cyan magenta yellow black Produktna berza Strana 1

GODIŠNJI
BILTEN
ZA 2012.
 REČ DIREKTORA
Poštovani,

Kao i svake godine i ovoaj put smo se odlučili da

napravimo kratku retrospektivu dešavanja na na-
šem berzanskom tržištu putem ovog godišnjeg Ber-
zanskog biltena. Iza nas je jedna teška ekonomska
godina. Ekonomska kriza koja se najočiglednije ispo-
ljila kroz veliku besparicu i nelikvidnost, ponovo je
otvorila neke probleme za koje smo mislili da nam
se više neće dešavati. Naime, začarani krug dužnič-
kih odnosa između privrednih subjekata ponovo je
na mala vrata uneo atmosferu nesigurnosti u poslo-
vanju, neizvesnosti u pogledu poslovnog planiranja
i, kao najgoru moguću pojavu, manje ili više prikrive-
ne poslovne prevare. U takvoj atmosferi „Produktna
berza“ iz Novog Sada poučena nekim lošim iskustvi-
ma iz prethodnih godina je učinila značajne korake
u pogledu obezbeđenja sigurnosti tržišnih učesnika
u trgovanju preko berze. Posledica svega toga je bio
veći obim prometa roba i veći broj zaključenih kupo-
prodajnih ugovora preko berze u 2012. u odnosu na
2011. godinu. Ovo, samo po sebi, predstavlja jasan
signal da je politika menadžmenta koja je u fokus
stavila poslovnu maksimu „sigurnost pre svega“,
bila ispravna i pravi i jedini put daljeg poboljšavanja
sistema berznske trgovine na SPOT tržištu.
Sa aspekta tržišnih dešavanja protekla godina se
može podeliti na dva dela. Prvu polovinu godine od-
likovale su relativno stabilne cene i svojevrsna tržišna
predvidivost, dok je druga polovina godine bio period
naglih cenovnih skokova i rasta cena do nivoa gde su
neke robe, poput soje, dostizale istorijske cenovne
maksimume. Naravno, razlog ovakvog tržišnog sce-
narija treba tražiti pre svega u velikoj suši koja je kod
Strana 2

nekih kultura, kao što su kukuruz i soja, bukvalno pre-

polovila prinos. Da bismo do kraja upotpunili sliku o
tržištu važno je naglasiti da je fenomen klimatskih pro-
Produktna Berza

mena globalnog karaktera, pa su i najveći svetski proi-

zvođači žitarica i industrijskog bilja imali velike podba-
čaje u proizvodnji, što je dovelo do opšteg rasta cena
u svetu. Međusobne jasne korelacije međunarodnih
i našeg tržišta su nesporne, te je ova okolnost upra-
cyan magenta yellow black

vo i razlog zašto je druga polovina 2012. proglašena

kao treći cenovni pik u poslednjih pet godina kako na
svetskom, tako i na našem tržištu hrane.
 cyan magenta yellow black
Šta možemo da očekujemo u 2013. godini?
U delu koji se tiče organizovanja tržišta, koje
organizuje berza u Novom Sadu, mi sa Produktne
berze obećavamo da ćemo i dalje raditi na usavrša-

Produktna berza
vanju sistema sigurnosti u trgovanju preko ove insti-
tucije. Sa druge strane, najava spremnosti države da
konačno zakonski instalira sistem koji će omogućiti
terminsko trgovanje, otvara nove perspektive za

Strana 3
otvaranje novog, terminskog tržišta. O dostignući-
ma i prednostima trgovanja na terminskim tržištima
nadam se da ćemo više pisati i pričati kroz neki pro-
jekat edukacije, kada otvaranje ovog tržišta bude
izvesno.

Tržište?
Preneti bilansni problemi iz druge polovine pret-
hodne godine svakako će se u još oštrijoj formi is-
poljiti u prvoj polovini ove godine. Procene relevan-
tnih svetskih tržišnih analitičara i institucija upućuju
na novi cenovni pik koji bi mogao da se desi između
prvog i drugog kvartala godine. Ova očekivanja sa-
svim su realna i bez obzira kakav bude skok cena u
ovom periodu, svet, pa i Srbija, će se sigurno još do
početka nove ekonomske poljoprivredne godine su-
očavati sa visokim cenama primarnih poljoprivred-
nih proizvoda.
Ima li mesta optimizmu za novu ekonomsku go-
dinu u velikoj meri će zavisiti od primene agrotehni-
ke u uzgoju biljnih kultura. Da li će to biti dovoljno
kada se tako učestalo ponavljaju agrometeorološki
ekstremi videćemo u drugoj polovini godine. Dobra
vest za srpsko tržište ovih roba jeste da Srbija ima
dobar potencijal ne samo u pogledu pedoloških
uslova, već i značajan resurs u vrednim paorskim
rukama i znanju. Te performanse treba racionalno
upotrebiti i iskoristiti okolnosti na svetskom tržištu
hrane tako što ćemo srpski poljoprivredni proizvod
afirmisati kao prestižnu robu sa dobrom cenom na
svetskoj pijaci hrane.

Želimo vam svaku sreću

u poslovnom i privatnom životu u 2013. godini
Vaša PRODUKTNA BERZA

Žarko Galetin , direktor

3
 Sala za berzansku trgovinu „Produktne berze“ u Novom Sadu

IZDVAJAMO U 2012. GODINI

• Cenovna stabilnost u prvoj polovini godine,

Strana 4

• Nagli rast cena u drugoj polovini godine,

Produktna Berza

• Ekstremna suša i visoke temperature poremetili bilanse,

• Cenovni pikovi su zabeleženi u vreme žetve,
• Interventni otkup/prodaja kukuruza i pšenice od strane države...
cyan magenta yellow black

4
 cyan magenta yellow black Produktna berza Strana 5
STATISTIKA

5
 cyan magenta yellow black Produktna Berza Strana 6

6
 ANALIZA TRŽIŠTA

cyan magenta yellow black

TRŽIŠTE KUKURUZA

Produktna berza
Strana 7
Kolebanja na svetskom tržištu potpomognuta lošim vremenskim uslovima, koje su
zahvatile ceo region Balkana, su za posledicu imale visoke cene poljoprivrednih proizvoda i
na domaćem tržištu. Kao i u celom svetu i kod nas je godina započela veoma optimistično,
da bi tokom leta suša pokrenula nagli rast cena. Koliko su sušno vreme i visoke tempera-
ture oštetile useve i umanjile rod, govori i to da je da je najviša cena zabeležena u trenutku
žetve, odnosno onda kada bi trebala da je najniža.

Cena kukuruza, kao najzastupljenije robe u berzanskom prometu u 2012., je startovala

sa nivoa od 15,50 din/kg bez PDV-a.Na tržištu kukuruza je, kao i na tržištu pšenice, došlo do
rasta cena tokom januara.

7
 Prevashodni razlog „iznenadnog“ skoka cene kukuruza je bilo ponovno otvaranje plov-
nog puta na Dunavu, tako da je cena sredinom meseca zabeležila značajan skok, koji je
kasnije bio limitiran cenom na inostranim berzama i izvoznom kalkulacijom. Poslednja
zaključena cena u januaru je iznosila 17,40 din/kg bez PDV-a, što je rast od čak 12,3% u
poređenju sa poslednjom cenom iz decembra 2011. Ponderisana cena je u proseku veća
za 11,94% i bila je na nivou od 16,97 din/kg bez PDV-a (18,32 din sa PDV-om).

Prvu polovinu februara je obeležio slab promet, da bi se u drugoj polovini meseca trži-
šte značajno pokrenulo. Kako su se otvorile izvozne perspektive, tako je i tržište kukuruza
ponovo oživelo i postalo najaktivnije. Tome je pre svega doprineo pad cene krajem mese-
ca, kao i pad kursa dinara. Nakon pika koji je postignut sredinom meseca, a koji je izno-
sio 19,30 din/kg bez PDV-a, cena je do kraja meseca nastavila da se kreće u dijametralno
suprotnom pravcu. Cena se kretala u opsegu od minimalnih 17,17 din/kg do, već pomenu-
tih, maksimalnih 19,30 din/kg, dok je ponder iznosio 18,50 din/kg bez PDV-a (19,98 din/kg
sa PDV-om). U odnosu na januar cena kukuruza je zabeležila rast od 9%.

Mesec mart je bio dosta specifičan u odnosu na prethodni period i to iz dva razloga.
Nakon nepovoljnih vremenskih uslova za transport tokom zimskog perioda, došlo je
vreme da se realizuju izvozni aranžmani. Povećan izvoz tokom marta je imao pozitivne
posledice i na trgovanje na organizovanom berzanskom tržištu, pa je i mesečni obim
prometa bio najveći u poslednje tri godine. Drugi razlog je intervencija na tržištu Vlade
Republike Srbije prodajom 50.000 tona kukuruza i pšenice. Nastup Države na tržištu
je uticao da se tražnja u većoj meri okrene povoljnijoj ponudi sa kojom je na tržište
izašla Republička direkcija za robne rezerve od ponude na komercijalnom tržištu, što
je rezultiralo padom prometa na početku meseca i stabilizacijom cene. Međutim, do
kraja marta cena je pod uticajem izvoza rasla, pa je i prosek u odnosu na februarski
veći za 1,19%, odnosno martovski ponder za kukuruz je 18,71 din/kg bez PDV-a (20,21
din/kg sa PDV-om).
Strana 8
Produktna Berza

Trend kretanja cene kukuruza na organizovanom berzanskom tržištu tokom aprila je

bio dosta stabilan. Ponuda i tražnja su pokušavale da postignu što bolje pozicije nalazeći
cyan magenta yellow black

se najčešće na nivou od 19,50 din bez PDV-a, dok su vesti o setvi ove žitarice govorile o
rekordnim površinama kako u svetu tako i kod nas, a samim tim i o rekordnoj proizvodnji.
Cena se kretala od minimalnih 19,20 do maksimalnih 20,00 din/kg bez PDV-a, dok je pon-
der iznosio 19,48 din bez PDV-a (21,04 sa PDV-om), što je u odnosu na prosek iz prethod-
nog meseca rast od 4,12%.

8
 Pad vrednosti dinara je još jednom imao značajan, ako ne i preovlađujući uticaj na

cyan magenta yellow black

kretanje cena na domaćem tržištu. Samo tokom maja dinar je devalvirao za 4%, čime je
povećana nervoza na tržištu. Paralelno je i cena soje imala konstantan rast i iz nedelje u
nedelju beležila nove rekorde.Takođe su i prilično konfuzne procene svetskih analitičara o
bilansnim izgledima najvažnijih poljoprivrednih kultura za predstojeći period podgrevale
neizvesnost na tržištu poljoprivrednih roba. Gotovo tokom celog meseca cena je rasla, da
bi svoj mesečni maksimum dostigla 25. maja, kada je realizovan ugovor po ceni od 20,40
din/kg bez PDV-a (22,03 sa PDV-om). U odnosu na prethodni mesec kukuruz je u proseku

Produktna berza
poskupeo za 2,46% i koštao je 19,98 din/kg bez PDV-a (21,58 sa PDV-om). Međutim, treba
ponoviti da je rast cene u tom periodu bio gotovo anuliran padom vrednosti dinara.

Strana 9
Tržište kukuruza je tokom juna bilo neuobičajeno pasivno. Dešavanja na međunarod-
nim tržištima nisu išla na ruku domaćim izvoznicima. Zalihe uticajnih kupaca na svetskom
tržištu su se procenjivale kao relativno velike, cena na svetskim berzama je u blagom padu,
što je, podgrejano očekivanjima rekordnog roda, smirivalo cenu ove robe i na tržištu Srbije.
Prosečna cena u ovom mesecu je bila na nivou od 19,62 dinara bez PDV-a (21,19 din/kg sa
PDV-om), što je pad u odnosu na prethodni mesec za 1,8%. Ovo je bio i ujedno prvi pad
ponderisane cene na mesečnom nivou od početka 2012.

Koliko su vremenski uslovi krucijalan faktor u poljoprivrednoj proizvodnji, odnosno koliko

cela planeta zavisi od dobre kiše u pravom trenutku i na pravom mestu pokazalo je tržište
tokom jula. Ovo je ujedno bio i najdominantniji trenutak tokom 2012. kojem će se u ovoj
analizi zbog uticaja na dalja dešavanja na tržištu posvetiti nešto veća pažnja. Od prvobitno
očekivanih velikih viškova žitarica i uljarica širom sveta, koje su analitičari očekivali počet-
kom godine, u junu su visoka temperatura i suša doveli do toga da se sve više strahuje da li
će zalihe u svetu biti dovoljne i gde će biti granica već visokih cena poljoprivrednih proizvo-
da. Pred samu sušu procene proizvodnje (USDA) za rod 2012/13. su išle i do 949,9 miliona
tona, što bi bio rast od oko 8,8% u odnosu na 2011. pa bi i pored očekivane veće potroš-
nje došlo do rasta prelaznih zaliha na 155,7 miliona tona (≈+20x%). Klimatska dešavanja su
demantovala sva očekivanja, tako da je potrošnja ponovo nadmašila proizvodnju, što će
ponovo dovesti do pada zaliha i povećanja pritiska na cenu kukuruza.

Koliko je proizvodnja podbacila najbolje govori podatak da je u svetu, u odnosu na proš-

lu godinu, i pored povećanja zasejanih površina pod kukuruzom od preko 5 miliona hek-
tara, proizvodnja manja za čak 32 miliona tona ili procentualno gledano za 3,7%. Sve ovo

9
 je umnožilo zabrinutost na strani tražnje, pa su kupci nakon potvrda da će suša ostaviti
negativne posledice na prinose, kao i da je stanje na poljima iz nedelje u nedelju sve gore,
povećali pritisak na stranu tražnje i time podigli cenu kukuruza na istorijski maksimum.
Tako je krajem juna cena fjučersa na čikaškoj berzi iznosila 322,82$/t, što je najviša cena
ikad zabeležena na ovoj američkoj berzi.

Procene za Srbiju se kreću oko posejanih 1,27 miliona hektara pod kukuruzom, čiji je
prinos pao sa 6,48 na 3,50 miliona tona. To je za čak 2,4 miliona tona manja količina nego
prethodne godine, odnosno procentualno gledano pad je iznosio 46%.

Nakon generalno stabilne cene u junu, koja je u proseku iznosila 19,64 din/kg bez PDV-a,
tokom narednog meseca cena je dostizala značajno više nivoe. Mesec je otpočeo sa 20,30
din/kg bez PDV-a (21,92 sa PDV-om), da bi poslednji ugovor bio realizovan po ceni od 25,00
dinara za kilogram kukuruza (27,00 sa PDV-om). Ponderisana cena za jul je iznosila 24,39
din bez PDV-a ( 26,35 sa PDV-om), što je rast na mesečnom nivou od 24,2%.

Rast cene iz jula meseca se prelio i u avgust, što je za posledicu imalo i pad trgovanja
ovom robom. Suša i visoke temperature su se nastavile, što je pored direktnih posledica
na rast cene, imalo i indireknu posledicu na transport. Naime, nizak priliv vode je doveo
do pada vodostaja Dunava, najznačajnije saobraćajnice za izvoz kukuruza. Nemogućnost
dopremanja robe do Konstance, najznačajnije izvozne destinacije, je bio dodatni problem
izvoznicima na ionako po njih loš rast cena. Pre samo dva-tri meseca, kada su ugovarali
izvozne aranžmane, nisu mogli predvideti da će rast biti tolikog obima I toliko intenzivan.

Cena se u avgustu kretala od minimalnih 25,00 do maksimalnih 27,00 sa PDV-om.

Ponderisana cena za avgust je iznosila 25,88 dinara bez PDV-a ( 27,95 sa PDV-om), što je
rast na mesečnom nivou od 6,1%. Sredinom meseca je zabeležen i novi dotadašnji cenovni
maksimum od 27,00 din/kg bez PDV-a (29,16 sa PDV-om).

Pojavom novog kukuruza na tržištu u septembru cena nije, kao što bi to inače bilo uobi-
čajno, odmah imala silazni trend i nije startovala na nižem cenovnom nivou u odnosu na
stari rod. Nasuprot tome, cena novog roda kukuruza je,štaviše, startovala na nešto višem
nivou od starog roda i nastavila sa rastom sve do sredine meseca, kada je i zabeležen godiš-
nji maksimum od 27,30 din/kg bez PDV-a, da bi tek nakon toga nastupio pad i vraćanje na
identičan nivo sa početka meseca kada je jedan kilogram kukuruza prometovan po 26,50
dinara bez PDV-a. Maksimalna godišnja cena kukuruza u jeku žetve predstavlja paradoks koji
se pojavio kao posle-
Strana 10

dica značajnog pada PROIZVODNJA KUKURUZA U SRBIJI U PERIODU 2001-2012.

proizvodnje u celom GODINA POVRŠINA (HA) PROIZVODNJA (T) PRINOS (KG/HA)
svetu, a time i poreme- 2001 1.216.607 5.910.485 4.858
Produktna Berza

ćenih bilansnih pozicija. 2002 1.196.353 5.586.426 4.669

2003 1.199.871 3.817.338 3.181
U proseku je cena sta-
2004 1.199.921 6.569.414 5.474
rog kukuruza (rod 2011.
2005 1.220.174 7.085.666 5.807
godine) iznosila 26,80
2006 1.169.976 6.016.765 5.143
din/kg bez PDV-a (28,94
cyan magenta yellow black

2007 1.201.832 3.904.825 3.249

sa PDV-om), dok je kuku- 2008 1.273.908 6.158.122 4.834
ruz roda 2012. realizo- 2009 1.208.640 6.396.262 5.292
van u proseku po 26,89 2010 1.229.573 7.207.191 5.862
din. bez PDV-a (29,04 sa 2011 1.258.437 6.479.564 5.149
PDV-om). 2012 1.270.000 3.500.000 2.756

10
 Intervencija Države ponudom za otkup 200.000 tona kukuruza po ceni koja je u tom

cyan magenta yellow black

trenutku bila iznad tržišne, odnosno 27,50 din/kg bez PDV-a (29,70 din/kg sa PDV-om) je za
posledicu imala i nizak obim prometa kukuruzom na početku oktobra. Po završetku drža-
vnog otkupa, tržište kukuruza je profunkcionisalo na realnom tržištu i to po cenama koje
su znatno ispod otkupne cene koju je Država ponudila. Od početka meseca cena kukuruza
roda 2012. je gotovo konstantno beležila pad. Sa početnih 26,50 din/kg bez PDV-a pala je
na 24,50 din. što je ujedno bio i prag ispod kojeg prodavci nisu hteli da idu, tako da su svi
ugovori krajem meseca ostali na datom nivou. Ponder za oktobar je iznosio 27,33 din sa

Produktna berza
PDV-om, što je 25,31 din bez PDV-a. U odnosu na prethodni mesec kukuruz je u proseku
pojeftinio za 5,77%. Sredinom meseca je prometovan i kukuruz roda 2011. po 25,65 din.
bez PDV-a.

Strana 11
Ono što je kukuruz izdvajalo od ostalih osnovnih poljoprivrednih proizvoda prethodnih
godina, jeste da je to bila roba sa najvećim izvoznim potencijalom i velikim tržišnim viškom.
Pad proizvodnje je umanjio raspoložive viškove za izvoz, tako da su se kupci u predsto-
jećem periodu, nalazili pre svega na domaćem tržištu, a ne na stranim izvoznim tržištima.
Zbog izostanka značajnije izvozne tražnje krajem novembra se pojavio višak kukuruza u
ponudi i to je oborilo cenu ovoj robi. Tako je i pored slabe proizvodnje kukuruz u odnosu
na prethodni mesec u proseku jeftiniji za 4,23%, odnosno prometovan je po ponderisanoj
ceni od 24,24 din/kg bez PDV-a (26,18 sa PDV-om).

Pasivnost tržišta je početkom decembra dovela i do pada cene ove žitarice, da bi se

sredinom meseca tržište razdrmalo, čime je zaustavljen dalji pad. Cena na zatvaranju ovo-
godišnjeg trgovanja ovom robom je iznosila 23,50 din/kg bez PDV-a (25,38 din sa PDV-om) i
u odnosu na poslednju cenu trgovanja iz prethodne godine veća je za 51,60%. Decembarski
ponder je iznosio 23,28 din (25,15 din/kg sa PDV-om) što je u odnosu na prethodni mesec
pad od 3,96%.

TRŽIŠTE PŠENICE
Kao i na ostalim, tako i na tržištu pšenice, 2012. je dobro krenula za poljoprivredne
proizvođače. Pšenica je u januaru mesecu, bila jedna od najskupljih u čitavom regionu.
Poslednja postignuta cena pšenice u 2011. je iznosila 18,60 din/kg bez PDV-a, da bi se do
kraja januara gotovo neprestano povećavala do maksimuma koji je u tom mesecu iznosio
21,00 din/kg bez PDV-a. Ponderisana cena hlebnog žita je u odnosu na decembarski pon-
der bila veća za 10%, a iznosila je 20,55 din/kg bez PDV-a (22,20 din/kg sa PDV-om).

11
 Prva polovina februara meseca je, pod uticajem niza nepovoljnih okolnosti počela veo-
ma slabo, da bi u drugoj polovini meseca tržište profunkcionisalo. Veliki sneg u februa-
ru, dobro je zaštitio pšenicu od dugotrajnih izuzetno niskih temperatura i znatno povećao
vlagu u zemljištu, tako da su usevi pod ovom kulturom imali dobar napredak. Rast cene
pšenice je nastavljen u februaru, tako da je cena sa nivoa od 21,00 din/kg bez PDV-a, rasla
sve do 22,50 din/kg bez PDV-a. Ovo povećanje predstavlja rast u odnosu na prošli mesec
za 7,14%. Inače prosečna februarska cena penice roda 2011. je iznosila 22,11 din/kg bez
PDV-a (23,88 din/kg sa PDV-om).

Nakon nepovoljnih vremenskih uslova za transport tokom zimskog perioda, u mesecu

martu je konačno došlo vreme da se realizuju kako odloženi tako i novi izvozni aranžmani.
Povećan izvoz tokom marta je imao pozitivne posledice i na trgovanje na organizovanom
berzanskom tržištu. Nakon konstantnog rasta cene pšenice od početka godine, u martu je
došlo do primirivanja. Što se tiče cene tokom meseca, ona se kretala od minimalnih 21,30
din/kg bez PDV-a do maksimalnih 22,50 din/kg bez PDV-a, dok je mesečni ponder hlebnog
žita iznosio 21,99 din/kg bez PDV-a (23,75 din/kg sa PDV-om), što je predstavljalo pad pro-
sečne cene u odnosu na februarsku za 0,54%.

U aprilu se cena pšenice kretala od minimalnih 21,30 din/kg bez PDV-a, do maksimalnih
21,80 din/kg takođe bez PDV-a, dok je mesečni ponder iznosio 21,57 din/kg bez PDV-a
(23,29 din/kg sa PDV-om), što je predstavljalo pad prosečne cene za 1,9% u odnosu na
prethodni mesec. Prvi put se u aprilu mesecu radila i pšenica „na zeleno“ i to po ceni od
15,00 din/kg bez PDV-a.

Mesec maj je specifičan po tome što je domaća valuta imala istorijski nisku vrednost u
odnosu na evro, što je za rezultat imalo velik skok cena posmatrano u dinarima. Pšenica
je zajedno sa kukuruzom imala najveći udeo u trgovanju. Naime, ove dve kulture su čini-
le skoro ¾ majskog prometa. Nakon dvomesečnog pada prosečne cene hlebnog žita, na
domaćem tržištu je ponovo usledio uzlazni trend. Vlada Srbije je 10. maja usvojila uredbu o
prodaji 50,000 tona pšenice iz robnih rezervi po ceni od 20,00 dinara za kilogram, kako bi
stabilizovala tržište i sačuvala stabilnost cene pšenice i brašna. Međutim, i pored interven-
cije države prodajom 50,000 tona pšenice preko Produktne berze, bilansi i snaga odnosa
ponude i tražnje su pokrenuli cenu hlebnog žita opet na gore. Jedan kilogram ove žitarice
se kretao od minimalnih 21,60 din/kg bez PDV-a, do maksimalnih 23,00 din/kg bez PDV-a,
dok je ponder bio na nivou od 22,26 din/kg bez PDV-a (24,04 din/kg sa PDV-om). Tako je
rast pondera u odnosu na onaj iz aprila meseca bio veći za 3,22%. Kako se žetva približava-
la, tako je i cena pšenice „na zeleno“ rasla. Sklopljen je ugovor po ceni od 17,00 din/kg bez
Strana 12

DPV-a, a krajem meseca i po 17,38 din/kg bez PDV-a.

Gotovo polovinu prometa koji je tokom juna meseca istrgovan preko Produktne berze
Produktna Berza

u Novom Sadu, činila je pšenica. Najniža cena u mesecu je bila na nivou od 23,00 din/kg
bez PDV-a, dok je maksimalna iznosila 23,70 din/kg bez PDV-a. Junski ponder hlebnog žita
je iznosio 23,34 din/kg bez PDV-a (25,21 din/kg sa PDV-om), što je predstavljalo nastavak
povećanja prosečne vrednosti i u junu mesecu, a u odnosu na maj to povećanje je iznosilo
4,87%. Prvi ugovor na spot tržištu pšenice novog roda je realizovan po ceni od 21,00 din/kg
cyan magenta yellow black

bez PDV-a (22,68 din/kg sa PDV-om), dok je maksimum postignut krajem meseca i iznosio
21,50 din/kg bez PDV-a (23,22 din/kg sa PDV-om).

Početkom 2012. očekivali su se veliki viškovi žitarica ne samo kod nas, nego i u celom svetu.
A onda je ceo svet bio zahvaćen sušom i toplim vremenom koja se upoređivala sa sušom iz

12
1988. , dok su neki indikatori pokazivali da bi mogla da bude čak i gora, kao ona iz 1930. Mesec

cyan magenta yellow black

je otpočeo sa cenom od 22,50 din/kg bez PDV-a, dok je na samom kraju jula meseca cena bila
i na 26,00 din/kg bez PDV-a. Cena je u proseku iznosila 24,18 din/kg bez PDV-a (26,12 din/kg sa
PDV-om), što je u odnosu na jun bilo povećanje od 3,6%.

Pšenica je u avgustu mesecu činila gotvo ¾ ukupnog prometa preko Produktne berze u
Novom Sadu.

Produktna berza
Vrednosti cene pšenice u svetu su nastavile da reaguju na rast cena ostalih poljopri-
vrednih proizvoda, ali je takođe bila prisutna i zabrinutost zbog crnomorske i australijske
pšenice. U tom periodu crnomorski izvoz je imao veliki udeo u svetskoj prodaji, ali se već
tada očekivalo da će raspoložive zalihe biti sve manje i manje. Što se tiče našeg tržišta u

Strana 13
avgustu cena pšenice je u proseku iznosila 27,96 din/kg bez PDV-a (30,20 din/kg sa PDV-
om), što je predstavljalo rast prosečne cene u odnosu na julsku za 15,64%. Cena se kretala
od minimalnih 25,80 din/kg bez PDV-a, do maksimalnih 29,00 din/kg bez PDV-a.

Cena pšenice je tokom septembra meseca beležila konstantan rast, da bi na samom

kraju bila prometovana po ceni od 28,00 din/kg bez PDV-a, što je ujedno bila i najveća
cena u pomenutom mesecu, dok je minimum iznosio 27,00 din/kg bez PDV-a. U odnosu na
avgust prosečna cena hlebnog žita je bila u padu za 2,4% i koštala 27,25 din/kg bez DPV-a
(29,43 din/kg sa PDV-om).

Jačanje dinara i nelikvidnost tražnje su jedni od značajnih faktora koji su prinudili proda-
vce da obore cene na nivo koji je prihvatljiv kupcima u oktobru mesecu, tako da su cene
kako pšenice tako i svih roba na berzi zabeležile pad vrednosti. Trend kretanja cene pšeni-
ce je imao suprotan smer u odnosu na prethodni mesec, ali je prosečna cena ipak bila na
neznatno višem nivou, odnosno za 0,33% je bila veća u odnosu na septembarski ponder i
iznosila je 27,34 din/kg bez PDV-a (29,53 din/kg sa PDV-om).

U novembru mesecu je došlo do pada cena žitarica. Posledica pada cena je bio nizak
obim prometa do pred sam kraj meseca. Prevelika očekivanja ponude sa jedne strane i
finansijska slabost tražnje sa druge, uz predpostavke da će cena nastaviti sa silaznim tren-
dom, otežavali su usaglašavanje dve strane oko cena. Minimalna cena je iznosila 26,5 din/
kg bez PDV-a, a maksimalna 27,20din/kg bez PDV-a. Novembarski ponder je iznosio 26,79
din/kg bez PDV-a (28,93 din/kg sa PDV-om). Prosečna cena hlebnog žita je u novembru bila
jeftinija za 2,0% u odnosu na oktobarsku.

13
 Tržište pšenice je PROIZVODNJA PŠENICE U SRBIJI U PERIODU 2001-2012.
tokom decembra bilo GODINA POVRŠINA (ha) PROIZVODNJA (t) PRINOS (kg/ha)
dosta pasivno. Hlebno 2001 691377 2.529.934 3659
2002 693823 2.240.182 3228
zrno se sredinom mese-
2003 611633 1.364.787 2231
ca čak nije ni pojavljiva-
2004 636289 2.758.017 4334
lo u berzanskom trgo- 2005 563269 2.007.060 3563
vanju, da bi se krajem 2006 539813 1.875.335 3474
meseca realizovali ugo- 2007 619000 2.169.000 3555
vori po višim cenama u 2008 488000 2.119.000 4300
odnosu na one sa počet- 2009 565000 1.978.000 3500
ka meseca. Tgovanje je 2010 489000 1.651.000 3300
2011 493000 2.093.000 4200
startovalo sa nivoa od
2012 481000 1.921.000 4000
27,00 din bez PDV-a, da
bi se krajem meseca
nastavilo po ceni od 27,40 din, što je bila i poslednja zaključena cena na kraju 2012. godine.
Kilogram pšenice je u decembru u proseku koštao 26,88 din bez PDV-a (29,03 din sa PDV-
om), što je za neznatnih 0,3% veća cena u odnosusu na onu iz novembra.
Strana 14
Produktna Berza
cyan magenta yellow black

14
cyan magenta yellow black Produktna berza Strana 15

15
 SOJA
Godina 2012. je dobro počela za poljoprivredne proizvođače na tržištu soje.
Ukidanje prelevmana na uvoz sojine sačme je za posledicu imalo nižu cenu sačme u
odnosu na zrno soje, što nije bio slučaj do njihovog ukidanja. Naime, vrednost sojine
sačme je u proseku u januaru iznosila 34,86 din/kg bez PDV-a (41,14 din/kg sa PDV-
om), dok je zrno soje vredelo 36,76 din/kg bez PDV-a (39,70 din/kg sa PDV-om). U
odnosu na decembarsku vrednost, zrno soje je imalo veću vrednost za 6,90%. Prva
polovina meseca je, što se količinskog obima prometa tiče, bila pod uticajem niza
nepovoljnih okolnosti i počela veoma slabo, da bi u drugoj polovini meseca tržište
profuncionisalo. Rast cena na tržištu uljarica je doprineo tome da i pored pada koli-
činskog prometa u odnosu na decembar 2011., finansijska vrednost prometa zabeleži
rast.

Cena soje je nastavila da raste i u februaru i to za 7,37% u odnosu na januarsku

vrednost, tako da je u proseku iznosila 39,47 din/kg bez PDV-a (42,63 din/kg sa PDV-
om). Rastući trend cena je bio prisutan i u martu. Zrno soje je u odnosu na februar
Strana 16

poskupelo za 1,88%, tako da je jedan kilogram u proseku iznosio 40,21 din/kg bez
PDV-a (43,42 din/kg sa PDV-om). Dobar tržišni status i sve veći tržišni kapacitet roba iz
soja kompleksa primetio se u arpilu mesecu na osnovu sve većeg prisustva u strukturi
Produktna Berza

trgovanja. Cena soje se u aprilu kretala od minimalnih 42,00 din/kg bez PDV-a (45,36
din/kg sa PDV-om), pa do maksimalnih 44,50 din/kg bez PDV-a (48,06 din/kg sa PDV-
om), dok je aprilski ponder iznosio 43,76 din/kg bez PDV-a (47,26 din/kg sa PDV-om).

Istorijski niska vrednost domaće valute u odnosu na evro je tokom meseca maja
cyan magenta yellow black

„gurala“ cene, posmatrano u dinarima, na gore. Zabeležen je nadprosečan skok cena

iz soja kompleksa, koje su dostigle svoj apsolutni maksimum. Majski ponder soje u
zrnu je imao vrednost od 49,48 din/kg bez PDV-a (53,44 din/kg sa PDV-om). U odnosu
na cenu postignutu tokom žetve kada je jedan kilogram zrna u proseku koštao 35,73
dinara bez PDV-a, došlo je do rasta cene od čak 38,48%. U poređenju sa prethodnim

16
mesecom soja je poskupela za 13,08%. Prosečna cena soje u trgovanju „na zeleno“ je

cyan magenta yellow black

iznosila 36,62 din bez PDV-a (39,22 din sa PDV-om).

Na osnovu zainteresovanosti tržišta za sojom, koja iz godine u godinu sve veće, tokom
juna cena soje je opet imala uzlazni trend. Zbog uzdrmanih svetskih bilansa, cene soje su
skočile do rekordnih nivoa i na našem tržištu. Zrno soje, roda 2011. je, od minimalnih 56,70,
doseglo maksimalnih 57,24 din/kg sa PDV-om, dok je prosečna junska cena iznosila 52,69
din/kg bez PDV-a (56,90 din/kg sa PDV-om). U odnosu na prošli mesec cena ove uljarice je

Produktna berza
poskupala za 6,51%, dok je prosečna cena trgovanja soje na zeleno iznosila 38,27 din/kg
bez PDV-a.

Kao što je već napomenuto jul mesec je pokazao koliko zaista vremenksi uslovi utiču na

Strana 17
poljoprivredu, odnosno koliko za ceo svet znače da se prave vremenske prilike dogode u
pravom trenutku. Ono što se na početku godine očekivalo od prinosa uljarica, tokom jula
je sve više strah prerastao u da li će biti dovoljno zaliha i gde će biti gornja granica ionako
već visokih cena. Cena soje je sredinom meseca zabeležila oštar uspon, da bi svoj apsolutni
istorisjki maksimum dostigla 24. jula, kada je jedan kilogram ove uljarice dostigao vrednost
od 72,00 din/kg bez PDV-a (77,76 din/kg sa PDV-om). Konvertovano u dolare soja je dosti-
gla vrednost od 741 dolar po toni što je apsolutni cenovni maksimum od kada se prati cena
soje na našem tržištu. Prosečna cena je iznosila 64,26 din/kg bez PDV-a (69,40 din/kg sa
PDV-om), što je predstavljalo rast u odnosu na prošli mesec 31,2%. Koliko je cena skočila
moglo je da se vidi i iz poređenja sa istim periodom od 2011.,u odnosu na koji je povećanje
iznosilo 88,28%.

Što se tiče vremenskih uslova tokom avgusta, kiše su za useve ocenjene kao dobar
stabilizator. Iako se mislilo da će cene soje nastaviti da rastu, one ipak nisu uspele da drugi
mesec za redom probiju maksimum. Prosečna cena je u avgustu mesecu iznosila 71,55
din/kg bez PDV-a (77,27 din/kg sa PDV-om), što je predstavljalo rast u odnosu na jul mesec
od 11,34%.

Na kretanje cena uljarica na domaćem tržištu tokom meseca septembra uticali su kako
tržišni tako i netržišni faktori. Na svim svetskim tržištima je došlo do poremećaja bilansa
zaliha, što je za posledicu imalo slab rod soje. Zrno soje je početkom septembra bilo na viso-
kom nivou, da bi, nakon uvođenja zabrane izvoza došlo do značajnog pada. Septembarski
maksimum je iznosio 71,50 din/kg bez PDV-a (77,22 din/kg sa PDV-om), dok je najniža cena
zabeležena krajem meseca i imala je vrednost od 67,00 din/kg bez PDV-a (72,36 din/kg sa
PDV-aom). Ponderisana
PROIZVODNJA SOJE U SRBIJI U PERIODU 2001-2012. cena je bila 69,19 din/
GODINA POVRŠINA (ha) PROIZVODNJA (t) PRINOS (kg/ha) kg bez PDV-a (74,72
2001 87382 207051 2369 din/kg sa PDV –om),
2002 100047 244293 2442
što je predstavljalo
2003 131403 225963 1720
2004 117270 317836 2710
pad od 3,3% na meseč-
2005 130936 368023 2811 nom nivou. S obzirom
2006 156680 429639 2742 na činjenicu da je cena
2007 146988 303950 2068 soje bila u porastu od
2008 143684 350946 2442 početka 2012. godine,
2009 145681 339387 2330 vrednost septembar-
2010 170255 540859 3177
skog pondera je ujedno
2011 165253 440847 2668
predstavljala i prvi pad
2012 164000 254000 1555
cene ove uljarice.

17
 Pad cene soje je nastavljen i u oktobru. Konstantan pad je doveo do toga da je pon-
derisana cena bila za 6,45% niža u odnosu na septembarsku. Najniža cena je zabeležena
krajem meseca i iznosila je 61,50 din/kg bez PDV-a što je u odnosu na pik od 72,00 din/kg
bez PDV-a, predstavljalo pad od 14,58%. Inače,oktobarski ponder je iznosio 64,73 din/kg
bez PDV-a (69,71 din/kg sa PDV-om).

Zrno soje je i dalje imalo silazni cenovni trend tokom novembra meseca. Kilogram ove
uljarice je u proseku koštao 61,83 din/kg bez PDV-a (66,78 idn/kg sa PDV-om), što je u
odnosu na oktobarski ponder predstavljalo pad od 4,48%.

Konstantan pad cene koji je beležen na tržištu soje je u decembru zaustavljen. Nakon
istorijskog maksimuma zabeleženog početkom avgusta cena je iz meseca u mesec pada-
la da bi se u decembru zaustavila na prosečnih 61,96 din/kg bez PDV-a (66,92 din/kg sa
PDV-om). Za razliku od soje, sojina sačma sa 44% proteina je imala silazni trend. Ponder je
iznosio 60,66 din (72,79 sa PDV-om), što predstavlja pad od 5,17%.
Strana 18
Produktna Berza
cyan magenta yellow black

18
 DRŽAVNE INTERVENCIJE

cyan magenta yellow black

Kao i mnogo puta do sada Vlada Republike Srbije je, tokom 2012., angažovala
„Produktnu berzu“ u Novom Sadu, u realizaciji kako interventne prodaje pšenice i kuku-

Produktna berza
ruza od strane „Republičke Direkcije za robne rezerve“, tako i u realizaciji otkupa pšeni-
ce i kukuruza za potrebe RDRR. Poverenje koje je „Produktna berza“ stekla prethodnih
godina na realizaciji sličnih, kvalifikovalo je našu kuću i u realizaciji pomenutih projekata
tokom protekle godine.

Strana 19
U 2012., intervencija Države bila je dvosmerna i na tržištu kukuruza i na tržištu pšenice.
U prvoj polovini kalendarske 2012., tačnije u periodu od 29.02.-04.07.2012., RDRR je inter-
venisla na tržištu prodajom pšenice i kukuruza, po interventnim cenama, za ciljnu grupu
kupaca, da bi u drugoj polovini 2012. RDRR intervenisala na tržištu pomenutih poljopri-
vrednih proizvoda, otkupom po takođe interventnoj ceni, od ciljne grupe prodavaca.

INTERVETNA PRODAJA PŠENICE

Uredbom Vlade Republike Srbije, krajem februara 2012. i njenom kasnijom dopunom,
RDRR je intervenisala na tržištu pšenice, prodajom iste roda 2011., u ukupnoj količini od
preko 75.000 tona. Osnovni cilj ove intervencije bila je intencija za stabilizacijom cena na
domaćem tržištu pšenice usled postojanja realne opasnosti od njihove eskalacije i ugro-
žavanja kalkulacije žito-mlinskih organizacija.

Cena po kojoj je Direkcija intervenisala je iznosila 20,00 din/kg, na paritetu fco skladi-
šte Direkcije, a kao potencijalni kupci odredbom Vladine Uredbe, mogli su se javiti samo
registrovani proizvođači mlinskih proizvoda, uz obavezu da kupljenu pšenicu pod pome-
nutim uslovima, mogu koristiti isključivo za proizvodnju brašna T-500, čija cena u prodaji
ne sme prelaziti 27,00 din/kg, bez PDV-a, odnosno za sopstvene potrebe. Minimalna koli-
čina po nalogu kupovine definisana je na 20 tona, a maksimalna limitirana na 300 tona.

Interventna prodaja realizovana je u periodu od 29.02.-04.07.2012., sukcesivnim nalo-

zima prodaje RDRR od po 5.000 tona. „Produktna berza“ je sprovodila prijem naloga
kupovine i trijažu istih, proverom šifre pretežne delatnosti u APR-u. Ono što je karakteri-
salo ovu intervenciju je činjenica da je Berza prvi put uvela sistem naplate svoje provizije
(samo od potencijalnih kupaca), na taj način što je potencijalni kupac sticao pravo na
kvalifikovano učešće za potpisivanje ugovora sa Direkcijom tek nakon uplate premije
(berzanske proivizije), koja je i u slučaju nerealizacije ugovora sa Direkcijom, nastale jed-
nostranim odustajanjem kupca, bila bespovratna. Time je obezbeđen veoma visok pro-
cenat realizacije prava kupovine, odnosno izbegnuta je mogućnost paušalnog apliciranja
za kupovinu pšenice.

19
 INTERVENTNA PRODAJA KUKURUZA
Sličnim motivima Vlada se rukovodila i pirilikom donošenja Uredbe o intrevenciji na trži-
štu kukuruza. Naime, zbog realne opasnosti raste cene kukuruza na domaćem tržištu, kao
posledice intenzivnih izvoznih aranžmana, a da bi se zadržao nivo cena žive stoke i mesa na
domaćem tržištu, doneta je pomenuta Uredba o interventnoj prodaji kukuruza od strane
RDRR po ceni od 18,00 din/kg, na paritetu fco skladište Direkcije.

Ukupno je realizovana prodaja roda 2011., u količini od blizu 37.000 tona i to potenci-
jalnim kupcima koji u imali uredno registrovan objekat za proizvodnju hrane za stoku, što
su potvrđivali slanjem overenog veterinarskog rešenja izdatog od strane Ministarstva
poljoprivrede. Minimalna količina koja se mogla kupiti bila je 20 tona, dok je gornji limit
iznosio 300 tona. Potencijalni kupci bili su dužni da kupljeni kukuruz koriste isklučivo za
sopstveni tov, ili kao sirovinu za proizvodnju gotovih smeša za stočnu hranu, pri čemu
cena gotovih smeša nije mogla biti viša od cena iz cenovnika proizvođača, koji je važio na
dan stupanja na snagu Uredbe.

Kukuruz je nuđen od strane RDRR sukcesivno u lotovima od po 5.000 tona, a ceo pro-
jekat realizovan je u periodu od 05.03.-03.07.2012.godine. Kao i u slučaju intervencije na
tržištu pšenice, Berza je primenila model naplate premije (sopstvene provizije), na ime sti-
canja prava kvalifikovanog učešća za potpisivanje ugovora sa Direkcijom i prava kupovine
kukuruza.

OTKUP PŠENICE
Kao i svake godine i prošle 2012. je Direkcija na osnovu Zaključka Vlade RS, krenula
u otkup pšenice novog roda za potrebe strateških rezervi. Uredbom je predviđeno da
se otkupi 100.000 tona, po ceni od 23,00 din/kg, sa PDV-om, na paritetu fco skladište
Direkcije. Prijem naloga za prodaju pšenice organizovala je Berza za ciljnu grupu potencijal-
nih prodavaca u koju su spadale isključivo registrovana gazdinstva u aktivnom statusu i to
kako fizička lica-nosioci gazdinstava, tako i zemljoradničke zadruge, koje su pored akrivnog
statusa registrovanog gazdinstva morala da imaju u APR-u registrovanu pretežnu delat-
nost – uzgoj žitarica, šifre 0111.
Strana 20

Proveru statusa Berza je vršila preko „on-line“ komunikacije sa Trezorom, dok je prove-
ru pretežne šifre delatnosti vršila preko APR-a. Fizička lica su minimalno mogla da prodaju
5 tona, a maksimalno 100 tona, Dok je donji limit za zadruge iznosio takođe 5 tona, a gornji
Produktna Berza

150 tona.

Realizacija otkupa pšenice roda 2012., trajala je od 11.07.-05.09.2012., a ukupno je za

potrebe Direkcije otkupljeno tek nešto preko 16.000 tona. Opredeljujući razlog slabog
odziva potencijalnih prodavaca bio je osnovni tržišni faktor u donošenju komercijalnoh
cyan magenta yellow black

odluka, a to je cena. Da bi se definisao uzrok neuspeha otkupa, kada je predviđena količina

u pitanju, dovoljno je navesti podatak da je u navedenom periodu na redovnom berzan-
skom tržištu, pšenica novog roda imala jasno izražen uzlazni cenovni trend i to u rasponu
od 24,00 – 30,00 din/kg, sa PDV-om.

20
 cyan magenta yellow black
OTKUP KUKURUZA
Kako bi obezbedio dovoljan nivo strateških rezervi, i zadovoljavajući interventni poten-
cijal za neki budući period na domaćem tržištu, a poučena negativnim iskustvima otkupa
pšenice od pre samo par meseci, Direkcija je 02.10.2012., krenula u otkup merkantilnog
kukuruza u zrnu veoma atraktivnom cenom od 29,70 din/kg, sa PDV-om, na paritetu fco
skladište Direkcije. Zaključkom Vlade je bilo predviđeno da se otkupi 200.000 tona kuku-

Produktna berza
ruza, za ciljnu grupu potencijalnih kupaca koja je bila proširena u odnosu na ciljnu grupu
prilikom otkupa pšenice. Naime, pored fizičih lica i zadruga, za prodaju preko Berze mogla
su da apliciraju i sva pravna lica i preduzetnici koja pored aktivnog statusa registrovanog
gazdinstva, imaju i odgovarajuću šifru pretežne delatnosti u APR-u – 0111.

Strana 21
Atraktivna otkupna cena u odnosu na aktuelnu berzansku, uzrokovala je da se količinska
kvota ispuni već 10.10.2012., što pokazuje koliko je veliko bilo interesovanje proizvođača
kukuruza. Maksimalni količinski limit ovom prilikom je bio znatno veći nego što je to bilo
uobičajen i iznosio je 500 tona za fizička lica, odnosno čak 2.000 tona za pravna lica i pre-
duzetnike.

Ipak, umesto svih 200.000 tona, kako je Zaključkom Vlade predviđeno, otkupljeno je
nešto preko 150.000 tona, zbog činjenice da i pored svih napora Vlada nije bila u moguć-
nosto da obezbedi novčana sredstva za isplatu pšenice za svih 200.000 tona.

Da je „Produktna berza“ još jednom pokazala visok nivo profesionalizma, ekspeditivno-

sti i transparentnosti, pokazuje i podatak da je po osnovu pomenutih interventnih držav-
nih aranžmana, preko Berze tokom 2012.godine, prometovano ukupno blizu 190.000 tona
kukuruza i preko 90.000 tona pšenice.

21
 OSTALE AKTIVNOSTI

U 2012. „Produktna berza” je samo još više učvrstila svoju dobru medijsku pozici-
ju. „Produktna berza” se nametnula kao referntna institucija u pogledu relevantnosti
cena za one robe koje su predmet trgovanja na berzi. Sa druge strane medijska zastu-
pljenost koja je po podacima agencije NINAMEDIJA preko 1.200 pojavljivanja na elek-
tronskim i pisanim medijima dovoljno govori kao podatak za sebe.

Svi referentni pisani, elektronski i internet mediji, objavljuju izveštaje sa “Produktne

berze”, analize tržišnih kretanja, tržišna očekivanja, podatke o kretanju prometa,
cena…

Informativni mediji “Produktne berze” su :

• WEB sajt
• Berzanski infiormator u pisanoj formi za pretplatnike informatora
• Berzanski infiormator u elektronskoj formi za članove berze
• Stranica “cene” (dostupna samo članovima)
• Pismena izveštavanja o “istorijskim” cenama.
• Telefonsko dostavljanje informacija

Širenjm lepeze medijskih formi izveštavanja promenula se i struktura i tiraž određenih

medija. Tako je broj informatora - posle donošenja odluke da se članovima berze auto-
matski preko stranice “cene” koja je samo njima dostupna šalje i informator elektronskim
putem - bitno smanjen tiraž informatora u pismenoj formi. Ukupni tiraž informatora (u
elektronskoj i pisanoj formi) 308 primeraka.

PRODEKS, - berzanski indeks koji je ustanovljen oktobra 2007. i danas predstavlja neza-
obilazan podatak koji oslikava verodostojnu sliku tržišnih dešavanja.

EDUKACIJA predstavlja vrlo bitan deo aktivnosti koje organizuje „Produktna berza”.
Pored prisustva na brojnim stručnim savetovanjima i seminarima, gde se stručnjaci iz berze
Strana 22

pojavljuju kao predavači, „Produktna berza” drži predavanja u prostorijama berze studen-
tima ili sama organizuje stručne seminare. U 2012. realizovana su predavanja sa više nauč-
nih institucija kao što su ekonomski fakulteti iz Subotice, Beograda i Niša, Visoka strukovna
Produktna Berza

škole iz Vranja, Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada, fakultet Singidunum iz Beograda,

fakultet iz Novog Pazara, Privredna akademija Novi Sad, FABUS iz Novog Sada, Fakultet
tehničkih nauka Novi Sad, kao i predavanja u saradnji sa nevladinom studentskom organi-
zacijom AIESEC.
cyan magenta yellow black

„Produktna berza” je pružala podršku studentima u izradi diplomskih, master i magi-

starskih radova na temu berzanskog poslovanja sa posebnim osvrtom na rad „Produktne
berze” u Novom Sadu.

22
 ODABRANI TEKSTOVI
DUH IZ LAMPE
Autor: Žarko Galetin
Jedan od osnovnih principa organizacije
FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu
pri UN), jeste princip globalne prehrambene
sigurnosti i dostupnosti relativno jeftine hra-
ne. Ovaj postulat deklarativno je i dalje aktu-
elan, ali suštinski od pre pet godina definitiv-
no više ne postoji. Cene hrane su u očigled-
nom porastu i to snažno pogađa najugrože-
niji deo svetske populacije što prehrambenu
sigurnost otvara kao gorući problem. Dokaz
za prethodnu konstataciju nalazimo u dva
ključna podatka koje nam plasiraju upravo
UN. Prvi, koji govori o rastu cena oličen u
FAO indeksu cena hrane, koji u poslednjih
pet godina ima svoj treći najveći rast. Prvi se
desio juna 2008., drugi februara 2011. i treći
jula 2012. godine. Drugi podatak - milijardu
ljudi na planeti živi na granici egzistencijanog
minumuma u ekstremnom siromaštvu, sa
dnevnim prihodom ispod 1,25 dolara.
Šta se to desilo? Koji su to uticajni faktori
doveli u pitanje politiku najmoćnije svetske
organizacije? Da li je sve došlo iznenada? Da
li je sve moglo da se predupredi?... Mnogo je
pitanja. Odgovori postoje. Međutim, za ova-
kva krupna i suštinska pitanja nisu dovoljni
samo odgovori, potrebna su rešenja. Verujem
da su upravo u rešenjima koja se nude pravi
problemi.
Pođimo prvo sa odgovorima.
Za početak potražimo deo odgovora u
statistici UN. Na strani tražnje to je demo-
grafska projekcija o rastu svetske populacije
sa sadašnjih 7 milijardi, na 8 milijardi 2025.,
cyan magenta yellow black
Produktna berza
odnosno 9,2 milijarde stanovnika do 2050.
Strana 23
Za takav rast populacije do 2050. godine, na
drugom tasu tržišne vage, odnosno ponudi,
potrebno je povećati proizvodnju hrane za
oko 70%. Međutim, već sada bilansi osnov-
nih sirovina za proizvodnju hrane su u deba-
lansu. Gde je problem? Zašto nisu usaglaše-
ne tražnja i ponuda kako bi tržišna vaga bila
u ravnoteži, cene bile na prihvatljivom nivou,
a hrana dostupna i najsiromašnijima?
Čini se da u ovom trenutku postoje dva
ključna faktora kojima kreatori svetskog trži-
šta hrane nisu posvetili dovoljno pažnje. Sa
jedne strane to je brzina globalnih klimatskih
promena, a sa druge strane to su vrlo snažni
međusobni uticaji finansijskih tržišta, tržišta
hrane i tržišta energenata.
Najveće iznenađenje za savremenu nau-
ku koja se bavi meteorologijom, svakako nije
činjenica da se dešava globalna promena
klime, već brzina kojom se taj proces odvija.
Dinamika promene klimatskih uslova mnogo
je brža nego što se pre koliko jednu deceniju
moglo i pretpostaviti. Da bi se izveli konse-
kventni i precizni podaci o premeštanju kli-
matskih pojaseva sa jedne teritorije na drugu,
potreban je verovatno mnogo duži vremen-
ski period. Međutim, kada američko mini-
starstvo poljoprivrede konstatuje da pojedi-
ni do sada najprinosniji žitorodni regioni sa
aspekta agrometeoroloških uslova više nisu
idealna destinacija za uzgoj pojedinih žitarica,
onda je jasno da ni najrazvijenija agrarna sila
sveta nije bila spremna na ovakav scenario u
pogledu brzine klimatskih promena. Najveći
uzročnik tzv. globalnog zagrevanja jesu emi-
sije štetnih gasova. Da ironija bude veća jedni
23
 od najvećih zagađivača su upravo kapacite-
ti iz sektora prehrambene industrije. Inače,
SAD koje nisu potpisnice Kjoto sporazuma
o klimatskim promenama su odgovorne za
35% emisije štetnih gasova. Krivac je u osno-
vi poznat: To je čovek i njegov bahat odnos
prema prirodi.
Drugi ključni tržišni faktor nalazi se na stra-
ni tražnje. Finansijska kriza je razlog opšteg
pada tražnje. Koliko god to nemoralno zvu-
čalo, ali istinit podatak da se zbog krize troši
manje hrane, a pad tražnje kao amortizer uti-
če na kretanje cena usporavajući njihov rast.
Nije, međutim, na tržištu hrane sve tako
jednostavno, pogotovu ne kada su u pitanju
preplitanja interesa učesnika na finansijskim
tržištima i tržištu energenata sa tržištem hra-
ne. Dodamo li tome i interse politike, onda
smo vrlo blizu konstataciji da finansijsko-po-
litička oligarhija nažalost ima sve veći, pone-
kad i ključni uticaj na tržišna dešavanja u sek-
toru hrane.
Kratko podsećanje na period od pre samo
godinu dana oslikava nam najbolje svu dra-
matiku dešavanja na tržištu hrane, koja je
kao svoj epilog imala čisto političke efekte u
pojedinim uvozno zavisnim zemljama severa
Afrike. U prvom kvartalu 2011. poljoprivredni
proizvodi imali su svoj cenovni pik koji je bio
osnovni razlog apsolutnog istorijskog maksi-
muma FAO indeksa hrane u februaru na nivou
237,9 indeksnih poena. Cene poljoprivrednih
roba na svetskim berzama nisu se same od
sebe vinule u rekordne visine. U osnovi su
Strana 24
narušeni bilansi proizvodnje, potrošnje i zali-
ha. Dešavanja na tržištu energenata, takođe
su „pogurala“ dešavanja na tržištu hrane,
Produktna Berza
jer neposredna korelacija ova dva tržišta u
poslednjih deset godina mnogo je jača, od
kada se neke poljoprivredne kulture prepo-
znaju kao sirovine za proizvodnju određenih
energenata (bioetanola, biodizela...). Takvi
cyan magenta yellow black
međusobni uticaji, iz čisto ekonomskog rezo-
na mogu da se prihvate i razumeju. Međutim,
pohlepni trgovci na terminskim robnim trži-
štima kroz vrlo vešte špekulantske operacije,
iskreirali su takvo tržište da su cene najvaž-
24
nijih roba iz sektora agrara imale nerealno
visoke vrednosti. Sa prošlogodišnjeg samita
najrazvijenijih zemalja grupe G-20 stižu prva
upozorenja kako treba uvesti kodeks izvo-
znih zabrana, poboljšati informisanost kre-
tanju svetskih zaliha i poboljšati dugoročnu
vremensku prognozu. Istovremeno direktor
FAO Gracijano Da Silva oprezno, ali eksplicit-
no govori o štetnosti špekulantskih operacija
na robnim tržištima. Naravno, preporuke,
opomene i rezolucije nisu mnogo uzbudile
profitom zanesene špekulante. Cena sirovina
za proizvodnju hrane bile su toliko visoke, da
su događaji na čikaškoj berzi snažno uzdrmali
uvozno zavisne zemlje severa Afrike, pre sve-
ga Tunis i Egipat kao najvećeg svetskog uvo-
znika pšenice. Socijalni nemiri koji su u osnovi
imali poskupljenje hrane vrlo brzo su prera-
sli u političke nemire, a po principu domino
efekta nemiri su se prelili i na Libiju, Bahrein,
Jemen... Sve se završilo promenama politič-
kih režima, a što je najgore račun je platio
narod velikim žrtvama.
Kraj 2011. i početak 2012. godine nago-
veštavao je da je kriza na tržištu hrane bar
privremeno iza nas. Cene su bile relativ-
no stabilne, a bilansi koliko toliko uravno-
teženi. Nevoljama međutim, nikad kraja.
Nezapamćena suša sredinom godine dovela
je cene agrarnih proizvoda do trećeg pika u
poslednjih pet godina. Svestan ozbiljnosti
situacije, direktor FAO Da Silva, na samitu ove
organizacije u julu mesecu u Rimu, izjavljuje
„Da je neophodno obratiti pažnju na špe-
kulacije na finansijskim berzama i njihovom
uticaju na robna tržišta, a pre svega obratiti
pažnju na špekulacije na tržištu derivata (fju-
čersa pre svega) na robnim tržištima“, što
više deluje kao vapaj davljenika. Profit, poli-
tički interesi, pa ponovo profit, pa opet poli-
tički interesi... sve je to pretpostavljeno onoj
milijardi gladnih sa početka teksta. Duh je
izašao iz lampe. Teško je vratiti ga nazad. Sve
ovo deluje vrlo obeshrabrujuće, a o moralu i
etici da i ne pričamo.
Međutim, kada smo kod morala i etike,
evo rešenja koja nam se nude. Epohalna
ponuda dolazi nam od najvećeg svetskog
proizvođača hrane. Istraživanja u domenu
genetskog inženjeringa otišla su toliko dale-
ko da je rešenje za povećanje proizvodnje i
to ne samo u sektoru biljne proizvodnje već i
uzgoja životinjskih vrsta nađeno u GMO pro-
izvodnji. Ne ulazeći u značaj naučnih sazna-
nja iz ove oblasti za koju je pisac ovih redo-
va najmanje kompetentan, zadovoljićemo
se zdravorazumskom, na etici zasnovanom
razmišljanju da se radi o čistoj provokaciji
čoveka prema prirodi. Svet je stvaran milio-
nima godina da bi se uspostavila ravnoteža
koja održivo funkcioniše. Ko je ovoj generaciji
dao za pravo da izaziva planetu tako što će
joj prvo silom bahatosti i neznanja prome-
nuti klimu, a potom menjati genetiku živim
bićima? Nije li upravo ovo put za ostvarenje
sumorne Maltusove teorije opstanka čove-
čanstva, pod izgovorom da se upravo taj put
želi izbeći?
Na sreću, ne razmišljaju svi isto.
Postavlja se samo pitanje imamo li snage
da se suprotstavimo jednom morbidnom
scenariju smišljenom u glavama relativno
uskog kruga profitom i političkom moći
zanesenih ljudi?
Mesta optimizmu ima. Siguran sam
da većina prosvećenih ljudi ispred zarade
cyan magenta yellow black
i novca stavlja zdravlje. Zar nisu to i sami
amerikanci priznali tako što crvljivu jabu-
ku u svojim hipermarketima radije kupu-
ju od lepo upakovane i kao u radionici za
igračke izvajane jabuke? Sa druge strane
duboko verujem da će zdravi tržišni sistemi
„pobediti“ virtuelne trgovinske platforme
Produktna berza
gde pšenicom trguju ljudi koji u životu nisu
videli pšenično polje.
Konačno, vratimo se kod nas u Srbiju.
Strana 25
Svi aduti su u našim rukama. Imamo 4,2
milona hektara plodnih oranica, vredne
paore, hemijski nezaraženu zemlju... Uz
domaćinski odnos države prema poljopri-
vredi rešenje je sasvim izvesno i na vidiku.
Bez precenjivanja sopstvenih potencijala i
mogućnosti dovoljno je da se vratimo na
nivo referentnog izvoznika mesa kao pre
četvrt veka, da zadržimo prestižno mesto
u krugu najvećih izvoznika žitarica, ali i da
obezbedimo domaćem tržištu dovoljno
zdrave i cenovno pristupačne hrane. Ciljevi
su sasvim realni. Koliko su ostvarivi i kojim
tempom će se realizovati ne zavisi samo od
države već i od nas samih, ali ipak bele figu-
re su kod države. Očekujemo prvi potez.
(Moje gazdinstvo, novembar 2012.)
25
 KUDA IDU ROBNE BERZE?
Autor: Dušan Diklić, direktor trgovine
„Produktna berza“
Zanemarivanje istinskog odnosa vla-
snika i vlasništva, Pekić je u svom romanu
„Hodočašće Arsenija Njegovana“ opisao kroz
prizmu efektnih i robnih berzi u periodu izme-
đu dva svetska rata. Po njemu vlasnik hartije
od vrednosti u vidu akcije određene kompa-
nije ili fabrike, ne samo da nema nikakav rea-
lan odnos prema tom vlasništvu, nego često
niti zna čime se konkretan privredni subjekat
bavi, niti ima predstavu kako isti izgleda, niti
gde se nalazi. Sugerisano mu je da postane
vlasnik te hartije isključivo iz razloga ostvari-
vanja profita na osnovu projektovanje razlike
u ceni tog tržišnog materijala, koju određu-
je virtuelni svet efektnih berzi. Za razliku od
takvog otuđivanja vlasnika od vlasništva,
Pekić za primer uzima vlasnika nekretnine (po
mogućstvu i investitora izgradnje iste), koji
svom posedu-vlasništvu neretko daje osobi-
ne živog bića, te ga kao takvog i ceni i tretira
Dušan Diklić prilikom kupoprodaje. Dalje pisac navodi da
u odnosu na efektne berze, situacija na rob-
nim berzama ipak nije toliko katastrofalna po
pitanju odnosa vlasnika i vlasništva, obzirom
da je vlasnik robe u berzanskim transakcija-
ma zadržao subjektivan stav i prisan odnos
u smislu poznavanja svog vlasništva, te time i
obezbeđuje realnu procenu cene istog.
Sve berznaske (čitaj ekonomske) krize kroz
istoriju vezane su ili za slom na tržištu efekata,
Strana 26
ili za slom na tržištu novca, a najnovija isku-
stva nam pokazuju da i kriza hipotekarnog
tržišta može izazvati krizu svetskih razmera.
Produktna Berza
Na robne berze se ovi slomovi odražavaju, ali
ih one ne proizvode. U samom naziranju krize
vlasnici hartija „beže“ iz vlasništva, prodajom
po bilo kojoj ceni, vođeni logikom da će sutra
cena biti još niža čime će biti uskraćeni za
cyan magenta yellow black
izvesnu svotu njegovog veličanstva - novca,
čime se opšta kriza dalje produbljuje. Vlasnici
hartija u nedostatku bilo kakvog subjektiv-
nog odnosa prema suštinskom vlasništvu na
koje se hartija odnosi, lako se rešavaju istih,
26
čime ih dalje tržišno ponižavaju. Sumnjaju u
skori oporavak tržišta obezvređujući samu
suštinu vlasništva. Za razliku od okavog otu-
đenja, na robnim berzama se vlasnici robe,
u tržišnoj situaciji silaznog cenovnog trenda,
teško odvajaju od svog vlasništva, čime spre-
čavaju njegovo obezvređivanje. Subjektivno
su vezani za vlasništvo, a takvom njihovom
stavu svakako doprinosi i činjenica o sezon-
skim cenovnim uzletima na tržištu roba, gde
će njihov proizvod kad-tad dostići zadovolja-
vajuću cenu. Ipak ova činjenica važi samo za
promptna (SPOT) robno-berzanska tržišta,
dok terminska (tržišta robih fjučersa) sve više
poprimaju negativne karakteristike tržišta
efekata.
Koliko je za robne berze važan odnos vla-
snik-vlasništvo, najbolje govori primer SPOT
tržišta američkih berzi poljoprivrednih pro-
izvoda. Berza žitarica u Mineapolisu nakon
skoro 130 godina postojanja, koristi identičan
sistem organizacije SPOT (Cash) tržišta.
Trgovci u vreme trgovanja donose uzorke
svojih proizvoda u posebnim posudama, koje
pored ostalog sadrže i zapisnike o izvršenoj
kontroli kvaliteta konkretnog uzorka, mesto
lagerovanja, pa čak i broj vozila u kome se
nalazi roba koju uzorak predstavlja. U atmos-
feri organizovane pijace, doduše bez fizičkog
prisustva robe (osim uzoraka iste), trgovci
(vlasnici,brokeri, dileri) realno procenjuju
svoj proizvod, koji za razliku od situacije na
efektnim berzama, veoma dobro poznaju i
gde na osnovu takvog neotuđenog odnosa
vlasnik-vlasništvo, sprečavaju cenovno poni-
žavanje tržišnog materijala.
 Da nije sve tako sjajno na robno-ber-
zanskim tržištima, govore najaktuelnija
kretanja na terminskim robno-berzanskim
tržištima. Tržišta robnih fjučersa danas se u
velikoj meri baziraju na elektronskoj trgo-
vini. Tradicionalna trgovina fjučersima u
„pitovima“ na organizovanom „parketu“ -
pored toga što obzirom na terminsku ispo-
ruku nisu u odnosu na SPOT tržišta imala
toliko čvrstu vezu vlasnik-vlasništvo, na
najbolji način predstavljena kroz filmove u
kojima brokeri i dileri u drečavim sakoima,
bučno reaguju i gestikuliraju pretstavljala
je, do elektronskog buma sinonim za ber-
zansku atmosferu i berzansku trgovinu.
Razvojem elektronskog trgovanja dolazi
do potpune eksteritorijalosti robnih ter-
minskih berzi. Jednostavnim uputstvom
za mogućnost elektronskog slanja naloga
prodaje ili kupovine, uz minimalna potreb-
na novčana sredstva, tržišta robnih fjučer-
sa sa elektronskom platformom postala su
svima dostupna. Danas svaka „domaćica“
može sa svojih 100 dolara da se iz dokolice
„igra“ na najvećim svetskim robno-ber-
zanskim platformama, prateći cenu svog
fjučersa na isti način na koji prati izvla-
čenje lutrijskih brojeva. Ona niti zna niti
je interesuje generička suština osnovnog
tržišnog materijala-robe iz koje su fjučersi
derivirali.
Za razliku od nje, kao primer onog naj-
sitnijeg investitora koji u masi istih postaje
dominantan tržišni učesnik, veliki maheri
terminskih robnih berzanskih tržišta, uvek
su svesni onoga iz čega je fjučers derivirao,
što im je omogućavalo plivanje u moru
tržišta robnih fjučersa sa pozicije velikih
riba. Danas se situacija menja. „Domaćice“
cyan magenta yellow black
sa svojih 100 dolara u eri nesagledive dis-
perzije investitora, kao posledice razvoja
elektronske trgovine, postaju glavni igrači
na robnim terminskim berzama, dok veliki
igrači iz nekadašnjih „pitova“ polako nesta-
ju. Oni danas pripadaju margini i zbog sop-
stvenog nesnalaženja u virtuelnom svetu
Produktna berza
elektronske trgovine.
Strana 27
Najbolji primer za to su iskusni „pit“
odnosno „parket“ brokeri i dileri sa CBOT-a.
Nakon što je 2007., zajedno sa drugim naj-
većim američkim robnim berzama, došlo
do integracije ove berze u CME grupu,
berza CME je na osnovu novca, sofistici-
rane elektronske platforme i pozicije pre-
cizne klirinške kuće koja je obavljala do
tada kliring i saldiranje za pomenute ber-
ze, potvrdila svoju dominaciju. Prelaskom
na elektronsku trgovinu pomenute „velike
ribe“ gube svoj značaj. Naime, po njihovim
rečima u tradicionalnoj „parket trgovini“
oni su na osnovu same atmosfere, nivoa
buke, gestova drugih mogli vrlo precizno
da donesu odluku o tržišnim kretanjima,
kao i o cenovim trendovima koji će važiti
za taj dan. Zahvaljujući eksteritorijalnosti
oni u trgovini vide samo hladni ekran elek-
tronske platforme. Nestali su, kako oni
kažu, svi realni izvori za donošenje uspeš-
ne poslovne odluke i oni su jednostavno
uskraćeni za privilegovanu poziciju koja im
je omogućavala dotadašnji tretman.
Ovim, otuđenje na relaciji vlasnik-vla-
sništvo, dobija još jednu modernu dimen-
ziju a to je otuđenje tržišnih učesnika jed-
nih od drugih, kao i od sebe samih.
27
 ZAKONSKI OKVIR ZA
FUNKCIONISANJE ROBNE BERZE
Autor: Žarko Galetin
Proces tranzicije suviše dugo traje da bi
se neka pitanja poput organizovanja i ure-
đenja robnog tržišta uporno ignorisala i
obilazila. Večita dilema ko ima povlašćen
položaj na tržištu, a ko je žrtva takvog tržišta
Strana 28
dugo je bila samo predmet dnevno – poli-
tičkih tema i prikupljanja jeftinih poena, bez
ozbiljne namere da se ista reši.
Produktna Berza
Strah od nekontrolisanog rasta cena iza-
zvanog netržišnim ponašanjem pojedinih
učesnika u trgovanju, dalja monopolizacija
tržišta, skupi, a u suštini nedovoljno efikasni
cyan magenta yellow black
sistemi zaštite poljoprivredne proizvodnje
za pojedine poljoprivredne kulture.... samo
su neki od brojnih razloga u prilog potrebi
za definitivnim uvođenjem reda na robnom
tržištu.
28
U novijoj istoriji zakonske prakse koja
je tretirala berze kao institucije koje orga-
nizuju tržište i tržište kao takvo, imali smo
različit pristup i odnos prema robi i harti-
jama koje u svojoj podlozi imaju robu kao
tržišnom materijalu. Počevši od Zakona o
berzama i berzanskom poslovanju (1994-
2002.) koji je robu prepoznavao kao berzan-
ski tržišni materijal, kao i robnu berzu kao
instituciju koja bi organizovala tržište tim
tržišnim materijalima, preko Zakona o trži-
štu hartija o vrednosti i drugih finansijskih
instrumenata (2002-2011.) koji je robu i sve
tržišne materijale koji deriviraju iz robe pot-
puno ignorisao, pa konačno do aktuelnog
Zakona o tržištu kapitala koji konsekventno
svom sistemskom značaju i usklađenosti sa
direktivama EU i IOSCO u velikoj meri otva-
ra vrata funkcionisanju moderne terminske
robne berze.
 U konačnom definisanju pravnog okvira
za funkcionisanje robnih berzi, kao polazno
ishodište svakako bi mogla da posluži vizi-
ja neke buduće robne berze sa svim kom-
petencijama i nadležnostima organizatora
robnog berzanskog tržišta na SPOT i termin-
skom tržištu. Polazeći od takve percepcije
neophodno je uvažiti postojeću zakonsku
regulativu, a pre svega Zakon o tržištu kapi-
tala (u daljem tekstu: ZTK), potom i Zakon o
privrednim društvima, kao i Zakon o investi-
cionim fondovima i i Zakon o arbitraži.
Odmah se postavlja dilema: Hoćemo
li jednu robnu berzu koja će organizovati
i SPOT i terminsko tržište ili će to biti dva
posebna pravna lica?
Rešenjem ove dileme u mnogome se
definišu pravci delovanja u pogledu donoše-
nja novog pravnog okvira.Naime, ukoliko je
opredeljenje da to bude jedno pravno lice,
tj.jedan organizator, tada smo verovatno
bliži rešenju da treba doneti poseban Zakon
o robnim berzama koji bi regulisao i SPOT i
terminsko trgovanje. Ukoliko bi se međutim
formiralo novo pravno lice za organizovanje
samo terminske trgovine, dovoljne su samo
izmene i dopune postojećeg ZTK.
Izbor nije jednostavan, i zbog toga potreb-
no je sagledati prednosti, nedostatke i rizike
koje nam donose i jedna i druga opcija.
Prva opcija nam nudi jedno sveobuhvat-
no rešenje. Donošenjem potpuno novog
Zakona o robnim berzama koji bi akceptirao
značajan deo odredbi ZTK koji se odnosi na
trgovanje izvedenim hartijama kao i deo
koji se odnosi na institucije koje bi podrža-
le sistem trgovanja tim materijalima. Istine
radi, preuzimanje pojedinih odredbi ZTK
kao prethodnu radnju bi podrazumevalo
i određene izmene i dopune ovog zakona.
Sa druge strane, taj novi zakon bi jednim
svojim potpuno novim delom regulisao
organizovanje berzanske trgovine robom u
fizičkom smislu, čime bismo dobili model
za funkcionisanje jednog organizatora, jed-
ne berze i na SPOT i na terminskom tržištu.
Dupli posao za jedan zakon. Inače, upravo
cyan magenta yellow black
taj deo nekog budućeg zakona koji reguliše
SPOT trgovanje, krije opasnost da se naše
postojeće kakvo takvo robno berzansko
tržište, koje uz sve sistemske manjkavosti
organizuje „Produktna berza“, uruši. Naime,
suštinski iskorak u odnosu na sadašnju pozi-
ciju u organizovanju berzanske SPOT trgo-
Produktna berza
vine robom učinio bi se osmišljavanjem
modela zaštite učesnika u trgovanju. Na
SPOT tržištu to podrazumeva najverovat-
nije definisanje instituta Zaštitnog fonda
Strana 29
koji bi svoj kapacitet crpio iz uplata depozi-
ta ili polaganja garancija tržišnih učesnika.
U uslovima ekstremne nelikvidnosti našeg
tržišta to bi bio značajan, pa možda i presu-
dan faktor koji bi uticao na smanjenje broja
učesnika, a samim tim i prometa roba preko
berze. Sa druge strane izvršenje finansijskih
obaveza berzanskih učesnika na SPOT trži-
štu preko klirinškog računa berze, u velikoj
meri bi usporio protok novca. Drugi deo
tržišta – terminsko tržište, samo po sebi
podrazumeva preko sistema marginskih i
premijskih računa, visok nivo zaštite tržišta.
To je sistem koji je sasvim jasan i funkcioniše
sam za sebe.
Dakle ovaj model otvara mogućnost
jedinstvenog uređenja robnog berzanskog
tržišta i na SPOT i na terminskom tržištu.
Sasvim je jasno da terminska berza ne mora
nužno biti „naslonjena“ na organizovano
tržište na SPOT-u. Nije nikakva smetnja da
se standardizovani terminski ugovori (pre
svega fjučersi) „zatvaraju“ bez organizova-
nog SPOT tržišta robom u fizičkom smislu.
Međutim, opravdana bojazan o nestajanju
SPOT tržišta otvara dilemu da li je ovo reše-
nje i najfunkcionalnije. Narodski rečeno:
imamo vrapca u ruci, da li smo spremni da
ga žrtvujemo za goluba na grani?
Drugi put je brži i lakši. Kako bi on
izgledao?
Donošenjem tek neophodnih izmena i
dopuna ZTK, koji svakako neće ugroziti inte-
gritet i suštinu postojećeg zakona, dobili
bismo dobar pravni osnov za funkcionisa-
29
 nje terminske robne berze. Odmah u startu
treba napomenuti da je model regulisanog
tržišta kojim upravlja organizator tržišta
(berza), model koji se prepoznaje kao naj-
primereniji za terminsku robnu berzu. Da ne
ulazimo u pravnu tehniku koja će nametnuti
neke formalne izmene zakona, pomenimo
samo nekoliko stvari o kojima bi trebalo raz-
misliti prilikom donošenja odluke o izmena-
ma i dopunama ZTK, kako bi se isti mogao
relativno lako primeniti i na robnu termin-
sku berzu. To je pre svega cenzus potreban
za rad organizatora regulisanog tržišta na
terminskom tržištu (robne berze), koji bi tre-
bao da bude ispod onog koji je potreban za
organizatora na tržištu efekata. Druga bitna
stvar svakako jeste određenje oko modela
kliringa i saldiranja. Po sadašnjem rešenju to
su poslovi koji su u nadležnosti Centralnog
registra. Uobičajena svetska praksa jeste
da se ti poslovi obavljaju po principu „in the
house“, dakle u okviru same berze.
Gde je SPOT berza? Svesno, ovaj put reguli-
sanja robnog berzanskog tržišta je bar trenut-
no zaobišao SPOT tržište. Razlozi su već pome-
nuti u prethodnom delu teksta. Postojeći
Strana 30
Produktna Berza
cyan magenta yellow black
30
sistem trgovanja, koji primenjuje berza u
Novom Sadu, funkcioniše. Primereno okru-
ženju, to tržište ima relativno dobru dubinu
i frekventnost. Postepenim usavršavanjem
sistema trgovanja na SPOT-u uz nalaženje
najracionalnijih rešenja za zaštitu integri-
teta tržišta, berza kao organizator tržišta
i učesnici u tom trgovanju praktično bi išli
jedni drugima u susret i vremenom potpu-
no prešli na jedan još sigurniji i pouzdaniji
model berzanske trgovine na promptnom
tržištu.
Rešenja se nude, ona postoje, treba
dobro promisliti, a pre svega treba biti pra-
gmatičan i doneti ono rešenje koje je naj-
primenjivije u praksi i koje će relativno brzo
zaživeti. Postojeća tradicija u berzanskom
trgovanju na robnom tržištu datira još od
1921., a „Produktna berza“ u Novom Sadu
uspešno funkcioniše još od 1958. Siguran
sam da Srbija još uvek ima šansu da osniva-
njem terminske robne berze postane lider
u robnom berzanskom trgovanju, a sama
berza referentna tržišna institucija za ceo
region Jugoistočne Evrope.
8.novembar 2012. ( časopis MAT)
 cyan magenta yellow black
Produktna berza
Strana 31

Bulevar oslobođenja 5, 21000 Novi Sad

Urednici: Miloš Janjić i Mladen Žakić
Info služba: 021/443-413, www.proberza.co.rs, nsberza@eunet.co.rs
GODIŠNJI BILTEN ZA 2012. ISSN broj: 0352-857X, Tiraž: 500
cyan magenta yellow black Produktna Berza Strana 22

Servis: DOO Balkan / Novi Sad / Vladimira Nikolića 2 / 021 422 713