden na bazi statistike analize. Bez namere da polemiemo sa onima koji kau da je statistika taan zbir netanih podataka, ini se da su istini najblii podaci prema kojima je industrijska proizvodnja u prvih devet meseci ove godine u Srbiji proseno manja za 16,2% nego u istom periodu prole godine, a da je u sektoru preraivake industrije zabeleen pad od 20,9%. Prema statistici, stanje u drvnoj industriji je tee od podnoljivog proseka, jer je fiziki obim proizvodnje u drvnoj industriji u prva tri kvartala zabeleio pad od 44,5%, a proizvodnja nametaja je manja za 38,0%. Statistika je, takoe, u avgustu zabeleila neke znake oporavka, pa je to, izgleda, bilo dovoljno nekim politiarima da ustvrde da je recesija zaustavljena i da izlazimo iz krize Istina, na svetskom tritu postoje prvi znaci blagog oporavka, koji bi trebalo da u narednim mesecima dovedu do neznatnog rasta privredne aktivnosti. To e postepeno imati odraz i na nae podneblje, pa su tvrdnje da izlazimo iz krize neosnovane i neodgovorne. udno je kako nai politiari, dok nas uvlae u duniko ropstvo, ne prezaju od izjava te vrste. Setimo se da su sa iste adrese poetkom ove godine, kada je kriza ve ozbiljno tresla svet, dolazile tvrdnje da e kriza zaobii nau zemlju i da emo, toboe, na krilima krize profitirati. Ali, sve e proi, pa i kriza. I ovo e biti lane, rekao bi na trpeljivi narod. ekanje, meutim, nije reenje, pa bi zato valjalo raditi vie, bolje, organizovanije Nai drvopreraivai bi na raspolaganju mogli imati 40% vie drveta nego danas, samo kada bi se uz odgovarajuu strategiju, otvorenost uma u Srbiji sa sadanjih 5 metara umskog puta po hektaru, to je oko etiri puta manje nego u razvijenim zemljama Evrope, poveala na samo 10 metara umskog puta po hektartu. A moda e nam jednog dana otvorenost uma biti uslov za ulazak u EU Investicija u gradnju umskih puteva bi, na due vreme, uposlila veliki broj ljudi, ali bi korist bila neuporedivi vea. Uz ulaganja od 21 milion evra godinje, naa drava i umarstvo bi svake godine uveavali dobit, a za trideset godina, uz otvotenost uma od 10 metara umskog puta po hektaru, direktna dobit bi svake godine mogla biti vea za 56 miliona evra. Korist od prerade 40% vie drveta nego danas bi viestruko nadmaila prethodnu cifru, a da ne govorimo o turistikim mogunostima, socijalnim i ekolokim aspektima ovog projekta. Zato je na predlog da drvopreraivai i umari zajedno preko Agencije za drvo sugeriu Vladi RS da u mere za prevladavanje krize uvrsti Program otvaranja uma Srbije. To je tema ovog broja asopisa DRVOtehnika, a o svemu tome sistematski i detaljno piu nai saradnici, ozbiljni strunjaci, pa Vam iskreno preporuujemo naredne stranice naeg asopisa.
D. Blagojevi

Dragan Bojovi, UNIDAS, Beograd Lajo antar, AKE antar, Baka Topola Boo Jankovi, ENTERIJER Jankovi, Novi Sad Vladislav Joki, XILIA, Beograd Stevan Ki, EuroTehno, Sremska Kamenica Dr Vojislav Kujundi, LKVCENTAR, Beograd Rado Mari, MARI, aak Rajko Mari, MICROTRI, Beograd Dr ivka Meloska, umarski fakultet Skoplje Mr Goran Mili, umaski fakultet Beograd Golub Nikoli, NIGOS elektronik, Ni Zvonko Petkovi, doc. FPU Beograd Dr Zdravko Popovi, umarski fakultet, Beograd Tomislav Rabrenovi, DRVOPROMET, Ivanjica Miroljub Radovanovi, JELA JAGODINA, Jagodina Gradimir Simijonovi, TOPLICADRVO, Beograd Vesna Spahn, WEINIG, MW Group, Kruevac Mili Spasojevi, Fantoni PIK IVERICA, Ivanjica Mr Borisav Todorovi, BMSK, Beograd Ranko Trifunovi, TRIFUNOVI, Pranjani Dragan Vandi, KUBIK, Raka Milorad arkovi, ORAGO TERMO-T, Hrtkovci Mr Dragojlo Blagojevi Dipl. ing. Dobrivoje Gavovi Dragan Bosni, Beograd Marina Jovanovi, Leskovac Sneana Marjanovi, AMBIENTE, aak Jelena Mandi, tehniki urednik Ivana Davevska, novinar producent Svetlana Preradovi, Beograd Aleksandar Radosavljevi, Beograd

Direktor, glavni i odgovorni urednik

n

Struni konsultant
n

Redakcioni odbor
n n n n n n n

Uplate za pretplatu, marketinke i druge usluge na tekui raun broj 160-176289-53, BANCA INTESA ad Beograd Devizni raun - IBAN: RS35160005010001291720 Rukopisi i fotografije se ne vraaju Redakcija se ne mora slagati sa miljenjem autora i izjavama sagovornika Redakcija ne preuzima odgovornost za sadraj reklamnih poruka Priprema, tampa i distribucija EKO press Blagojevi CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd ISSN 1451-5121 COBISS.SR-ID 112598028

Nema sigurnih
U periodu januar-avgust 2009. godine, industrijska proizvodnja u Srbiji, u proseku je manja za 16,2% nego u istom periodu 2008. godine. U centralnoj Srbiji je zabeleen pad od 15,6%, a u Vojvodini 17,3%. U ovom periodu, u sektoru preraivake industrije realizovana je nia proizvodnja za 20,9%. U avgustu 2009. godine, industrijska proizvodnja je manja je za 10,0% u odnosu na avgust 2008. godine, pri emu je u sektoru preraivake industrije ostvaren pad od 15%. Obim industrijske proizvodnje u avgustu 2009. godine u odnosu na avgust 2008. godine belei pad kod 23 oblasti (uee u strukturi industrijske proizvodnje 75%) i rast kod 6 oblasti (uee u strukturi industrijske proizvodnje 25%). Najvei uticaj na pad industrijske proizvodnje u avgustu 2009. godine, u odnosu na avgust 2008. imale su: proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja motornih vozila i prikolica i proizvodnja nametaja. Ako posmatramo industrijsku proizvodnju po sektorima i oblastima, moemo zakljuiti da se jedan od najveih padova proizvodnje upravo desio u proizvodnji proizvoda od drveta i plute, a onda i u proizvodnji nametaja. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januara - avgusta 2009. godine iznosi 14950,1 miliona dolara, to je za 36,8% manje u odnosu na isti period prethodne godine. U ovom periodu, izvezeno je robe u vrednosti od 5190,1 miliona dolara, ili za 32,6% manje u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno za 9760,0 miliona dolara, to je manje za 38,9% u odnosu na isti period prethodne godine, tako da spoljnotrgovinski deficit iznosi 4569,9 miliona dolara, odnosno za 44,7% manje u odnosu na isti period prethodne godine. Pozitivno je to je, u spoljnotrgovinskoj razmeni za osam meseci 2009. godine, u odnosu na isti period 2008. znatno smanjen deficit. Smanjenje spoljnotrgovinskog deficita je, meutin, relativno povoljno, obzirom da se deava u situaciji velikog pada proizvodnje, izvoza i uvoza. U periodu januar-avgust 2009. godine, izvoz Republike Srbije je, sa skoro 92% ostvaren na tritu Evrope i preko 53% je realizovano na tritu EU. Posmatrano po zemljama pojedinano, najvie smo izvezli u BiH, Nemaku, Crnu Goru i Italiju. Istovremeno, najvei uvoz obavljen je iz zemalja Evrope (preko 80% ukupnog uvoza), pri emu je iz zemalja EU skoro 56% vrednosti ukupnog uvoza. Posmatrano po zemljama pojedinano, najvei uvoz je realizovan iz Nemake, Rusije, Italije i Kine. Najvei suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Irakom i Makedonijom. Najvei deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa. Posmatrano po proizvodima,

Autor ovog teksta je sekretar za umarstvo, industriju prerade drveta, celuloze i papira u PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

oktobar 2009.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNjA i SPOLjNOTRGOVINSKA RAZMENA U SRBIJI, od januara do avgusta 2009. godine

znakova oporavka
Drvna industrija i dalje u ozbiljnim problemima
PIE: dipl.ing. Rao Mili

U prvih devet meseci ove godine industrijska proizvodnja u Srbiji je u proseku manja za 16,2% nego u istom periodu lane. U sektoru preraivake industrije zabeleen je pad od 20,9%. U avgustu su, meutim, zabeleeni neki znaci oporavka. Stanje u drvnoj industriji Srbije je tee od podnoljivog proseka, jer je fiziki obim proizvodnje u drvnoj industriji u prve tri etvrtine ove godine zabeleio pad od 44,5%, a proizvodnja nametaja je manja za 38,0% nego u istom periodu prole godine. Dakle, ako posmatramo industrijsku proizvodnju po sektorima i oblastima, moemo zakljuiti da se jedan od najveih padova proizvodnje upravo desio u preradi drveta i plute, a onda i u proizvodnji nametaja. Uz niz problema, kriza je znaajno uticala na pad cena nekih proizvoda od drveta. Drvopreraivai oekuju vie razumevanja i konkretne pomoi od drave i javnih preduzea umarstva. U zatvorenom krugu, izgleda, nikome nije lako. I pored tekoa, ve postoje prvi znaci blagog oporavka na svetskom tritu, koji bi trebalo da u narednim mesecima dovedu do neznatnog rasta privredne aktivnosti u svetu.
najvie se izvozila odea, gvoe i elik, zatim itatice i proizvodi od njih, voe i povre i obojeni metali, a najvei uvoz je kod drumskih vozila, nafte i naftnih derivata, prirodnog gasa, gvoa i elika i industrijskih maina za optu upotrebu. U periodu januar-avgust ove godine, nastavljene su tendencije pada izvoza i uvoza s kraja protekle godine. Kao glavni faktor istie se svetska ekonomska kriza, koja je dovela do pada privredne aktivnosti, kako u svetu, tako i kod nas. Pad naeg izvoza je posledica i velikog smanjenja cena primarnih proizvoda na svetskom tritu, koji imaju veliko uee u strukturi naeg izvoza. Glavni uzrok smanjenja uvoza je pad industrijske proizvodnje i domae potronje u Srbiji. Meutim, ve postoje prvi znaci blagog oporavka na svetskom tritu, koji bi trebalo da u narednim mesecima dovedu do neznatnog rasta privredne aktivnosti u svetu. Kao posledica takvih kretanja u svetu, u Republici Srbiji je dolo do obnavljanja proizvodnje u oblasti crne metalurgije tokom avgusta meseca, to bi trebalo da dovede do porasta izvoza u narednom periodu, s obzirom na injenicu da je izvoz crne metalurgije do pojave svetske krize bio vodei izvoz Republike Srbije. Kako je drvna industrija oslonjena na umarstvo, neophodno je rei da je ukupna povrina pod umama Republike Srbije po novoj inventuri, koja je zavrena u 2007. godini, oko 2.250.000 hektara, od ega je u dravnom vlasnitvu 47% a u privatnom 53%. Srbija se smatra srednje umovitom zemljom i od ukupne povrine teritorije (Vojvodine i Srednje Srbije) pod umom je 29,1%, a ako se u to ukljue ikare i ibljaci, onda bi ukupna umovitost iznosila 34%. Udeo razliitih vrsta drvea u ukupnoj dubeoj zapremini je: bukva 40,5%, hrast 27,2% (cer 13%, kitnjak 5,9%, sladun 5,8%, lunjak 2,5%), grab 4,2%, bagrem 3,1%, smra i jela 7,5%,

bor 4,5%, klonovi topola 1,7%, i ostalo 11,3%. U ukupno obrasloj povrini, visoke ume ine 27,6%, izdanake 64,6%, vetaki podignute 6,1% i plantae 1,7%. Prosena visina zapremine po hektaru je 161 m (bila je 107 m), a zapreminski prirast po hektaru je sa 2,6 m povean na 4 m. Ukupna zapreminska masa uma je oko 363.000.000 m, a godinji prirast je povean sa 6 na 9 miliona m. Po ovim pokazateljima iz nove inventure uma, moe se izvui zakljuak da je stanje uma u Srbiji, bez AP Kosovo i Metohija, znatno bolje nego to je to pokazivala inventura iz 1979. godine, pa je za oekivati da e biti i vie sirovina za preradu u drvnoj industriji Srbije. I pored ovih podataka u umama Srbije godinje se see vrlo mala koliina u odnosu na godinji prirast, koji je po novoj inventuri, preko 9.000.000 m, tako da je proizvodnja u 2008. neto nia nego ostvarena u 2007. godini. Za drvnu industriju Srbije se kae da predstavlja granu sa nizom komparativnih prednosti od kojih se posebno istiu: sirovinska baza, kadrovi, relativno ouvani kapaciteti i drugo. Proizvodnja drvne industrije je upravo uslovljena sirovinskom bazom, posebno primarna prerada drveta, tako da je ista limitirana, jer na raspolaganju ima oko 1 milion m trupaca godinje, a ta koliina se, iz godine u godinu, smanjuje po koliini i posebno po kvalitetu. to se tie druge prednosti i ona se polako eliminie, jer nam sistem kolstva ne obezbeuje adekvatne kadrove, poev od zanatlija do fakultetski obrazovanih
DRVOtehnika 24/2009

oktobar 2009.

kadrova, gde se posebno istie nedovoljno praktinih znanja. Sa aspekta kapaciteta i tehnoloke opremljenosti, najgora situacija je i dalje u proizvodnji ploa i furnira (furnir se jo see na mainama proizvedenim 1936. i 1954. godine). Kapaciteti pilanske prerade su viestruko vei od raspoloivih sirovina, ali su isti usitnjeni i sa zastarelom opremom. Kod proizvodnje nametaja od masiva opremljenost nam je ograniavajui faktor razvoja, posebno u povrinskoj obradi drveta, tako da jedino moemo biti delimino zadovoljni tehnologijom u proizvodnji ploastog nametaja. I pored ovakvog stanja tehnoloke opremljenosti i forsiranja razvoja malih preduzea od strane drave, ograniavamo ih uredbama od strane Vlade RS da se oprema koja se ne proizvodi u zemlji, ne moe osloboditi carine ako joj vrednost ne prelazi 200.000 . Ako posmatramo fiziki obim proizvodnje u drvnoj industriji, moemo konstatovati

da se kod proizvodnje proizvoda od drveta i plute osim nametaja, u periodu januar-avgust 2009. godine, zabeleen pad od 44,5%, a proizvodnja nametaja i raznovrsnih proizvoda je nia za 38% u odnosu na isti period 2008. godine. Krajem avgusta 2009. u odnosu na isti mesec 2008. godine, zalihe su smanjene kod proizvoda od drveta i plute

sem nametaja, dok je kod proizvoda nametaja i raznovrsnih proizvoda dolo do poveanja zaliha. Izvoz proizvoda umarstva bio je 5,6 miliona dolara to je za 51% manje nego u istom periodu 2008. godine, a uvoz je 9,9 miliona dolara i manji je za 52,2%. Izvoz proizvoda prerade drveta i plute, osim nametaja, u

ovom periodu iznosi 99,2 miliona dolara, to je za 32,4% manje nego u istom periodu prole godine, dok je uvoz iznosio 143,5 miliona dolara i manji je za 41,1% nego u istom periodu 2008. godine. Kod nametaja i slinih proizvoda je takoe dolo do smanjenja izvoza i uvoza. Izvezeno je robe u vrednosti od 112,6 miliona dolara, to je za 27,8% ma-

Kretanje uvoza i izvoza nametaja i proizvoda od drveta u periodu od januara do avgusta 2009. godine

IZVOZ Rezana graa Impregnacija drveta Ploe i table od drveta Graevinski elementi Ambalaa od drveta Ostali proizvodi od drveta Nametaj UKUPNO DRVNA INDUSTRIJA: 23.889.954 957.107 11.231.265 44.629.787 11.660.427 7.692.249 75.375.514 175.436.303

UVOZ 41.040.010 174.066 74.461.160 17.892.905 2.463.860 4.202.042 42.355.554 182.589.597

SALDO -17.150.056 783.041 -63.229.895 26.736.882 9.196.567 3.490.207 33.019.960 -7.153.294

nje nego za osam meseci 2008. godine. Uvoz za period januar-avgust 2009. godine, iznosi 162 miliona dolara i manji je za 33,8% nego u istom periodu prole godine. U periodu januar-avgust 2009. godine, nastavljena je tendencija pada izvoza i uvoza proizvoda od drveta (kao posledica svetske finansijske krize, koja se poela reflektovati u ovoj grani jo od polovine 2008. godine), to se moe videti iz podataka u tabeli. Ako posmatramo spoljnotrgovinsku razmenu proizvoda od drveta, za osam meseci 2009. godine u odnosu na isti period 2008. godine, uoavamo da je dolo do velikog pada izvoza za 31,1%, uvoza za 38,3% i deficita za ak 83,3%, to je jedino pozitivno. U ovom periodu smo izvezli proizvode od drveta za 175,4 miliona USD, uvezli za 182,6 miliona USD i ostvarili deficit od oko 7,2 miliona USD. Kod svih grupa proizvoda od drveta je zabeleen pad izvoza i to kod ploa i tabli od drveta za 47%, kod rezane grae za 41%, nametaja od drveta za 31%, graevinskih elemenata i stolarije za 26%, ostalih proizvoda od drveta za 25% i kod ambalae od drveta za 6%. Jedino je kod impregnacije drveta zabeleen rast od 4% u odnosu na period januar-avgust 2008. godine. U ovom periodu, takoe je zabeleen znaajan pad uvoza kod svih grupa proizvoda od drveta, a najvei je kod impregnacije drveta 63%, zatim kod rezane grae 48%, ploa 39%, graevinskih elemenata 34%, ambalae od drveta 30%, nametaja od drveta 28% i ostalih proizvoda od drveta za 22%. Iz navedene tabele se moe videti da je u proizvodnji ploa i rezane grae, za osam meseci 2009. godine, zabeleen deficit od oko 80,4 miliona US, dok je kod proizvoda finalne prerade drveta zabeleen suficit u iznosu od 72,3 miliona USD. U drvnoj industriji se ozbiljno poeo oseati uticaj svetske finansijske krize jo od polovine 2008. godine, to je pogoralo i onako teku situaciju u naoj privredi kroz ogroman deficit u

spoljnotrgovinskoj razmeni, nelikvidnost privrede, enormnu sivu ekonomiju i rad na crno, preskupu dravu u odnosu na stepen razvoja privrede, kao i kroz ogromne administrativne prepreke, poev od lokalnih samouprava do dravnih organa, to sve skupa utie na porast i inae visokih trokova privrede. Zbog uticaja finansijske krize dolo je do znatnog smanjenja cena proizvoda od drveta (cena rezane grae je nia za preko 15%), smanjenja porudbina inokupaca za proizvode od drveta, zahteva inokupaca za isporuke strogo po specifikacijama, kao i estih reklamacija. No i pored ovako tekog stanja za plasman proizvoda od drveta i pada cena gotovih proizvoda, javna preduzea za gazdovanje umama i dalje imaju najnepovoljnije uslove prodaje sirovina u regionu. Na vie sastanaka odbora i grupacija Udruenja za umarstvo, industriju prerade drveta, celuloze i papira PKS, razmatrana je aktuelna situacija i problemi u preradi drveta i donoeni odreeni zakljuci, koji su upuivani odgovarajuim ministarstvima i javnim preduzeima za gazdovanje umama. Adekvatna reakcija i efekti su izostali. Zbog tekog stanja u drvnoj industriji Srbije dolo je do zatvaranja vie privrednih drutava, ozbiljnog smanjenja proizvodnje, smanjenja broja smena u proizvodnji, kao i otputanja radnika. Na kraju, ako bude vie razumevanja za drvnu industriju Srbije od strane dravnih organa i javnih preduzea za gazdovanje umama (sirovine su nam meu najskupljim u regionu i sa najkraim rokovima plaanja), ova grana ima potencijale i uz kooperaciju, dobru razvojnu strategiju baziranu na znanju, istraivanju, inovacijama i dizajnu, kao i uz primenu evropskih standarda i sertifikaciju proizvoda, obezbedie razvoj i izvoznu orijentaciju, a izvoz je generator razvoja. n

oktobar 2009.

47. mEunArodnI sAjAm nAmEtAjA

Za proteklih pet godina u kojima Anelko Trpkovi predvodi tim strunjaka Beogradskog sajma, ova ustanova je, uspeno poslujui i promoviui druge, na svojevrstan nain i vrlo uspeno uvek promovisala sebe. Videlo se da je svaka od sajamskih manifestacija detaljno i sistematski pripremana i uvek se primetio napredak ne samo u organizaciji i promociji, nego i u permanentnom investiranju i gradnji, podizanju kvaliteta izlagakog prostora, prepoznavanju potrebe trita, poveanju sajamskog prostora, broja izlagaa i posetilaca Ovogodinji, 47. meunarodni sajma nametaja se odrava pod sloganom SVEE IDEJE, ali treba rei da su svee ideje, bez sumnj, karakterisale proteklih nekoliko godina rada ove ustanove koja je skoro bila u ii interesovanja javnosti i zbog neuspene tenderske privatizacije i odustajanja konzorcijuma Rimini-Verano od kupovine. Kakav je, nakon ovih dogaaja, dalji poloaj Beogradskog sajma i kako na te injenice gledaju zaposleni, bilo je nae prvo pitanje za generalnog direktora Beogradskog sajma, gospodina Anelka Trpkovia.

Svee

Sajam nametaja e, sigurno, biti znaajan dogaaj, sa sveim idejama, svakako. Sa Ministarstvom trgovine planiramo da posebna delegacija privrednika, iz petnaestak drava istovremeno obie Sajam i domae proizvoae. Uz takvu promociju, oni bi direktno imali priliku da se upoznaju sa mogunostima proizvodnje nametaja u naoj zemlji, a to e biti prilika da se napravi i neki poslovni dogovor. Mogue je da tu posetu poveemo i sa ceremonijom dodele sajamskih nagrada i ZLATNOG KLJUA koji je izuzetno cenjen meu proizvoaima nametaja kae direktor Trpkovi.
- Beogradski sajam je drutveno preduzee, pa je privatizacija obaveza jer Zakon o preduzeima ne poznaje kategoriju drutvenog vlasnitva. U protekle dve ipo godine mi smo uradili sve da privatizacija uspe. Nama, meutim, nije bilo osnovno pitanje svojinska transformacija i pitanje ko e kupiti Beogradski sajam, nama je osnovno pitanje bilo ko e na Sajmu raditi. Upravo tako smo i postavili pravce privatizacije sa jasniom orijentaciom da je neophodna investicija najmanje 35 miliona u razvoj sajamske delatnosti. To je bio samo potreban, ali ne i dovoljan uslov za privatizaciju, jer je kroz proces privatizacije trebalo zavriti dve vane stvari: jedna je da omoguimo nove investicije i druga da pozicioniramo Beogradski sajam kao neprikosnovenog lidera na Balkanu. Privatizacija nije uspela i sada aktivno

ideje

Na sagovornik Anelko Trpkovi, generalni direktor Beogradskog sajma

storu bive Jugoslavije i zapadnog Balkana. To je sajam koji poseti vie od 80 hiljada posetilaca, na kome izlae skoro devet stotina izlagaa i onda je jasno nae nastojanje da svaki naredni uvek bude bolji od prethodnog Sve ono to se ove godine deava u privredi jasno utie i na nae izlagae, ali po kvadraturi mi emo i ove godine imati skoro isti sajam kao i prole godine. Svi koji pamte Sajam nametaja iz 2008. godine sloie se da je tada napravljen jedan znaajan pomak ka kvalitetu izlagakih prezentacija, po lepoti tandova i kvalitetu izloene robe Ove godine ima potekoa, neke kompanije e imati manje izlagakog prostora, neke nee nastupiti, ali nas raduje da ima novih. Trite ima svoj oblik zakonitosti i kada neko prestane sa proizvodnjom, neko drugi e zauzeti njegovo mesto i ulogu. Mi jo uvek verujemo da je nastup na sajmu nametaja jedan od najznaajnijih dogaaja za svakog proizvoaa nametaja u Srbiji i za sve one koji nude repromaterijal i maine, pa nas raduje injenica da e i ove godine Sajam nametaja popuniti sav na prostor povrine oko 24000 metara kvadratnih kae gospodin Anelko Trpkovi. asopis DRVO-tehnika redovno prati Sajam nametaja, a organizujemo i SABOR DRVOPRERAIVAA Srbije. SABOR je instruktivno informativni i edukativni skup privrednika, a do sada je odrana pet manifestacija ove vrste Da li bi i kako na SABORU DRVOPRERAIVAA mogao uestvovati i Beogradski sajam? Mislim da je odavno prolo vreme u kome je bilo lako organizovati sajmove ili bilo koji struni skup. Beogradski sajam uvek nastoji da izlagaima pokae da smo mi partneri na zajednikom projektu. Mi zajedno traimo kupce i publiku Pratim asopis DRVOtehniku i vidim da isti ili slian karakter (u malom) ima i SABOR, pa nema nikakve dileme da Beogradski sajam treba da ima aktivnu ulogu u SABORU DRVOPRERAIVAA, pogotovo to nau klijentelu uglavnom ine domai proizvoai Ja se iskreno radujem Sajmu nametaja gde se zaista mogu videti ozbiljni proizvoai iz Srbije i siguran sam da emo u narednim godinama, upravo u elji da bolje razumemo potrebe trita i potrebe proizvoaa, aktivnije uestvovati na svakom dogaaju koji ima za cilj trino povezivanje i esnafsko udruivanje. Beogradski sajam je permanentno u investicijama i u funkciji svojih komitenata. To potvruju i injenice da je i sada u toku rekonstrukcija sajamskih hala. Dokle se stiglo sa tim radovima i ta dalje planirate? U ovoj godini, za koju smo se sloili da je teka, Beogradski sajam je iz sopstvenih izvora investirao etiri miliona evra. Najznaajnija investicija ove godine je konana klimatizacija veine hala Beogradskog sajma. Uraena je i klimatizacija hale 1 zahvaljujui prvenstveno Univerzijadi koja se delom odvijala i na Beogradskom sajmu. Zato vie nee biti pitanje da li emo grejati ili hladiti, ve treba rei da e kiseonika biti dovoljno Klimatizacija objekata e promeniti odnos ilagaa prema samom dogaaju, jer e u hali moi provesti i deset sati bez problema, a drugo i posetioci e u sajamskim halama moi ostati due. Sledee godine je na radu klimatizacija hale 4 sa zadovoljstvom kae genrealni direktor Beogradskog sajma. Kakva je saradnja Beogradskog sajme sa slinim ili istim institucijama u ovom delu Evrope, sa Centralnom asocijacijom sajmova CEFA, a Vi ste bili predsednik ove asocijacije i sa Svetskom asocijacijom sajmova UFI i da li se u vaem poslovanju i na koji nain koriste svetska iskustva? Da, bio sam predsednik CEFA, sada je to moj kolega iz Sofije. Inae sve asocijacije koje su u funkciji sajamske industrije snano pomau sajamski biznis. To je ureen sistem, mi odlino saraujemo i tu nema nelojalne konkurencije. Tu je prvenstveno znaajna razmena iskustava. Upravo zato, cenei iskustva drugih i upornim radoma Beogradski sajam je danas meu najboljima, ili najbolji sajam na Balkanu. Dakle, saradnja sa sajamskim asocijacijama nam pomae da vidimo gde smo, dokle smo stigli, koliko smo se promenili i to je najvanije, kuda emo i kako dalje A ovu godinu emo zavriti sa profitom veim od 170 miliona dinara. Istovremeno smo investirali, ali i bili tedljiviji. U svakom sluaju ovo je bila izazovna godina, ali mislim da smo izazovu adekvatno odgovorili i da emo u 2010. godinu ui taman onako kako smo ulazili u 2009. godinu, puni optimizma sa sigurnou kae generalni direktor Beogradskog sajma, gospodin Anelko Trpkovi. n
DRVOtehnika 24/2009

radimo na tome da se pronae nain kako da nastavimo sa daljim razvojem Sajma, jer nema dilema da je u prethodnih par godina Sajam pakazao da moe i u ovim okolnostima da se razvija, da posluje uspeno i napreduje dovoljno brzo da nai komitenti i posetioci budu zadovoljni kae na sagovornik. U kojoj meri i kako se itav proces neuspene privatizacije odrazio na poslovanje Beogradskog sajma, bilo je nae naredno pitanje. Mi smo se trudili da se taj proces uopte ne odrazi na nae poslovanje. Proces privatizacije je, na neki nain, bio motiv za sve nas da radimo to bolje, jer, istina je, da se najbolji bolje prodaju od potencijalno dobrih Najbolji poslovni rezultat smo ostvarili 2008. godine, dakle u godini u kojoj je bila predvoena naa privatizacija, a 2009. godina e po svim pokazateljima, uprkos krizi i tekoama na tritu, biti bolja od prethodne. Dakle, ako tu traimo analogiju, onda bi rekli da nam je neuspena privatizacija pomogla da budemo bolji i da nam je dala obavezu da nastavimo tako, pa svi oni koji donose odluke o budunosti Beogradskog sajma prosto moraju imati u vidu ove injenice, jer kao organizovano drutvo nikako ne smemo dozvoliti da polet i zamah, koji ve godinama imamo, bude zaustavljen kae direktor Trpkovi. Uz konstataciju da Sajam nametaja u novembru tradicionalno predstavlja jednu od najveih i najuspenijih sajamskih manifestacija, pitamo kako teku pripreme za ovu manifestaciju i koliko je ekonomska kriza uticala na odziv izlagaa? Nema nikakve dileme da Sajam nametaja spada u kategoriju naih est velikih sajmova. On nije vezan samo za trite nae zemlje, to je sajam koji ima veliki znaaj na pro-

oktobar 2009.

11

TEMA BROJA Izgradnja i rekonstrukcija umskih

Obnovljiva prirodna a ipak teko i

PIE: dipl. ing. Gojko Janjatovi

Otvorenost uma u Republici Srbiji dostigla je skromnih i nedovoljnih 5m/ha, to je za oko etiri puta manje nego u razvijenim zemljama Evrope. Vie od polovine izgraenih puteva su meki sezonski putevi, koji se mogu koristiti samo pri povoljnim vremenskim uslovima, a uz to ih je neophodno intenzivno odravati. Radi toga je potrebno u najkraem roku, to je pre mogue, zapoeti izradu Programa otvaranja uma, a uporedo sa izradom programa, treba graditi i rekonstruisati najprioritetnije puteve i ublaiti nepovoljno zateeno stanje. Prema jednoj od moguih varijanti u 30 narednih godina gradilo bi se godinje 371 kilometar novih i rekonstruisalo 125 kilometara postojeih puteva. Uz utroak 21.041.666 evra, orijentacioni efekti bi moglo da budu znaajno vei i iznosili bi 56.000.000 evra godinje. Ovako grandiozan, ekonomski i ekoloki opravdan poduhvat nije mogue pokrenuti i realizovati bez znaajnih podsticaja drave, naroito u prvim godinama realizacije Programa otvaranja uma.
O prirodnim potencijalima i resursima Srbije mogu se uti razliita, pa ak i oprena miljenja. injenice, ipak, ukazuju da Srbija raspolae znaajnim prirodnim bogatstvima. Stepen korienja i finansijski efekti, naalost, esto nisu na potrebnom nivou. Neodgovarajua infrastruktura, tehnologija, produktivnost i stepen finalizacije proizvoda glavni su razlozi za ovako nepovoljno i neodgovarajue stanje. umarstvo, grana privreivanja koja se zasniva na prirodnim potencijalima umskih stanita, ima iste probleme, a oni se prenose i u oblast drvne industrije, kao i na ostale korisnike drvnih sortimenata, zbog ega se teta uveava. Sreom, mogunosti za popravljavanje ovog nepovoljnog stanja postoje, ali su neophodna neuporedivo vea finansijska sredstva, od onih koja su do sada bila na raspolaganju. Potrebno je da, pored sredstava koja za ovu namenu moe da izdvoji umarstvo, drava obezbedi znatno vie sredstava za sufinansiranje izgradnje i rekonstrukcije kamionskih umskih puteva, naroito u poetnim godinama ulaganja. Efekti, koji bi usledili, reili bi finansiranje izgradnje ve nakon nekoliko uspenih godina. Sa 29,1% povrine pod umom, Srbija se smatra srednje umovitom zemljom. Ako bi se ovoj povrini dodale ikare i ibljaci, to se metodologijom Nacionalne inventure ne smatra umom, umovitost bi dostigla 34%. Drvna zapremina uma Srbije iznosi 363.000.000 m3 ili solidnih 163 m3/ha. Godinji tekui prirast dostigao je impozantnih 9.000.000 m3, to je gotovo tri puta vie od godinjeg obima sea (3,6 miliona m3). Zbog slabe otvorenosti uma see se ne izvode na celoj povrini, odnosno, vre se samo u umama iz kojih je mogu-

Osnovni podaci o umskom fondu i proizvodnji drvnih sortimenata

Prema podacima Nacionalne inventure uma, koja je zavrena 2007. godine, povrina uma Republike Srbije iznosi 2.250.000 ha. Dravne ume prostiru se na povrini od 1.057.500 ha (47%), a privatne ume zauzimaju 1.192.500 ha (53%).

14

DRVOtehnika 24/2009

oktobar 2009.

kamionskih puteva najprioritetniji i najisplativiji posao umarstva Srbije

bogatstva na dohvat ruke nedovoljno dostupna

e korienje drvnih sortimenta. See se delom izvode i u teko dostupnim umama, to znaajno uveava trokove i dovodi u pitanje isplativost korienja uma. Ovako nepovoljni uslovi za realizaciju seivog etata dovode do vie vrsta tete: ume se neredovno i nedovoljno neguju, ne koristi se deo drvne mase, koja propada, a umarstvo, drvna industrija i drava u celini imaju umanjene prihode, ostali korisnici naroito kupci ogrevnog drveta ostaju uskraeni za mogunost korienja ovog obnovljivog energenta, zbog ega su prinueni da koriste fosilna goriva, to je ekonomski i ekoloki nepovoljno, trokovi proizvodnje drvnih sortimenata znaajno su iznad optimalnih.

Nai drvopreraivai i drugi korisnici drvnih sortimenata bi na raspolaganju mogli imati skoro 40% vie drveta nego danas, samo kada bi se, uz odgovarajuu strategiju, otvorenost uma u Srbiji sa sadanjih 5 metara umskog puta po hektaru, to je oko etiri puta manje nego u razvijenim zemljama Evrope, poveala na samo 10 metara puta po hektaru. Kada bi se u izgradnju i rekonstrukciju umskih puteva i otvorenost uma ulagalo proseno oko 21 milion evra godinje, naa drava i umarstvo bi svake godine uveavale dobit, a za trideset godna, uz orvorenost uma od 10 m/ha, direktna dobit bi godinje mogla biti vea za 56 miliona evra. Strunjaci su pre tri godine tvrdili da bi bruto godinji proizvod drvne industrije u Srbiji mogao biti oko milijardu evra, to znai da bi se vrednost sirovine, prema tadanjim uslovima, mogla uveati za neverovatnih dvanaest puta Kolike bi tek domete drvna industrija mogla dostii kada bi, uz odgovarajui nivo finalizacije, isporuka drvnih sortimenata bila za vie od treinu vea i po strukturi bolja nego danas, mogli bi, opet, izraunati strunjaci. Na predlog je da drvopreraivai i umari zajedno argumentima ubede politiare i da preko Agencije za drvo sugeriu Vladi Republike Srbije da u mere za prevladavanje krize uvrsti Program otvaranja uma Srbije. Za preradu drveta i umarstvo, kao i za nau zemlju u celini, to bi bila velika razvojna ansa. Polazite za iru raspravu, svakako, moe biti studija inenjera Gojka Janjatovia, koju ovde objavljujemo.
Redakcija asopisa DRVOtehnika

Osnovne karakteristike putne mree u umama Srbije

Postojea mrea umskih puteva ni priblino ne zadovoljava potrebe, kako po gustini, koja se iskazuje u m/ha, tako i po kvalitetu izgraenih puteva. Otvorenost uma u Republici Srbiji dostigla je orijentaciono skromnih i nedovoljnih 5 m/ha, to je za oko etiri puta manje nego u razvijenim dravama Evrope. Vie od polovine izgraenih puteva su meki sezonski putevi, koji se mogu koristiti samo u povoljnim vremenskim uslovima, a pri tome ih je neophodno intenzivno odravati. Najmanje je izgraeno puteva, koji zadovoljavaju kriterijume prema kojima se mogu svrstati u kamionske puteve, a samo ovi putevi omoguavaju kontinuirani transport drvnih sortimenata i optimalne trokove transporta, kao i sigurno korienje za sve ostale potrebe (gajenje i zatita uma, zatita prirode, lov, turizam, rekreacija, obrazovanje). Iz navedenog se moe zakljuiti da je neophodno graditi nove umske puteve i znaajan deo postojeih rekonstruisati. Ovi poslovi se i sada obavljaju, ali samo u obimu koji je uslovljen i ogranien raspoloivim sredstvima umarstva i sredstvima budeta Republike Srbije, koja se za ove namene obezbeuju i dodeljuju prema programima sufinansiranja radova i objavljenim konkursima. Ova sredstva su nedovoljna i ni izbliza ne zadovoljavaju najneophodnije potrebe.

ta treba initi?
ume Srbije zbog zateene kvalitetne strukture zahtevaju velike radove i ulaganja. Posebno je velik zadatak prevoenje niskih uma, ije uee u ukupnom fondu iznosi 64,6%, u produktivnije i vrednije visoke ume. Ovaj posao, meutim, ili nije mogue uopte obaviti, ili bi to bilo propraeno visokim trokovima u uslovima sadanje slabe otvorenosti uma. Ova konstatacija odnosi se i na druge neophodne radove. Zbog toga je poboljanje putne mree najprioritetniji i najisplativiji posao, jer omoguava najbre vraanje uloenih sredstava i stvara optimalne uslove za izvoenje svih radova u umarstvu. Po-

red toga, znaajno je da se paralelno stvaraju uslovi za urednije, racionalnije i obimnije snabdevanje sirovinom drvopreraivaa i drugih korisnika drvnih sortimenata. Shodno navedenom, neophodno je da se u najkraem roku, to je pre mogue, zapone izrada Programa otvaranja uma. U dravnim umama najpogodnije je raditi po umskim gazdinstvima i za
DRVOtehnika 24/2009

oktobar 2009.

15

Karta sa do sada izgraenim umskim putevima u U Morovi i U Vinjievo (autor dipl. ing. ore Cvetkovi)

pojedine nacionalne parkove, a nakon zavrene izrade, objediniti ih u jedinstven Program otvaranja dravnih uma kamionskim umskim putevima. Za privatne ume programi se mogu raditi po optinama, ili prema nadlenim umskim gazdinstvima, koja su ovlaena za izvoenje strunih poslova u ovim umama. I ove programe treba objediniti u Program otvaranja privatnih uma. I na kraju, Program otvaranja dravnih uma i Program otvaranja privatnih uma posluie za izradu jedinstvenog Programa otvaranja uma Republike Srbije tvrdim kamionskim putevima.

Navedeni programi na svim nivoima treba da sadre sledee elemente: detaljne pravce puteva koji e se graditi, njihovu pojedinanu i ukupnu duinu, sa ostalim neophodnim karakteristikama iz kojih e proizai i cena gradnje, puteve koji e se rekonstruisati sa neophodnim podacima i cenom rekonstrukcije, pregledne karte sa ucrtanim putevima, koji e se graditi i rekonstruisati, potrebna finansijska sredstva i njihove izvore, vremenski period

16

DRVOtehnika 24/2009

oktobar 2009.

potreban za realizaciju Programa izraen u godinama i efekte koje donosi realizacija Programa. Uporedo sa izradom Programa potrebno je zapoeti, po mogunosti odmah, sa izgradnjom i rekonstrukcijom najproritetnijih puteva, to e za rezultat imati visok procenat vraanja uloenih sredstava i niz drugih efekata. Ovde se misli na znaajno vei obim radova u odnosu na dosadanja izvrenja, zata su potrebna neuporedivo vea sredstva. Njih moe obezbediti samo drava, ako resorno ministarstvo i Vlada RS ovaj poduhvat uvrste u prioritetne planove. Na umarskoj struci i nauci je da ukau na neophodnost izrade i realizacije Programa i, naroito, efekte koji e uslediti.

strunjaka i tehnikih sredstava. Mogui efekti, meutim, obavezuju da se u ovom pravcu razmilja i to pre krene u realizaciju. Orijentacioni efekti, nakon pedantno i struno utvrenih prioritetnih pravaca gradnje i rekonstrukcije puteva i dobro obavljenih tekuih aktivnosti, mogli bi biti: poveanje seivog etata sa 3,6 miliona m3 na 5 miliona m3, to bi, uz odbijanje direktnih trokova, donelo sledee efekte 1.400.000 m3 x 15 evra = 21.000.000 evra, poboljanje sortiment strukture (poveanje uea trupaca za 6%) 5.000.000 m3 x 2 evra = 10.000.000 evra, smanjenje trokova privlaenja drvnih sortimenata 5.000.000 m3 x 3 evra = 15.000.000 evra smanjenje trokova transporta drvnih sortimenata 5.000.000 m3 x 2 evra = 10.000.000 evra -----------------------------------------------------------------UKUPNI EFEKTI: 56.000.000 evra godinje I ova cifra deluje nestvarno, iako pojedinani finansijski efekti proizilaze iz pouzdane i realne raunice. Kad se uporede iznosi potrebnih sredstava za godinju realizaciju ovog orijentacionog modela i iznosa oekivanih efekata, ostaje samo da se iznau poetna sredstva za pokretanje Programa i da se krene sa realizacijom. Naravno, potrebno je sprovesti strunu raspravu i izvriti proveru izvedenog modela, jer e za izradu Programa, koji e biti sainjen na bazi pouzdanih i sigurnih elemanata, trebati dosta vremena, a bila bi prevelika teta da se do tada eka sa poetkom realizacije. Ovako visoki efekti dobro bi doli i u vreme koje se ne smatra kriznim. U vreme krize, a u takvom vremenu smo preteno iveli i radili, efekti su dragoceniji i predstavljaju pravi melem na ranu i priliku vie, da se kriza prevazie. Neophodno je naglasiti da u model nisu uraunati efekti drvne industrije, ije su potrebe za sirovinom danas znatno iznad mogunosti isporuke drvnih sortimenata iz uma Republike Srbije. Prema tekstu koji je objavio prof. dr Zdravko Popovi, u asopisu DRVOtehnika broj 14 od 01.04.2007. godine, pod naslovom MOGUNOSTI I OGRANIENJA DRVNE INDUSTRIJE SRBIJE, uprkos ogranienoj sirovini navedena je konstatacija da bi: bruto godinji proizvod drvne industrije Srbije trebao biti oko milijardu evra, a on se danas verovatno nalazi na nivou 600-700 miliona evra. U navedenom tekstu autor je poao od koliine drvnih sortimenata i njihove vrednosti, koji se dobijaju iz uma Republike Srbije: 1.400.000 m3 prostornog drveta, vrednosti 28,5 miliona evra i 800.000 m3 tehnikog drveta, vrednosti 53 miliona evra, to ukupno iznosi 2.200.000 m3 drvnih sortimenata, ukupne vrednosti 81,5 miliona evra. Simulaciojom prerade do uobiajenih finalnih proizvoda, autor je doao do mogueg bruto godinjeg proizvoda drvne industrije Srbije, od inpozantnih milijardu evra, odnosno uveanja vrednosti sirovine za gotovo neverovatnih dvanaest puta. Ovako visoke domete drvna industrija Srbije moe daleko lake i bre da dostigne kad se, za vie od treine poveaju isporuke drvnih sortimenata iz uma Republike Srbije nakon to se povea otvorenost uma sa sadanjih pet na deset metara puta po hektaru. Efekti drvne industrije su utoliko vei, to se znaajan deo proizvodnje izvozi na inotrite i time obezbeuje devizni priliv, a aktuelne projekcije Agencije za drvo ukazuju na velike mogunosti ostvarivanja suficita ove grane privreivanja u spoljnotrgovinskoj razmeni. umarstvo i drvna industrija sa ovakvim efektima treba da zavrede panju drave, koja potrebne podsticaje moe da obezbedi uvaavajui i kvantifikujui, pored visokih ekonomskih i ekoloke efekte koji se po navedenom scenariju znaajno uveavaju, a koristin e ih i privreda i graani.
DRVOtehnika 24/2009

Da bi se orijentaciono ukazalo na veliinu posla, iznos potrebnih sredstava i oekivane efekte u nastavku e se simulirati jedna mogua varijanta. Ako poemo od podatka da je prosena otvorenost uma Republike Srbije 5 m/ha, onda na povrini od 2.250.000 ha imamo 11.125 km umskih puteva. Za prosenu otvorenost od 10 km/ha (Program e verovatno ukazati da to nije dovoljno!), potrebno je izgraditi jo 11.125 km. Prema orijentacionoj ceni izgradnje jednog kilometra puta od 50.000 evra, za izgradnju navedenih 11.125 km umskih puteva, potrebno je obezbediti ukupno 556.250.000 evra. Ako se odluimo da Program realizujemo za 30 godina, to je iz vie razloga prihvatljivo, prosena godinja suma neophodnih finansijskih sredstava iznosila bi 18.541.666 evra, a ona bi bila dovoljna da se izgradi 371 km puteva. Ako bi se, pored navedenog, zacrtala potreba rekonstrukcije jedne treine postojeih puteva (11.250 km : 3 = 3.750 km) u istom periodu od 30 godina, godinje bi uz cenu rekonstrukcije od orijentaciono 20.000 evra/km bilo potrebno obezbediti jo 2.500.000 evra (125 km x 20.000 evra). Prema ovoj varijanti, u narednih 30 godina, svake godine bi se izgradilo 371 km (11.125 km : 30 g) novih puteva i rekonstruisalo 125 km (3.750 km : 30 g) postojeih puteva. Za izgradnju je potrebno obezbediti 18.541.666 evra, a za rekonstrukciju 2.500.000 evra, to ukupno iznosi 21.041.666 evra godinje. U prvih nekoliko godina (Programom se moe i mora sve definitivno odrediti) neophodno je da glavninu sredstava obezbedi drava, a zato ima osnova zbog ireg ekonomskog i ekolokog znaaja ovog poduhvata. umarstvo bi, zahvaljujui efektima koji se oekuju, moglo relativno brzo da preuzme glavninu obaveze. Ovako koncipiran zadatak veoma je ozbiljan, gotovo grandiozan. Teko ga je izvriti i uz potpuno obezbeeno i uredno finansiranje, jer zahteva ogromno angaovanje ljudi, naroito umarskih

oktobar 2009.

17

EVROPSKA INDUSTRIJA MATERIJALA NA BAZI DRVETA

Kriza se nastavlja
Priredila: dipl.ing. Magdalena Franc
Prema vienju predstavnika industrije ploa u ovom momentu se za Evropu jo ne moe oekivati oporavak trita. U najboljem sluaju kraj krize i izlazak iz recesije se predvia na kraju 2010. godine. Na ovogodinjem generalnom zasedanju EPF-a (EUROPEAN PANEL FEDERATION) odranom od 23. do 26. juna u Santjago de Komposteli, u paniji, iznete su najnovije injenice o daljnoj dinamici pada proizvodnje za pojedine sektore. Na prvom mestu se istie da se za industriju ploa iverica u 2009. godini oekuje pad proizvodnje za 3,6% sa obimom od 33,3 miliona metara kubnih. U 2008. godini proizvodnja je iznosila 34,5 miliona m3 a zabeleeni pad iznosi 8,7 procenata. Ove godine najvei pad proizvodnje se oekuje u Velikoj Britaniji (sa 2,1 miliona m3 u 2008. godini na 1,75 miliona m3). Isto tako i Poljska treba da zabelei znaajnu redukciju od 10% (sa 3 miliona m3 na 2,7 miliona m3) a takoe i Austrija (sa 2,25 miliona m3 na 1,96 miliona m3). Nemaka, koja je i ove godine rangirana na prvom mestu meu evropskim proizvoaima, nakon prologodinje proizvodnje od 7,5 miliona m3 treba da zabelei nivo od 7,25 miliona m3 (-6,5% u odnosu na 2007. godinu). Prema EPF-u posle prologodinjeg velikog kolapsa pojedine lanice e ve ove godine imati stabilizaciju. Meu njima se, navode: Belgija (2007/2008; - 18% sa 1,49 miliona m3 na 1,4 miliona m3 2009. godine)

zidnih obloga, jer 45% evropske proizvodnje MDF-a se koristi kao nosei materijal u izradi laminata. Prema saoptenju proizvoaa dekora evropska proizvodnja je 2008. godine zabeleila pad od 7% u ukupnom obimu na 535 miliona m2. Na svetskom nivou proizvodnja je zabeleila pad sa 905 na 841 milion m2. Evropska proizvonja MDF-a je shodno ovom trendu zabeleila 2008. godine pad od 8,4% na nivou od 12,1 miliona m3. Ovako veliki kolaps se javlja prvi put u evropskoj proizvodnji MDF-a koja je od poetka uvek bila u usponu i to sa dvocifrenim vrednostima rasta. Uprkos padu proizvodnje od 400.000 m3, Nemaka je i dalje najvei proizvoa MDF-a sa obimom proizvodnje od 3,9 miliona m3 i sa ueem od 32% na evropskom nivou. U vrhu je zatim Poljska sa obimom proizvodnje od 1,4 miliona m3 i panija (1,2 miliona m3). Prognoze za 2009. godinu su priblino iste kao kod ploa iverica sa procenjenim padom od 5,1%. Ni OSB ploe nisu bile izuzete iz krize tokom 2008. godine. Zabeleeni pad proizvodnje je iznosio 9% na obimu od 3,3 miliona m3. Za 2009. godinu prognoze su mnogo pozitivnije i prema EPF-u oekuje se rast na jednocifrnom nivou. Kod per-ploa situacija je razliita. Tako je Rusija 2008. godine zabeleila izuzetan rast od +21% (844.800 m3) dok je Finska kao najvei evropski proizvoa 2008. godine zabeleila pad od 10,3% (1,26 miliona m3). Italija, trei proizvoa na rang listi (425,000 m3) ima za sada stabilnu situaciju (1,2%).

Buje-export d.o.o. Buje Istarska 22, Buje, Hrvatska www.buje-export.hr Tel: +385 (0)52 725 130 Fax: +385 (0)52 772 452 Kontakt osoba: Dario Kozlovi Tel: +385 (0)52 725 132 Mob: +385 (0)98 254 193 dario.kozlovic@buje-export.hr Poslovnica Zagreb Tel: +385 (0)1 6117 171 Fax: +385 (0)1 6117 029 Kontakt osoba: Ratimir Paver Mob: +385 (0)98 254-192 BUJE-EXPORT d.o.o. IMA 40 GODINA KONTINUIRANOG ISKUSTVA U TRGOVINI DRVETOM: REZANA GRAA, ELEMENTI, PARKET, FURNIR I UVOZ OPREME ZA DRVNU INDUSTRIJU. POSEDUJEMO FSC SERTIFIKAT OD 2000. GODINE I PRUAMO USLUGE KONSALTINGA ZA FSC SERTIFIKOVANJE.

PROIZVODNJA PLOA NA BAZI DRVETA U EVROPI (u 1000m3) od 2004. do 2008. godine (sve zemlje istone i zapadne Evrope, iskljuujui CIS) 2004. Ploe iverice MDF per ploe (1) Ploe vlaknatice (2) OSB Ukupno ploe na bazi drveta 34,910 11,900 3,350 2,300 2,800 55,260 2005. 35,400 12,250 3,450 2,350 3,100 56,550 2006. 36,550 12,950 3,480 2,470 3,500 58,950 2007. 37,790 13,350 3,580 2,700 3,700 61,120 2008. 34,510 12,200 3,280 2,700 3,300 55,990 08/07. -9% -9% -8% 0 -11% -8%

1. Zemlje lanice FEIC iskljuujui Rusiju, 2. lanice FEROPA

Francuska (2007/2008; - 13% sa 3,8 miliona m3 na 3,654 miliona m3 2009. godine) Italija (2007/2008; - 9% sa 3,3 miliona m3 na 3,154 miliona m3 2009. godine) panija (2007/2008; - 28,7% sa 2,35 miliona m3 na 2,45 miliona m3 2009. godine) Proizvodnja MDF-a je u velikoj meri zavisna od redukcije u sektoru laminata tj. podnih i

Za 2009. godinu procenjen je znaajan kolaps proizvodnje u evropskoj regiji. Naroito se to odnosi na Finsku (-25%) i Rusiju (-20%). Na kraju ono to ohrabruje su pozitivne vesti koje stiu iz SAD. Uprkos tome to e kriza trajati i dalje za industriju materijala na bazi drveta je izlazak iz tunela ipak na n vidiku.
DRVOtehnika 24/2009

oktobar 2009.

19

Vojvodinaume
Petrovaradin
Javno preduzee Vojvodinaume Petrovaradin je osnovano 2002. godine od strane Skuptine autonomne pokrajine Vojvodine. Preduzee u svom sastavu ima pet delova, od kojih etiri umska gazdinstva, G Novi Sad Novi Sad, G Sremska Mitrovica Sremska Mitrovica, G Sombor Sombor i G Banat Panevo i jedan specijalizovani deo preduzea za lov i lovni turizam VojvodinaumeLovoturs Petrovaradin. Osnovna delatnost preduzea je odrivo gazdovanje umama, lovitima i ribolovnim vodama, kao i upravljanje zatienim prirodnim dobrima. Javno preduzee Vojvodinaume gazduje sa 115 hiljada hektara uma i umskog zemljita, 14 otvorenih i ograenih lovita, upravlja sa 16 zatienih prirodnih dobara, a korisnik je uma i umskog zemljita u okviru jo 7 zatienih prirodnih dobara, uz primenu najnovijih naunih dostignua, proverenih praktinih iskustava, savremenih tehnologija i podrku naunih i obrazovnih institucija. I pored injenice da Vojvodina predstavlja podruje sa najniom umovitou u Evropi sa oko 7,1%, ume kojima gazduje Javno preduzee Vojvodinaume predstavljaju najproduktivnije ume u Srbiji, a u okviru kojih posebno treba istai ume hrasta lunjaka u posavini i plantae visokoproduktivnih sorti topola i vrba. Pored navedenih uma visokog kvaliteta i produktivnosti, JP Vojvodinaume gazduje i znaajnom povrinom zatitnih uma na podruju Deliblatske i Subotiko horgoke peare. Lovita, pored lovno turistikog znaaja, imaju izuzetno vanu ulogu u zatiti i ouvanju vrednog genofonda krupne divljai, kao to su: evropski jelen, srna i divlja svinja. JP Vojvodinaume raspolae i znaajnim kapacitetima u semenskoj i rasadnikoj proizvodnji, ijem se razvoju poklanja posebna panja, kao osnovnom preduslovu za podizanje novih uma i poveanje stepena umovitosti Vojvodine.
Odavno je poznato da su umarstvo i prerada drveta po prirodi posla srasli kao nokat i meso, da su upueni jedni na druge i da svaka promena u jednoj delatnosti ostavlja posledice u drugoj. Kako u uslovima recesije posluje JP Vojvodinaume, kako vojvoanski umari obavljaju poslove nege, uzgoja i zatite uma, kako tee isporuka drvnih sortimenata i posebno, kakav je odnos vojvoanskih umara i drvopreraivaa, bila su pitanja na koja je odgovorio mr Jeca Ili, pomonik generalnog direktora JP Vojvodinaume za ekonomske poslove i marketing.

Javno preduzee

Verifikovano
Uvaavajui originalnost izlaganja, njegove analitike odgovore i procene prenosimo u celini, praktino bez intervencija, uvereni da e njegova razmiljanja interesovati nae itaoce.

Sertihikacija uma kao uslov uspenog plasmana drvnih sortimenata

- Prvo treba istai da su ume kojima gazduje JP Vojvodinaume sertifikovane, a taj proces je zavren u avgustu 2008. godine. Sertifikacija je obavljena po meunarodno priznatom sertifikatu FSC to znai da mi

20

DRVOtehnika 24/2009

oktobar 2009.

Na sagovornik mr Jeca Ili, pomonik generalnog direktora JP Vojvodinaume za ekonomske poslove i marketing

dugogodinje domainsko poslovanje

jo pripremali za taj proces, stigla i od nekih njihovih kupaca, drvopreraivaa koji su jo tada osetili da e imati problem u plasmanu svojih proizvoda. Isto tako znaajno je da se istinska verifikacija sertifikacije uma moe ostvariti samo ukoliko drvopreraivai pristupe procesu sertifikacije tehnolokog procesa prerade drveta to e stvoriti uslove za nesmetan pristup meunarodnom tritu. - U uslovima redovnog poslovanja, a posebno u uslovima poslovanja u vreme recesije koja se osetila jo polovinom prole, a posebno tokom ove godine, ovakav sertifikat, pored ostalih faktora, je znaajno uticao na to da odrimo plasman naih drvnih sortimenata na jednom zavidnom nivou. Bilo je tekoa koje su se reflektovale na nau delatnost preko naih prvih kupaca, primarnih preraivaa drveta s obziro da su oni, kao posledicu recesije u graevinarstvu, industriji nametaja i drugim delatnostima, nailazili na velike probleme u plasmanu svojih proizvoda krajem prole, a posebno tokom ove godine, na inae zahtevnim evropskim tritima. Jasno je da nae poslovanje, preko naih kupaca, svoju pravu verifikaciju dobija na svetskom tritu, upravo u onoj meri u kojoj su nai kupci, sa svojim proizvodima, konkurentni na tom tritu objanjava direktor Ili. Saznajemo da preko 80 procenata prihoda JP Vojvodinaume ostvaruje iz ponude drvnih sortimenata, dok ostatak predstavljaju prihodi na bazi plasmana ponude iz oblasti lovnog turizma, zatim prihodi iz oblasti ribolova na vodama gde su Vojvodinaume, uz odreene obaveze, odreene kao korisnici i prihodi iz oblasti zatienih prirodnih dobara koja su pod starateljstvom ovog javnog preduzea.

Ranije su vojvoanski umari 70% plasmana drvnih sortimenata realizovali uz avansno plaanje. Danas se roba, zavisno od vrste, daje na 30 do 90 dana odloenog plaanja. Dinarski posmatrano, JP Vojvodinaume nije menjalo cenu drvnih sortimenata skoro dve godine. Sve te mere umari su preduzimali radi maksimalno mogue relaksacije svojih kupaca, naravno, samo do one mere koja nee ugroziti njihov poslovni i ekonomski interes. Maksimalno smo, dakle, uvaavali poslovne i ekonomske interese naih kupaca, jer smo svesni da bi umarstvo bez jakog domaeg trita prerade drveta, u sadanjem odnosu snaga, bilo u vrlo nepovoljnom poloaju kae na sagovornik. JP Vojvodinaume je uspeno prolo dve provere sertifikacije uma, ali je znaajno da se istinska verifikacija sertifikacije uma moe ostvariti samo ukoliko drvopreraivai pristupe procesu sertifikacije tehnolokog procesa prerade drveta to e stvoriti uslove za nesmetan pristup meunarodnom tritu.
umama gazdujemo na trajno odriv nain uvaavajui sve ekoloke, socijalne i ekonomske aspekta gazdovanja umama. Ovakav sertifikat predstavlja ne samo priznanje JP Vojvodinaume, nego je priznanja i naem osnivau i kompletnoj Vojvodini, jer potvruje da se umama na ovom prostoru gazduje na domainski nain. Dobijanje meunarodno priznatog sertifikata predstavlja trajnu obavezu i uvaavanje odgovarajuih standarda, kao i povremenu proveru i verifikaciju naeg rada, ali i verifikaciju rada firme koja je izvrila sertifikaciju vojvoanskih uma. Do sada smo imali dve redovne i uspene provere ove vrste, to potvruje nau poslovnu orijentaciju kae gospodin Jeca Ili. Znaajno je istai da je inicijativa za sertifikaciju uma, dok su se vojvoanski umari

Promenjena struktura plasmana drvnih sortimenata

- S obzirom da najznaajnije prihode ostvarujemo kroz plasman drvnih sortimenata i da iskljuivo na taj nain obezbeujemo neophodna sredstva za mere nege i uzgoj uma, to ustvari predstavlja nau osnovnu delatnost, mi smo se ove godine suoili sa problemima u ostvarivanju prihoda i to vie nego u ostvarivanju ukupne koliine plasmana u odnosu na ranije godine. - Kada priamo o koliinama i plasmanu drvnih sortimenara, ono to je jako bitno znati, kada se posmatra ukupna koliina tog plasmana, ona je za sada, u prvih devet
DRVOtehnika 24/2009

oktobar 2009.

21

meseci ove godinene neznatno manja u odnosu na neki viegodinji prosek, iskljuujui 2008. godinu koja je bila veoma uspena u plasmanu. Ali, ono to je karakteristino to su dve stvari: prvo, da je struktura plasmana znaajno promenjena u smislu, da za razliku od ranijih godina, plasman koji se odnosio na tvrde liare, a posebno na plasman hrasta i jasena je, praktino izostao, ili je veoma mali. To je trend koji je prisutan kod nas, ali i u okruenju, a ta tendencija se osetila jo u drugoj polovini prole godine. Isto tako znaajno se menja i struktura plasmana mekih liara, gde nema nekih problema u samom plasmanu, ali ono to je karakteristino i to je dobro u ovoj godini jeste porast zahteva kupaca za plasmanom manje kvalitetnih drvnih sortimenata mekih liara meu kojima je i celulozno drvo. Prethodnih godina smo imali probleme u plasmanu ove vrste drvnih sortimenata, a ovo je pokazatelj da u Srbiji rade instalisani kapaciteti za preradu

ovih vrsta drveta, a ta potranja e u narednom periodu, prema najavama, biti vea kae na sagovornik. - Po pitanju samog odnosa sa naim kupcima u pogledu plasmana drvnih sortimenata, moram istai da se radi o korektnom poslovnom odnosu. Pri tome treba uvaiti injenicu da je naa osnovna misija odrivo gazdovanje umama koje se oigledno moe ostvariti samo kroz dobar plasman drvnih sortimenata. U ovom momentu, a to je karakteristika i za viegodinje proseke, na plasman je vezan za domae trite, jer mi oko 90% drvnih sortimenata plasiramo upravo na domaem tritu, domaim primarnim drvopreraivaima. Zanimljivo je, meutim, da prema naim anketiranjima kupaca, oni svoj plasman vezuju najveim delom za strano trite, uglavnom trite Evropske unije, to znai da nai kupci uspenim plasmanom na evropskom tritu, ustvari, na neki nain, predstavljaju nau ve-

rifikaciju dobrog poslovanja u oblasti umarstva sa zadovoljstvom kae mr Jeca Ili, pomonik generalnog direktora JP Vojvodinaume za ekonomske poslove i marketing.

Maksimalno uvaavanja interesa i zahteva kupaca

- Na osnovu ozbiljnih najava recesije na evropskom tritu, krajem prole godine, mi smo, na bazi stalnih interaktivnih odnosa izmeu nas u oblasti umarstva i naih kupaca iz oblasti prerade drveta, u pojedinim momentima uz aktivno posredovanje i uee naeg osnivaa, Izvrnog vea Vojvodine, preko Sekretarijata za privredu, zatim strunih udruenja drvopreraivaa iz Privredne komore Vojvodine i Privredne komore Srbije, ostvarivali stalne kontakte sa naim kupcima. Pokuavali smo maksimalno da uvaavamo njihove zahteve i da na izvestan nain procenjujemo dogaaje, pa smo blagovremeno preduzimali odreene mere u smislu maksimalno mogue relaksacije naih kupaca u pogledu odobravanja pojedinih uslova prodaje drvnih sortimenata i to, naravno, do one mere koja nee i ne sme ugroziti na poslovni i ekonomski interes. Maksimalno smo, dakle, uvaavali njihove poslovne i ekonomske interese, jer smo svesni da bi umarstvo bez jakog domaeg trita prerade drveta, u sadanjem odnosu snaga, bilo u vrlo nepovoljnom poloaju. U tom smislu smo, bez obzira na odreena kretanja na deviznom tritu krajem prole i poetkom ove godine u pogledu neblagovremeno izraene tranje svetskog trita prema naim kupcima, kada su oni bili nesigurni u svoj plasman, preuzimali rizik poslovanja pa smo im, za odreeni vremenski period, garantovali dinarske cene bez obzira na deavanja na monetarnom tritu. Znai mi smo preuzeli taj rizik na bazi procene i treba istai da smo to dobro procenili, to tada nije bilo lako. Mi smo to inili upravo zato da bi oni mogli ugovarati poslove prema svojim kupcima sa jedne strane, a sa druge strane, dok smo u ranijem periodu s obzirom na zaista izraene zahteve i potrebe kupaca 70% naeg plasmana realizovali kroz avansnu naplatu, ve od oktobra prole godine smo davali robu na odloeno plaanje od 30 dana. Sada se raspon odloenog plaanja kree od 30 do 90 dana, zavisno od kategorije kupca i zavisno od toga koji drvni sortiment je u pitanju kae direktor Jeca Ili. - Pored ovoga mi i danas imamo pojedine kupce koji su spremni i procenjuju da je njihov poslovni interes da robu preuzimaju uz avansno plaanje. Za tu kategoriju kupaca obezbeujemo posebne dodatne uslove u pogledu relaksacije koji su naravno vezani za kretanja na monetarnom i bankarskom tritu, za referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije i kamate na komercijalne kredite koje odobravaju banke. - Pored svega reenog eleo bih istai da smatram da smo se u prethodnim godina-

22

DRVOtehnika 24/2009

oktobar 2009.

ma, a naroito u ovoj godini trudili da maksimalno racionalizujemo nau proizvodnju i da smo izmeu ostalog time znaajno smanjimo trokove proizvodnje i nae delatnosti koja se odnosi na uzgoj i negu uma. Pored svih problema koje imamo vezano za neprestan rast cena repromaterijala koji se primenjuje u oblasti umarstva, neophodno je istai da zahteve u pogledu stalnog poumljavanja, mera nege i uzgoja mladih uma, uspeno izvravamo svake godine, pa i ove, bez negativnih posledica po razvoj umarstva. Moram posebno istai da su u ovoj go-

ograniene prihode, ostvarimo efekte koji moraju biti prisutni u oblasti umarstva, jer samo adekvatne mere nege i uzgoja mogu i u narednom periodu obezbediti stabilan plasman drvnih sortimenata. U ovom pravcu treba izneti neku nau procenu i ocenu da smatramo da je i veina naih kupaca izvrila nepohodnu racionalizaciju svoje proizvodnje. Dokaz za to je i injanica da je od proseno 85 naih kupaca samo jedan poetkom ove godine zaustavio proizvodnju, dok su deavanja kod ostalih u trendu viegodinjih kolebanja na ovom tritu.

dini u tom pravcu preduzeti dodatni napori jer treba poi i od injenice da sada ve evo godinu i deset meseci ili skoro dve godine mi nismo menjali cene naih drvnih sortimenata, posmatrano u dinarima. Nismo poveavali cenu, a svi znamo ta se u tom periodu deavalo sa svim drugim imputima u nau proizvpodnju. Cena drvnih sortimenata, dinarski posmatrano, je ostala na nivou 31. decembra 2007. godine. Sa druge strane, ako se uzmu u obzir kretanja u oblasti monetarne politike, vrednost dinara u odnosu na evro, moe se izvesti pravi zakljuak koliko se to odraava na nae prihode sa jedne strane i na nau neprestanu borbu da, uz

- Smatramo da je naa racionalizacija omoguila da uspeno izvrimo nae zadatke iz oblasti umarstva, a izmeu ostalog u tom pravcu smo ove godine usmerili i na budet za marketing, odnosno teite marketinkih aktivnosti smo dali u pravcu akcija poumljavanja i na neki nain obavetavanja javnosti o tim aktivnostima kroz razliite forme publiciteta, a u neto manjoj meri smo posvetili panju sajamskim i drugim oblicima marketinke promocije kae na kraju naeg razgovora mr Jeca Ili, pomonik generalnog direktora JP Vojvodinaume za ekon nomske odnose i marketing.
DRVOtehnika 24/2009

oktobar 2009.

23

Keboni - ekoloko tropsko drvo

Eko-alternativa za tropske liare

Svakodnevna sea ogromnih umskih kompleksa, koji se seku da bi se zadovoljile rastue ljudske potrebe za visokokvalitetnim drvetom, u mnogome je uticala da danas imamo vrlo alarmantna predvianja u pogledu budunosti nae planete. Nedavno je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun, po ko zna koji put, uputio apel za borbu protiv globalnog zagrevanja. S obzirom da se globalno trite za proizvode od drveta tropskih uma procenjuje na vrednost od oko 20 milijardi dolara godinje (podatak: International Tropical Timber Organization), kompanija Kebony iz Norveke odluila je da razvije eko-alternativu za tropske liare, koja e dati drvo istih karakteristika, a nee uzrokovati nikakve ekoloke trokove niti posledice. Tako je dobijeno tamno drvo koje ima sve karakteristike ugroenih vrsta mahagonija iz amazonskih uma, a u stvarnosti je proizvedeno u Norvekoj. U petodnevnom postupku u meko drvo etinara (proizvedeno na odrivi nain) utiskuje se patentirana formula koja ukljuuje furfuril alkohol, nusproizvode pri proizvodnji eerne trske i neke druge materije koje trajno menjaju drvo. Drvo je dalje podvrgnuto pritisku, greje se i sui pre nego to se izloi visokim temperaturama, da bi nastao proizvod za koji kompanija kae da je mehaniki stabilniji i otporinji na trule od originalnog drveta. Novonastali proizvod nazvan Kebony je i vodootporan, tako da se moe koristiti i na otvorenom prostoru. Na ovaj nain se od ekoloki dobijenih mekih etinara proizvodi luksuzno tropsko drvo, koje poseduje sve kvalitete retkih tropskih liara. Kompanija je zapoela ova istraivanja krajem devedesetih godina prolog veka nakon ega su usledila dugotrajna testiranja koja su prethodila probnoj proizvodnji u 2004. godini. Velika potranja za ovim proizvodom uverila je kompaniju da zapone izgradnju nove fabrike, sa deset puta veim proizvodnim kapacitetom od postojeeg. Kebony e svoj proizvod ponuditi proizvoaima plovila i graditeljima kao potencijalnim klijentima, kao i ostalim zainteresovanim koji ele da koriste drvo koje je proizvedeno na odrivi nain. Ovo je veliki zaokret, mi smo pronali zeleno reenje za trite tropskih vrsta drveta izjavio je Christian Jebsen direktor kompanije Kebony za CNN. Kebony je dobio sve potrebne akreditacije i ateste da je potpuno nekodljiv za prirodu. Isto tako je dobio nekoliko nagrada, izmeu ostalih i od Norveke nacionalne ekoloke organizacije nagradu Glass Bear. Na osnovu cene, firma se moe takmiiti sa cenom autentine tikovine na evropskom tritu, ali glavna njegova prednost je to ne sadri ni jednu od potencijalno tetnih supstanci i pesticida koji se najee koristi za poboljanje izdrljivosti drveta. Izvor vesti: CNN, http://edition.cnn.com/2009/BUSINESS/07/05/kebony.wood.deforestation/#cnnST
Goran Bodirogi gbodirogic@yahoo.com

24

DRVOtehnika 24/2009

oktobar 2009.

Stolica od papira
Istorijski gledano, od sredine devetnaestog veka do sredine dvadesetog veka, pulpa i materijali na bazi drveta su bili jako popularni. Industrija papira je ispratila transformaciju novina od tankih pamfleta do debelih mesenih magazina, od pamunih do papirnih maramica, bila je svedok genijalne ideje da oljica za kafu moe biti napravljena od papira. Svi ovi predmeti koji su danas posve uobiajeni, bili su nekada veliki izazov za industriju. Broj istraivanja u ovom sektoru je rastao sve do ezdesetih godina dvadesetog veka kada je plastika postala deo naeg svakodnevnog ivota. Bile su nam potrebne decenije da shvatamo da na due staze plastika nije reenje svih naih problema i tako su se istraivanja u industriji papira poetkom dvadesetog veka ponovo intenzivirala. vedska kompanija za istraivanje STFI-Packforsk bila je 2003. godine ukljuena u projekat pronalaenja obnovljivih sirovina koje bi mogle biti pogodne za opremanje enterijera u automobilima. Istraivai su uzeli pulpu kao polaznu taku i krenuli u pronalaenje drugih organskih materijala koji bi mogli da uestvuju u stvaranju trajnog kompozitnog materijala. Cilj je bio da se razvije materijal koji ima dobre osobine papira (lagan, koji se u potpunosti i sa lakoom reciklira, jeftin, mek na dodir), ali istovremeno da bude izrazite trajnosti koja se obino povezuje sa materijalima kao to su elik, drvo ili tvrda plastika. Posle intenzivnog istraivanja, dolo se preko polimlene kiselina, ili PLA, do biorazgradive plastike napravljene od kukuruznog skroba ili eera iz eerne trske. Iako plastika nije idealna za auto-enterijere, svi koji su bili ukljueni u projekat insistirali su na nastavku istraivanja kompozita od pulpe i PLA. Iniciran je i novi projekat kao saradnja izmeu STFI-Packforsk-a, proizvoaa pulpe Sodra i niza drugih preduzea i pojedinaca. vedska vladina Agencija za inovacije sistema je podrala napredak projekta. Uskoro, istraivai su otkrili da kada se pomea pulpa sa PLA i zagreje do 167 stepena Celzijusa, PLA obloi vlakna papira. Rezultat je bio novi materijal DuraPulp sa izgledom i strukturom papira, ali koji ima sasvim drugaije osobine. DuraPulp je kompozitni materijal, biorazgradiva plastika, koji se sastoji od pulpe i 25% PLA. Materijal moe biti modelovan u kalupu ili naknadno oblikovan. Kao takav, u mnogim sluajevima moe da zameni plastiku na bazi nafte, ali istovremeno otvara mogunost za stvaranje potpuno novih proizvoda.

26

DRVOtehnika 24/2009

oktobar 2009.

 san ili stvarnost

PIE: mr Jelena Mati

AKTUELNO

Mi verujemo u odrivi svet. Verujemo u svet gde se nita ne radi samo zato to se tako uvek radilo. Verujemo u zanimljiv svet. Verujemo u svet u kome kad se svako jutro probudimo, mislimo o tome kako bi mogli da uradimo neke stvari malo bolje nego to ih inae radimo kau u Sodra kompaniji.

U cilju razvijanja novog proizvoda na naunim metodama, zapoeta je saradnja sa dizajnerskom firmom Claesson Koivisto Runo u avgustu 2007. godine, koja je trebalo da osmisli novi proizvod u saradnji sa inenjerima. Za dizajnera nametaja, stolica je svakako najinteresantniji komad nametaja za projektovanje, posebno ako postoji mogunost istraivanja novih materijala. Stolica je objekat izloen svakodnevnoj upotrebi i zahteva izdrljivost, udobnost, a ujedno treba da poseduje izuzetnu estetsku vrednost. Njeno projektovanje je zbog postojanja naslona, koji uz pomo nogu korisnika omoguava stolici postizanje velikog broja balansirajuih pozicija, daleko sloenije od projektovanja hoklice gde se teina korisnika rasporeuje po celoj povrini sedita i time se ne stvaraju posebno optereene take kao to su npr. linija sudara sedita i naslona, take oslonca zadnjih nogu. Napraviti stolicu od novog materijala je tim vei izazov i svaki dizajner koji je uspeo to da uradi, imao je zagarantovan put u istoriju. Mnoge klasine stolice su stvorene iz istraivakog rada sa materijalima. Kada je elik uspeno savladan u savijanju, cela teritorija istone Nemake je bila preplavljena sa modelom 3101, a pedesetih godina poto se dolo do sedita od lameliranog drveta, Arne Jacobsen je stekao svetsku slavu sa stolicom Ant. Do danas, stolice od papira nisu doivele masovnu proizvodnju uprkos mnogim pokuajima. Svaka-

ko je najvie uspeha imao uveni arhitekta Frenk O Gehry sa svojim stolicama od kartona iz Easy Edges serije koje se danas na aukcijama prodaju za hiljade dolara. Ideja tima okupljenog oko kompanije Sodra je bila napraviti stolicu za decu koja bi bila zaobljenih ivica, izraena iz jednog komada zbog vrstoe i jednog materijala zbog lake reciklae. I naravno, najvei zahtev je bio da stolica bude namenjena masovnoj prouzvodnji kako bi imala komercijalnu odrivost to do sada nijedna stolica od papira ili kartona nije imala. Projekat je proao kroz etiri osnovne faze: prikupljanje informacija, analiza, sinteza i evaluacija. Projektni zahtevi su izvedeni iz obraenih podataka o radu sa celulozom, oblikovanjem celuloze, dizajnu stolica, kao i o postojeem tritu pulpe i primene pulpe u proizvodnji nametaja. Dugo se eksperimentisala i testirala primenljivost DuraPulp materijala za izradu izdrljive i praktine stolice za decu. Kao rezultat intenzivnog istraivanja i razvoja, krajem 2008. godine je napravljen prototip koji je zadovoljio zadate kriterijume. Parupu stolica je napravljenja od DuraPulp materijala koji je ini trajnom i vodo-

otpornom, kao i potpuno obnovljivom. Budui da je namenjena deci, napravljena je u ivopisnim bojama, a moe posluiti i kao podloga za dalje likovno izraavanje. Lagana je i moe se slagati jedna na drugu to je praktino za transport ili kod reorganizacije prostora. Parupu stolica je vodootporna, idealna za zabavu i igru dece i njena trajnost odgovara otprilike duini detinjstva. Debljina materijala od koga je napravljena je svega nekoliko milimetara i moe izdrati teinu odraslih. Upotreba ove stolice nije ograniena samo na zatvorene prostore to je takoe njena velika prednost. Parupu stolica je prvi u nizu proizvoda koji je napravljen od DuraPulp-a. Ovaj materijal je pogodan i za izradu kvalitetne ambalae, a vano je napomenuti da se obrauje na regularnim mainama za papir to svakako olakava irenje njegove upotrebe. Ceo proces razvoja papirno-pulpne stolice Parupu se moe pogledati na adresi www.sodrapulplabs.com. Otvorenost kompanije Sodra da podeli izazove nauke sa javnou ima za cilj pronaenje novih ideja i proizvoda koji bi se u budunosti mogli proizvoditi od pulpe, a time ujedno prua mogunost za ukljuivanje potpuno novih industrija, kao i n novih trita.
DRVOtehnika 24/2009

oktobar 2009.

27

Ponovo aktuelna SAVREMENA

PIE: Nataa Ilini, arhitekta
Iako je plastina stolica zavladala poslednjih decenija, a nove tehnologije i materijali nagovetavaju sve inovativnije konstruktivne i oblikovne mogunosti, drvena stolica danas ponovo postaje posebno aktuelna. Ponovo se otkriva lepota drveta u savremenim formama stolice i revitalizuju se tehnike rune izrade. Mozda tome doprinose, sa jedne strane svi kvaliteti drveta kao prirodnog materijala, koji je razgradiv i obnovljiv, a taj aspekt je jako vaan i ceni se u drutvima koja potuju odrivo planiranje i gazdovanje umama. Sa druge strane upravo ekoloka kriza i sve vee nestajanje uma, navode nas da uoimo vrednost i lepotu ovog neprocenjivog materijala, i nauimo kako pametno da ga koristimo. Najuvenije kompanije u svetu, poslednjih godina, plasirale su nove drvene stolice ili redizajnirale stare ali uvek aktuelne modele, i u takve projekte ukljuile poznate svetske dizajnere.

Ponovo se otkriva lepota drveta u savremenim formama stolice i revitalizuju se tehnike rune izrade. Tome svakako doprinose svi kvaliteti drveta kao prirodnog obnovljivog materijala.
E 15 - odriva i dugotrajna
E15 je internacionalni brand, osnovan 1995. godine u Londonu, a danas sa seditem i proizvodnjom u Nemakoj, u blizini Frankfurta. Karakteristika ovog proizvoaa je savremena forma i tradicionalna vetina naroito vidljiva u njihovoj novoj drvenoj stolici koju je ove godine dizajnirao nemaki dizajner Stefan Diez. Stolica je napravljena od savijene perploe furnirane hrastovim furnirom ili obojene. Ovu jedinstvenu stolicu karakterie elegantna i originalna forma, pametna upotreba materijala koja naglaava njegovu prirodnu lepotu i uklopivost u javne i u stambene prostore. Cilj E15 je da stvaraju visoko kvalitetan, dugotrajan nametaj, koji svojim dizajnom moe da nadivi trendove i postane klasik. Svemu ovome doprinosi i odrivi pristup proizvodnji, od odabira materijala kao to je drvo iz uma koje se odrivo koriste, preko upotrebe energetski efikasnih maina i izbegavanja otrovnih supstanci u proizvodnji.

Thonet & MUJI nova stara stolica

Thonet, najstariji brend u proizvodnji nametaja na svetu, poznat je po svojoj 214. stolici, koju je dizajnirao Michael Thonet i koja je proteklih vek ipo obeleila estetiku kafea i restorana evropskih gradova. Upravo ova stolica doivela je svoj redizajn njenu svedenu i savremenu verziju Thonet proizvodi za poznati japanski brand MUJI. Nedavno je proslavljeno 150 godina proizvodnje ove stolice i kao takva ona je najstariji industrijski proizvod koji je i danas u upotrebi i u procesu proizvodnje. Za njenu savremenu reinterpretaciju bio je zaduen engleski dizajner James Irvine, koji je jedan od kreativnih direktora firme Thonet. Cilj Thonet-a je, da u ovom braku sa MUJI-jem, svoj visoko kvalitetni nametaj od savijenog drveta priblii mlaim generacijama.

Plank - drvo + plastika

Plank, italijanski proizvodja prepoznatljiv po inovativnom dizajnu Konstantina Gria i novim tehnologijama proizvodnje plastinih stolica, svoju proizvodnju je zapoeo tridesetih godina prolog veka, proizvodei upravo drveni nametaj. Kompanija je bila uvena po malim drvenim stolicama koje su imale otvore na punom drvenom naslonu u obliku srca, i koje su bile prisutne u svakoj alpskoj planinskoj kui. Dizajnirajui novu stolicu Monza, za Plank, Konstantin Gri je eleo da spoji prolost ovog proizvodjaa i sadanju tehnologiju plastike. Industrija drvenog nametaja je i dalje prilino primitivna. Kada god pokuava da napravi tehnoloki napredak, suoava se sa problemom, jer je drvo prirodan materijal. Vano je znati njegova ogranienja, komentarie Gri. Nova Plankova stolica Monza ima runo izraenu konstrukciju i sedaoni deo od drveta, a rukohvate i naslon od plastinog odlivka u razliitim bojama.

30

DRVOtehnika 24/2009

oktobar 2009.

DRVENA STOLICA od starih novih majstora

Fritz Hansen - 7 novih boja
Fritz Hansen, proizvoa nametaja iji poeci datiraju iz 1872. godine u Kopenhagenu, uven je po jednoj od najprepoznatljivijih i najprodavanijih stolica na svetu - Seriji 7. Stolicu je dizajnirao Arne Jacobsen 1955. godine, koristei novu tehnologiju presovanog lameliranog drveta, koju je ova fabrika usavrila tokom tridesetih godina prolog veka. Serija 7 predstavlja Fritz Hansen stolicu koja je vremenom primila veliki broj aplikacija sa rukohvatima, tapacirana, sa postoljem kancelarijske stolice. Ove godine, ova stolica doivljava redizajn kolorita u 7 novih boja kroz ukljuivanje 7 novih dizajnera: Maarten Baas, Arik Levy, Fabio Novembre, Jaime Hayon, Sebastian Bergne, Nendo and Autoban. Od dramatine pink do boje masline, ova stolica klasik dizajna potvruje svoju savremenost.

SITTING GREEN NAGRADA

U organizaciji kancelarije USAID u Srbiji za razvoj konkurentnosti i Beogradske nedelje dizajna, poetkom ove godine raspisan je konkurs Sitting Green, za dizajn eko-stolice. U periodu od januara do marta konkurisalo je 139 dizajnera, izabrano je 10 finalista i proglaena su tri najbolja rada u pojedinanim kategorijama: 1. nagrada za najbolji dizajn od-do arhitekti /Jugoslava Kljaki i Nataa Ilini/ 2. nagrada za najbolju odrivu upotrebu materijala - studio Antipod /Branko Nikoli/ 3. studentska nagrada za najbolji dizajn - Milo Jovanovi U iriju Sitting Green konkursa bili su: Konstantin Gri, dizajner, KGID; Shin Azumi, dizajner, A studio; Birgit Lohman, Designboom web portal; Tony Chambers, urednik Wallpaper magazina i Branko Lukic, dizajner, Nonobject. Nagrada svakom navedenom radu je izrada prototipa u vrednosti od 5000 dolara i njihovo plasiranje na strano trite, kao i povezivanje sa srpskim proizvodjaima nametaja u cilju razvoja konkuretnog srpskog proizvoda.

Maruni - japanska estetika i zapadni dizajn

Maruni je japanska kompanija nastala 1933. godine u Hiroshimi, karakteristina po visoko kvalitetnoj masovnoj proizvodnji nametaja za kuu od drveta i jedna od najveih takve vrste u Japanu. Od 2005. godine ova kompanija je zapoela projekat Next Maruni, u okviru kojeg je okupila 12 poznatih internacionalnih dizajnera meu kojma su Alberto Meda, Jasper Morrison, Naoto Fukasawa i drugi, sa idejom da PROIZVOAI, JAVITE SE !!! dizajniraju drvenu arhetip stolicu - umetniko delo i proizvod koji se dobro prodaje, u isto vreme. Sa ovim projektom, Maruni eli da unapredi dijalog izmeu japanske kulture i zapadnog dizajna koji sadri japansku estetiku. 12 stolica nastale su inspirisane japanskim senzibilitetom, vienim iz ugla razliitih kultura. Iako postoje kao zasebni proizvodi, istovremeno su sve zajedno u harmoniji, jer ih povezuje isti koncept. Jo od tridesetih godina prolog veka kada je i osnovana, ova kompanija je ima slogan industrijalizacija zanatskih vetina i sa takvim pristupom uspela je da savlada vrlo komplikovane tehnike izrade koje su bile mogue jedino spajanjem runog rada i industrijske proizvodnje, to je rezultiralo jedinstvenim drvenim nametajem visokog kvaliteta.

oktobar 2009.

DRVOtehnika 24/2009

31

d.d. POEGA
Industrijska 24 34 000 Poega, Hrvatska tel: 00 385 / 34 311 175 fax: 00 385 / 34 274 704 e-mail: spinvalis@spinvalis.hr prodaja@spinvalis.hr www.spinvalis.hr

SPIN VALIS: kvalitetan, udoban i trajan nametaj! Nametaj za toplinu doma u kome e uivati vie generacija.

STE FA NI mo bi li Mo star ska 19, 11300 SME DE RE VO tel. 026-224 742, 617 072, 617 235 www.ste fa ni.rs

E KO N OMS

UMERENI OPTIMIZAM
Tokom jula 2009. godine, na uzorku od 60 srpskih proizvodnih i trgovinskih preduzea i arhitektonskih biroa, izvreno je vrlo obimno istraivanje koje se odnosilo na pitanja koja su vezana za uticaj krize na njihovo poslovanje u prvoj polovini 2009. godine, njihova oekivanja za drugu polovinu ove godine, zatim poreenje poslovnih rezultata sa istim periodom 2008. godine, kao i oekivanja trinih kretanja za proizvode od drveta do 2011. godine. Istraivanje je obavljeno na 20 preduzea koja se bave proizvodnjom graevinske stolarije, parketa i lameliranog lepljenog drveta, 10 proizvoaa drvenih montanih kua, 10 trgovinskih preduzea i 20 arhitektonskih biroa. Istraivanje je, osim u Srbiji, simultano obavljeno u jo 6 zemalja centralne Evrope (Nemaka, Austrija, vajcarska, Italija, Slovenija i Hrvatska) pod rukovodstvom profesora Scheff-a sa Karl Franz Univerziteta u Grazu. Na ovom mestu prezentujemo samo glavne rezultate koji se odnose na srpske firme, odnosno prikazujemo odgovore na po nekoliko glavnih pitanja koja su postavljena svakoj od ispitivanih grupa. Iz podataka u tabeli 1 je vidljivo da se ekonomska kriza negativno odrazila na poslovanje ispitivanih preduzea, dok je ostala preduzea uspela da povea obim poslovanja i prihod u prvoj polovini 2009. godine u odnosu na isti period 2008. godine. Polovina ispitanika oekuje do kraja 2009. godine nastavak negativnog trenda i u svojim preduzeima i u celoj brani po pitanju obima poslovanja, dok po ne oekuje znaajne promene ili oekuje poveanje obima poslovanja do 40%. Po pitanju cena, 60% oekuje njihovo zadravanje na dosadanjem nivou i tokom ove, a i u periodu do 2011. godine. Optimistina oekivanja su dobijena po pitanjima obima poslovanja i prosenog prihoda, samih preduzea i cele brane, gde ak 80% preduzea veruje da e se oni znaajno ili vrlo znaajno poveati do 2011. godine. Iz tabele 2 je vidljivo da je ak 80% proizvoaa montanih kua smanjilo i obim poslovanja i prihod u 2009. godini u odnosu na 2008. godinu, od ega ak 50% njih belei uma-

Tabela 1 - Graevinska stolarija, parket i lamelirano lepljeno drvo (20 preduzea)

Odgovori Poveanje Poveanje (> 40%) (do 40%) 1 1 4 4 Na istom Smanjenje Smanjenje (do 40%) (> 40%) nivou 0 0 7 7 8 8

P I TA N J E Kako ocenjujete broj narudbi (poslova) za vae preduzee u 2009. u poreenju sa 2008. godinom? Kako ocenjujete razvoj narudbi vaeg preduzea do kraja 2009. godine? Kako vidite razvoj trita i cena u vaoj brani do kraja 2009. godine? Kako vidite srednjeroan razvoj trita i cena u vaoj brani do 2011. godine? Kako ocenjujete razvoj svog preduzea do 2011. godine?

NAPOMENA
Po koliini Po prihodu

10

Razvoj trita (koliina) Razvoj cena Razvoj trita (koliina) Razvoj cena Po koliini prodate robe Po prosenom prihodu

0 0 1 0 5 6

5 3 15 4 11 10

5 12 2 13 2 3

10 5 2 3 2 0

0 0 0 0 0 1

Tabela 2 - Montane kue (10 preduzea)

Odgovori Poveanje Poveanje (> 40%) (do 40%) 1 1 1 1 Na istom Smanjenje Smanjenje (do 40%) (> 40%) nivou 0 0 3 3 5 5

P I TA N J E Kako ocenjujete broj narudbi (poslova) za vae preduzee u 2009. u poreenju sa 2008. godinom? Kako ocenjujete razvoj narudbi vaeg preduzea do kraja 2009. godine? Kako vidite razvoj trita i cena u vaoj brani do kraja 2009. godine? Kako vidite srednjeroan razvoj trita i cena u vaoj brani do 2011. godine? Kako ocenjujete razvoj svog preduzea do 2011. godine?

NAPOMENA
Po koliini Po prihodu

Razvoj trita (koliina) Razvoj cena Razvoj trita (koliina) Razvoj cena Po koliini prodate robe Po prosenom prihodu

0 0 0 0 2 4

2 1 9 3 7 3

5 8 0 6 0 2

3 1 1 1 1 1

0 0 0 0 0 0

36

DRVOtehnika 24/2009

oktobar 2009.

K A K R IZ A

SRPSKIH DRVOPRERAIVAA
PIU: prof. dr Zdravko Popovi i dipl.ing. Vladan Jelki
njenje vee od 40%. Zanimljivo je da 60% ispitanika ne oekuje bitniju promenu situacije do kraja 2009. godine po pitanju obima poslovanja, a 80% ni po pitanju cena. Ipak, 90% ispitanika veruje da e se situacija znaajno ili vrlo znaajno popraviti do 2011. godine i po obimu poslovanja i po prihodu, kako u brani tako i u njihovim preduzeima. Iz tabele 3 se vidi da je 80% preduzea u 2009. godini u odnosu na 2008. smanjilo obim trgovine i prihod, od ega je kod 30% ispitanika smanjenje iznosilo preko 40%. Isto toliko, dakle 40% njih oekuje blago poveanje obima trgovanja do kraja 2009. godine, ali isti broj njih oekuje i pad cena u tom periodu. Ipak, 70% odnosno 80% ispitanika veruje da e se situacija znaajno ili vrlo znaajno popraviti do 2011. godine, kako po obimu poslovanja tako i po prihodu, u brani i u njihovim sopstvenim preduzeima. Kod 70% arhitekata, kako se vidi iz tabele 4, je smanjen ukupan broj narudbi u 2009. godini u odnosu na 2008. godinu, dok je kod njih 65% broj narudbi u kojima je zastupljeno drvo ostao isti. Veina ne oekuje znaajnije trine promene do kraja 2009. godine. Meutim, 75% veruje da e se stanje i u njihovoj brani i u sopstvenim preduzeima znaajno poboljati do 2011. godine, dok ostatak smatra da e ono ostati nepromenjeno. Prema miljenju 5 poslovnih banaka, koje su takoe bile obuhvaene istraivanjem, drvna industrija se ne nalazi na listi najugroenijih brani, jer, po njima, to su pre svega automobilska industrija, graevinarstvo i metalna industrija. Unutar drvopreraivakog sektora, najugroeniji su, po njihovom miljenju, drvno-graevinski segment i proizvodnja nametaja, dok se za najvee gubitnike smatraju velika prezaduena (prefinansirana) industrijska preduzea koja nisu fleksibilna i koja nemaju dobre ljudske resurse i menadn ment.
DRVOtehnika 24/2009

Tabela 3 - Trgovina drvnim proizvodima (10 preduzea)

Odgovori Poveanje Poveanje (> 40%) (do 40%) 0 0 1 1 Na istom Smanjenje Smanjenje (do 40%) nivou (> 40%) 1 1 5 5 3 3

P I TA N J E Kako ocenjujete broj narudbi (poslova) za vae preduzee u 2009. u poreenju sa 2008. godinom? Kako ocenjujete razvoj narudbi vaeg preduzea do kraja 2009. godine? Kako vidite razvoj trita i cena u vaoj brani do kraja 2009. godine? Kako vidite srednjeroan razvoj trita i cena u vaoj brani do 2011. godine? Kako ocenjujete razvoj svog preduzea do 2011. godine?

NAPOMENA
Po koliini Po prihodu

Razvoj trita (koliina) Razvoj cena Razvoj trita (koliina) Razvoj cena Po koliini prodate robe Po prosenom prihodu

0 0 0 0 1 1

4 0 7 1 7 7

4 6 2 9 1 1

2 4 1 0 1 1

0 0 0 0 0 0

Tabela 4 - Arhitekte i arhitektonski biroi (20 preduzea)

Odgovori Poveanje (> 40%) Poveanje (do 40%) Na istom nivou Smanjenje (do 40%) Smanjenje (> 40%)

P I TA N J E Kako ocenjujete broj narudbi (poslova) za vae preduzee u 2009. u poreenju sa 2008. godinom? Kako ocenjujete razvoj narudbi vaeg preduzea do kraja 2009. godine? Kako vidite razvoj trita i cena u vaoj brani do kraja 2009. godine? Kako vidite srednjeroan razvoj trita i cena u vaoj brani do 2011. godine? Kako ocenjujete razvoj svog preduzea do 2011. godine?

13

13

15

13

oktobar 2009.

37

Prema tekstu iji su autori T.N.akovi i N.Vlao, poznati vedski proizvoa i trgovac nametajem IKEA, uskoro stie u Srbiju. Tekst je objavljen 7.10. ove godine u dnevnom listu BLIC, a s obzirom da se u znatnoj meri tie domae drvne industrije i proizvoaa nametaja, prenosimo ga u celini, bez redakcijskog komentara. Ovu informaciju su, inae, objavila i druga sredstva informisanja.

veani trae 35 hektara zemljita

Vlada otvorila vrata IKEI

Uskoro tender za dravno zemljite kod aerodroma koje odgovara poznatom vedskom proizvoau nametaja
Drava e narednih dana raspisati tender za prodaju 70 hektara zemljita koje pripada Institutu za stoarstvo i tako omoguiti najpoznatijem vedskom proizvoau nametaja IKEI, zainteresovanom za ovu parcelu kod Aerodroma Nikola Tesla da konano ue na stpsko trite, potvreno je BLICU u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza. Ovo je odgovor Vlade Srbije na dopis koji joj je nedavno uputio najpoznatiji vedski proizvoa nametaja, u kojem navodi da je zainteresovan za kupovinu 35 hektara dravnog zemljita koje pripada Institutu za stoarstvo. Parcela se nalazi na desnoj strani autoputa Beograd Zagreb, kada se ide iz pravca Beograda (posle Grmea), neposredno pre skretanja za aerodrom. Zemljite je pogodno za vedskog investitora, jer ima odgovarajui prilaz s autopuita, to je jedan od njihovih osnovnih uslova. Cena je za sada nepoznata, a bie definisana na tenderu. Spekuloe se da su cene kvadratnog metra na ovoj teritoriji 150 evra. Na ovom potezu za sada nema prodavaca zemljita, i zato je nezgodno odrediti cenu. Drava upravo raspisuje tender kako bi se postigla najvia mogua cena kae na izvor blizak dravnom pregovarau. Aleksandar Miloradovi, portparol Agencije za strana ulaganja, koja je od prvog dana vodila pregovore sa veanima, sve dok to nije preuzeo na sebe premijer Mirko Cvetkovi, kae da je Ikea odavno zainteresovana za zemljite Instituta za stoarstvo. Nedavno je, nakon konsultacije sa pregovaraima uputila dopis Vladi Srbije, pismo zainteresovanosti, gde je specifikovala tu parcelu kao potpuno odgovarajuu za njihove potrebe. U kabinetu pemijera Mirka Cvetkovia, nisu eleli da odgovaraju na pitanja vezana za pregovore sa Ikeom. Dragan Skaluevi, regionalno direktor Ikee za Srbiju, Sloveniju i Hrvatsku, koji je ve ranije objavio da je Ikea zainteresovana za ovu parcelu, odbio je da iznosi bilo kakve detalje, samo je kratko rekao: Mi traimo 35 hektara zmljita. Vlada to zna i ona je na potezu. Krister Bringeus, ambasador vedske u Srbiji, kae za Blic da je odabir lokacije kod aerodroma tipino za Ikeu: Bio sam angaovan kao neko ko je otvarao vrata firmi Ikea u Srbiji, obezbeivao im kontakte, ali za detalje pregovora treba pitati predstavnike kompanije. to se tie odabira lokacije kod aerodroma, to je neto tipino za Ikeu i takve lokacije ova kompanija ima u veini gradova u svetu, poput Njujorka, na primer. O ozbiljnoj nameri Vlade Srbije da privue ovako znaajnog investitora govori i sama injenica da je posao pregovaraa na sebe preuzeo i sam premijer Srbije Mirko Cvetkovi. Da je ozbiljan posao u pitanju govori i dugoroni biznis plan Ikee za Srbiju. On glasi: najmanje etiri robne kue, svaka vredna 50 miliona evra i etiri oping centra od po 200 miliona evra. Ukupna investicija je oko milijardu evra, i znai otvaranje osam hiljada radnih mesta. Prvi trgovinski centar, na zemljitu Instituta za stoarstvo, trebalo bi n da bude otvoren 2011. godine u Beogradu.

Broj zaposlenih i duina radnog vremena, kombinovani sa strunim a od naina na koji to firma bude
Kontrola radnog vremena je iivljavanje na ljudima!? Ovaj komentar se esto moe uti u organizacijama koje su uvele sisteme za evidenciju prisustva na radnom mestu. Naravno, uz to idu i sledei komentari: Bilo bi bolje da su pare koji su date za taj sistem podeljene za plate Vano je kako neko radi posao, a ne da li je na njemu formalno prisutan Neko za par sati moe da uradi vie nego neko drugi za ceo dan Nismo mi mala deca da na nama neko trenira strogou. Pre nego to razmotrimo druge aspekte ovog problema, ponimo od ovog poslednjeg kroz pitanje: Ako niste mala deca, a zato se tako ponaate? U veini organizacija (sem asnih izuzetaka) prosek starosti zaposlenih je izmeu 35 i 45 godina tj. bar dvostruko premauje punoletstvo. Iskustvo u tim organizacijama sa sistemima evidencije kroz upisivanje u svesku (sistem na asnu re) pokazuje da svakoga dana u isto vreme na posao dolazi po 2030 zaposlenih. Vreme dolaska diktira onaj prvi, a posle njega se ljudi upisuju ne po vremenu kada su stvarno doli ve po vremenu koje je upisao onaj pre njih!? Rezultat toga je da svakoga dana bar svaki drugi zaposleni na radnom mestu provede po sat vremena manje, to na godinjem nivou premauje ovek-mesec, tj. oni svake godine koriste dva a ne jedan godinji odmor? Ovo uopte nije deija igra! U svetlu upravljanja projektima u jednoj organizaciji, radno vreme je resurs sa kojim organizacija i/ili projekat rauna, i ono se mora staviti pod punu kontrolu. Broj zaposlenih i duina radnog vremena, kombinovani sa strunim sposobnostima predstavljaju potencijal organizacije da realizuje poslove, a od naina na koji to bude iskoristila zavisie njen opstanak na tritu. Argument da ima onih koji su formalno prisutni na poslu, a ne rade, predstavlja problem koji se reava drugim sredstvima i ne moe nikome biti oprav-

Razne poslo

danje da se i sam tako ponaa. Sve manje organizacija moe da priuti takav luksuz, jer posluje na tritu i mogu da podele samo ono to zarade i na tom tritu naplate. To to je neko tako efikasan da moe za par sati da uradi posao za koji drugima treba ceo dan ne znai da je time stekao pravo da u ostatku vremena ne radi nita. Takve situacije, ako su uopte realne, reavaju se jednostavno genije e dobiti drugi posao, a njegova efikasnost bie na odgovarajui nain vrednovana. Na kraju komentar o sredstvima uloenim za nabavku sistema kontrole radnog vremena. U stvari, ta sredstva su ve podeljena u plate, jer su u sistemu na asnu re neki ljudi (nezaslueno) bili mesec dana due od ostalih na godinjem odmoru. Red je da ta sredstva vrate! Kasnije emo srediti dokumentaciju o onome to smo uradili? Poznata je i vie puta isticana osobina ljudi da ne vole da ostavljaju pisane tragove o onome to rade, iz raznih razloga. To kasnije mnogi tumae kao nikad, tako i bude! Meutim, ureenje poslovnih procesa za koje se zalae standard ISO 9001: 2000 trai upravo formiranje zapisa, jer se u tekstu

42

DRVOtehnika 24/2009

oktobar 2009.

ovne zablude
PIE: doc. dr Dragan kobalj

sposobnostima predstavljaju potencijal organizacije da realizuje poslove, iskoristila zavisie njen opstanak na tritu.
pravila, da ne moemo da saekamo da se ona uspostave! Koliko puta sam bio u situaciji da neki ljudi iz okruenja insistiraju da se neko pravilo definie (Zato niste napisali pravilo igre, da bi mi znali kako da se ponaamo?), iako sam znao da e biti prvi koji ga kre nepostojanje pravila liava ih zadovoljstva koje imaju kada ih kre! Daju se primedbe za promenu sistema i pre nego to je uopte vien na delu!? Pravila uspostavljenih sistema volimo da primenjujemo selektivna tj. ona koja nam odovaraju potujemo, a ona druga smatramo loim i sebi dajemo pravo da ih iz tih razloga ne potujemo! Da bi jedna organizacija ili projekat funkcionisali jedini nain je da svi uesnici potuju proklamovana pravila, ukljuujui i postupak izmene tih pravila sve dok se pravila ne promene ona moraju da vae da bi svi uesnici znali kako da se ponaaju. U suprotnom, vladae haos koji nije dobar ni za organizaciju, ni za projekat, ni za pojedinca, sem onih koji hoe da love u mutnom! Sve to treba da bude u raunaru, samo da se pritisne dugme!? Nema nikakve dileme da su informacioni sistemi postali deo naeg svakodnevnog ivota. Po nedavno objavljenim rezultatima istraivanja vrenih u 2006. godini, neto manje od 34 % graana Srbije u populaciji od 16 do 74 godine koristi raunar, a oko 24 % koristi internet. Meutim, uprkos sve veoj informatikoj pismenosti, jo uvek ima dosta zabluda i predrasuda kojima je zajedniko precenjivanje znaaja informacionih tehnologija. Izdvojiemo dva stava koji su direktno povezani sa ovom temom: Raunari, informacioni sistemi i softverski alati za upravljanje projektom ne mogu sami od sebe da ree nae probleme, oni predstavljaju samo alat koji treba da nam pomogne da lake obavimo svoj posao. Da bi uspeno koristii taj alat, moramo njime ovladati i dobro znati ta hoemo! Da bi imali punu korist od informacionog sistema, moramo obezbediti redovno priticanje informacije iz procesa rada na projektu i definisati oblike izvetaja koje elimo. Ako niste spremni da snabdevate informacioni sistem informacijama vezanim za projekat na kome radite, nemojte oekivati da ete pritiskom na dugme dobiti informacije koje su vam potrebne! Drugim reima, da bi imali na raspolaganju informacije koje su nam porebne za rad na projektu ili za druge segmente u funkcionisanju organizacije, moramo uloiti ogroman rad kako bi obezbedili da iz procesa koji se na projektu ili organizaciji odvijaju pruimo sve potrebne podatke, koji e zatim, putem odgovarajuih aplikacija za njihovu obradu, formirati informacije koje elimo. Tu nema nikakve arolije! Tek tada moemo raunati da e informacije postepeno prerasti u znanje, pre svega ono organizacijsko, koje koristi minuli rad u organizaciji i realizaciji tekuih i buduih projekata, tek kada to obezbedimo, moemo raunati da emo neto korisno dobiti kada pritisnemo dugme. Da bi to postigli, moramo da se angaujemo svi u organizaciji, a ne samo vi dole u slubi QMS. Kvalitet je skup!? Ako ste neko ko je na neki nain zaduen za obezbeenje kvaliteta u svojoj organizaciji iliti na projektu ovaj komentar ste uli. Zaposleni, a posebno oni koji nisu suvie u temi, time u stvari ele da kau da vas oni izdravaju, jer vi nita korisno ne radite. Sa druge strane, rukovodstvo vam to povremno prebaci kroz komentar Zna li ti koliko sam ja sve to morao da platim obuku, konsultante, posete proverivaa? ta bi trebalo da bude odgovor i jednima i drugima? Sistemi menadmenta kvalitetom su praktino besplatni, ako se uporede sa tetom koja moe nastati ako oni ne funkcioniu! U literaturi postoji tzv. Krozbijevo pravilo, 1 10 100. Pravilo glasi: Ako organizacija uloi 1 $ na prevenciju, tedi 10 $ na postupcima ocene i korekcije i 100 $ na grekama, koje se ne pojavljuju jer je to blagovremeno spreeno. Ako organizacija ne uloi 1 $ na prevenciju, morae da uloi 10
DRVOtehnika 24/2009

standarda 19 puta pominje taka 4.2.4 koja govori o obaveznim zapisima. Zakljuenje projekta mora da bude praeno odgovarajuim izvetajima koji e sumirati glavne rezultate projekta i utroene resurse. Za to postoje bar dva praktina razloga: Da bi se rezultati i iskustva steena na posmatranom projektu mogla koristiti u buduim projektima, kao deo organizacijskog znanja. Da se sreeni podaci o obavljenom poslu mogu koristiti u marketing aktivnostima organizacije, u cilju dokazivanja referenci koje treba da pomognu da organizacija dobije nove poslove. Ukoliko se dokumentacija ne sredi u periodu okonanja projekta, kada je svima sve svee, kasnije je to mnogo tee uraditi! Razlozi za ovo upozorenje su jasni kao rukovodilac projekta i/ ili lan projektnog tima najbolje znate ta je vaee a ta ne, ta su radne verzije, a ta finalne itd. kada vas angauje novi zadatak, teko ete nai vremena da se bavite prolou. Isto je i sa informacijama o upravo zavrenom projektu. Ako vaoj organizaciji reference o zavrenim projektima imaju vrednost za budue poslove, sistemskim reenjem kroz odgovarajua dokumenta sistema menadmenta kvalitetom treba da utvrdite obavezu rukovodioca projekta da obavi i ovu aktivnost, jer je njemu to najlake! Dovoljno znamo, ta treba vie da uimo!? Ovo se esto moe uti, posebno u naim uslovima, gde ljudi smatraju da su formalnim zavretkom nekog nivoa kole zavrili svoje obrazovanje za uvek, do kraja radnog veka. Vie puta sam isticao da se okruenje u kome radimo intenzivno menja i da na tritu mogu opstati samo oni koji se tim promenama prilagoavaju. Ako izuzmemo neke promene u proizvodnom programu i organizacionoj strukturi, najznaajniji oblik prilagoavanja promenama je stalno uenje, kako na nivou pojedinca tako i na nivou organizacije. U tom svetlu mi pitanja koja dobijem od nekih ljudi u stilu dokle e ve vie da ui? deluje besmisleno. Doivotno obrazovanje ima sve vie znaaja u vremenu kada se veoma brzo raaju nove profesije, a neke stare struke se gase. ovek mora da se prilagoava zahtevima novog vremena. Ovo pravilo nije dobro, pa nemamo obavezu da ga potujemo!? Nepotovanje pravila bilo koje vrste je negativna pojava iroko rasprostranjena u naim uslovima. Iz tih razloga esto priam o iznenaenju koje sam doiveo kada sam u jednoj knjiari u Cirihu video jednu knjigu koja je predstavljala uputstvo za ljude koji dolaze da ive u vajcarskoj, u kojoj je do detalja objanjeno sve ono to treba da znaju od procedure na aerodromu pri dolasku, do kupovine karti za voz i bacanje smea (odvojeno papir, belo, zeleno i braon staklo). Da nisam video svojim oima, ne bih verovao! Istovremeno, nisam uo nikoga da govori kako su mu zbog ureenosti mnogih stvari ugroena njegova demokratska prava i slobode! Pravila reguliu obaveze i prava vae obaveze da bi se zatitila prava drugih, obaveze drugih da bi se zatitila vaa prava! Verovatno nismo jedini koji ne potujemo pravila, ali smo u tom pogledu ipak razliiti od drugih. Po emu? Rekao bih po tri segmenta: Nekada smo toliko nestrpljivi da ponemo sa nepotovanjem
Autor ovog teksta je zaposlen u preduzeu VUJI Valjevo

oktobar 2009.

43

$ na ocenu i korekciju ili e imati trokove 100 $ na ispravljanju greaka. Iznos 1, 10 i 100 su simbolini kako bi ukazali na red veliine i da bi se lake pamtili. Sutina pravila je da se ulaganje u prevenciju viestruko isplati, samo je vrh ledenog brega koji nam preti ukoliko potcenimo opasnost. Naalost, veina ljudi na reima prihvata ovo pravilo, ali se u praksi esto ponaa suprotno. Iz nekog razloga, taj simbolini i preventivni 1 $ je tako teko pustiti iz ruke, sa rezonom: Nee to ba meni da se desi. Kada se desi, kasno je plakati za prosutim mlekom, kako kae ruska poslovica. ta e nam rukovodilac projekta kad smo mi struni za posao!? Nerazumevanje sutinske uloge rukovodioca projekta iroko je rasprostranjeno, a neki idu toliko daleko da se pitaju ta on uopte treba da radi jer smo mi specijalisti, a on o tome nema pojma, kako on onda moe da vodi ovaj projekat?! Iz toga sledi jo jedna zabluda, kojoj su podloni neki rukovodioci u organizacijama koji smatraju da je dovoljno skupiti ljude, stvoriti im uslove i pustiti ih da rade. Voleo bih kad bi mogli da mi navedu iole ozbiljniji projekat koji je na taj nain uspeno realizovan! U narednom tekstu emo navesti osnovne stavove vezane za ovu problematiku: Rukovodiocu projekta bilo bi veoma teko da vodi i usmerava poduhvat ka uspenom zavretku, a da ne poznaje bar osnovne stvari iz oblasti na koje se projekat odnosi. To ne znai da on obavezno treba da bude specijalista za tu oblast! Na projektu koji je sloen moe se angaovati veliki broj struka, pa rukovodilac projekta, ma ko to bio, svojim specijalistikim znanjima moe da pokriva samo mali deo poduhvata. Rukovodilac projekta treba da zna po neto o svim specijalnostima koje se na projektu pojavljuju, kako bi mogao lake da razume sutinu problema koji se pojavljuju i kako bi mogao da pomogne uesnicima da taj problem ree. Rukovodilac projekta ne reava probleme, on stvara uslove da problemi budu reeni u interesu ostvarivanja ciljeva projekta i pomae da se to sprovede. Rukovodilac projekta ne sme da dozvoli da bude preokupiran problemima iz svoje specijalnosti i da zbog toga zanemari ostale probleme. Ako ste u ulozi rukovodioca projekta imajte uvek na umu da je va glavni zadatak da vodite projekat, da ostvarite njegove ciljeve, a ne da se bavite bilo kojom (pa ni svojom) strukom! To naravno ne iskljuuje situacije u praksi, u kojima rukovodilac projekta na istom projektu obavlja i posao specijaliste. Kada se to desi, on je na neki nain podeljena linost i mora se izboriti sa tom dvojnou. Naravno, kao i svim ljudima, srce mu je malo vie okrenuto na levu stranu, prema specijalnosti, ali zato mozak i razum moraju biti okrenuti funkciji rukovodioca projekta koja ima prioritet. Ako je potrebno, mozak treba da nadvlada srce ako primeti da uloga specijaliste poinje da smeta ulozi rukovodioca projekta. Ove dvojnosti sve vie su svesni i naruioci, pa su na meunarodnom tritu sve ee situacije u kojima trae da rukovodilac projekta pored iskustva od 10 ili 15 godina u oblasti koja je dominantna u projektu koji treba da se realizuje, poseduje licencu za rukovodioce projekta. Za posedovanje ovakvih licenci mora se proi odgovarajua obuka i poloiti odgovarajui ispit. Razlog za to je jasan niko ne eli da se na njegovom projektu uite, ve voenje projekta eli da poveri onima koji su za to osposobljeni i koji su se dokazali u praksi da to umeju da rade. To je jo jedna od situacija u kojima se nain razmiljanja u svetu ne poklapa sa naim uvreenim shvatanjima ta to oni trae, pa mi smo pametni i snai emo se, ta e nam toliko godina iskustva a da ne pominjem ve pomenuti stav da se ovekovo obrazovanje zavrava onog trenutka kad zavri redovno kolovanje, i da se kroz ceo radni vek moe proi bez dodatnog osposobljavanja. ta na kraju rei? Najvei prijatelj istine je vreme, njen najvei neprijatelj je predrasuda. n

44

DRVOtehnika 24/2009

Agencija za drvo
Letnji period, ponekad, donosi manje posla, meutim sa Agencijom za drvo, proteklog leta, to nije bio sluaj. U proteklom periodu je nastavljen niz aktivnosti koje su zapoete ranije, ali su zapoete i neke nove. Kriza daje prve znake poputanja, to dovodi i do novih projekata, a samim tim i do toga da AD iri svoja polja delovanja. 1) Nastavljajui saradnju sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja (MERR RS), Agencija za drvo se i ove godine prijavila na konkurs za podsticaj razvoja klastera. Projekat Agencija za drvo klaster drvopreradjivaa objedinio je jedanaest podprojekata, kojima e rukovoditi Agencija u tekuoj godini. Kao i ranijih godina, projekti su ocenjeni pozitivno i dobili su podrku u sufinansiranju od strane MERR RS. Projekti Agencije za drvo se odnose na nastupe na raznim sajamskim manifestacijama zajedno sa lanovima Agencije za drvo, odravanje Kongresa i Sabora, kao i na edukaciju lanova, potom na pruanje usluga FSC CoC sertifikovanja firmi, izradu registra drvopreraivaa, jaanje infrastrukturnih resursa klastera i slino. Tim projektima je obuhvaeno oko 50 firmi, u kojima je zaposleno preko 3000 ljudi. Pored privatnih firmi, partneri na projektu su i zvanine naune i obrazovne institucije. Na ovogodinjem konkursu MERR RS-a Agencija za drvo je, na dva projekta, prvi put nastupila i sa klasterom Netwood i Regionalnom agencijom za ekonomski razvoj umadije i Pomoravlja iz Kragujevca. 2) U letnjem periodu konsultanti za FSC CoC Agencije za drvo nisu pravili pauzu i spremali su se za ocenjivanje firmi Pinoles d.o.o iz Beograda, Newzoriz-ko d.o.o. iz Paneva, koje su i ocenjene, a Moca iz Jablanice je zakazala termin za ocenjivanje. Implementacija je u toku u preduzeima GIR, DC Wood art i Can Impex. Primetno je sve vee interesovanje preduzea za uvoenje standarda, pre svega FSC sertifikata. I ove godine, Agencija za drvo je uvrstila kao podprojekat FSC CoC sertifikaciju u okviru glavnog projekta Agencija za Drvo-klaster drvopreraivaa pa je pozvala svoje lanice da konkuriu za dodelu sredstava. JP Srbijaume su u meuvremenu sertifikovale pet svojih umskih gazdinstava tako da preduzea koja gravitiraju tim umskim gazdinstvima imaju sertifikovanu sirovinu, praktino na svom pragu, to im olakava uvoenje ovog sertifikata. Regionalna komora iz Kraljeva je organizovala prezentaciju o znaaju uvoenja sertifikacije sistema, proizvoda i kontrole kvaliteta, a Steva Sekuli kao predstavnik sertifikacione kue SGS je govorio o znaaju sertifikacije. Prisustvovali su predstavnici svih veih preduzea iz tog regiona. 3) Javno preduzee Srbijaume i Agencija za drvo su u junu mesecu potpisale memorandum o saradnji. Memorandum se odnosi na ostvarivanje zajednikih ciljeva, interesa i pogodnosti u meusobnim odnosima, tj. sa zajednikim partnerima, strukovnim i poslovnim udruenjima i privrednim komorama, dravnim i drugim institucijama. 4) Na sednici UO Agencije za drvo, jula 2009, izvren je izbor novog predsednika UO. Zbog poveanog obima drugih poslova, dosadanji predsed-

oktobar 2009.

Aktivnosti u treem kvartalu 2009. godine

DRVNOINDUSTRIJSKI KLASTER
Pie: Dipl.ing. Vladan Jelki

Klaster je grupa srodnih preduzea ili udruenja proizvoaa iz jedne grane, ukljuujui i proizvoae sirovina, kao i vladinih i nevladinih organizacija i naunih i obrazovnih institucija koje udruene reavaju zajednike probleme, unapreuju poslovanje, postiu uspeh u odreenom segmentu delatnosti i natprosenu konkurentnost i promociju u zemlji i inostranstvu.
nik dr Zdravko Popovi se povukao sa funkcije i postavljen je na mesto lana UO zaduenog za meunarodnu saradnju, dok je novi predsednik postao dipl. ing. Rajko Sredanovi, jedan od osnivaa Agencije za drvo i dosadanji podpredsednik. 5) Sredinom septembra gost Agencije za drvo je bio podpredsednik Italijanskog udruenja Confindustria iz Udina gospodin Marco Bruseschi i gospodin AlessandroTonetti, zaduen za ekonomska pitanja udruenja. Voeni su konstruktivni razgovori o mogunostima poslovanja i kooperacije ocenjivati stalni iri u sastavu: mr Jelena Mati, dipl. arh. Zoran Nikoli i dipl. ing. Petar Baji. Konkurs traje do 01.12. 2009. godine, a nagrade e biti dodeljene na prigodnoj manifestaciji koja e se odrati sredinom decembra. Prvoplasirani radovi u obe konkurencije e imati mogunost realizovanja, a pored toga prva tri mesta dobijaju i novane nagrade. JP Srbijaume e takoe nagraditi pobednike konkursa vikendom na Kopaoniku. 7) Saradnja sa WIFI institutom iz Bea nastavljena je i ove godine, ve treu godinu zareod gospoe Wendelberger da kriza daje evidentne znake poputanja i da se uskoro moe oekivati da se taj trend oseti i u naoj zemlji. Ostala dva seminara e se odrati takoe u oktobru, a ovogodinja saradnja sa WIFI Institutom e se zavriti sedmodnevnom posetom polaznika seminara Austriji, krajem novembra, kada e se ostvariti veliki broj direktnih poslovnih kontakata sa austrijskim drvopreraivaima kao i obii vei broj fabrika za preradu drveta. 8) Agencija za drvo e 29. oktobra 2009. biti suorganiza-

Agencija za drvo Viline vode 6 11000 Beograd tel: +381 11 3392 473 fax: +381 11 3217 494 office@agencijazadrvo.rs www.agencijazadrvo.rs

skim inenjerima, tehniarima, studentima i svim ostalima koji se bave planiranjem, projektovanjem i investiranjem u visokogradnju. Svrha kongresa jeste promocija upotrebe drveta kao graevinskog materijala u Srbiji. U okviru Kongresa se prua prilika da se od naunika i strunjaka iz Austrije i Srbije prikupe najaktuelnije informacije o viestrukosti primene drveta u razliitim podrujima graditeljstva. Ulaz je slobodan, uz prethodnu prijavu. Vie informacija o Kongresu se moe dobiti na web stranici Agenci-

Detalji sa prvog WIFI seminara 2009. godine

srpskih i italijanskih drvopreraivakih firmi. Novi susret je zakazan za novembar, kada e predstavnici udruenja Confindustria ponovo biti u poseti Srbiji. 6) Agencija za drvo je 01.10. 2009. godine raspisala etvrti konkurs za dizajn nametaja koji se odnosi na studente i ake. Tema ovogodinjeg konkursa jeste dizajniranje nametaja sa to veim ueem masivnog drveta. Prispele radove e

dom. Ona se najpre ogleda u organizaciji tri struna seminara koji za cilj imaju podizanje kvaliteta i efikasnosti poslovanja preduzea i institucija. Predavai su vrhunski strunjaci iz pojedinih oblasti koji dolaze iz Austrije. Ovogodinji seminari su startovali poetkom oktobra aktuelnom temom Kako MSP mogu prebroditi krizu uz uee 20 polaznika. Na ovom seminaru dobijene su informacije

tor velikog Kongresa koji e se odrati u Sava centru u Beogradu. Organizator Kongresa je Pro:Holz iz Austrije, a suorganizator je i Inenjerska komora Srbije, a podrku Kongresu su dali Arhitektonski, Graevinski i umarski fakultet Univerziteta u Beogradu. Tema kongresa je Energetski efikasna drvna gradnja primenom inovativnih proizvoda. Kongres je pre svega namenjen graevinskim inenjerima, arhitektama, umar-

je za drvo, kao i na web stranici www.gradimo-drvetom.rs. O ovim i svim drugim detaljima u vezi sa radom klastera drvopreradjivaa moete saznati posredstvom telefona (+381 11 3392 473), putem e-mail-a ili dolaskom u sedite Agencije za drvo. Ukoliko elite da postanete njen novi lan, popunite pristupnicu i poaljite je u sedite Agencije ili se ulanite on-line preko web stranice www.agenn cijazadrvo.rs.
DRVOtehnika 24/2009

oktobar 2009.

47

Francusko
vajte jer e vam biti potrebna za nanoenje meuslojnih premaza i za zavrni premaz. Faza formiranja podloge predstavlja, zapravo, dobar nain da razradite novu loptu za politiranje. Ponovo napunite loptu politurom kada postane suva i kada morate da je jae pritiskate. Ako lopta pone da se lepi za povrinu, podignite je sa povrine obradka i saekajte pet do deset minuta pre nego to nastavite obradu. Veoma je vano da ne dozvolite da se lopta zalepi za povrinu, jer e otetiti deo premaza politure i time napraviti oiljak koji e biti teko ukloniti. Ako koristite neko brusno sredstvo izmeu slojeva upotrebite lepljivu krpu za uklanjanje praine.

Pravi potezi Formiranje podloge

Ako ste koristili zapunja pora povrinu obradka dobro istrljajte mekanom tkaninom kako bi uklonili ostatke zapunjaa. Napravite loptu i napunite je politurom, tako to ete izvaditi vatu i potopiti je u polituru koja se nalazi u posudi sa irokim otvorom. Uklonite viak politure, tako to ete lice lopte (jastueta) iscediti pritiskom na posudu, pre nego to postavite krpu preko jastueta. Na poetku koristei mali pritisak nanesite polituru na povrinu pravim, pomalo preklapajuim potezima. Trebalo bi da postoji oigledno rastojanje izmeu putanja, ali bez tragova politure koje bi kasnije bilo teko ukloniti. Ako imate nekoliko komada koje treba da politirate (setite se da proizvod treba rastaviti na delove kako bi se lake politirali), radite sukcesivno, tako to obradite jedan komad a zatim preete na drugi i tako sve u krug. Ako politirate samo jedan komad, ostavite ga nekoliko minuta pre nego to preete na sledeu fazu obrade.

Veliki potezi u obliku osmice

Nanesite sledei sloj politure u obliku broja osam. Ovakav nain nanoenja pomae da se politura uvue u vlakna drveta, uz istovremeno olakavanje kretanja lopte po povrini. Obraivanje vie komada treba izvoditi tako da obraujete jedan komad a zatim prelazite na obradu drugog.

Pravolinijski potezi
Sl.1. Uronite lice lopte u polituru Sl. 2. Iscedite viak politure

Konano, nanesite polituru koristei pravolinijske poteze du vlakanaca. Nemojte ih preklapati, jer moe da doe do problema (lepljenja). Lopta treba da se kree sa jednog na drugi kraj predmeta. Ako politirate samo jedan komad (povrinu) a ne nekoliko u krug, moe se desiti da se lopta oteano kree po povrini, sa tendencijom da se zalepi. U tom sluaju moete ili da usporite rad, manje pritiskate loptu i polako klizite preko povrine ili da se zaustavite i saekate nekoliko minuta da se politura osui, pre nego to nastavite obradu. Dopustite da se povrina odmori deset do petnaest minuta, zatim je pregledajte i ako ustanovite da ima na povrini praine, lagano je uklonite koristei finu abrazivnu najlonsku krpu. Takoe treba proveriti da li je politura ravnomerno utrljana na celoj povrini. Ako je sjaj isti, osim na povrinama na kojima je drvo oigledno upilo poli-

Nanesite polituru u viku na povrinu pomou lopte, odnosno u koliini dovoljnoj da se zadovolji upijanje drveta, ali ne toliko veliku da se stvore lokve ili brazde politure, koje je kasnije jako teko ukloniti kada se jednom pojave. Svrha ove faze je da se obezbedi osnova stvarajui ravnomeran film preko povrine drveta. Cilj ove faze obrade nije da se formira sjaj poput ogledala, ve samo ravan i gladak sloj premaza, koji moe kasnije da poslui kao stabilna osnova za dalje nanoenje slojeva politure. Polituru treba da nanosite u fazama, a moda e biti potrebno da pravite pauze izmeu slojeva premaza. Za to vreme loptu uvajte u posudi koja je hermetiki zatvorena kako se ne bi osuila. Loptu u-

Sl.3. Nanoenje prvog zatvarajueg sloja politure pravim potezima du vlakanaca

Sl.4. Utiskivanje politure u vlakanca kretanjem lopte u obliku osmice

Sl.5. Zavrite nanoenje prvog sloja pravolinijskim potezima du vlakanaca, pomerajui loptu od jedne ivice do druge

50

DRVOtehnika 24/2009

oktobar 2009.

politiranje
PIE: prof. dr Milan Jai
Zavrna obrada

II deo

turu, to daje suv izgled, moete zavriti sa radom. Ukoliko ste koristili zapunja proverite da li su sve pore zapunjene. Ako nijedan od navedenih uslova nije ispunjen, potrebno je da nanesete sledei sloj politure, koristei iste prave poteze loptom, poteze u obliku osmice i pravolinijske poteze. Za veinu poslova najee su dovoljna dva ili tri sloja politure uraena na ovaj nain, sa razmakom od petnaest ili vie minuta izmeu svakog od njih. Kada zavrite obradu loptu ostavite u hermetiki zatvorenoj posudi, kako bi bila spremna za sledeu fazu. Ostavite premaz da ovrsne tokom noi. Povrina koju ste politirali nee biti savrena; moda e biti opekotina od lopte ili mutnih tragova izazvanih trenjem. Ovo ne predstavlja veliki problem, sve dok nema tragova politure koja se sjedinila ili naborala. Prilikom kontrole povrine drugog dana ona moe izgledati drugaije, moda e biti manje sjajna, a sigurno e se malo skupiti. Ovo je sasvim normalno i zato treba ostaviti dosta vremena izmeu pojedinih faza obrade. Pre nego to nastavite sa sledeom fazom finom abrazivnom najlonskom krpom utisnite premaz, kako bi se stvorila dobra osnova i uklonile prisutne estice praine.
Sl.6. Nedovoljno politure: lice lopte je prilino suvo Sl.7. Previe politure: viak e biti istisnut sa lica lopte izazivajui nabore ili skupljanje povrine

Upotreba prakastog zaptivaa

Prakasti zaptiva nanesite na obradak etkicom mekih dlaica, du vlakana i dobro oetkajte kako bi uao u pore. Morate raditi paljivo kako bi spreili nastajanje nabora i lokvi koje se teko uklanjaju ako se osue. Nemojte da prepunite etkicu i radite brzo, jer se elakovi zaptivai brzo sue. Ostavite premaz da ovrsne nekoliko sati pre nego to ga ponovo pregledate a zatim ga uglaajte brusnim papirom numeracije 320 i uklonite brusnu prainu lepljivom krpom. Nakon laganog bruenja povrina bi trebala da bude ravna i glatka a pore zapunjene (ako je potrebno). Vodite rauna da ne probrusite premaz do povrine drveta i napravite svetlu povrinu sa uklonjenom bojom. Ako se to ipak dogodi, probrueno mesto treba da doradite nanoenjem boje, koju treba ostaviti da se osui, nakon ega treba naneti zapunja preko ovog mesta. Neke vrste drveta sa veom apsorpcijom i otvorenim porama mogu zahtevati nanoenje i drugog sloja prakastog zaptivaa, koga treba takoe uglaati nakon nekoliko sati suenja.
Sl. 8. Odgovarajua koliina politure: odreeni otisak stopala sa politurom obezbeuje nanoenje politure u kontrolisanom pravcu Sl.9. Dopunjavanje lopte politurom iz flae otvaranje jastueta i sipanje male koliine politure

Pravilno dranje lopte za politiranje je veoma vano, kao i kretanje prilikom politiranja. Usavriti poteze lopte nije nimalo lako, jer je prirodan nain za to korienje zgloba ruke. Naime, trebalo bi da zglob ruke drite vrsto a da pokrete loptom vrite iz lakta ili ramena.

Nanoenje meuslojnih premaza

Mali potezi u obliku osmice Nanoenje politure obavlja se malim potezima u obliku osmice celom duinom vlakana. Prvo treba da obradite centralni deo povrine, a zatim polituru nanesete i oko ivica, kako bi bili sigurni da ste pokrili itav predmet. Putanja lopte treba da bude vidljiva, ali ni u kom sluaju ne treba da se vide veoma mokri talasasti tragovi. Prekinite rad ako je lopta oigledno previe mokra i dozvolite povrini da se sui najmanje jedan sat pre nego to neno preete preko nje najlonskom abrazivnom krpom. Veliki potezi u obliku osmice U sledeoj fazi politiranja pravite preklapajue poteze u obliku osmice du vlakana preko celog obradka. Ako je povrina koju politirate dugaka, potrebno je da je podelite na dve ili ak tri povrine. U ovoj fazi trebalo bi da oseate izvestan otpor prilikom kretanja lopte preko povrine. Najbolji nain da odredite koliko treba pritisnuti loptu je da uradite mali eksperiment. Simulirajte pokrete loptom tako to ete trljati nadlanicu svoje ruke na istom prozorskom oknu. Pritisak koji oseate je priblino isti onome koji bi trebalo da ostvarite tokom nanoenja meuslojnog premaza. Pritiskajte toliko snano koliko je potrebno kako bi se politura ravnomerno raspodela i utrljala ravno na povrinu. Ako primenite vei pritisak on moe da prouzrokuje pucanje politure. Kada lopta za politiranje pone da se sui tada treba primeniti vei pritisak. Kada osetite da je povrina lopte suva (pritisnite je
DRVOtehnika 24/2009

Meuslojni premazi
Ako ste loptu za politiranje ispravno uvali trebalo bi da se nalazi u dovoljno dobrom stanju da moe da se upotrebi za nanoenje meuslojnih premaza. Lopta za politiranje trebalo bi da je razraena, da ima formirani oblik (krukoliki) i da je punjenje spremno kao rezervoar politure. Testirajte koliinu politure u lopti tako to ete lice lopte pritisnuti na beo list papira. U lopti moe biti previe ili premalo politure. Ako u lopti za politiranje ima previe politure otvorite jastue i dozvolite mu da se malo osui, a ako sadri premalo dopunite ga politurom. Ako sipate previe politure u jastue mogu nastati neravnine ili moe da doe do izlivanja politure na povrinu. Vea koliina politure moe da izazove lepljenje lopte ili spaljivanje prethodno nanetog elaka. Pritisnite lice lopte na beli papir kako bi je testirali. Iscedite viak politure, a ostatak rasporedite u celom smotuljku (jastuetu).
Autor ovog teksta je redovni profesor na umarskom fakultetu u Beogradu

oktobar 2009.

51

Sl.10. Nanesite prvi meuslojni premaz kratkim potezima u obliku osmice

Sl.11. Dugake povrine (sto za ruavanje) moete podeliti na delove

Sl.12. Pravolinijski i delimino preklapajui potezi loptom

na vau ruku) treba je napuniti politurom. Ako osetite da je vlana i hladna, verovatno ima dovoljno politure da se nastavi sa radom, ali ako primetite da lopta ostavlja preveliki trag ili da traga uopte nema, treba da promenite jastue jer se verovatno zapuilo. Jastue treba da promenite i ako primetite tragove grebanja ili ujete zvuk pod loptom. Kako se bude poveavao otpor pri kretanju lopte, vaa normalna reakcija bi bila da ubrzate pokrete loptom ali uradite potpuno suprotno. Usporite, drite loptu vrsto i klizite preko povrine obradka normalnim ritmom. Ukoliko lopta pone da se lepi zavrite kretanje lopte izvan povrine i ostavite da odstoji nekoliko minuta pre nego to nastavite sa radom. Pravolinijski potezi Konano, kako bi eliminisali tragove poteza u obliku osmica, krenite sa pravolinijskim kretanjem lopte (linije se preklapaju). Kretanje lopte treba da ide od jedne do druge ivice obradka. Moda e biti neophodno da ovaj postupak ponovite jedanput ili dvaput, ako na povrini ostane jo neki talas. Treba da vodite rauna o pritisku lopte koji se koristi, jer se poveava rizik od lepljenja. Zato je moda bolje da ponovo natopite loptu politurom i da primeniti manji pritisak na povrinu.

Kada ste naneli prvi sloj na sve delove koje treba da politirate, saekajte oko 15 minuta da se premaz osui pre nego to nanesete drugi sloj. Od sada pa nadalje, poveavajte ptitisak lopte pri politiranju i vodite rauna da omekala politura ne ispuca. Pokreti loptom treba da budu oprezni, dobro kontrolisani i dovoljno spori, kako bi se postigao uinak bez lepljenja. Jako je teko odgovoriti na pitanje koliko je slojeva politure potrebno naneti na povrinu, zato to to zavisi od brojnih faktora. Generalno, nastavite sa nanoenjem novih slojeva sve dok ne postignete dobar, duboki sjaj ili dok lopta ne pone da se lepi za povrinu obradka. Ostavite da se premaz osui i ovrsne tokom noi. Sledeeg dana, ako elite deblji premaz, preite preko povrine silikon-karbidnim papirom numeracije 400600 (mokrim ili suvim) ili finom najlonskom abrazivnom krpom, kako bi uklonili sve greke nastale usled tragova lopte ili zbog prisustva praine koja se zalepila pre nego to nastavite sa politiranjem. Prainu uklonite lepljivom krpom. Tri ili etiri sloja politure naneta na ovaj nain tokom nekoliko dana bie dovoljna za skoro sve proizvode. Ukoliko elite da dobijete povrine poput ogledala moda e biti potrebno vie obrada.

Ovravanje ili isparavanje

Najee ovaj deo predstavlja poslednju fazu obrade, koja ima zadatak da se politura izglaa do visokog sjaja. Koristite francusku polituru koju ste malo razredili metil alkoholom, u razmeri tri dela politure i jedan deo metil alkohola. Nakon to ste politirani predmet ostavili da se stegne preko noi, preite preko njega laganim pokretom vrlo finom najlonskom abrazivnom krpom ili mokrim, odn. suvim abrazivnim papirom numeracije 600. Napunite loptu politurom koju ste prethodno razredili i vrlo laganim pritiskom nanesite polituru pravolinijskim potezima koji se malo preklapaju. Potez mora biti potpuno prav ili u obliku blagog luka do kraja predmeta. Kada obradite sve delove predmeta na ovaj nain saekajte nekoliko minuta pre nego to nastavite sa radom. Ovaj put treba da radite odlunim pokretima, zato to je povrinski premaz delimino rastvoren i izravnat loptom. Nemojte loptu da prevlaite preko povrine brzim pokretima, jer povrina moe da se spali. Usporite kretanje lopte, ali loptu pomerajte vrsto i jednako du cele povrine. Usvojte kao pravilo da kada god naiete na otpor prilikom pomeranja lopte malo saekate i ponete ponovo. Zavrite kada postignete visoki ujednaen sjaj.

Druge metode zavrne obrade

Poliranje ovom obradom postie se efekat slian ogledalu, najsliniji izgledu povrine klavira. Da bi postigli ovakav efekat neophodno je da politura ima veu debljinu, a koristi se i zapunja. Kada

Sl.13 Matiranje elinom vunom ili najlonskom abrazivnom krpom podmazanom voskom. Neno trljajte u pravcu vlakanaca

pokuate da polirate drvo sa otvorenim porama i vidljivim vlakancima, pasta kojom polirate e se zadrati u porama i pobelee. Nakon procesa ovravanja ostavite da premaz ovrsne najmanje jedan dan u toploj prostoriji. Specijalne paste za poliranje mogu da se kupe u specijalizovanim radnjama. Sipajte malo paste na suvu, meku krpu za poliranje i brzo je bez pritiskanja nanesite ravnomerno po celoj povrini. Izglaajte povrinu pravim potezima du vlakanaca, uz veoma malo pritiskivanje. Kada pasta pone da se sui, zastanite i saekajte da se potpuno osui pre nego to preete mekanom, suvom krpom za poliranje. Ako nije postignut visoki sjaj ogledala ponovite proces poliranja. Matiranje visoki sjaj koji ste postigli procesom ovravanja politure moe biti i previe sjajan u nekim poslovima restauracije pa se mora umanjiti. Najlaki nain da ovo postignete je da upotrebite najlonsku krpu i abrazivu ili elinu vunu, koja ima malo voska za poliranje. Umoite najlonsku abrazivnu krpu ili elinu abrazivnu vunu u vosak za poliranje i protrljajte je preko obradka, potezima preko cele duine povrine, ujednaenim laganim pritiskom, kako bi se smanjio sjaj. Nanon nanoenja voska preko cele povrine, saekajte da se vosak za poliranje osui pre procesa poliranja. Ako je povrina i dalje vie sjajna nego to to elite, ponovite ceo postupak. Efekat koji se postie ovom obradom je satenski sjaj koji podsea na stari nametaj koji je runo obraen voskom.

Politiranje nepristupanih delova

Do sada smo objanjavali kako da polirate ravne povrine. Mnogi predmeti imaju i nepristupane delove, koji su naprosto nedostupni lopti za politiranje, kao to su rezbareni i tokareni delovi ili uglovi. Za obradu takvih mesta koristite etkicu za politiranje, koja ima veoma

mekane dlake od koze ili veverice ili kombinaciju dlake zvane zorino privezane za drku. Koristite etkicu kako biste naneli polituru u dva ili tri premaza (sloja). Prvi premaz moe da sadri zaptiva kako bi se spreila mogunost da drvo upije naredne slojeve politure. Nanesite tanke slojeve kako bi se spreilo slivanje ili kapanje. Lepo utrljajte polituru na rezbarenom delu, u upljine i prevoje.

Greke pri politiranju

Rascvetavanje - politura moe izgubiti sjaj i postati mlena za vreme nanoenja u sredini koja je hladna i vlana ili ako promaja duva iznad predmeta obrade. Obrusite povrinu nakon ovravanja, prilagodite radnu sredinu i ponovo ponite sa politiranjem, ako problem nije suvie veliki. Ipak, ako povrina ima lo sjaj, moraete da skinete premaz i ponete posao od poetka. Opekotine od lopte izaziva ih preveliki pritisak ili prevlana lopta. Simptomi koji ukazuju na tu greku su mutni tragovi, i u nekim problematinijim situacijama, izvestan stepen grube povrine. Pustite da premaz ovrsne, obrusite i polirajte ponovo. Otisak prstiju ako se sa predmetom rukuje vrlo brzo nakon politiranja, mogu se ocrtati tragovi prstiju ili ake, ak i jedva vidljivi. Ako se ovo dogodi, pustite da premaz ovrsne, uklonite greku i pon novo ispolirajte.

BASCHILD
lider u sektoru tehnologija za suenje i termiko tretiranje drveta
BASCHILD je italijanska firma koja je ve 21 godinu prisutna u sektoru tehnologija za suenje i termiko tretiranje drveta. Za to vreme uspela je da ostvari i odri leadership meu italijanskim proizvoaima, ali i u svetu. Ono to razlikuje firmu Baschild Srl u odnosu na konkurenciju je konstantno istraivanje i poboljavanje proizvoda u smislu njegove produktivnosti, pouzdanosti i trajnosti. Ovakva filozofija je veoma cenjena od strane firmi koje vode rauna o svojoj konkurentnosti: suiti bolje, bre i sa manjim trokovima znai tedeti vreme i novac, a to garantuje budunost na tritu. Firma Baschild Srl je investirala velike resurse i fokusirala svoju panju na optimizaciju sopstvene proizvodnje. Suare kao i svi proizvodi firme, proizvedeni su u potpunosti u Italiji, u Treviolu, seditu firme. Uz visok stepen automatizacije proizvodnje i redukovane trokove personala, proizvodi se visoka tehnologija sa konkurentnom cenom. Firma proizvodi 1,5 suaru srednjeg kapaciteta dnevno. Proizvodni program firme ine sledei proizvodi: TDK (klasina suara sa toplim vazduhom) koja predstavlja sr poslovanja firme, DVK (komore za parenje drveta), PDK (postrojenja za predsuenje) i ATK (komore za tretiranje drveta na visokim temperaturama). Faza 3: Tokom ove faze komora se hladi, uz potovanje sigurnosnih kriterijuma, do optimalne temperature na kojoj se vri zavrno kondicioniranje materijala. Tokom tog procesa, dostie se eljena vlanost u zavisnosti od kasnije primene materijala.

Svojstva i upotreba tretiranog drveta

Svojstva drveta direktno zavise od naina tretiranja u smislu vremena trajanja procesa i dostignute temperature. Temperatura vie utie na svojstva nego vreme trajanja: tretiranje na relativno niskim temperaturama ali sa duim vremenom trajanja ne daje drvetu iste karakteristike kao tretiranje na visokim temperaturama. Glavna mutacija koja se moe primetiti je promena boje u braon ili tamno braon; boja drveta se menja ak i sa tretiranjem drveta na niim temperaturama i postaje sve tamnija to temperatura tretiranja raste. Boja nije otporna na ultraviolentno zraenje. Strukturalna promena koju trpi drvo tretirano na visokim temperaturama je smanjenje sadraja vezane vlage i do 50%; mogunost apsorpcije (upijanja) vode tokom termikog tretiranja je manja i zidovi elija drveta upijaju manje vode zbog degradacije hemiceluloze u drvetu. Takoe treba naglasiti i redukciju promene poprenog preseka (utezanje i bubrenje) od 30 - 50% kao i slabljenje mehanikih osobina drveta za vrednosti od 0 - 30% u zavisnosti od temperature tretiranja. U zavisnosti od ovih (i drugih) karakteristika termo tretiranog drveta mogu se izdvojiti odreene posebne primene: zbog svoje dobre otpornosti na atmosferske promene, termo tretirano drvo je pogodno za spoljanju upotrebu npr. kao spoljne obloge, za konstrukciju vrata i prozora kao i za vrtni nametaj. Pogodno je i za primenu tamo gde je poeljno da smola bude odstranjena iz drveta. Zbog svoje dimenzionalne stabilnosti termo drvo ima iroku primenu za oblaganje. U sluaju da materijal treba da bude upotrebljen za izradu nametaja i enerijera, proces moe biti modifikovan na nain da se dobije eljena lepeza boja.

ta je ATK?
Skraenica ATK je nastala od poetnih slova Advanced Technology Kiln, a to je postrojenje u koje je uloeno svo iskustvo firme Baschild Srl da bi se dobio proizvod sa jedinstvenim performansama. U ovom postrojenju je mogue tretirati drvo na visokim temperaturama (ak do 230C), stvarajui tako materijal koji ima nove estetske i funkcionalne karakteristike. Taj materijal privlai panju proizvoaa nametaja (unutranjeg i spoljanjeg), podova, jahti i uopte arhitekture. Termo drvo stvara nove scenarije na tritu i izaziva pravu revoluciju u svim fazama rada posle suenja. Iako predstavlja proizvod za ekskluzivne klijente, trite za ATK se iri veoma brzo u svim delovima sveta.

Proces termotretiranja drveta

Postupak se moe indikativno podeliti u tri faze. Faza 1: Zagrevanje drveta do eljene temperature (180 - 230C); tokom ove faze ubacuje se vodena para u suaru da bi se zatitilo drvo od evenualnog pucanja ili drugih defekata koji mogu da utiu na krajnji kvalitet proizvoda. Zagrevanje poinje sa hipotetikom vlanou drvata izmeu 10 i 12%. Kada temperatura pree 140C, ukljuuju se odgovarajui mehaniki i elektrini sigurnosni ureaji kako bi kontrolisali proces i bezbedno ga doveli do kraja. Faza 2: To je upravo sam proces tretiranja na visokoj temperaturi, koji daje drvetu eljeni kvalitet kako u estetskom tako i u mehanikom smislu. U ovoj fazi temperatura se odrava na vrednostima od 180 - 230C nekoliko sati; vlanost drveta dostie vrlo nisku vrednost i drvo dobija tamnu boju, u zavisnosti od same temperature, homogenu po celom preseku.

Baschild u Srbiji
Firma Baschild je ve instalirala nekoliko postrojenja na teritoriji Republike Srbije; najnovije postrojenje je uraeno u jednoj od najveih svetskih firmi u sektoru, govorimo o Tarkettu u Bakoj Palanci gde je u radu postrojenje za termiko tretiranje drveta, ATK, sa kojim e firma da obogati gamu svojih visoko kvalitetnih proizvoda. Pored toga, od prole godine, otvorena je nova filijala firme Baschild Srl u Srbiji, koja je na usluzi svim firmama. Nova agencija, Baschild-S nudi svu komercijalnu podrku, tehniki personal za pomo on-line ili on-site (na terenu) kao i potrebne rezervne delove, garantujui intervenciju u roku od 24 asa.

Agencija Baschild-S Dragice Konar 23/11, 11000 Beograd Tel: +381 (0)11 2652076, Fax: +381 (0)11 2492104, GSM: +381 (0)63 7696134 email: s.nikov@baschild.it, www.baschild.it

Rehabilitacioni centar
Rehabilatacioni centar Vilina vlas se nalazi u istonom delu Republike Srpske, pet kilometara udaljen od Viegrada. Zahvaljujui niskoj nadmorskoj visini (460 m) i umovitim padinama obronaka Tare, umereno kontinentalna klima sa blagim karakteristikama planinske, ini ovu oblast ugodnim mestom za rehabilitaciju i odmor tokom cele godine. Rehabilitacioni centar je dobio ime po endemskoj vrsti paprati vilina vlas koja raste jedino u ovom kraju, na izvorima lekovite termalne vode. Zanimljivo je da nisu uspeli pokuaji da se ova paprat prenese i uspeva na drugom podruju O karakteristikama termalne vode u Viegradskoj Banji i njenim svojstvima, razgovarali smo sa doktorkom Duanom Bukvi, koja se vie od dve decenije bavim ovom vodom i njenim uticajem na ljudako zdravlje. Termalne vode Viegradske banje imaju karakteristike radioaktivne, karbonatne homeoterme. Po radioaktivnosti vode, Viegradska banja se nalazi na prvom mestu u BiH, a na drugom na podruju bive Jugoslavije. Ustanovljeno je da su lekovite vode stare vie od 38 hiljada godina, da na povrinu zemlje izbijaju sa dubine od 180 metara, a njihova temperatura je od 31 do 34 stepena Celzijusa. Osnovna lekovita svojstva vode potiu od njene radioaktivnosti iji je osnovni nosilac radon i njegovi produkti raspadanja. Stepen radioaktivnosti je terapijski optimalan i bez neeljenih dejstava na ljudski organizam. Termalne vode bogate su natrijumom, kalijumom, magnezijumom, aluminijumom, manganom, gvoem, aluminijum-oksidom, oksidom gvoa i drugim elementima koji je ine lekovitom. U termalnim vodama ima i radona koji podmlauje i usporava proces starenja, smanjuje bol, podie optu otpornost i povoljno deluje na kone, endokrine, respiratorne i alergijske bolesti objanjava dr Duana Bukvi. Lekovitost termalnih voda pogodna je za leenje reumatskih, neurolokoh, ortopedskih, ginekolokih, gerijatrijskih i obolenja disajnih puteva, kao i za prevenciju, leenje i rehabilitaciju svih starosnih grupa kae specijalista fizijatar dr Duana Bukvi, rukovodilac medicinskog tima koja brine o zdravlju gostiju Rehabilitacionog centra Vilina vlas.

Dr Duana Bukvi, specijalista fizijatar

Ovde su dolazili i dolaze i bolesni i zdravi, da povrate zdravlje, da se okrepe i odmore. Znaajno je da se najvei broj gostiju uvek vraa u ovu banju. I za leenje i za odmor ovde postoje smetajni uslovi. Rehabilitacioni centar Vilina vlas je moderan hotel u okviru koga je poseban medicinski deo. Raspolae sa jednokrevetnim i dvokrevetnim sobama i apartmanima gde se moe smestiti 150 gostju. Smetaj je mogu i u luksuzno opremljenim bungalovima iznad hotela iji je vlasnik HE na Drini. Gostima su na raspolaganju dva restorana, otvorena i zatvorena sala pogodna za se-

minare i kongrese, aperitiv bar i prodavnica. U sastavu Rehabilitacionog centra Vilina vlas je i restoran sa letnjom terasom gde se slue specijaliteti ovog kraja. U okviru hotela su i svojevrsne trim staze (putevi) kroz borovu umu pogodni za etnje i rekreaciju, posebno osoba izloenih svakodnevnom stresu, kao i za pripremu sportista. U medicinskom delu hotela nalazi se zatvoreni bazen (18x16 m) sa toplom termalnom vodom koja stalno dotie sa planinskih izvora i konstantne je temperature od 34 stepena Celziusa.

Bazen sa termalnom vodom u hotelu Vilina vlas Vi{egrad (levo) i Mehmed Pa{ino kupatilo iz 1575. godine (desno)

62

DRVOtehnika 24/2009

oktobar 2009.

Vilina vlas Viegrad

Pored termalne vode kao osnovnog fizikalnog agensa, terapijskim programom je obuhvaena elektroterapija, sonoterapija, magnetnoterapija, termpterapija, kinezi i mehanoterapija. Terapijski proces je pod stalnim nadzorom medicinskog tima fizijatrijskog profila, a pacijentu su na raspolaganju konsultantske usluge lekara specijaliste za internistiku, neuroloku, ortopedsku i ginekoloku medicinu. Poseban dragocenost Viegradske banje Vilina vlas i njen istinski dragulj je Mehmed Paino kupatilo, takozvana Stara banja. I danas je u funkciji, a izgraena je 1575. godine u tradicionalnom turskom stilu. Ktitor uvene uprije na Drini, Mehmed Paa Sokolovi, zasluan je i za nastanak Viegradske Banje. Ovde su graditelji poznatog mosta vadili kamen-sedru za gradnju mosta i otkrili obilje termalnih izvora. Po nalogu Mehmed Pae Sokolovia tu su sagraena dva turska kupatila, Kadijino i Mehmed Paino, koje su koristila vlastela, ali i radnici na upriji, da se okrepe i uivaju, da zalee kostobolju i druge zdravstvene smetnje. Podruje Viegrada posetiocima Viegradske Banje prua obilje mogunosti za uivanje i sadrajan boravak. Svakome e, bez sumnje, prijati etnje kroz borovu umu i proplanke, obroncima Tare Poseban doivljaj je krstarenje brodiem, jezerom niz Drinu, od viegradske uprije do epe i nazad; zatim poseta manastiru Dobrun; poseta Kusturicinom Meavniku i vonja irom od Mokre Gore do argana, a ovaj popularni voz e uskoro

Hotel Vilina vlas u Vi{egradskoj Banji

stii i do Viegrada. Moe biti zanimljiva i etnja starim, opevanim gradom i poznatom uprijom na Drini koja i dalje mami svojom graditeljskom lepotom, a tu je i spomen kua nobelovca Ive Andria i gradska

galerija, umetnika i istorijska riznica ovog kraja. Priroda je ovde, oigledno, bila izdana, a pratli su je zanimljivi, ponekad protivureni i teko objanjivi istorijski dogaaji protkani retkim periodima mira u kojima je pria o proteklim tekoama i ratovanjima bila jednako vana brizi za neizvesnu egzistenciju. Stopljen sa uzdranim i nepoverljivim duhom naroda, ovaj prostor je beleio retke periode bezbri-

Rehabilitacioni centar Vilina vlas Viegrad tel. 00 387 (0)58 620-480, 620-967, 620-466, 620-316 www.vilinavlas.com, e-mail: vvlas@teol.net

nosti i razvoja, a u jednom takvom razdoblju, pre tridesetak godina, sagraen je i hotel Vilina vlas. Potreba za renoviranjem ovog objekta danas je oigledna isto kao to je oigledno da zaposleni sa puno ljubavi i razumevanja brinu o ovom objektu i njegovim gostima u nameri da ljubaznou i predusretljivou budu na visini prirodnog dara i kompenziraju ono to su mu vreme i esto ljudska nebriga odredili. n
DRVOtehnika 24/2009

oktobar 2009.

63

Natoite i Vi istu vodu u au!

ivi organizmi milionima godina zavise od prisustva vode u prirodi. Sve vea zagaenost ivotne sredine, kao i nus produkti industrijske proizvodnje doprinose tome da se ionako neznatne zalihe pitke vode sve rapidnije smanjuju. Od ukupno 1,3 milijardi kubika vode, svega 0,1% je pogodno za pie. Da li znate: da organizam iveka od 75 kilograma sadri oko 50 litara vode; da je voda neophodna za sve ive organizme, jer pospeuje apsorbciju hranljivih materija, pomae pri odravanju normalne telesne temperature, regulie nivo elektrona i proto-

AQUARION Koristite potpuno bezbednu, preienu, jonizovanu vodu u Vaem domainstvu svakog dana.

na; da voda rastvara produkte metabolizma u organizmu, koji su postali suvini i koji se zatim izluuju putem bubrega; da kroz bubrege dnevno protie 180 litara krvi koja se na taj nain pro-

Stepeni podeavanja
 Jonizovana alkalna voda Jonizovana kisela voda (samo za spoljanju upotrebu!) pH 6.5 za svakodnevno ispiranje grla i pranje zuba

Kako se upotrebljava AQUARION?

Pomou jednostavne promene parametara na aparatu moemo dobiti jonizovanu kiselu, odnosno alkalnu vodu u dva puta po etiri stepena podeavanja:
n

1. pH 8.5 u uvodnoj etapi prvog

korienja terapije alkalne vode za pie, 2-3 dana kao zamena za vodu iz slavine korienja terapije alkalne vode za pie, 2-3 dana kao zamena za vodu iz slavine konzumente, a takoe je idealna za pripremanje aja, kafe, raznih supa ili orbi

2. pH 9.0 u preleznoj etapi

pH 6.0 za svakodnevno umivanje i ienje lica

Jednostavno montiranje, primenljivo u svakom domainstvu. Lako razumljivo uputstvo za upotrebu, pregledan DVD. Jednostavno rukovanje. Jednostavno nadziranje aktuelnog stanja i veka trajanja filtera, laka zamena, dostupno putem mree. Potpuna garancija. Lako odravanje, potpuna profesionalna servisna podrka. Ekoloki ispravna primena besprekorno ista voda, kuhinja bez hemikalija, sredina osloboena plastinih boca!

3. pH 9.5 pogodna za redovne

pH 5.5 za sterilizovanje kuhinjskog pribora i povrina bez upotrebe hemikalija pH 5.0 za postizanje jaeg sterilizacionog efekta

4. pH 10.0 samo za kuvanje

AQUARION ima povoljnu cenu, proporcionalnu njegovoj vrednosti. On je siguran i trajan, pomae vaem zdravlju i vaoj vitalnosti i brzo se isplati. Oslobodite se plastinih flaa, natoite zdravu, jonizovanu vodu iz vae slavine, uvek. Nazovite 011-311-0639 ili 063 289-611
64 oktobar 2009.

DRVOtehnika 24/2009

isti; da bi za pravilno odravanje zdravih fiziolokih procesa u organizmu trebalo dnevno popiti 2 do 2,5 litara iste vode bogate kiseonikom. Da li biste pomislili: da su vodu popijenu od strane itelja veli-

relo; da iz vodovoda mnotvo materija putem rastvaranja dospeva u vodu, a pored kamenca i korozije metalnih cevi stalne probleme stvara i tretiranje istih putem raznih hemijskih materija; da ukljuujui sve navedene

vima, gojaznosti, obolenja bubrega itd). Pored opte popularnih, esto korienih namirnica koje stvaraju kiseline (raznih vrsta testa, belanevina ivotinjskog porekla, mlenih proizvoda, nekih vrsta voa, proizvoda sa sadrajem alkohola), odnosno nekih vrsta lekova, umanjeni unos vode, takoe, moe doprineti acidozi organizma. Reenje je aktivator vode AQUARION ureaj pomou kojeg moemo uvek iz slavine nasuti istu vodu.

Na kakve efekte moete raunati pri redovnom korienju jonizovane vode?

n n n
n n

Organizam se puni energijom. Smanjuje se umor. Koa postaje ista i poinje blistati od zdravlja. Smanjuje se celulit i ostali simptomi acidoze. Poboljava se varenje i funkcionisanje crevnog trakta, jaa metabolizam. n Organizam postaje snaniji i otporniji prema obolenjima. n U kombinaciji sa odgovarajuim reimom ishrane, prema krvnim grupama, sigurno dovodi do smanjenja telesne mase.
kih gradova u proseku ve popili osam puta; da u hlorizovanoj vodi iz slavine, iako ona ne sadri patogene mikrobe, jo mogu biti virusi, poto njih hlor ne unitava; da prema najnovijem izvetaju Saveta za zatitu prirode SAD, oko dve treine pogona za preiavanje vode je zastaprimere, vodu iz naih slavina mogu zagaivati blizu 60.000 raznih hemijskih materija. Acidoza organizma je jedan od najveih problema dananjice. Na due staze moe dovesti do razvitka raznih obolenja (alergija, celulita, problema sa zglobo-

Kakvu vodu proizvodi AQUARION?

Preiena voda: pomou viestrukog ienja odstranjuju se ne samo povrinska zagaenja, ve zahvaljujui specijalnom unutranjem Biostone filteru od 0,01 mikrona, bakterije i virusi takoe bivaju uklonjeni, a specijalni deo aparata, mineral turmalin, ve u fazi filtriranja jonizuje vodu! Jonizovana voda: pomou dve elektrode, voda se razdvaja na jonizovanu kiselu i jonizovanu alkalnu vodu.

Jonizovana alkalna voda je zahvaljujui svom radikalu OH pogpodna za vezivanja slobodnih radikala, odnosno odlian je antioksidant, efikasno alkalizuje, pa je pogodna da obrne proces acidizacije prouzrokovan unoenjem nekih namirnica, lekova itd, energizuje, a osim toga vri jo brojna pozitivna dejstva na organizam. Jonizovana kisela voda je iskljuivo za spoljanju upotrebu, naprimer za negu koe, tretiranje manjih rana ili opekotina, za ispiranje grla, umesto kapi za nos u sluaju alergije, odnosno za ekoloko ienje povrina u domainstvu bez hemikalija. Voda bogata kiseonikom: aparat daje vodu za pie bogatu kiseonikom, to doprinosi ouvanju zdravlja i idealna je za osobe koje se bave sportom ili se bave obavljanjem fizikih poslova. Voda sa manjim klasterima: tokom procesa jonizacije struktura meusobno slepljenih molekula vode (klastera) se menja. U obinoj vodi 12 do 18 molekula vode ini jedan klaster, dok je to u jonizovanoj vodi 6 molekula! Rezultat toga je znaajno bra apsorbcija, ak i estostruko pon veana.
DRVOtehnika 24/2009

oktobar 2009.

65

Pandemija preti planeti

TA TREBA DA INIMO DA SPREMNO DOEKAMO VIRUS H1N1?
Stanovnici cele zemaljske kugle su sa zabrinutou primili vest o moguoj pandemiji gripa izazvanog virusom H1N1 (svinjski grip ili meksiki grip). Istovremeno, kada je objavljena vest da moe biti zahvaena ak polovina stanovnika jedne drave, sledila je preporuka da nema mesta za paniku, samo treba da se hranimo zdravo, unosimo vitamine, esto peremo ruke (svaka dva sata), da se ne ljubimo i ne rukujemo. A kad kaljemo, da to bude u papirnu maramicu za jednokratnu upotrebu.
Treba da uzmemo svoje zdravlje u svoje ruke! Pored zdrave ishrane u skladu sa krvnom grupom, redovnom fizikom aktivnou, optom higijenom i korienjem multivitamina Vital A, Vital B, Vital O, Vital AB, moemo pojaati imunoodbranbenu sposobnost organizma. Preparatima iz palete CaliVita Int. moemo pruiti podrku svom imunom sistemu da u pripravnom stanju doeka novi virus H1N1, i to pomou dva sjajna biljna dodatka, VirAgo i Oregano Oil. VirAgo je izvanredan dodatak ishrani koji moe da pripremi imuni sistem za odbranu od najezde virusa. VirAgo sadri ekstrakt maje kande (Uncaria tomentosa), helirani mineral cink, ekstrakt maslinovog lista, bledi zvoni (Ehinacea) ekstrakt Pau dArco i aminokiselinu lizin. Ovi sastojci deluju sinergistiki na elije imunog sistema, koje treba da obrazuju prvu barijeru protiv virusa. Oni aktiviraju Tlimfocite u imunom sistemu, zatim poveavaju nivo imunoglobulina, i uopte jaaju aktivnost belih krvnih zrnaca iji je zadatak da proderu virus. VirAgo direktno titi sluznicu gornjih i donjih disajnih puteva, kao i sluznicu gastrointestinalnog trakta od prodora virusa u organizam kroz njih. Naime u sluaju prodora virusa imune elije koje treba da ga prepoznaju postaju veoma aktivne. A sastojci VirAga direktno unitavaju virus, i ne dozvoljavaju da se on razmnoi unutar ljudskih elija. VirAgo ima i opte dejstvo na organizam, jer sadri obilje minerala koji vre alkalizaciju, te stvaraju nepovoljne uslove za razmnoavanje virusa, bakterija i gljivica. Vitamini deluju kao antioksidanti, a maja kanda skida temperaturu i ublaava upale. Ve sada moete poeti uzimanje VirAga, tri puta po jednu tabletu posle jela, a u sluaju epidemije preporuljivo je uzeti tri puta po dve tablete na dan. Drugi dodatak CaliVite International koji preporuujemo jeste Oregano Oil, koji moe da se koristi spolja, ali moe i da se pije, a tada razvija dejstvo u celom organizmu. Oregano Oil je uljani rastvor ekstrakta zainske biljke origana (Origanum vulgare subspecies Hirtum), koji se koristi od davnina kao zain, a od petnaestog veka kao lekovito sredstvo protiv proliva, psorijaze i gljivinih oboljenja. Oregano Oil sadri eterina ulja karvakrol, timol i borneol koji snano deluju na bakterije, viruse, gljivice i lambliju. Zatim sadri ruzmarinovu kiselinu koja deluje protivupalno. Znaajan sadraj bioflavonoida, vitamina C i vitamina A pojaano utie na rad imunog si-

DODACIMA ISHRANI PROTIV VIRUSA GRIPA

Konsultacije sa autorom etvrtkom od 16 do 17 asova tel. 021 631 00 11

Sve ostale informacije moete dobiti na telefon 063 289 611

68

DRVOtehnika 24/2009

oktobar 2009.

stema, jer ovi sastojci deluju protiv slobodnih radikala, a P-supstanca (P-vitamin) jaa zidove sitnih kapilara du sluznica disajnih organa i gastrointestinalnog trakta. Oregano Oil deluje roborantno na organizam, a to znai da popravlja energetsko stanje svih elija tako i imunih, a time poveava i odbrambenu sposobnost organizma. Zna se da virusi unitavaju trepljasti epitel du sluzokoe bronhija, a Oregano Oil deluje oputajue na bronhijalni spazam, razblauje lajm i deluje protiv kalja. Za preventivu odrasli mogu uzimati tri puta po etiri kapi Oregano Oil-a, ukapano u vodu, voni sok ili mleko. A u sluaju epidemije preporuuje se utrostruena doza. Preparat se moe davati i deci, u srazmerno umanjenoj dozi, o emu treba konsultovati lekara. I spoljanje delovanje Oregano Oila je voma znaajno. Moe se dodati u tene sapune i ampone za pranje ruku, kose i za kupanje, jer ima veoma snano dezinfekciono dejstvo. Moe se koristiti za pranje zuba, umesto paste za zube, jer se na taj nain jaa sluznica usne duplje, koja je prva barijera protiv ulaska virusa u organizam. Zna se da se virus H1N1 izluuje putem pljuvake i stolice, pa iz tog razloga navedene preventivne mere mogu posluiti veoma efektivno za zatitu organizma spolja. Oregano Oil se osim toga moe koristiti i za inhalaciju, ako se stavi u aparat za inhaliranje, a moe se staviti i u aparate za dezinfekciju prostorija u vidu aerosola. Oregano Oil dakle titi organizam i spolja i iznutra, a moe da se kombinuje i sa VirAgom, ime se postie sjajan IMUNOSTIMULATIVNI i ANTIVIRUSNI efekat. Ova dva dodatka ishrani naroito preporuujemo osobama koje pate od slabosti imunog sistema, ili boluju od hroninih bolesti plua, kardiovaskularnog sistema, odnosno drugih tekih bolesti.
Prim. mr. sci. dr. Amalija Tarnocki

oktobar 2009.

Istorija srpskog
Presto u Hilandaru
U hilandarskoj Sabornoj crkvi nalazi se jedan arhijerejski presto, intarziran sa kou i sedefom. Taj presto je izraen 1635. godine, i jedini je ouvan na teritoriji pravoslavnih Srba koji ima baldahin (sl.1.). Dimenzije su: visina 265 cm, irina 67 cm, i dubina 54 cm. Presto je konstruktivno raen iz dve zasebne celine: prestola kao donjeg dela i baldahina sa noseim stubovima kao gornjeg dela. Stubovi oba dela su estostrani od kojih donji stoje na rezbarenim, leeim lavovima. Bone stranice i leni naslon su ukraeni muarabijom i intarzijom od slonove kosti. Sedite je pokretno - na obaranje, to je omoguavalo arhijerejima da u toku slube stoje ili sede. Gornji deo baldahina je konstruisan kao zasebna celina u obliku skrinje sa izbaenim plafonom kao vencem, ugaonim i sredinjim noseim stupcima izmeu kojih je ispuna od drveta sa slikanim minijaturama. Intarzirani ukras na pomenutom prestolu radila su tri nepoznata majstora, sudei po tehnikama rada u pojedinim zonama prestola. Tip arhijerejskog intarziranog stola s baldahinom u Sabornoj crkvi u Hilandaru vue svoje korene iz srednjevekovne tradicije. Iako nije u celini sauvan nijedan takav tron u ortodoksnim crkvama na Balkanu, na likovnim dokumentima XIV veka u Srbiji i Makedoniji nailazi se na tipske srodne primerke. Iz 1577. godine sauvan je ovakav stol sa baldahinom u patri-

Sl.1. Arhijerejski presto, Saborna crkva Hilandar, 1635. godina

oktobar 2009.

Materijalna kultura junih Slovena

VIII deo

crkvenog nametaja (na freskama i u primeni)

PIE: dr Sran iki
jarijskoj crkvi u Carigradu, a rad je grkog majstora poreklom iz Atine. Ovaj stol pretstavlja jednu od karika u razvojnom lancu tipologije crkvenih sedita. Na carigradski presto nadovezuje se tipski ovaj hilandarski. U nekim od Milutinovih zadubina nalazi se prikaz prestola sa baldahinom, s polukrunim ili etvrtastim krunitem (Sv. Nikita - Banjani, Studenica, Graanicrkvenih prestola izraenih u periodu od XVI do XIX veka. Na sl.2. imamo jedan presto koji se nalazio u crkvi i bio korien od strane feudalaca i visokog klera, visine 162 cm, irine 75 cm i dubine 51 cm, datiran za kraj XVI veka. Leni naslon je polukruno zavren, sa ukrasnim stubiima po obodu. Nosei stubovi su kvadratnog preseka, u koji su uljebljene bone stranice i poleina, od pune daske. Izmeu punih delova konstrukcije nalaze se pojasevi od tokarene balustre i muarabije, gde su kolonete negde krae, a negde due i vitkije.

Sl.3. Isus poduava u hramu, Deani, XIV vek

Klupe, sa naslonom ili bez

Klupa predstavlja posebnu vrstu nametaja jer je skupno sedite, za razliku od individualnih sedita dosad obraenih. Na fresci naslikane klupe, ukoliko slue za dve osobe (biosellium), pokazuju sline stilske i konstruktivne elemente kao i indiviSl.2 Crkveni presto, Deani, kraj XVI veka

sedite, koje je korieno za nastavu, nalazi prikazano u Deanima u istoj sceni (sl.3.), a takoe i u Pei. Dugaka polukruna klupa u Deanima pretstavljena je kao jedna konstruktivna celina, koja stoji na posebnom podijumu. Sedite klupe je raeno kao sanduk - skrinja sa etvrtastim otvorima na prednjoj strani, bona stranica je reena sa ugaonim stubovima i ispunom u kojoj je biforni otvor a naslon za lea je visok sa polukrunim

klupe na dva dela. Slikaru je oigledno bilo najvanije da presto smesti u sredinu i visoko, ne obazirui se na zakone perspektive i logike. Sedite je konstruktivno reeno zajedno sa podnonikom kao skrinja sanduk, bez prednjih noseih stubova i posebnih bonih stranica sa rukonaslonom. Naslon za lea je konstruktivno odvojen od sedita, sa etvrtastim stubovima i okruglim otvorima na poleini

ca). Meutim, ti prestoli sa baldahinom su od mermera, bar su tako prikazani na freskama. Vizantiski carski presto imao je takoe baldahin, a njegova je upotreba poznata i u ondanjoj Evropi. Moda pojava baldahina nad prestolima na naoj fresci ne znai da je on doista i tu primenjivan u ivotu, ali govori svakako o pojavi formalnih kosmopolitskih elemenata dvorske sredine i kulture, koje emo kasnije uzalud traiti na freskama Moravske kole. Novija istraivanja u naoj zemlji dovela su do novih saznanja iz oblasti istorije srpskog nametaja. U riznici manastira Deana naeni su primerci raznih

Sl.4. Svadba u Kani, Sv.Nikita kod Banjana, 1314. godine

Sl.5. Pria o carskoj svadbi, Manasija, XV vek

dualna sedita. To je osobito karakteristino za XIV vek i kasnije. U Sopoanima, u sceni gde Isus poduava u hramu, ivopisac je naslikao polukrunu klupu koja sigurno upuuje na antike tradicije, na sedita amfiteatralnog oblika. Kasnije, ovo se

otvorima i zavrnom lajsnom na vrhu. Sve ove tri konstruktivne celine morale su biti naknadno spojene u klupu kao jedinstven objekat. Sam presto u sredini je veoma interesantno reen, iako je njegova lokacija nelogina s obzirom da preseca konstrukciju

u dva horizontalna pojasa, to je retkost za taj period. Najstariji prikaz dugake klupe za sedenje za vie lica nalazi se na fresci u manastiru sv. Nikita kod Banjana, iz 1314. godine, na sceni Svadba u Kani. Sama klupa (sl.4.) je konstruisaDRVOtehnika 24/2009

oktobar 2009.

71

ili troseda gde je sedite u obliku skrinje sa etvrtastim otvorima povezana sa bonim stranicama iji zavreci imaju floralne motive kao na slinom prestolu u Arilju. Bone stranice su jedna konstruktivna celina sa kosim naslonom za ruke dok su lea reena samo sa jednom horizontalnom prekom i bez neke ispune.

Sedite sa draperijom
Ve na fresci sredinom XI veka javlja se sedite iji je naslon ukraen zavesom, najee belom sa smeom ili crvenom arom. Takvo se sedite nalazi u apsidi crkve Sv.Sofija u Ohridu, prestavljeno na fresci raenoj sredinom XI veka (sl.7.). Donji deo sedita - trona konstruisan je u obliku sanduka - skrinje sa masivnom gornjom ploom na kojoj se sedi. Naslon za lea je visok sa izvijenim ugaonim stubovima koji su ukrasno zavreni u obliku lire. Cela drvena povrina prestola pokrivena je plitko rezbarenim ornamentom, dok

Sl.6. Roenje Bogorodice, Bela crkva u Karanu, XIV vek

Sl.7. Bogorodica sa detetom, Sv.Sofija, Ohrid, XI vek

na po svim pravilima za tu vrstu sedita ima vertikalne nosae ravnomerno rasporeene du klupe koji nose masivno i iroko sedite za 5 7 osoba. Na bonoj stranici klupa ima dva mala polukruna otvora kao biforu i snaan postament na kome klupa lei.

U naosu Manasije nalazi se scena Pria o carskoj svadbi (sl.5.) na kojoj je prikazana klupa, za vie osoba. Crte raen po fresci je precizniji pa emo njega koristiti. Klupa je raena kao skrinja sa visokim ugaonim stubom na mestu naslona za lea, ali se na slici ne stie takav

utisak usled nepoznavanja perspektive od strane slikara. Ukras na bonoj stranici su tokarene kolonete, to je uobiajen ukras toga vremena. Freska datira sa poetka XV veka. Na sceni Roenje Bogorodice u crkvi u Karanu (sl.6.) prikazana je klupa irine dvoseda

zvanom dorsal, na ranijim seditima je bogatije ornamentisana nego li na kasnijim, ali nije po pravilu onako bogata, kao to je to sluaj sa onima koje su uzimane u iste svrhe, naroito u Italiji u XII i XIII veku. Najea pojava sedita s dorsalom je na ikonama s likom Madone i deteta iz XIII i prve polovine XIV veka u lokalnim italijanskim slikarskim kolama, kao i u tzv. Jadranskoj koli, koja obuhvata Veneciju i Balkan. Srednjevekovni nametaj nije bio tapaciran u smislu fiksnog tapaciranja kakvo danas poznajemo. Meutim, kako se vidi iz navedenih primera, tekstil se upotrebljavao u nametaju, ali to je bila neka vrsta mobilnog tapaciranja, osobito u Vizantiji. Nije iskljueno da je u domovima srpske vlastele i na dvoru bio obiaj da se leni naslon sedita utopli zavesom. O tome da je na Milutinovom dvoru bilo tekstila na nametaju, govori grki pisac i istoriar Metohit u ve poznatoj reenici kad opi-

suje njegov dvor i kae da ceo dom blistae svilenim i zlatom ukraenim nametajem. Odakle su bili majstori koji su slikali takva sedita sa draperijama, teko je odgovoriti, jer ni jednom sa sigurnou nije poznato ime niti se zna njegovo poreklo. Kao elemenat udobnosti na seditima Srednjeg veka javlja se jastuk, kao mobilni tapacirung, koji je imao da ublai tvrdou i hladnou neposrednog dodira s drvenim ili kamenim seditem. Gotovo bez izuzetka na naslikanim seditima nalazimo jastuke u obliku izduene vree iji su krajevi vezani u vor ili saiveni i dekorisani ornamentalnim trakama, kakve se nalaze i na pokrivaima za postolje. Jastuci su obino crvene boje, ree plave, a kako su smeteni na reprezentativnim seditima, to i ovde u pojavi te boje treba videti njeno hijerarhisko znaenje kao i kod nekih odevn nih predmeta.

Sl.8. Ktitorska kompozicija, manastir Gradac, XIV vek

Sl.9. Bogorodica sa detetom, Bogorodica ljevika, XIV vek

je sedite ukraeno inkrustacijom bojenim pastama i verovatno, poludragim kamenom. Gornja preka naslona je ukraena tokarenim bobicama. Na nju je obeena zavesa koja pada u naborima. Gotovo bez izuzetka na takvom seditu je prikazana Bogorodica sa detetom. Funkcija draperije je jasna: ona treba da zatiti od hladnoe zida uz koji su bila smetena sedita, pa je prema tome pojava te stolice u navedenoj temi potpuno opravdana, s obzirom na malo

dete koje ena dri na rukama. Drugi deo bele tkanine ukraen znacima u obliku pika prebaen je preko sedita i dopire do poda. Prikaz ovakve stolice u XIII veku nalazi se u ktitorskoj kompoziciji u Sopoanima, zatim u Gradcu (sl.8.), a najede na freskama Milutinovih zadubina, u Bogorodici Ljevikoj, (XIV vek, sl.9.) i Graanici iz poetka XIV veka. Tkanina koja se koristi za draperiju na lenom naslonu,

Henkel na dlanu
Segmenti trita
Proizvodnja nametaja i prerada drveta Spajanja drveta Prozori i vrata Montani zidovi Sendvi paneli Podovi Krovne konstrukcije / Izolacija Dueci i lepljenje sunera

Glavne primene
Kantovanje Oblaganje profila folijom i furnirom Ravna laminacija 3D laminacija Postforming Spajanje elemenata

Tehnologije adheziva
PU lepila Hot melt, tena PU lepila (jedno i dvo-komponentna) PU disperzije (jedno i dvo-komponentne) Hot melt lepila Termoplastina lepila na bazi EVA, Poliolefina, Poliamida Disperzije PVAc lepila (D2, D3, D4) EPI sistemi
Va lokalni tim specijalista u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji
DRAGAN STEFANOV dragan.stefanov@rs.henkel.com Mob: + 381 060 20 72 316 GORAN PLAZONI goran.palzonic@rs.henkel.com Mob: + 381 060 20 72 272

Henkel Srbija d.o.o.

Bulevar Osloboenja 383 11 040 Beograd, Srbija Phone: + 381 11 20 72 270 Fax: + 381 11 20 72 273 Web: http//www.henkel.com