cyan magenta yellow black

Produktna berza

Strana 1

GODINJI
BILTEN
ZA 2012.

RE DIREKTORA

cyan magenta yellow black

Produktna Berza

Strana 2

Potovani,
Kao i svake godine i ovoaj put smo se odluili da
napravimo kratku retrospektivu deavanja na naem berzanskom tritu putem ovog godinjeg Berzanskog biltena. Iza nas je jedna teka ekonomska
godina. Ekonomska kriza koja se najoiglednije ispoljila kroz veliku besparicu i nelikvidnost, ponovo je
otvorila neke probleme za koje smo mislili da nam
se vie nee deavati. Naime, zaarani krug dunikih odnosa izmeu privrednih subjekata ponovo je
na mala vrata uneo atmosferu nesigurnosti u poslovanju, neizvesnosti u pogledu poslovnog planiranja
i, kao najgoru moguu pojavu, manje ili vie prikrivene poslovne prevare. U takvoj atmosferi Produktna
berza iz Novog Sada pouena nekim loim iskustvima iz prethodnih godina je uinila znaajne korake
u pogledu obezbeenja sigurnosti trinih uesnika
u trgovanju preko berze. Posledica svega toga je bio
vei obim prometa roba i vei broj zakljuenih kupoprodajnih ugovora preko berze u 2012. u odnosu na
2011. godinu. Ovo, samo po sebi, predstavlja jasan
signal da je politika menadmenta koja je u fokus
stavila poslovnu maksimu sigurnost pre svega,
bila ispravna i pravi i jedini put daljeg poboljavanja
sistema berznske trgovine na SPOT tritu.
Sa aspekta trinih deavanja protekla godina se
moe podeliti na dva dela. Prvu polovinu godine odlikovale su relativno stabilne cene i svojevrsna trina
predvidivost, dok je druga polovina godine bio period
naglih cenovnih skokova i rasta cena do nivoa gde su
neke robe, poput soje, dostizale istorijske cenovne
maksimume. Naravno, razlog ovakvog trinog scenarija treba traiti pre svega u velikoj sui koja je kod
nekih kultura, kao to su kukuruz i soja, bukvalno prepolovila prinos. Da bismo do kraja upotpunili sliku o
tritu vano je naglasiti da je fenomen klimatskih promena globalnog karaktera, pa su i najvei svetski proizvoai itarica i industrijskog bilja imali velike podbaaje u proizvodnji, to je dovelo do opteg rasta cena
u svetu. Meusobne jasne korelacije meunarodnih
i naeg trita su nesporne, te je ova okolnost upravo i razlog zato je druga polovina 2012. proglaena
kao trei cenovni pik u poslednjih pet godina kako na
svetskom, tako i na naem tritu hrane.

cyan magenta yellow black

Produktna berza

ta moemo da oekujemo u 2013. godini?

U delu koji se tie organizovanja trita, koje
organizuje berza u Novom Sadu, mi sa Produktne
berze obeavamo da emo i dalje raditi na usavravanju sistema sigurnosti u trgovanju preko ove institucije. Sa druge strane, najava spremnosti drave da
konano zakonski instalira sistem koji e omoguiti
terminsko trgovanje, otvara nove perspektive za
otvaranje novog, terminskog trita. O dostignuima i prednostima trgovanja na terminskim tritima
nadam se da emo vie pisati i priati kroz neki projekat edukacije, kada otvaranje ovog trita bude
izvesno.

Strana 3

Trite?
Preneti bilansni problemi iz druge polovine prethodne godine svakako e se u jo otrijoj formi ispoljiti u prvoj polovini ove godine. Procene relevantnih svetskih trinih analitiara i institucija upuuju
na novi cenovni pik koji bi mogao da se desi izmeu
prvog i drugog kvartala godine. Ova oekivanja sasvim su realna i bez obzira kakav bude skok cena u
ovom periodu, svet, pa i Srbija, e se sigurno jo do
poetka nove ekonomske poljoprivredne godine suoavati sa visokim cenama primarnih poljoprivrednih proizvoda.
Ima li mesta optimizmu za novu ekonomsku godinu u velikoj meri e zavisiti od primene agrotehnike u uzgoju biljnih kultura. Da li e to biti dovoljno
kada se tako uestalo ponavljaju agrometeoroloki
ekstremi videemo u drugoj polovini godine. Dobra
vest za srpsko trite ovih roba jeste da Srbija ima
dobar potencijal ne samo u pogledu pedolokih
uslova, ve i znaajan resurs u vrednim paorskim
rukama i znanju. Te performanse treba racionalno
upotrebiti i iskoristiti okolnosti na svetskom tritu
hrane tako to emo srpski poljoprivredni proizvod
afirmisati kao prestinu robu sa dobrom cenom na
svetskoj pijaci hrane.
elimo vam svaku sreu
u poslovnom i privatnom ivotu u 2013. godini
Vaa PRODUKTNA BERZA

arko Galetin , direktor

Sala za berzansku trgovinu Produktne berze u Novom Sadu

IZDVAJAMO U 2012. GODINI

Strana 4

Cenovna stabilnost u prvoj polovini godine,

Produktna Berza

Nagli rast cena u drugoj polovini godine,

Ekstremna sua i visoke temperature poremetili bilanse,
Cenovni pikovi su zabeleeni u vreme etve,

cyan magenta yellow black

Interventni otkup/prodaja kukuruza i penice od strane drave...

Produktna berza

Strana 5

cyan magenta yellow black

STATISTIKA

cyan magenta yellow black

Produktna Berza

Strana 6

TRITE KUKURUZA

cyan magenta yellow black

ANALIZA TRITA

Produktna berza
Strana 7

Kolebanja na svetskom tritu potpomognuta loim vremenskim uslovima, koje su

zahvatile ceo region Balkana, su za posledicu imale visoke cene poljoprivrednih proizvoda i
na domaem tritu. Kao i u celom svetu i kod nas je godina zapoela veoma optimistino,
da bi tokom leta sua pokrenula nagli rast cena. Koliko su suno vreme i visoke temperature otetile useve i umanjile rod, govori i to da je da je najvia cena zabeleena u trenutku
etve, odnosno onda kada bi trebala da je najnia.

Cena kukuruza, kao najzastupljenije robe u berzanskom prometu u 2012., je startovala

sa nivoa od 15,50 din/kg bez PDV-a.Na tritu kukuruza je, kao i na tritu penice, dolo do
rasta cena tokom januara.

Prevashodni razlog iznenadnog skoka cene kukuruza je bilo ponovno otvaranje plovnog puta na Dunavu, tako da je cena sredinom meseca zabeleila znaajan skok, koji je
kasnije bio limitiran cenom na inostranim berzama i izvoznom kalkulacijom. Poslednja
zakljuena cena u januaru je iznosila 17,40 din/kg bez PDV-a, to je rast od ak 12,3% u
poreenju sa poslednjom cenom iz decembra 2011. Ponderisana cena je u proseku vea
za 11,94% i bila je na nivou od 16,97 din/kg bez PDV-a (18,32 din sa PDV-om).
Prvu polovinu februara je obeleio slab promet, da bi se u drugoj polovini meseca trite znaajno pokrenulo. Kako su se otvorile izvozne perspektive, tako je i trite kukuruza
ponovo oivelo i postalo najaktivnije. Tome je pre svega doprineo pad cene krajem meseca, kao i pad kursa dinara. Nakon pika koji je postignut sredinom meseca, a koji je iznosio 19,30 din/kg bez PDV-a, cena je do kraja meseca nastavila da se kree u dijametralno
suprotnom pravcu. Cena se kretala u opsegu od minimalnih 17,17 din/kg do, ve pomenutih, maksimalnih 19,30 din/kg, dok je ponder iznosio 18,50 din/kg bez PDV-a (19,98 din/kg
sa PDV-om). U odnosu na januar cena kukuruza je zabeleila rast od 9%.

Produktna Berza

Strana 8

Mesec mart je bio dosta specifian u odnosu na prethodni period i to iz dva razloga.
Nakon nepovoljnih vremenskih uslova za transport tokom zimskog perioda, dolo je
vreme da se realizuju izvozni aranmani. Povean izvoz tokom marta je imao pozitivne
posledice i na trgovanje na organizovanom berzanskom tritu, pa je i meseni obim
prometa bio najvei u poslednje tri godine. Drugi razlog je intervencija na tritu Vlade
Republike Srbije prodajom 50.000 tona kukuruza i penice. Nastup Drave na tritu
je uticao da se tranja u veoj meri okrene povoljnijoj ponudi sa kojom je na trite
izala Republika direkcija za robne rezerve od ponude na komercijalnom tritu, to
je rezultiralo padom prometa na poetku meseca i stabilizacijom cene. Meutim, do
kraja marta cena je pod uticajem izvoza rasla, pa je i prosek u odnosu na februarski
vei za 1,19%, odnosno martovski ponder za kukuruz je 18,71 din/kg bez PDV-a (20,21
din/kg sa PDV-om).

cyan magenta yellow black

Trend kretanja cene kukuruza na organizovanom berzanskom tritu tokom aprila je

bio dosta stabilan. Ponuda i tranja su pokuavale da postignu to bolje pozicije nalazei
se najee na nivou od 19,50 din bez PDV-a, dok su vesti o setvi ove itarice govorile o
rekordnim povrinama kako u svetu tako i kod nas, a samim tim i o rekordnoj proizvodnji.
Cena se kretala od minimalnih 19,20 do maksimalnih 20,00 din/kg bez PDV-a, dok je ponder iznosio 19,48 din bez PDV-a (21,04 sa PDV-om), to je u odnosu na prosek iz prethodnog meseca rast od 4,12%.

cyan magenta yellow black

Produktna berza

Pad vrednosti dinara je jo jednom imao znaajan, ako ne i preovlaujui uticaj na

kretanje cena na domaem tritu. Samo tokom maja dinar je devalvirao za 4%, ime je
poveana nervoza na tritu. Paralelno je i cena soje imala konstantan rast i iz nedelje u
nedelju beleila nove rekorde.Takoe su i prilino konfuzne procene svetskih analitiara o
bilansnim izgledima najvanijih poljoprivrednih kultura za predstojei period podgrevale
neizvesnost na tritu poljoprivrednih roba. Gotovo tokom celog meseca cena je rasla, da
bi svoj meseni maksimum dostigla 25. maja, kada je realizovan ugovor po ceni od 20,40
din/kg bez PDV-a (22,03 sa PDV-om). U odnosu na prethodni mesec kukuruz je u proseku
poskupeo za 2,46% i kotao je 19,98 din/kg bez PDV-a (21,58 sa PDV-om). Meutim, treba
ponoviti da je rast cene u tom periodu bio gotovo anuliran padom vrednosti dinara.

Strana 9

Trite kukuruza je tokom juna bilo neuobiajeno pasivno. Deavanja na meunarodnim tritima nisu ila na ruku domaim izvoznicima. Zalihe uticajnih kupaca na svetskom
tritu su se procenjivale kao relativno velike, cena na svetskim berzama je u blagom padu,
to je, podgrejano oekivanjima rekordnog roda, smirivalo cenu ove robe i na tritu Srbije.
Prosena cena u ovom mesecu je bila na nivou od 19,62 dinara bez PDV-a (21,19 din/kg sa
PDV-om), to je pad u odnosu na prethodni mesec za 1,8%. Ovo je bio i ujedno prvi pad
ponderisane cene na mesenom nivou od poetka 2012.
Koliko su vremenski uslovi krucijalan faktor u poljoprivrednoj proizvodnji, odnosno koliko
cela planeta zavisi od dobre kie u pravom trenutku i na pravom mestu pokazalo je trite
tokom jula. Ovo je ujedno bio i najdominantniji trenutak tokom 2012. kojem e se u ovoj
analizi zbog uticaja na dalja deavanja na tritu posvetiti neto vea panja. Od prvobitno
oekivanih velikih vikova itarica i uljarica irom sveta, koje su analitiari oekivali poetkom godine, u junu su visoka temperatura i sua doveli do toga da se sve vie strahuje da li
e zalihe u svetu biti dovoljne i gde e biti granica ve visokih cena poljoprivrednih proizvoda. Pred samu suu procene proizvodnje (USDA) za rod 2012/13. su ile i do 949,9 miliona
tona, to bi bio rast od oko 8,8% u odnosu na 2011. pa bi i pored oekivane vee potronje dolo do rasta prelaznih zaliha na 155,7 miliona tona (+20x%). Klimatska deavanja su
demantovala sva oekivanja, tako da je potronja ponovo nadmaila proizvodnju, to e
ponovo dovesti do pada zaliha i poveanja pritiska na cenu kukuruza.
Koliko je proizvodnja podbacila najbolje govori podatak da je u svetu, u odnosu na prolu godinu, i pored poveanja zasejanih povrina pod kukuruzom od preko 5 miliona hektara, proizvodnja manja za ak 32 miliona tona ili procentualno gledano za 3,7%. Sve ovo

je umnoilo zabrinutost na strani tranje, pa su kupci nakon potvrda da e sua ostaviti

negativne posledice na prinose, kao i da je stanje na poljima iz nedelje u nedelju sve gore,
poveali pritisak na stranu tranje i time podigli cenu kukuruza na istorijski maksimum.
Tako je krajem juna cena fjuersa na ikakoj berzi iznosila 322,82$/t, to je najvia cena
ikad zabeleena na ovoj amerikoj berzi.
Procene za Srbiju se kreu oko posejanih 1,27 miliona hektara pod kukuruzom, iji je
prinos pao sa 6,48 na 3,50 miliona tona. To je za ak 2,4 miliona tona manja koliina nego
prethodne godine, odnosno procentualno gledano pad je iznosio 46%.
Nakon generalno stabilne cene u junu, koja je u proseku iznosila 19,64 din/kg bez PDV-a,
tokom narednog meseca cena je dostizala znaajno vie nivoe. Mesec je otpoeo sa 20,30
din/kg bez PDV-a (21,92 sa PDV-om), da bi poslednji ugovor bio realizovan po ceni od 25,00
dinara za kilogram kukuruza (27,00 sa PDV-om). Ponderisana cena za jul je iznosila 24,39
din bez PDV-a ( 26,35 sa PDV-om), to je rast na mesenom nivou od 24,2%.
Rast cene iz jula meseca se prelio i u avgust, to je za posledicu imalo i pad trgovanja
ovom robom. Sua i visoke temperature su se nastavile, to je pored direktnih posledica
na rast cene, imalo i indireknu posledicu na transport. Naime, nizak priliv vode je doveo
do pada vodostaja Dunava, najznaajnije saobraajnice za izvoz kukuruza. Nemogunost
dopremanja robe do Konstance, najznaajnije izvozne destinacije, je bio dodatni problem
izvoznicima na ionako po njih lo rast cena. Pre samo dva-tri meseca, kada su ugovarali
izvozne aranmane, nisu mogli predvideti da e rast biti tolikog obima I toliko intenzivan.
Cena se u avgustu kretala od minimalnih 25,00 do maksimalnih 27,00 sa PDV-om.
Ponderisana cena za avgust je iznosila 25,88 dinara bez PDV-a ( 27,95 sa PDV-om), to je
rast na mesenom nivou od 6,1%. Sredinom meseca je zabeleen i novi dotadanji cenovni
maksimum od 27,00 din/kg bez PDV-a (29,16 sa PDV-om).

cyan magenta yellow black

Produktna Berza

Strana 10

Pojavom novog kukuruza na tritu u septembru cena nije, kao to bi to inae bilo uobiajno, odmah imala silazni trend i nije startovala na niem cenovnom nivou u odnosu na
stari rod. Nasuprot tome, cena novog roda kukuruza je,tavie, startovala na neto viem
nivou od starog roda i nastavila sa rastom sve do sredine meseca, kada je i zabeleen godinji maksimum od 27,30 din/kg bez PDV-a, da bi tek nakon toga nastupio pad i vraanje na
identian nivo sa poetka meseca kada je jedan kilogram kukuruza prometovan po 26,50
dinara bez PDV-a. Maksimalna godinja cena kukuruza u jeku etve predstavlja paradoks koji
se pojavio kao poslePROIZVODNJA KUKURUZA U SRBIJI U PERIODU 2001-2012.
dica znaajnog pada
GODINA
POVRINA (HA) PROIZVODNJA (T) PRINOS (KG/HA)
proizvodnje u celom
2001
1.216.607
5.910.485
4.858
svetu, a time i poreme2002
1.196.353
5.586.426
4.669
enih bilansnih pozicija.
2003
1.199.871
3.817.338
3.181
U proseku je cena sta2004
1.199.921
6.569.414
5.474
rog kukuruza (rod 2011.
2005
1.220.174
7.085.666
5.807
godine) iznosila 26,80
2006
1.169.976
6.016.765
5.143
din/kg bez PDV-a (28,94
2007
1.201.832
3.904.825
3.249
sa PDV-om), dok je kuku2008
1.273.908
6.158.122
4.834
ruz roda 2012. realizo2009
1.208.640
6.396.262
5.292
van u proseku po 26,89
2010
1.229.573
7.207.191
5.862
din. bez PDV-a (29,04 sa
2011
1.258.437
6.479.564
5.149
2012
1.270.000
3.500.000
2.756
PDV-om).

10

cyan magenta yellow black

Produktna berza

Intervencija Drave ponudom za otkup 200.000 tona kukuruza po ceni koja je u tom
trenutku bila iznad trine, odnosno 27,50 din/kg bez PDV-a (29,70 din/kg sa PDV-om) je za
posledicu imala i nizak obim prometa kukuruzom na poetku oktobra. Po zavretku dravnog otkupa, trite kukuruza je profunkcionisalo na realnom tritu i to po cenama koje
su znatno ispod otkupne cene koju je Drava ponudila. Od poetka meseca cena kukuruza
roda 2012. je gotovo konstantno beleila pad. Sa poetnih 26,50 din/kg bez PDV-a pala je
na 24,50 din. to je ujedno bio i prag ispod kojeg prodavci nisu hteli da idu, tako da su svi
ugovori krajem meseca ostali na datom nivou. Ponder za oktobar je iznosio 27,33 din sa
PDV-om, to je 25,31 din bez PDV-a. U odnosu na prethodni mesec kukuruz je u proseku
pojeftinio za 5,77%. Sredinom meseca je prometovan i kukuruz roda 2011. po 25,65 din.
bez PDV-a.

Strana 11

Ono to je kukuruz izdvajalo od ostalih osnovnih poljoprivrednih proizvoda prethodnih

godina, jeste da je to bila roba sa najveim izvoznim potencijalom i velikim trinim vikom.
Pad proizvodnje je umanjio raspoloive vikove za izvoz, tako da su se kupci u predstojeem periodu, nalazili pre svega na domaem tritu, a ne na stranim izvoznim tritima.
Zbog izostanka znaajnije izvozne tranje krajem novembra se pojavio viak kukuruza u
ponudi i to je oborilo cenu ovoj robi. Tako je i pored slabe proizvodnje kukuruz u odnosu
na prethodni mesec u proseku jeftiniji za 4,23%, odnosno prometovan je po ponderisanoj
ceni od 24,24 din/kg bez PDV-a (26,18 sa PDV-om).
Pasivnost trita je poetkom decembra dovela i do pada cene ove itarice, da bi se
sredinom meseca trite razdrmalo, ime je zaustavljen dalji pad. Cena na zatvaranju ovogodinjeg trgovanja ovom robom je iznosila 23,50 din/kg bez PDV-a (25,38 din sa PDV-om) i
u odnosu na poslednju cenu trgovanja iz prethodne godine vea je za 51,60%. Decembarski
ponder je iznosio 23,28 din (25,15 din/kg sa PDV-om) to je u odnosu na prethodni mesec
pad od 3,96%.

TRITE PENICE
Kao i na ostalim, tako i na tritu penice, 2012. je dobro krenula za poljoprivredne
proizvoae. Penica je u januaru mesecu, bila jedna od najskupljih u itavom regionu.
Poslednja postignuta cena penice u 2011. je iznosila 18,60 din/kg bez PDV-a, da bi se do
kraja januara gotovo neprestano poveavala do maksimuma koji je u tom mesecu iznosio
21,00 din/kg bez PDV-a. Ponderisana cena hlebnog ita je u odnosu na decembarski ponder bila vea za 10%, a iznosila je 20,55 din/kg bez PDV-a (22,20 din/kg sa PDV-om).

11

Prva polovina februara meseca je, pod uticajem niza nepovoljnih okolnosti poela veoma slabo, da bi u drugoj polovini meseca trite profunkcionisalo. Veliki sneg u februaru, dobro je zatitio penicu od dugotrajnih izuzetno niskih temperatura i znatno poveao
vlagu u zemljitu, tako da su usevi pod ovom kulturom imali dobar napredak. Rast cene
penice je nastavljen u februaru, tako da je cena sa nivoa od 21,00 din/kg bez PDV-a, rasla
sve do 22,50 din/kg bez PDV-a. Ovo poveanje predstavlja rast u odnosu na proli mesec
za 7,14%. Inae prosena februarska cena penice roda 2011. je iznosila 22,11 din/kg bez
PDV-a (23,88 din/kg sa PDV-om).
Nakon nepovoljnih vremenskih uslova za transport tokom zimskog perioda, u mesecu
martu je konano dolo vreme da se realizuju kako odloeni tako i novi izvozni aranmani.
Povean izvoz tokom marta je imao pozitivne posledice i na trgovanje na organizovanom
berzanskom tritu. Nakon konstantnog rasta cene penice od poetka godine, u martu je
dolo do primirivanja. to se tie cene tokom meseca, ona se kretala od minimalnih 21,30
din/kg bez PDV-a do maksimalnih 22,50 din/kg bez PDV-a, dok je meseni ponder hlebnog
ita iznosio 21,99 din/kg bez PDV-a (23,75 din/kg sa PDV-om), to je predstavljalo pad prosene cene u odnosu na februarsku za 0,54%.
U aprilu se cena penice kretala od minimalnih 21,30 din/kg bez PDV-a, do maksimalnih
21,80 din/kg takoe bez PDV-a, dok je meseni ponder iznosio 21,57 din/kg bez PDV-a
(23,29 din/kg sa PDV-om), to je predstavljalo pad prosene cene za 1,9% u odnosu na
prethodni mesec. Prvi put se u aprilu mesecu radila i penica na zeleno i to po ceni od
15,00 din/kg bez PDV-a.

Strana 12

Mesec maj je specifian po tome to je domaa valuta imala istorijski nisku vrednost u
odnosu na evro, to je za rezultat imalo velik skok cena posmatrano u dinarima. Penica
je zajedno sa kukuruzom imala najvei udeo u trgovanju. Naime, ove dve kulture su inile skoro majskog prometa. Nakon dvomesenog pada prosene cene hlebnog ita, na
domaem tritu je ponovo usledio uzlazni trend. Vlada Srbije je 10. maja usvojila uredbu o
prodaji 50,000 tona penice iz robnih rezervi po ceni od 20,00 dinara za kilogram, kako bi
stabilizovala trite i sauvala stabilnost cene penice i brana. Meutim, i pored intervencije drave prodajom 50,000 tona penice preko Produktne berze, bilansi i snaga odnosa
ponude i tranje su pokrenuli cenu hlebnog ita opet na gore. Jedan kilogram ove itarice
se kretao od minimalnih 21,60 din/kg bez PDV-a, do maksimalnih 23,00 din/kg bez PDV-a,
dok je ponder bio na nivou od 22,26 din/kg bez PDV-a (24,04 din/kg sa PDV-om). Tako je
rast pondera u odnosu na onaj iz aprila meseca bio vei za 3,22%. Kako se etva pribliavala, tako je i cena penice na zeleno rasla. Sklopljen je ugovor po ceni od 17,00 din/kg bez
DPV-a, a krajem meseca i po 17,38 din/kg bez PDV-a.

cyan magenta yellow black

Produktna Berza

Gotovo polovinu prometa koji je tokom juna meseca istrgovan preko Produktne berze
u Novom Sadu, inila je penica. Najnia cena u mesecu je bila na nivou od 23,00 din/kg
bez PDV-a, dok je maksimalna iznosila 23,70 din/kg bez PDV-a. Junski ponder hlebnog ita
je iznosio 23,34 din/kg bez PDV-a (25,21 din/kg sa PDV-om), to je predstavljalo nastavak
poveanja prosene vrednosti i u junu mesecu, a u odnosu na maj to poveanje je iznosilo
4,87%. Prvi ugovor na spot tritu penice novog roda je realizovan po ceni od 21,00 din/kg
bez PDV-a (22,68 din/kg sa PDV-om), dok je maksimum postignut krajem meseca i iznosio
21,50 din/kg bez PDV-a (23,22 din/kg sa PDV-om).
Poetkom 2012. oekivali su se veliki vikovi itarica ne samo kod nas, nego i u celom svetu.
A onda je ceo svet bio zahvaen suom i toplim vremenom koja se uporeivala sa suom iz

12

cyan magenta yellow black

1988. , dok su neki indikatori pokazivali da bi mogla da bude ak i gora, kao ona iz 1930. Mesec
je otpoeo sa cenom od 22,50 din/kg bez PDV-a, dok je na samom kraju jula meseca cena bila
i na 26,00 din/kg bez PDV-a. Cena je u proseku iznosila 24,18 din/kg bez PDV-a (26,12 din/kg sa
PDV-om), to je u odnosu na jun bilo poveanje od 3,6%.
Penica je u avgustu mesecu inila gotvo ukupnog prometa preko Produktne berze u
Novom Sadu.

Produktna berza
Strana 13

Vrednosti cene penice u svetu su nastavile da reaguju na rast cena ostalih poljoprivrednih proizvoda, ali je takoe bila prisutna i zabrinutost zbog crnomorske i australijske
penice. U tom periodu crnomorski izvoz je imao veliki udeo u svetskoj prodaji, ali se ve
tada oekivalo da e raspoloive zalihe biti sve manje i manje. to se tie naeg trita u
avgustu cena penice je u proseku iznosila 27,96 din/kg bez PDV-a (30,20 din/kg sa PDVom), to je predstavljalo rast prosene cene u odnosu na julsku za 15,64%. Cena se kretala
od minimalnih 25,80 din/kg bez PDV-a, do maksimalnih 29,00 din/kg bez PDV-a.

Cena penice je tokom septembra meseca beleila konstantan rast, da bi na samom

kraju bila prometovana po ceni od 28,00 din/kg bez PDV-a, to je ujedno bila i najvea
cena u pomenutom mesecu, dok je minimum iznosio 27,00 din/kg bez PDV-a. U odnosu na
avgust prosena cena hlebnog ita je bila u padu za 2,4% i kotala 27,25 din/kg bez DPV-a
(29,43 din/kg sa PDV-om).
Jaanje dinara i nelikvidnost tranje su jedni od znaajnih faktora koji su prinudili prodavce da obore cene na nivo koji je prihvatljiv kupcima u oktobru mesecu, tako da su cene
kako penice tako i svih roba na berzi zabeleile pad vrednosti. Trend kretanja cene penice je imao suprotan smer u odnosu na prethodni mesec, ali je prosena cena ipak bila na
neznatno viem nivou, odnosno za 0,33% je bila vea u odnosu na septembarski ponder i
iznosila je 27,34 din/kg bez PDV-a (29,53 din/kg sa PDV-om).
U novembru mesecu je dolo do pada cena itarica. Posledica pada cena je bio nizak
obim prometa do pred sam kraj meseca. Prevelika oekivanja ponude sa jedne strane i
finansijska slabost tranje sa druge, uz predpostavke da e cena nastaviti sa silaznim trendom, oteavali su usaglaavanje dve strane oko cena. Minimalna cena je iznosila 26,5 din/
kg bez PDV-a, a maksimalna 27,20din/kg bez PDV-a. Novembarski ponder je iznosio 26,79
din/kg bez PDV-a (28,93 din/kg sa PDV-om). Prosena cena hlebnog ita je u novembru bila
jeftinija za 2,0% u odnosu na oktobarsku.

13

cyan magenta yellow black

Produktna Berza

Strana 14

Trite penice je
PROIZVODNJA PENICE U SRBIJI U PERIODU 2001-2012.
GODINA
POVRINA (ha)
PROIZVODNJA (t)
PRINOS (kg/ha)
tokom decembra bilo
2001
691377
3659
2.529.934
dosta pasivno. Hlebno
2002
693823
3228
2.240.182
zrno se sredinom mese2003
611633
2231
1.364.787
ca ak nije ni pojavljiva2004
636289
4334
2.758.017
lo u berzanskom trgo2005
563269
3563
2.007.060
vanju, da bi se krajem
2006
539813
3474
1.875.335
meseca realizovali ugo2007
619000
2.169.000
3555
2008
488000
2.119.000
4300
vori po viim cenama u
2009
565000
1.978.000
3500
odnosu na one sa poet2010
489000
1.651.000
3300
ka meseca. Tgovanje je
2011
493000
2.093.000
4200
startovalo sa nivoa od
2012
481000
1.921.000
4000
27,00 din bez PDV-a, da
bi se krajem meseca
nastavilo po ceni od 27,40 din, to je bila i poslednja zakljuena cena na kraju 2012. godine.
Kilogram penice je u decembru u proseku kotao 26,88 din bez PDV-a (29,03 din sa PDVom), to je za neznatnih 0,3% vea cena u odnosusu na onu iz novembra.

14

cyan magenta yellow black

Produktna berza

Strana 15

15

SOJA
Godina 2012. je dobro poela za poljoprivredne proizvoae na tritu soje.
Ukidanje prelevmana na uvoz sojine same je za posledicu imalo niu cenu same u
odnosu na zrno soje, to nije bio sluaj do njihovog ukidanja. Naime, vrednost sojine
same je u proseku u januaru iznosila 34,86 din/kg bez PDV-a (41,14 din/kg sa PDVom), dok je zrno soje vredelo 36,76 din/kg bez PDV-a (39,70 din/kg sa PDV-om). U
odnosu na decembarsku vrednost, zrno soje je imalo veu vrednost za 6,90%. Prva
polovina meseca je, to se koliinskog obima prometa tie, bila pod uticajem niza
nepovoljnih okolnosti i poela veoma slabo, da bi u drugoj polovini meseca trite
profuncionisalo. Rast cena na tritu uljarica je doprineo tome da i pored pada koliinskog prometa u odnosu na decembar 2011., finansijska vrednost prometa zabelei
rast.

Produktna Berza

Strana 16

Cena soje je nastavila da raste i u februaru i to za 7,37% u odnosu na januarsku

vrednost, tako da je u proseku iznosila 39,47 din/kg bez PDV-a (42,63 din/kg sa PDVom). Rastui trend cena je bio prisutan i u martu. Zrno soje je u odnosu na februar
poskupelo za 1,88%, tako da je jedan kilogram u proseku iznosio 40,21 din/kg bez
PDV-a (43,42 din/kg sa PDV-om). Dobar trini status i sve vei trini kapacitet roba iz
soja kompleksa primetio se u arpilu mesecu na osnovu sve veeg prisustva u strukturi
trgovanja. Cena soje se u aprilu kretala od minimalnih 42,00 din/kg bez PDV-a (45,36
din/kg sa PDV-om), pa do maksimalnih 44,50 din/kg bez PDV-a (48,06 din/kg sa PDVom), dok je aprilski ponder iznosio 43,76 din/kg bez PDV-a (47,26 din/kg sa PDV-om).

cyan magenta yellow black

Istorijski niska vrednost domae valute u odnosu na evro je tokom meseca maja
gurala cene, posmatrano u dinarima, na gore. Zabeleen je nadprosean skok cena
iz soja kompleksa, koje su dostigle svoj apsolutni maksimum. Majski ponder soje u
zrnu je imao vrednost od 49,48 din/kg bez PDV-a (53,44 din/kg sa PDV-om). U odnosu
na cenu postignutu tokom etve kada je jedan kilogram zrna u proseku kotao 35,73
dinara bez PDV-a, dolo je do rasta cene od ak 38,48%. U poreenju sa prethodnim

16

cyan magenta yellow black

mesecom soja je poskupela za 13,08%. Prosena cena soje u trgovanju na zeleno je

iznosila 36,62 din bez PDV-a (39,22 din sa PDV-om).

Produktna berza

Na osnovu zainteresovanosti trita za sojom, koja iz godine u godinu sve vee, tokom
juna cena soje je opet imala uzlazni trend. Zbog uzdrmanih svetskih bilansa, cene soje su
skoile do rekordnih nivoa i na naem tritu. Zrno soje, roda 2011. je, od minimalnih 56,70,
doseglo maksimalnih 57,24 din/kg sa PDV-om, dok je prosena junska cena iznosila 52,69
din/kg bez PDV-a (56,90 din/kg sa PDV-om). U odnosu na proli mesec cena ove uljarice je
poskupala za 6,51%, dok je prosena cena trgovanja soje na zeleno iznosila 38,27 din/kg
bez PDV-a.

Strana 17

Kao to je ve napomenuto jul mesec je pokazao koliko zaista vremenksi uslovi utiu na
poljoprivredu, odnosno koliko za ceo svet znae da se prave vremenske prilike dogode u
pravom trenutku. Ono to se na poetku godine oekivalo od prinosa uljarica, tokom jula
je sve vie strah prerastao u da li e biti dovoljno zaliha i gde e biti gornja granica ionako
ve visokih cena. Cena soje je sredinom meseca zabeleila otar uspon, da bi svoj apsolutni
istorisjki maksimum dostigla 24. jula, kada je jedan kilogram ove uljarice dostigao vrednost
od 72,00 din/kg bez PDV-a (77,76 din/kg sa PDV-om). Konvertovano u dolare soja je dostigla vrednost od 741 dolar po toni to je apsolutni cenovni maksimum od kada se prati cena
soje na naem tritu. Prosena cena je iznosila 64,26 din/kg bez PDV-a (69,40 din/kg sa
PDV-om), to je predstavljalo rast u odnosu na proli mesec 31,2%. Koliko je cena skoila
moglo je da se vidi i iz poreenja sa istim periodom od 2011.,u odnosu na koji je poveanje
iznosilo 88,28%.
to se tie vremenskih uslova tokom avgusta, kie su za useve ocenjene kao dobar
stabilizator. Iako se mislilo da e cene soje nastaviti da rastu, one ipak nisu uspele da drugi
mesec za redom probiju maksimum. Prosena cena je u avgustu mesecu iznosila 71,55
din/kg bez PDV-a (77,27 din/kg sa PDV-om), to je predstavljalo rast u odnosu na jul mesec
od 11,34%.
Na kretanje cena uljarica na domaem tritu tokom meseca septembra uticali su kako
trini tako i netrini faktori. Na svim svetskim tritima je dolo do poremeaja bilansa
zaliha, to je za posledicu imalo slab rod soje. Zrno soje je poetkom septembra bilo na visokom nivou, da bi, nakon uvoenja zabrane izvoza dolo do znaajnog pada. Septembarski
maksimum je iznosio 71,50 din/kg bez PDV-a (77,22 din/kg sa PDV-om), dok je najnia cena
zabeleena krajem meseca i imala je vrednost od 67,00 din/kg bez PDV-a (72,36 din/kg sa
PDV-aom). Ponderisana
cena je bila 69,19 din/
PROIZVODNJA SOJE U SRBIJI U PERIODU 2001-2012.
GODINA
POVRINA (ha)
PROIZVODNJA (t)
PRINOS (kg/ha)
kg bez PDV-a (74,72
2001
87382
207051
2369
din/kg sa PDV om),
2002
100047
244293
2442
to je predstavljalo
2003
131403
225963
1720
pad od 3,3% na mese2004
117270
317836
2710
nom nivou. S obzirom
2005
130936
368023
2811
na injenicu da je cena
2006
156680
429639
2742
soje bila u porastu od
2007
146988
303950
2068
2008
143684
350946
2442
poetka 2012. godine,
2009
145681
339387
2330
vrednost septembar2010
170255
540859
3177
skog pondera je ujedno
2011
165253
440847
2668
predstavljala i prvi pad
2012
164000
254000
1555
cene ove uljarice.

17

Pad cene soje je nastavljen i u oktobru. Konstantan pad je doveo do toga da je ponderisana cena bila za 6,45% nia u odnosu na septembarsku. Najnia cena je zabeleena
krajem meseca i iznosila je 61,50 din/kg bez PDV-a to je u odnosu na pik od 72,00 din/kg
bez PDV-a, predstavljalo pad od 14,58%. Inae,oktobarski ponder je iznosio 64,73 din/kg
bez PDV-a (69,71 din/kg sa PDV-om).
Zrno soje je i dalje imalo silazni cenovni trend tokom novembra meseca. Kilogram ove
uljarice je u proseku kotao 61,83 din/kg bez PDV-a (66,78 idn/kg sa PDV-om), to je u
odnosu na oktobarski ponder predstavljalo pad od 4,48%.

cyan magenta yellow black

Produktna Berza

Strana 18

Konstantan pad cene koji je beleen na tritu soje je u decembru zaustavljen. Nakon
istorijskog maksimuma zabeleenog poetkom avgusta cena je iz meseca u mesec padala da bi se u decembru zaustavila na prosenih 61,96 din/kg bez PDV-a (66,92 din/kg sa
PDV-om). Za razliku od soje, sojina sama sa 44% proteina je imala silazni trend. Ponder je
iznosio 60,66 din (72,79 sa PDV-om), to predstavlja pad od 5,17%.

18

Produktna berza

Kao i mnogo puta do sada Vlada Republike Srbije je, tokom 2012., angaovala
Produktnu berzu u Novom Sadu, u realizaciji kako interventne prodaje penice i kukuruza od strane Republike Direkcije za robne rezerve, tako i u realizaciji otkupa penice i kukuruza za potrebe RDRR. Poverenje koje je Produktna berza stekla prethodnih
godina na realizaciji slinih, kvalifikovalo je nau kuu i u realizaciji pomenutih projekata
tokom protekle godine.

cyan magenta yellow black

DRAVNE INTERVENCIJE

Strana 19

U 2012., intervencija Drave bila je dvosmerna i na tritu kukuruza i na tritu penice.

U prvoj polovini kalendarske 2012., tanije u periodu od 29.02.-04.07.2012., RDRR je intervenisla na tritu prodajom penice i kukuruza, po interventnim cenama, za ciljnu grupu
kupaca, da bi u drugoj polovini 2012. RDRR intervenisala na tritu pomenutih poljoprivrednih proizvoda, otkupom po takoe interventnoj ceni, od ciljne grupe prodavaca.

INTERVETNA PRODAJA PENICE

Uredbom Vlade Republike Srbije, krajem februara 2012. i njenom kasnijom dopunom,
RDRR je intervenisala na tritu penice, prodajom iste roda 2011., u ukupnoj koliini od
preko 75.000 tona. Osnovni cilj ove intervencije bila je intencija za stabilizacijom cena na
domaem tritu penice usled postojanja realne opasnosti od njihove eskalacije i ugroavanja kalkulacije ito-mlinskih organizacija.
Cena po kojoj je Direkcija intervenisala je iznosila 20,00 din/kg, na paritetu fco skladite Direkcije, a kao potencijalni kupci odredbom Vladine Uredbe, mogli su se javiti samo
registrovani proizvoai mlinskih proizvoda, uz obavezu da kupljenu penicu pod pomenutim uslovima, mogu koristiti iskljuivo za proizvodnju brana T-500, ija cena u prodaji
ne sme prelaziti 27,00 din/kg, bez PDV-a, odnosno za sopstvene potrebe. Minimalna koliina po nalogu kupovine definisana je na 20 tona, a maksimalna limitirana na 300 tona.
Interventna prodaja realizovana je u periodu od 29.02.-04.07.2012., sukcesivnim nalozima prodaje RDRR od po 5.000 tona. Produktna berza je sprovodila prijem naloga
kupovine i trijau istih, proverom ifre pretene delatnosti u APR-u. Ono to je karakterisalo ovu intervenciju je injenica da je Berza prvi put uvela sistem naplate svoje provizije
(samo od potencijalnih kupaca), na taj nain to je potencijalni kupac sticao pravo na
kvalifikovano uee za potpisivanje ugovora sa Direkcijom tek nakon uplate premije
(berzanske proivizije), koja je i u sluaju nerealizacije ugovora sa Direkcijom, nastale jednostranim odustajanjem kupca, bila bespovratna. Time je obezbeen veoma visok procenat realizacije prava kupovine, odnosno izbegnuta je mogunost paualnog apliciranja
za kupovinu penice.

19

INTERVENTNA PRODAJA KUKURUZA

Slinim motivima Vlada se rukovodila i pirilikom donoenja Uredbe o intrevenciji na tritu kukuruza. Naime, zbog realne opasnosti raste cene kukuruza na domaem tritu, kao
posledice intenzivnih izvoznih aranmana, a da bi se zadrao nivo cena ive stoke i mesa na
domaem tritu, doneta je pomenuta Uredba o interventnoj prodaji kukuruza od strane
RDRR po ceni od 18,00 din/kg, na paritetu fco skladite Direkcije.
Ukupno je realizovana prodaja roda 2011., u koliini od blizu 37.000 tona i to potencijalnim kupcima koji u imali uredno registrovan objekat za proizvodnju hrane za stoku, to
su potvrivali slanjem overenog veterinarskog reenja izdatog od strane Ministarstva
poljoprivrede. Minimalna koliina koja se mogla kupiti bila je 20 tona, dok je gornji limit
iznosio 300 tona. Potencijalni kupci bili su duni da kupljeni kukuruz koriste iskluivo za
sopstveni tov, ili kao sirovinu za proizvodnju gotovih smea za stonu hranu, pri emu
cena gotovih smea nije mogla biti via od cena iz cenovnika proizvoaa, koji je vaio na
dan stupanja na snagu Uredbe.
Kukuruz je nuen od strane RDRR sukcesivno u lotovima od po 5.000 tona, a ceo projekat realizovan je u periodu od 05.03.-03.07.2012.godine. Kao i u sluaju intervencije na
tritu penice, Berza je primenila model naplate premije (sopstvene provizije), na ime sticanja prava kvalifikovanog uea za potpisivanje ugovora sa Direkcijom i prava kupovine
kukuruza.

OTKUP PENICE

Strana 20

Kao i svake godine i prole 2012. je Direkcija na osnovu Zakljuka Vlade RS, krenula
u otkup penice novog roda za potrebe stratekih rezervi. Uredbom je predvieno da
se otkupi 100.000 tona, po ceni od 23,00 din/kg, sa PDV-om, na paritetu fco skladite
Direkcije. Prijem naloga za prodaju penice organizovala je Berza za ciljnu grupu potencijalnih prodavaca u koju su spadale iskljuivo registrovana gazdinstva u aktivnom statusu i to
kako fizika lica-nosioci gazdinstava, tako i zemljoradnike zadruge, koje su pored akrivnog
statusa registrovanog gazdinstva morala da imaju u APR-u registrovanu pretenu delatnost uzgoj itarica, ifre 0111.

Produktna Berza

Proveru statusa Berza je vrila preko on-line komunikacije sa Trezorom, dok je proveru pretene ifre delatnosti vrila preko APR-a. Fizika lica su minimalno mogla da prodaju
5 tona, a maksimalno 100 tona, Dok je donji limit za zadruge iznosio takoe 5 tona, a gornji
150 tona.

cyan magenta yellow black

Realizacija otkupa penice roda 2012., trajala je od 11.07.-05.09.2012., a ukupno je za

potrebe Direkcije otkupljeno tek neto preko 16.000 tona. Opredeljujui razlog slabog
odziva potencijalnih prodavaca bio je osnovni trini faktor u donoenju komercijalnoh
odluka, a to je cena. Da bi se definisao uzrok neuspeha otkupa, kada je predviena koliina
u pitanju, dovoljno je navesti podatak da je u navedenom periodu na redovnom berzanskom tritu, penica novog roda imala jasno izraen uzlazni cenovni trend i to u rasponu
od 24,00 30,00 din/kg, sa PDV-om.

20

cyan magenta yellow black

OTKUP KUKURUZA

Produktna berza

Kako bi obezbedio dovoljan nivo stratekih rezervi, i zadovoljavajui interventni potencijal za neki budui period na domaem tritu, a pouena negativnim iskustvima otkupa
penice od pre samo par meseci, Direkcija je 02.10.2012., krenula u otkup merkantilnog
kukuruza u zrnu veoma atraktivnom cenom od 29,70 din/kg, sa PDV-om, na paritetu fco
skladite Direkcije. Zakljukom Vlade je bilo predvieno da se otkupi 200.000 tona kukuruza, za ciljnu grupu potencijalnih kupaca koja je bila proirena u odnosu na ciljnu grupu
prilikom otkupa penice. Naime, pored fiziih lica i zadruga, za prodaju preko Berze mogla
su da apliciraju i sva pravna lica i preduzetnici koja pored aktivnog statusa registrovanog
gazdinstva, imaju i odgovarajuu ifru pretene delatnosti u APR-u 0111.

Strana 21

Atraktivna otkupna cena u odnosu na aktuelnu berzansku, uzrokovala je da se koliinska

kvota ispuni ve 10.10.2012., to pokazuje koliko je veliko bilo interesovanje proizvoaa
kukuruza. Maksimalni koliinski limit ovom prilikom je bio znatno vei nego to je to bilo
uobiajen i iznosio je 500 tona za fizika lica, odnosno ak 2.000 tona za pravna lica i preduzetnike.
Ipak, umesto svih 200.000 tona, kako je Zakljukom Vlade predvieno, otkupljeno je
neto preko 150.000 tona, zbog injenice da i pored svih napora Vlada nije bila u mogunosto da obezbedi novana sredstva za isplatu penice za svih 200.000 tona.
Da je Produktna berza jo jednom pokazala visok nivo profesionalizma, ekspeditivnosti i transparentnosti, pokazuje i podatak da je po osnovu pomenutih interventnih dravnih aranmana, preko Berze tokom 2012.godine, prometovano ukupno blizu 190.000 tona
kukuruza i preko 90.000 tona penice.

21

OSTALE AKTIVNOSTI
U 2012. Produktna berza je samo jo vie uvrstila svoju dobru medijsku poziciju. Produktna berza se nametnula kao referntna institucija u pogledu relevantnosti
cena za one robe koje su predmet trgovanja na berzi. Sa druge strane medijska zastupljenost koja je po podacima agencije NINAMEDIJA preko 1.200 pojavljivanja na elektronskim i pisanim medijima dovoljno govori kao podatak za sebe.
Svi referentni pisani, elektronski i internet mediji, objavljuju izvetaje sa Produktne
berze, analize trinih kretanja, trina oekivanja, podatke o kretanju prometa,
cena
Informativni mediji Produktne berze su :

WEB sajt
Berzanski infiormator u pisanoj formi za pretplatnike informatora
Berzanski infiormator u elektronskoj formi za lanove berze
Stranica cene (dostupna samo lanovima)
Pismena izvetavanja o istorijskim cenama.
Telefonsko dostavljanje informacija

irenjm lepeze medijskih formi izvetavanja promenula se i struktura i tira odreenih

medija. Tako je broj informatora - posle donoenja odluke da se lanovima berze automatski preko stranice cene koja je samo njima dostupna alje i informator elektronskim
putem - bitno smanjen tira informatora u pismenoj formi. Ukupni tira informatora (u
elektronskoj i pisanoj formi) 308 primeraka.
PRODEKS, - berzanski indeks koji je ustanovljen oktobra 2007. i danas predstavlja nezaobilazan podatak koji oslikava verodostojnu sliku trinih deavanja.

cyan magenta yellow black

Produktna Berza

Strana 22

EDUKACIJA predstavlja vrlo bitan deo aktivnosti koje organizuje Produktna berza.
Pored prisustva na brojnim strunim savetovanjima i seminarima, gde se strunjaci iz berze
pojavljuju kao predavai, Produktna berza dri predavanja u prostorijama berze studentima ili sama organizuje strune seminare. U 2012. realizovana su predavanja sa vie naunih institucija kao to su ekonomski fakulteti iz Subotice, Beograda i Nia, Visoka strukovna
kole iz Vranja, Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada, fakultet Singidunum iz Beograda,
fakultet iz Novog Pazara, Privredna akademija Novi Sad, FABUS iz Novog Sada, Fakultet
tehnikih nauka Novi Sad, kao i predavanja u saradnji sa nevladinom studentskom organizacijom AIESEC.
Produktna berza je pruala podrku studentima u izradi diplomskih, master i magistarskih radova na temu berzanskog poslovanja sa posebnim osvrtom na rad Produktne
berze u Novom Sadu.

22

Produktna berza

DUH IZ LAMPE
Jedan od osnovnih principa organizacije
FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu
pri UN), jeste princip globalne prehrambene
sigurnosti i dostupnosti relativno jeftine hrane. Ovaj postulat deklarativno je i dalje aktuelan, ali sutinski od pre pet godina definitivno vie ne postoji. Cene hrane su u oiglednom porastu i to snano pogaa najugroeniji deo svetske populacije to prehrambenu
sigurnost otvara kao gorui problem. Dokaz
za prethodnu konstataciju nalazimo u dva
kljuna podatka koje nam plasiraju upravo
UN. Prvi, koji govori o rastu cena olien u
FAO indeksu cena hrane, koji u poslednjih
pet godina ima svoj trei najvei rast. Prvi se
desio juna 2008., drugi februara 2011. i trei
jula 2012. godine. Drugi podatak - milijardu
ljudi na planeti ivi na granici egzistencijanog
minumuma u ekstremnom siromatvu, sa
dnevnim prihodom ispod 1,25 dolara.
ta se to desilo? Koji su to uticajni faktori
doveli u pitanje politiku najmonije svetske
organizacije? Da li je sve dolo iznenada? Da
li je sve moglo da se predupredi?... Mnogo je
pitanja. Odgovori postoje. Meutim, za ovakva krupna i sutinska pitanja nisu dovoljni
samo odgovori, potrebna su reenja. Verujem
da su upravo u reenjima koja se nude pravi
problemi.
Poimo prvo sa odgovorima.
Za poetak potraimo deo odgovora u
statistici UN. Na strani tranje to je demografska projekcija o rastu svetske populacije
sa sadanjih 7 milijardi, na 8 milijardi 2025.,

odnosno 9,2 milijarde stanovnika do 2050.

Za takav rast populacije do 2050. godine, na
drugom tasu trine vage, odnosno ponudi,
potrebno je poveati proizvodnju hrane za
oko 70%. Meutim, ve sada bilansi osnovnih sirovina za proizvodnju hrane su u debalansu. Gde je problem? Zato nisu usaglaene tranja i ponuda kako bi trina vaga bila
u ravnotei, cene bile na prihvatljivom nivou,
a hrana dostupna i najsiromanijima?

Strana 23

Autor: arko Galetin

cyan magenta yellow black

ODABRANI TEKSTOVI

ini se da u ovom trenutku postoje dva

kljuna faktora kojima kreatori svetskog trita hrane nisu posvetili dovoljno panje. Sa
jedne strane to je brzina globalnih klimatskih
promena, a sa druge strane to su vrlo snani
meusobni uticaji finansijskih trita, trita
hrane i trita energenata.
Najvee iznenaenje za savremenu nauku koja se bavi meteorologijom, svakako nije
injenica da se deava globalna promena
klime, ve brzina kojom se taj proces odvija.
Dinamika promene klimatskih uslova mnogo
je bra nego to se pre koliko jednu deceniju
moglo i pretpostaviti. Da bi se izveli konsekventni i precizni podaci o premetanju klimatskih pojaseva sa jedne teritorije na drugu,
potreban je verovatno mnogo dui vremenski period. Meutim, kada ameriko ministarstvo poljoprivrede konstatuje da pojedini do sada najprinosniji itorodni regioni sa
aspekta agrometeorolokih uslova vie nisu
idealna destinacija za uzgoj pojedinih itarica,
onda je jasno da ni najrazvijenija agrarna sila
sveta nije bila spremna na ovakav scenario u
pogledu brzine klimatskih promena. Najvei
uzronik tzv. globalnog zagrevanja jesu emisije tetnih gasova. Da ironija bude vea jedni

23

od najveih zagaivaa su upravo kapaciteti iz sektora prehrambene industrije. Inae,

SAD koje nisu potpisnice Kjoto sporazuma
o klimatskim promenama su odgovorne za
35% emisije tetnih gasova. Krivac je u osnovi poznat: To je ovek i njegov bahat odnos
prema prirodi.
Drugi kljuni trini faktor nalazi se na strani tranje. Finansijska kriza je razlog opteg
pada tranje. Koliko god to nemoralno zvualo, ali istinit podatak da se zbog krize troi
manje hrane, a pad tranje kao amortizer utie na kretanje cena usporavajui njihov rast.
Nije, meutim, na tritu hrane sve tako
jednostavno, pogotovu ne kada su u pitanju
preplitanja interesa uesnika na finansijskim
tritima i tritu energenata sa tritem hrane. Dodamo li tome i interse politike, onda
smo vrlo blizu konstataciji da finansijsko-politika oligarhija naalost ima sve vei, ponekad i kljuni uticaj na trina deavanja u sektoru hrane.

cyan magenta yellow black

Produktna Berza

Strana 24

Kratko podseanje na period od pre samo

godinu dana oslikava nam najbolje svu dramatiku deavanja na tritu hrane, koja je
kao svoj epilog imala isto politike efekte u
pojedinim uvozno zavisnim zemljama severa
Afrike. U prvom kvartalu 2011. poljoprivredni
proizvodi imali su svoj cenovni pik koji je bio
osnovni razlog apsolutnog istorijskog maksimuma FAO indeksa hrane u februaru na nivou
237,9 indeksnih poena. Cene poljoprivrednih
roba na svetskim berzama nisu se same od
sebe vinule u rekordne visine. U osnovi su
narueni bilansi proizvodnje, potronje i zaliha. Deavanja na tritu energenata, takoe
su pogurala deavanja na tritu hrane,
jer neposredna korelacija ova dva trita u
poslednjih deset godina mnogo je jaa, od
kada se neke poljoprivredne kulture prepoznaju kao sirovine za proizvodnju odreenih
energenata (bioetanola, biodizela...). Takvi
meusobni uticaji, iz isto ekonomskog rezona mogu da se prihvate i razumeju. Meutim,
pohlepni trgovci na terminskim robnim tritima kroz vrlo vete pekulantske operacije,
iskreirali su takvo trite da su cene najva-

24

nijih roba iz sektora agrara imale nerealno

visoke vrednosti. Sa prologodinjeg samita
najrazvijenijih zemalja grupe G-20 stiu prva
upozorenja kako treba uvesti kodeks izvoznih zabrana, poboljati informisanost kretanju svetskih zaliha i poboljati dugoronu
vremensku prognozu. Istovremeno direktor
FAO Gracijano Da Silva oprezno, ali eksplicitno govori o tetnosti pekulantskih operacija
na robnim tritima. Naravno, preporuke,
opomene i rezolucije nisu mnogo uzbudile
profitom zanesene pekulante. Cena sirovina
za proizvodnju hrane bile su toliko visoke, da
su dogaaji na ikakoj berzi snano uzdrmali
uvozno zavisne zemlje severa Afrike, pre svega Tunis i Egipat kao najveeg svetskog uvoznika penice. Socijalni nemiri koji su u osnovi
imali poskupljenje hrane vrlo brzo su prerasli u politike nemire, a po principu domino
efekta nemiri su se prelili i na Libiju, Bahrein,
Jemen... Sve se zavrilo promenama politikih reima, a to je najgore raun je platio
narod velikim rtvama.
Kraj 2011. i poetak 2012. godine nagovetavao je da je kriza na tritu hrane bar
privremeno iza nas. Cene su bile relativno stabilne, a bilansi koliko toliko uravnoteeni. Nevoljama meutim, nikad kraja.
Nezapamena sua sredinom godine dovela
je cene agrarnih proizvoda do treeg pika u
poslednjih pet godina. Svestan ozbiljnosti
situacije, direktor FAO Da Silva, na samitu ove
organizacije u julu mesecu u Rimu, izjavljuje
Da je neophodno obratiti panju na pekulacije na finansijskim berzama i njihovom
uticaju na robna trita, a pre svega obratiti
panju na pekulacije na tritu derivata (fjuersa pre svega) na robnim tritima, to
vie deluje kao vapaj davljenika. Profit, politiki interesi, pa ponovo profit, pa opet politiki interesi... sve je to pretpostavljeno onoj
milijardi gladnih sa poetka teksta. Duh je
izaao iz lampe. Teko je vratiti ga nazad. Sve
ovo deluje vrlo obeshrabrujue, a o moralu i
etici da i ne priamo.
Meutim, kada smo kod morala i etike,
evo reenja koja nam se nude. Epohalna
ponuda dolazi nam od najveeg svetskog

Konano, vratimo se kod nas u Srbiju.

Svi aduti su u naim rukama. Imamo 4,2
milona hektara plodnih oranica, vredne
paore, hemijski nezaraenu zemlju... Uz
domainski odnos drave prema poljoprivredi reenje je sasvim izvesno i na vidiku.
Bez precenjivanja sopstvenih potencijala i
mogunosti dovoljno je da se vratimo na
nivo referentnog izvoznika mesa kao pre
etvrt veka, da zadrimo prestino mesto
u krugu najveih izvoznika itarica, ali i da
obezbedimo domaem tritu dovoljno
zdrave i cenovno pristupane hrane. Ciljevi
su sasvim realni. Koliko su ostvarivi i kojim
tempom e se realizovati ne zavisi samo od
drave ve i od nas samih, ali ipak bele figure su kod drave. Oekujemo prvi potez.
(Moje gazdinstvo, novembar 2012.)

Strana 25

Mesta optimizmu ima. Siguran sam

Produktna berza

Na sreu, ne razmiljaju svi isto.

Postavlja se samo pitanje imamo li snage
da se suprotstavimo jednom morbidnom
scenariju smiljenom u glavama relativno
uskog kruga profitom i politikom moi
zanesenih ljudi?

da veina prosveenih ljudi ispred zarade

i novca stavlja zdravlje. Zar nisu to i sami
amerikanci priznali tako to crvljivu jabuku u svojim hipermarketima radije kupuju od lepo upakovane i kao u radionici za
igrake izvajane jabuke? Sa druge strane
duboko verujem da e zdravi trini sistemi
pobediti virtuelne trgovinske platforme
gde penicom trguju ljudi koji u ivotu nisu
videli penino polje.

cyan magenta yellow black

proizvoaa hrane. Istraivanja u domenu

genetskog inenjeringa otila su toliko daleko da je reenje za poveanje proizvodnje i
to ne samo u sektoru biljne proizvodnje ve i
uzgoja ivotinjskih vrsta naeno u GMO proizvodnji. Ne ulazei u znaaj naunih saznanja iz ove oblasti za koju je pisac ovih redova najmanje kompetentan, zadovoljiemo
se zdravorazumskom, na etici zasnovanom
razmiljanju da se radi o istoj provokaciji
oveka prema prirodi. Svet je stvaran milionima godina da bi se uspostavila ravnotea
koja odrivo funkcionie. Ko je ovoj generaciji
dao za pravo da izaziva planetu tako to e
joj prvo silom bahatosti i neznanja promenuti klimu, a potom menjati genetiku ivim
biima? Nije li upravo ovo put za ostvarenje
sumorne Maltusove teorije opstanka oveanstva, pod izgovorom da se upravo taj put
eli izbei?

25

KUDA IDU ROBNE BERZE?

Autor: Duan Dikli, direktor trgovine
Produktna berza

Duan Dikli

Zanemarivanje istinskog odnosa vlasnika i vlasnitva, Peki je u svom romanu

Hodoae Arsenija Njegovana opisao kroz
prizmu efektnih i robnih berzi u periodu izmeu dva svetska rata. Po njemu vlasnik hartije
od vrednosti u vidu akcije odreene kompanije ili fabrike, ne samo da nema nikakav realan odnos prema tom vlasnitvu, nego esto
niti zna ime se konkretan privredni subjekat
bavi, niti ima predstavu kako isti izgleda, niti
gde se nalazi. Sugerisano mu je da postane
vlasnik te hartije iskljuivo iz razloga ostvarivanja profita na osnovu projektovanje razlike
u ceni tog trinog materijala, koju odreuje virtuelni svet efektnih berzi. Za razliku od
takvog otuivanja vlasnika od vlasnitva,
Peki za primer uzima vlasnika nekretnine (po
mogustvu i investitora izgradnje iste), koji
svom posedu-vlasnitvu neretko daje osobine ivog bia, te ga kao takvog i ceni i tretira
prilikom kupoprodaje. Dalje pisac navodi da
u odnosu na efektne berze, situacija na robnim berzama ipak nije toliko katastrofalna po
pitanju odnosa vlasnika i vlasnitva, obzirom
da je vlasnik robe u berzanskim transakcijama zadrao subjektivan stav i prisan odnos
u smislu poznavanja svog vlasnitva, te time i
obezbeuje realnu procenu cene istog.

cyan magenta yellow black

Produktna Berza

Strana 26

Sve berznaske (itaj ekonomske) krize kroz

istoriju vezane su ili za slom na tritu efekata,
ili za slom na tritu novca, a najnovija iskustva nam pokazuju da i kriza hipotekarnog
trita moe izazvati krizu svetskih razmera.
Na robne berze se ovi slomovi odraavaju, ali
ih one ne proizvode. U samom naziranju krize
vlasnici hartija bee iz vlasnitva, prodajom
po bilo kojoj ceni, voeni logikom da e sutra
cena biti jo nia ime e biti uskraeni za
izvesnu svotu njegovog velianstva - novca,
ime se opta kriza dalje produbljuje. Vlasnici
hartija u nedostatku bilo kakvog subjektivnog odnosa prema sutinskom vlasnitvu na
koje se hartija odnosi, lako se reavaju istih,

26

ime ih dalje trino poniavaju. Sumnjaju u

skori oporavak trita obezvreujui samu
sutinu vlasnitva. Za razliku od okavog otuenja, na robnim berzama se vlasnici robe,
u trinoj situaciji silaznog cenovnog trenda,
teko odvajaju od svog vlasnitva, ime spreavaju njegovo obezvreivanje. Subjektivno
su vezani za vlasnitvo, a takvom njihovom
stavu svakako doprinosi i injenica o sezonskim cenovnim uzletima na tritu roba, gde
e njihov proizvod kad-tad dostii zadovoljavajuu cenu. Ipak ova injenica vai samo za
promptna (SPOT) robno-berzanska trita,
dok terminska (trita robih fjuersa) sve vie
poprimaju negativne karakteristike trita
efekata.
Koliko je za robne berze vaan odnos vlasnik-vlasnitvo, najbolje govori primer SPOT
trita amerikih berzi poljoprivrednih proizvoda. Berza itarica u Mineapolisu nakon
skoro 130 godina postojanja, koristi identian
sistem organizacije SPOT (Cash) trita.

Trgovci u vreme trgovanja donose uzorke

svojih proizvoda u posebnim posudama, koje
pored ostalog sadre i zapisnike o izvrenoj
kontroli kvaliteta konkretnog uzorka, mesto
lagerovanja, pa ak i broj vozila u kome se
nalazi roba koju uzorak predstavlja. U atmosferi organizovane pijace, dodue bez fizikog
prisustva robe (osim uzoraka iste), trgovci
(vlasnici,brokeri, dileri) realno procenjuju
svoj proizvod, koji za razliku od situacije na
efektnim berzama, veoma dobro poznaju i
gde na osnovu takvog neotuenog odnosa
vlasnik-vlasnitvo, spreavaju cenovno poniavanje trinog materijala.

Produktna berza
Strana 27

Za razliku od nje, kao primer onog najsitnijeg investitora koji u masi istih postaje
dominantan trini uesnik, veliki maheri
terminskih robnih berzanskih trita, uvek
su svesni onoga iz ega je fjuers derivirao,
to im je omoguavalo plivanje u moru
trita robnih fjuersa sa pozicije velikih

riba. Danas se situacija menja. Domaice

sa svojih 100 dolara u eri nesagledive disperzije investitora, kao posledice razvoja
elektronske trgovine, postaju glavni igrai
na robnim terminskim berzama, dok veliki
igrai iz nekadanjih pitova polako nestaju. Oni danas pripadaju margini i zbog sopstvenog nesnalaenja u virtuelnom svetu
elektronske trgovine.

cyan magenta yellow black

Da nije sve tako sjajno na robno-berzanskim tritima, govore najaktuelnija

kretanja na terminskim robno-berzanskim
tritima. Trita robnih fjuersa danas se u
velikoj meri baziraju na elektronskoj trgovini. Tradicionalna trgovina fjuersima u
pitovima na organizovanom parketu pored toga to obzirom na terminsku isporuku nisu u odnosu na SPOT trita imala
toliko vrstu vezu vlasnik-vlasnitvo, na
najbolji nain predstavljena kroz filmove u
kojima brokeri i dileri u dreavim sakoima,
buno reaguju i gestikuliraju pretstavljala
je, do elektronskog buma sinonim za berzansku atmosferu i berzansku trgovinu.
Razvojem elektronskog trgovanja dolazi
do potpune eksteritorijalosti robnih terminskih berzi. Jednostavnim uputstvom
za mogunost elektronskog slanja naloga
prodaje ili kupovine, uz minimalna potrebna novana sredstva, trita robnih fjuersa sa elektronskom platformom postala su
svima dostupna. Danas svaka domaica
moe sa svojih 100 dolara da se iz dokolice
igra na najveim svetskim robno-berzanskim platformama, pratei cenu svog
fjuersa na isti nain na koji prati izvlaenje lutrijskih brojeva. Ona niti zna niti
je interesuje generika sutina osnovnog
trinog materijala-robe iz koje su fjuersi
derivirali.

Najbolji primer za to su iskusni pit

odnosno parket brokeri i dileri sa CBOT-a.
Nakon to je 2007., zajedno sa drugim najveim amerikim robnim berzama, dolo
do integracije ove berze u CME grupu,
berza CME je na osnovu novca, sofisticirane elektronske platforme i pozicije precizne klirinke kue koja je obavljala do
tada kliring i saldiranje za pomenute berze, potvrdila svoju dominaciju. Prelaskom
na elektronsku trgovinu pomenute velike
ribe gube svoj znaaj. Naime, po njihovim
reima u tradicionalnoj parket trgovini
oni su na osnovu same atmosfere, nivoa
buke, gestova drugih mogli vrlo precizno
da donesu odluku o trinim kretanjima,
kao i o cenovim trendovima koji e vaiti
za taj dan. Zahvaljujui eksteritorijalnosti
oni u trgovini vide samo hladni ekran elektronske platforme. Nestali su, kako oni
kau, svi realni izvori za donoenje uspene poslovne odluke i oni su jednostavno
uskraeni za privilegovanu poziciju koja im
je omoguavala dotadanji tretman.
Ovim, otuenje na relaciji vlasnik-vlasnitvo, dobija jo jednu modernu dimenziju a to je otuenje trinih uesnika jednih od drugih, kao i od sebe samih.

27

ZAKONSKI OKVIR ZA
FUNKCIONISANJE ROBNE BERZE
Autor: arko Galetin

Produktna Berza

Strana 28

Proces tranzicije suvie dugo traje da bi

se neka pitanja poput organizovanja i ureenja robnog trita uporno ignorisala i
obilazila. Veita dilema ko ima povlaen
poloaj na tritu, a ko je rtva takvog trita
dugo je bila samo predmet dnevno politikih tema i prikupljanja jeftinih poena, bez
ozbiljne namere da se ista rei.

cyan magenta yellow black

Strah od nekontrolisanog rasta cena izazvanog netrinim ponaanjem pojedinih

uesnika u trgovanju, dalja monopolizacija
trita, skupi, a u sutini nedovoljno efikasni
sistemi zatite poljoprivredne proizvodnje
za pojedine poljoprivredne kulture.... samo
su neki od brojnih razloga u prilog potrebi
za definitivnim uvoenjem reda na robnom
tritu.

28

U novijoj istoriji zakonske prakse koja

je tretirala berze kao institucije koje organizuju trite i trite kao takvo, imali smo
razliit pristup i odnos prema robi i hartijama koje u svojoj podlozi imaju robu kao
trinom materijalu. Poevi od Zakona o
berzama i berzanskom poslovanju (19942002.) koji je robu prepoznavao kao berzanski trini materijal, kao i robnu berzu kao
instituciju koja bi organizovala trite tim
trinim materijalima, preko Zakona o tritu hartija o vrednosti i drugih finansijskih
instrumenata (2002-2011.) koji je robu i sve
trine materijale koji deriviraju iz robe potpuno ignorisao, pa konano do aktuelnog
Zakona o tritu kapitala koji konsekventno
svom sistemskom znaaju i usklaenosti sa
direktivama EU i IOSCO u velikoj meri otvara vrata funkcionisanju moderne terminske
robne berze.

Izbor nije jednostavan, i zbog toga potrebno je sagledati prednosti, nedostatke i rizike
koje nam donose i jedna i druga opcija.
Prva opcija nam nudi jedno sveobuhvatno reenje. Donoenjem potpuno novog
Zakona o robnim berzama koji bi akceptirao
znaajan deo odredbi ZTK koji se odnosi na
trgovanje izvedenim hartijama kao i deo
koji se odnosi na institucije koje bi podrale sistem trgovanja tim materijalima. Istine
radi, preuzimanje pojedinih odredbi ZTK
kao prethodnu radnju bi podrazumevalo
i odreene izmene i dopune ovog zakona.
Sa druge strane, taj novi zakon bi jednim
svojim potpuno novim delom regulisao
organizovanje berzanske trgovine robom u
fizikom smislu, ime bismo dobili model
za funkcionisanje jednog organizatora, jedne berze i na SPOT i na terminskom tritu.

Strana 29

Reenjem ove dileme u mnogome se

definiu pravci delovanja u pogledu donoenja novog pravnog okvira.Naime, ukoliko je
opredeljenje da to bude jedno pravno lice,
tj.jedan organizator, tada smo verovatno
blii reenju da treba doneti poseban Zakon
o robnim berzama koji bi regulisao i SPOT i
terminsko trgovanje. Ukoliko bi se meutim
formiralo novo pravno lice za organizovanje
samo terminske trgovine, dovoljne su samo
izmene i dopune postojeeg ZTK.

Produktna berza

Odmah se postavlja dilema: Hoemo

li jednu robnu berzu koja e organizovati
i SPOT i terminsko trite ili e to biti dva
posebna pravna lica?

Dupli posao za jedan zakon. Inae, upravo

taj deo nekog budueg zakona koji regulie
SPOT trgovanje, krije opasnost da se nae
postojee kakvo takvo robno berzansko
trite, koje uz sve sistemske manjkavosti
organizuje Produktna berza, urui. Naime,
sutinski iskorak u odnosu na sadanju poziciju u organizovanju berzanske SPOT trgovine robom uinio bi se osmiljavanjem
modela zatite uesnika u trgovanju. Na
SPOT tritu to podrazumeva najverovatnije definisanje instituta Zatitnog fonda
koji bi svoj kapacitet crpio iz uplata depozita ili polaganja garancija trinih uesnika.
U uslovima ekstremne nelikvidnosti naeg
trita to bi bio znaajan, pa moda i presudan faktor koji bi uticao na smanjenje broja
uesnika, a samim tim i prometa roba preko
berze. Sa druge strane izvrenje finansijskih
obaveza berzanskih uesnika na SPOT tritu preko klirinkog rauna berze, u velikoj
meri bi usporio protok novca. Drugi deo
trita terminsko trite, samo po sebi
podrazumeva preko sistema marginskih i
premijskih rauna, visok nivo zatite trita.
To je sistem koji je sasvim jasan i funkcionie
sam za sebe.

cyan magenta yellow black

U konanom definisanju pravnog okvira

za funkcionisanje robnih berzi, kao polazno
ishodite svakako bi mogla da poslui vizija neke budue robne berze sa svim kompetencijama i nadlenostima organizatora
robnog berzanskog trita na SPOT i terminskom tritu. Polazei od takve percepcije
neophodno je uvaiti postojeu zakonsku
regulativu, a pre svega Zakon o tritu kapitala (u daljem tekstu: ZTK), potom i Zakon o
privrednim drutvima, kao i Zakon o investicionim fondovima i i Zakon o arbitrai.

Dakle ovaj model otvara mogunost

jedinstvenog ureenja robnog berzanskog
trita i na SPOT i na terminskom tritu.
Sasvim je jasno da terminska berza ne mora
nuno biti naslonjena na organizovano
trite na SPOT-u. Nije nikakva smetnja da
se standardizovani terminski ugovori (pre
svega fjuersi) zatvaraju bez organizovanog SPOT trita robom u fizikom smislu.
Meutim, opravdana bojazan o nestajanju
SPOT trita otvara dilemu da li je ovo reenje i najfunkcionalnije. Narodski reeno:
imamo vrapca u ruci, da li smo spremni da
ga rtvujemo za goluba na grani?
Drugi put je bri i laki. Kako bi on
izgledao?
Donoenjem tek neophodnih izmena i
dopuna ZTK, koji svakako nee ugroziti integritet i sutinu postojeeg zakona, dobili
bismo dobar pravni osnov za funkcionisa-

29

nje terminske robne berze. Odmah u startu

treba napomenuti da je model regulisanog
trita kojim upravlja organizator trita
(berza), model koji se prepoznaje kao najprimereniji za terminsku robnu berzu. Da ne
ulazimo u pravnu tehniku koja e nametnuti
neke formalne izmene zakona, pomenimo
samo nekoliko stvari o kojima bi trebalo razmisliti prilikom donoenja odluke o izmenama i dopunama ZTK, kako bi se isti mogao
relativno lako primeniti i na robnu terminsku berzu. To je pre svega cenzus potreban
za rad organizatora regulisanog trita na
terminskom tritu (robne berze), koji bi trebao da bude ispod onog koji je potreban za
organizatora na tritu efekata. Druga bitna
stvar svakako jeste odreenje oko modela
kliringa i saldiranja. Po sadanjem reenju to
su poslovi koji su u nadlenosti Centralnog
registra. Uobiajena svetska praksa jeste
da se ti poslovi obavljaju po principu in the
house, dakle u okviru same berze.

cyan magenta yellow black

Produktna Berza

Strana 30

Gde je SPOT berza? Svesno, ovaj put regulisanja robnog berzanskog trita je bar trenutno zaobiao SPOT trite. Razlozi su ve pomenuti u prethodnom delu teksta. Postojei

30

sistem trgovanja, koji primenjuje berza u

Novom Sadu, funkcionie. Primereno okruenju, to trite ima relativno dobru dubinu
i frekventnost. Postepenim usavravanjem
sistema trgovanja na SPOT-u uz nalaenje
najracionalnijih reenja za zatitu integriteta trita, berza kao organizator trita
i uesnici u tom trgovanju praktino bi ili
jedni drugima u susret i vremenom potpuno preli na jedan jo sigurniji i pouzdaniji
model berzanske trgovine na promptnom
tritu.
Reenja se nude, ona postoje, treba
dobro promisliti, a pre svega treba biti pragmatian i doneti ono reenje koje je najprimenjivije u praksi i koje e relativno brzo
zaiveti. Postojea tradicija u berzanskom
trgovanju na robnom tritu datira jo od
1921., a Produktna berza u Novom Sadu
uspeno funkcionie jo od 1958. Siguran
sam da Srbija jo uvek ima ansu da osnivanjem terminske robne berze postane lider
u robnom berzanskom trgovanju, a sama
berza referentna trina institucija za ceo
region Jugoistone Evrope.
8.novembar 2012. ( asopis MAT)

cyan magenta yellow black

Produktna berza
Strana 31

GODINJI BILTEN ZA 2012.

Bulevar osloboenja 5, 21000 Novi Sad

Urednici: Milo Janji i Mladen aki
Info sluba: 021/443-413, www.proberza.co.rs, nsberza@eunet.co.rs
ISSN broj: 0352-857X, Tira: 500

Produktna Berza

Strana 22

Servis: DOO Balkan / Novi Sad / Vladimira Nikolia 2 / 021 422 713

cyan magenta yellow black