EKONOM,T

U]

wsjNi:aar:ii.ii:r;.1

Godina XVlll, Broj 1 mart 2013. godine

Ekonomski vidici godina

XVIII Broj 1 2013.

SADRZAJ
Milan Vujovid RAZVOJNA BANKA OD IDEJE DO REALIZACLJE . . . . . . . . 1 Marij ana Vidas-Bubanja ULOGA INFORMACIONO -KOM L]NIKACIONIH TEHNOLOGIJA . . . 19 U PRIVREDNOM PREOBRAZI.IU SRBI.IE N{ilan Mitrovid, Branko firi6

MENADZMENTVIRTUELNEORGANIZACIJE. ....33

Vladimir Zaki(' Zorica Vasilj evi6

USPOSTAVLJANJE TRZISTA ROBNTH DERIVATA U FUNKCIJI UNAPREDENJA POSLOVANJA AGROSEKTORA U SRBIJI . . . . . . 19 Stcvica Deilanski, Boris Jevti6, Andrijana Alcksid MENADZMENT ZNANJEM I KOMPETENCIJAMA U KOzuST . ,. . .63 KONKURENTNOSTI PREDUZECA.. .. Radmila Grozdanid, Stevica Dcdanski, Gsran Kvrgid LTNAPREEENJE MARKETINGA PREDUZECA KROZ

ELEKTRONSKUTRCOV]NU

...79

SlaviSa Dukanovi6, Branislava Krainovid

PODSTICANJE PzuVREDNOG RAZVOJA NVESTIRANJEM I EDUKACIJOM U OBLASTI PzuMENE OBNOVLJIVIH IZVORA

ENERGIJE
Dejan Zrili(.

.......99
...115

RURALNOGTURIZMA...

N,4ARKETINSTP ATTTV}.IOSTI U FLTJKCIJI ODRZIVOG RAZVOJA

Boris Jcvti6, Dragomir N{lailcnovi6, DuSan Cuki6 POSLOVNE, FUNKCIJE, PREDUZECAU DIGITALNO DOBA . . Vlado Kovadevid, Ivana Ivkov, Milan Dakov ZNACAJ RAZVOJA ROBNIH FIARTIJA OD VREDNOSTI ZA LTNAPREEENJE USLOVA POSLOVANJA U SRBIJI UPUTSTVO ZA AUTORE. IN MEMORIAM . BIJDE SEVER

.,

123

t39
151 155

Ekonomski vidici,

XVIII (2013), Br. 1: str.49-61

Wadimir Zakii* Zorica Vasiljevii**

USPOSTAVLJANJE TNZTSTA ROBNIH DERIVATA U FUNKCIJI UNAPRNDENJA POSLOVANJA AGROSEKTORA U SRBIJI

Rezime
rzraLena fluktacija cena poljoprivrednih proizvoda uslovila je potrebu za kreiranjem instrumenata koji omogu6avaju upr avljanje rizikom promene cena. Sedamdesetih godina dvadesetog veka kreirani su robni i finansijski derivati koji omogu6avaju upravljanje rizikom promene cena poljoprivrednih proizvoda, deviznih kurseva, kamatnih stopa i sl. S obzirom naizraLenu fluktaciju cena poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, osnovana je pretpostavka da bi uspostavljanj etrLlSta robnih derivata omogu6ilo poljoprivrednim proizvodadima da cenu svog proizvoda osiguraju pre Zetvelberbe. TrZiSte robnih derivatapozitivno utide i na poveianja ukupnog obima proizvodnje i sniZavanje kamatnih stopa kredita plasiranih u poljoprivredni sektor. Za funkcionisanje robnih derivata neophodno je uspostavljanje institucionalnih preduslova. Srbija se nalazi u fazi postavljanja regulatornog okvira vezanogzarabno-berzansko poslovanje, dime analize i studije yezarre za uspostavljanje institucionalnih pretpostavki za funkcionisanje organizovanog robnog trZi5ta dobijaju na zna(,aju.

Kljuine

r eEi: berza, robni derivati, hedZing, poljoprivreda

Uvod
Jedna od osnovnih karakteristika savremenog poslovanja je dinamidnost i pove6anje stepena neizvesnosti. U tom smislu, poljopriwedni proizvotladi se

Dr Vladimir Zaki6, docent, Univerzitet u Beogradu

*d<

zaki c (a,a sr if .b s. ac.rs

Poijoprivredni fakultet, e-mail:

Prof. dr Zorica Vasiljevid, redovni profesor, Univerzitet u Beogradu fakultet, e-mail : v azor @agnf .bg.ac.rs
49

Poljoprivredni

Y. Zaki6

dr.

triiita

robnih ...

svakodnevno suodavaju sa mogudno5dupromene cena, pdnosa i drugih faktora koji utidu na njihove prihode. Kao primer,mohe se uzeti promena u traZnji poljoprivrednih proizvoda ili ukupnih prinosa useva, usled dega cene poljoprivrednih proizvoda mogu znadajno fluktuirati. Neki od rizika svojstveni su samo

poljoprivredi kao Sto je, na primer, rizik od lo5ih vremenskih uslova koji
zrn(,ajno smanjuju prinose u odredenoj godini. Kao posledica ovakvih poj ava j avila se potreb a za razvojem finansij skih instrumenata dijom primenom bi se poslovanje udinilo izvesnijim. Tokom poslednjili tridesetak godina doSlo je do snaZnog razvoja robnih derivatnih trZi5ta koja poljoprivrednim preduze6ima u, razvljenim trZi5nim privredama omogudavaju primenu razliditrhhedLing strategija. Na ovaj nadin poljoprivredni proizvodadi (hedZeri) mogu vr5iti transfer rizika promene cena poljoprivrednih proizvoda na spekulante koji prihvatanjem rizlka odekuju da 6e ostvariti odredeni profit. N a o sno lu i skus tava razvij enih zemaIl a, kao i p oj edi nlh zemalj a u tr anzicijr, dolazi se do zakljudka daje uspostavljanje robno-berzanskog poslovanja vaLan faktor za uspesno poslovanje poljoprivrednih preduze6a.

Znalaj trZiSta robnih derivata za upravlianje rizikom poslovania u

agrosektoru
Izvedene hartije od vrednosti (derivative securities) ili finansijski i robni derivati su nazivi za posebnu vrstu hartija od vrednosti. One su nastale prevashodno usled pove6anlarrzlkaposlovanja na finansijskom i robnom trZi5tu. Pojam finansijski derivati podrazumeva grupu izvedenih hatija od vrednosti koje se kreiraju u trgovini devrzama,drugim hartijama od vrednosti, itd. Sa druge strane, robni derivati imaju ,,frzidl<topipljilu" podlogu u: metalima, poljoprivrednim proizvodima, industrijskim sirovinama, nafti itd. Izvedene hartije od vrednostivezane su za terminsko trgovanj e, zarazlTlcrt od dnevnog (spot) trgovanja, gde se transakcija zavrlava odmah. Dok se kod dnevnog (spot) trgovanja sklopljeni posao obavezno zavr5ava isporukom robe,

kod trgovine robnim derivatima najde56i je sludaj (na robno-derivatnim

trZi5tima u SAD u 95o/o sludajeva) da se ugovor realizuje novdanom isplatom strane kojaje ,,pogtesno" procenila kretanje cena, i kupac i prodavac fiudersa i opcija mogu traLiti isporuku robe. Za pr av ilno upravlj anj e rizikom kretanj a c ena polj oprivredni proizvodadi moraju posedovati znanjai informacij evezarre za predvidanje buduieg kretanja cena. Prodavci odekuju pad cena, dok se kupci nadaju da 6e cene rasti. Posto50

Ekonomski vidici,

XVIII (2013).8r.

1: str.49-61

ji

(options) ugovori.

vi5e vrsta instrumenata koji se koriste za kontrolis arye rizikaposlovanja ali su za robna derivatna trLista najznad,ajniji: fiuders (futures) ugovori i oplioni

HedZing s trategij e

fi uiers

ugovorinca

Fjuders ugovor je visoko standardizovan u smislu: (1) kolidine poljoprivrednih proizvoda po jednom ugovoru (u SAD je to za pienicu 5000 uuseiaj, 1z; kvaliteta i mesta isporuke robe. od poljoprivrednih proizvoda najvedi obim trgovine je sa fiudersima na psenicu, kukuruz, soju, pirinad, kafu, kakao, pamuk i 5e6er. Fjuders ugovori imaju dosta slidnosti sa forvardima, ali postoje i
znadajne razlike:1

' ' ' '

Fjuders ugovorima moZe se sekundarno trgovati naberzi(likvidni su) zaruzliku od forvarda;

' '

Kod {udersa, rok isporuke je fleksibirniji tako da se dostava poljoprivrednih proizvoda moLe imr(iti u toku celog meseca. Kod foivarda, isporuka poljoprivrednih proizvodavezanaje za odrecleni dan ili maksimalno nekoliko dana. u mehanizmu funkcionisanja forvard ugovora ne postoji institucija klirin5ke kuie, niti iznos margine koju klijenti polahu,tako da trgovina forvardima nosi vedi rizik od neizvrsenja obavezau odnosu na quderse. zakllud.anje forvard ugovora ima za cilj stvarnu isporuku poljoprivrednih proizvoda na kojeje zakljulenugovor, dokje kod fiudersa isporuka robe izuzetak(svega nekoliko procenata ugovora ,. ."*li{uders zuje stvarnom isporukom robe), a zatvaranje ugovora se vr5i isplaiivanjem razlike u ceni. Postoji irazlikaunadinu pladanja tako da se kod fon'arda isplata vrii na dan dospeia ugovora. Kod fiudersa su obe strane obavezne da poloZe odredenu sumu odmah pri zakljudenju ugovora. 3-uders ugovore karakteriie visoka standardizacija u pogledu vrste aktive, kolidine, kvaliteta, mesta isporuke, vremena isporuke. pri sklapanju fiudersa poznavat4e kupca i prodavca nije neophodno jer se klirinska kuia pojavljuje u ulozi posrednika. Takode, ni analiza u pogledu boniteta prodavca od strane kupca i obrnuto nije potrebna.

videti vi5e: Eri6 D., Finansijska trziita Beograd, 7997, str. 206-214;

i instrumenti, visa poslowa skola Beograd,

51

Y. Zaki6

dr.

Uspostavl.ianie trZiita robnih ...

Da bi organizovana trgovina {udersima bila mogu6a neophodno je da budu zadovoljeni slede6i usiovi: . Dovoljno osnovne aktive koja mora biti standardizovana po osnovu kolidine, kvaliteta, mesta isporuke i vremena isporuke. . Standard izacija kvaliteta po drazumeva da p olj oprivredni pro izvodi po seduju odredene fizldke i hemijske osobine. . U pogledu standardizacije mesta isporuke postoji altemativa: (1) utvrdivanje isporuke na jednom mestu (obidno skladi5te berze); (2) prilagodavanje prema izabranoj lokaciji (u tim sludajevima cena {uders ugovora moZe se razlikovati). Treba naglasiti da vedina savremenih robnih berzi u svetu ima svoj skladi5ni prostor, dok Beogradska i Novosadska berzanemaju svoja skladi5ta. Navedeni nedostatak mogao bi se resiti najjednostavnije iznajmljivanjem skladi5nog prostora od javnih skladi3tara. . Uspostavljenim nonnama se postiZe ostvarenje efekta ekonomije obima u transakcijama i na taj nadin smanjuju transakcioni tro5kovi, a trgovina dini j ednostavnijom i atraktivnij om. . Postojanje konkurencije na strani ponude i traZnje je neophodan uslov za efikasno trgovanje fiudersima na poljoprivredne proizvode. Mora postoj ati dovolj an broj subj ekata koj i na trZi Stima fi udersa na polj oprivredne proizvode Lele dase za5tite odrizlka,kao i subjekata koji preuzimanjem togrizlka odekuju da ostvare profit. Kupac fiuders ugovora (zauzimadugu poziciju) odekuje da 6e cena poljoprivrednog proizvoda na spot trZi5tu da raste. Prodajom {udersa (zauzimaktatku poziciju) na poljopriwedni proizvod prodavac odekuje suprotno, odnosno da 6e cena poljoprivrednog proizvoda na spot trZi5tu da pada. Pregledom profit grafikona (Grafikoni I i 2) mol'e se konstatovati da u sludaju da kupac ostvari dobitak, prodavac beleLi gubitak u istom iznosu i obrnuto - dobitak prodavca jednak je gubitku kupca. Na osnovu toga moZe se zakljuditi da je zbir svih dobitaka na trZi5tu {udersa na poljoprivredne proizvode jednak zbiru svih gubitaka, tako da se moZe re6i da se radi o igri sa ukupnim nultim rezultatom. Sve navedene karakteristike fiudersa se ostvaruju zahvaljuju6i specifidnom mehanizmu trgovine koji se zasniva na sistemu margina i dnevnog prilagodavanja (market to market). Postojanje ovih mehanizamapodrazumeva da ugovorne strane poloZe odredenu sumu (margine) na ime osiguranja plaianja. Postoje dve vrste margina: inicijaine i margine za dnermo
odrZavanje.

Inicijalne margine (initial margins) kreiraju se otvaranjem raduna kod brokersko-dilerskih kuda i predstavljaju podetni uslov trgovanja {udersima.
52

Inicijalne margine iznose od 5-I5o/o od vrednosti ugovora i upladuju se u momentu potpisivanja ugovora. Margine za odrLavanje (maintenance margins) se aktiviraju ukoliko se iznos smanji ispod odredene granice - tada klirin5ka kuia Salje poziv subjektu da uplati dodatnu Sumu.

-i* u !

Ugolurcna
i\

f,.erlir

Grafikon

1. Profit grafikon kupca fiudersa na poljoprivredne proizvode

.rd

{.j

Ug*vorenx

(en* proizt'udu
\X

Grafikon 2.Profit grafikon prodavca fiudersa

53

na poljoprivredni proizvod

Y. Zaki(, i dr.

Uspostavli atti e

triiita

robni.h

..

Cene fiudersa se utvrduju na kraju svakog dana i na osno\ru toga se vr5i prebacivanje sredstava izmedu raduna ugovornih strana. Klirin5ka ku6a vr5i obradun i prilagodavanje pozicija ugovornih strana u zavisnosti od smera promene cena. Na primer, ukoliko j e ugovorena cena pSenice za isporuku u decembru 100 dinara, a slede6eg dana cena poraste na 101 dinar, klirin5ka ku6a 6e 1 dinar prebaciti sa inicijalnih margina prodavca na radun kupca. U suprotnom sludaju, ukoliko je zakljudena cena za jedan ugovor p5enice za isporuku u decembru 1 00 dinara i narednog dana cena padne na 99 dinarc, klirin5ka ku (,a ce 1 dinar prebaciti sa margina kupca na radun prodavca. Na isti nadin klirin5ka ku6a ie vr5iti prebacivanja izmedu raduna ugovornih strana sve do dana dospe6a ugovora kada i kupac i prodavac zafiaraju svoje pozicije isplatamarazlika (faktidka isporuka robe je retka). Postojanje cenovnih limita je joS jedna karakteristika robnih fiudersa. Odreduju se maksimalni i minimalni cenovni limiti u okviru kojih mogu da se kre6u budu6e cene. Na ovaj nadin uspostavlja se cenovna stabilnost poljoprivrednih proizvoda Sto bi moglo biti korisno za domacupraksu, gde je tokom poslednjih godina zabelelena velika cenovna nestabilnost.

Hediing strategije sa opcionint ugovorima

Opcioni ugovor je visoko standardizovan u smislu: (1) kolidine poljoprivrednih proizvoda po jednom ugovoru, (2) kvaliteta i mesta isporuke robe i (3) cene poljoprivrednog proizvoda (poljoprivrednim proizvodadima stoje na raspolaganju opcije sa nekoliko razll(,itih cena robe koja je u podlozi ugovora). Trgovina opcijama na derivatnim berzama podrazumeva visoku standardizaclju opcionog ugovora. Kao i u sludaju fiudersa, visoka standardizacija opcija omogu6ava sekundarnu trgovinu ovim hnansijskim derivatom. Tehnika trgovanja opcionirn ugovorima na derivatnirn berzama se razlikuje od berzanskog trgovanja {udersima. Naime, kupac opcionog ugovora pla6a pun iznos premije prodavcu u montentu kupovine i sistem margina u ovom sludajtr zakupcanevaLi. Prodavac opcije mora na radun klirin5ke kuie da poloZi iznos depozita na irne margina. Klirin5ka ku6a, kao i kod trgovine {udersima, w5i dnevno usagla5avanje cena i u sludaju negativnih cenovnih tokova poziva prodavca da dodatno uplati sredstva na ime margina. Likvidacija opcija obavlja se na slidan nadin kao i u sludaju {udersa. Kod trgovine opcijama takode postoje tzv. limiti trgovine. Osnovni cilj limita je da se omogu6i zaititaoduticaja na cenu kojubi vlasnik velikog broja opcija sigur-

Ekonomski vidic

no imao (mogao bi iznenadnom prodajom ili kupovinom velikog broja opcija da izazove ukupnu promenu cena u smeru koji on Zeli). Pored berzanskog trgovanja postoji i vanberzansko trgovanje. Najbitnije karakteristike vanberzanskog trgovanja opci jama su: ' Mogudnost kreiranja nestandardnih ugovora (bilo po pitanju vrste, kolidine ili kvaliteta aktive koja se nalaziu podlozi opcije, roka isteka opcije i sl.); je trgovati i velikim brojem ugovora (ne postoje limiti trgovine Mogude ' kao u berzanskom trgovanju opcijama); . Yanberzansko trgovanje nosi veii kreditni rizik tako da je postojanje informacija o kreditnom potencijalu druge strane neophod'o Razlozi zbog kojih se robnim opcijama u svetu svake godine trguje u sve veiem obimu su:

'

'

Efekat leveridLa, sto podrazumeva moguinost da se sa relativno malim ulogom ostvari velika zarada. Na primer, premija zanovembarsku opciju na psenicu u martu je pla6e'a 1 dinar sa strajk (ugovorenom) cenom od 4 dinara; u maju se trZisna cena za novembarsku psenicu popela na 5 dinara (prelomna tadka pri kojoj ni kupac, a ni prodavu" op"1.,r. beleZe gubitak niti dobitak). od ove tadke svaki rast cene pseniie za isporuku u novembru bi6e direktan profit kupca call opcije. Drugi bitan razlog koji dini robne opcije atraktivnim zarlaganje je da investitor u opcije moLe izgubiti samo sredstva do visine ptue"n" p."mije.

Llgct'$rena eena
za

rxll *pciju

Frelonr:ra faikrr

{leno p::rti;,,*ia
-r{

*e

Grafikon 3. Profit kupca call opcije na poljoprivredni proizvod

55

Y. Zaki6

dr.

Uspostavliani e trZilta robni.h

...

*<

-c
\l

Cen* -k \J

prt;inotkt

l.ignvarena cen

z* *all opriju

Grafikon 4. Profit prodavca call opcije na poljopriwedni proizvod

.A{

r-l

L?gotnrenrr cena za put opcijn

t'eno proi:raxkt
"<

'a

Grafikon 5. Profit kupca put opcije na poljoprivredni proizvod

Grafikoni 3,4,5 i 6 prikazuju mogude scenarije u kojima kupac i prodavac opc{e ostvaruju profit ili gubitak.

56

Ekonomski vidici,

XVIII (2013), Br. i: str.49-61

-e
L-i

{Jgororena cena ir* put rpeijn

t'entt pr*i:vo.da
-<
*a

Plelonrnzr tarYka

Grafikon 6. Profit prodavca put opcije na poljoprivredni proizvod

3. Razvoj i znadaj robno-trerzanskog poslovanja u

Srbiji

Robne ili merkatilneberze specijalizovane su za trgovinu robom i sirovinama. To su organizovana trLi*ta na kojima se kupuju i prodaju ugovori za promptnu ili budu6u isporuku standardizovane robe u kojima se specificiraju kolidina, kvalitet i rokovi isporuke, a da se roba desto i frzrdktne pojavljuje na
trZiStu.

Razvoj berzi u Srbiji se vezuje za 19. vek. Na osno\u Zakona o javnim berzama od 3. novembra 1886. godine, koji je potpisao kralj Milan Obrenovii, pwaberza osnovana je u Novom Sadu 5. marta 1921. godine. Njen sluZbeni naziv bio je Novosadska produktna i efektna berza, a predmet trgovine naberzi bila je razna roba, narodito poljoprivredna. Prvi predsednik berze bio je jedan od najuglednijih veleposednika tog vremen4 Gedeon Dunderski. Berua je funkcionisala do 1941. godine. Produktna berza Novi Sad osnovana je u decembru 1958. godine uredbom Vlade Republike Srbije, a svoje upori5te imala je u Uredbi o produktnim berzama iz 1953. godine. Berza u Novom Sadu osnovana je u prostorijama danaSnje Matice Srpske. Od osnivanja do danas, preko Produktne berze u Novom Sadu prometovano je preko Sesnaest miliona tona robe. U vreme SFRJ prosedan godi5nji prometprekoberze bio je oko 350.000 tona robe, da bi od devedesetih godina XX veka promet pao na tek nesto vi5e od 100.000 tona.z.
2

Videti vi5e: www.proberza. co.rs.

57

Y,,

Zu cjts _,

U;p-g-tlgnlig.ytg t

4;!g

Y-o-b4i\,,,

Trgovina akcij ama u Srbij i se obavlj a preko B eogradske b erze, koj a j e osnovana krajem 19. veka. Nakon drugog svetskog rata i promene politidkog sistema,berzanije radila skoro pet decenija. Usvajanjem Zakana o trZi5tu novca i trZi5tu kapitala, 1989. godine osniva se Jugoslovensko trZi5te kapitala, koje 1992. godrne menja ime i postaje Beogradskaberza. Godisnji promet na Beogradskoj berzi tokom 1990-tihbio je skroman, atekpodetkom2l. vekaje do51o do znadajnog pove6anja trgovine, kao posledica prodaje akcija privatizovanih preduzela. U prvim godinama razvoja Berze smatralo se da postoji opasnost znadajnogpada trgovine akcijama nakon privatizac1e najuspeSnijih preduze6a. Ipak, obim trgovine akcijama je pokazao iznenadujufe pozitivne tendencije, sve do politidkih nestabilnosti u vezi sa izborima u Srbiji i podetka svetske ekonomske krize (tokom 2008. godine). Tokom narednih godina, plomet se znadajno smanjio kao posledica ekonomske krize.3 U Srbiji ne postoji razvljeno robno-berzansko poslovanje, u najve6oj meri usled nedostatka odgovarajuieg pravnog okvira. Pre svega, nedostaju za5titni mehanizmi koji garantuju da ce prodavac biti isplacen, kao i da 6e kupac dobiti robu. U na5oj praksi udesnici su prepu5teni redovnoj sudskoj proceduri. Zakono trZisru kapitala (S1. glasnik RS, br. 3Il20I1) regulise pitanja vezarrlazauspostavljanje standardizovanih robnih derivata, dok je spot trgovanje poljoprivrednim proizvodima prepu5teno Zakonu o robnim befzamakoji se nalazi u fazi tacrta. Dono5enjem Zakona o robnim berzama stvori6e se mogu6nost za sigurno dnevno trgovanje i uspostavljanje terminskog trZi5ta poljoprivrednim proizvodima. Trenutno ne postoji nijedan elemenat koji omogu6ava robno-berzansko poslovanje u Srbiji, Sto se pre svega ogleda u odsustvu tela koje kontroliSe i licencira robne berze tbrokere. Imaju6i u vidu velidinu trZi5ta poljoprivrednim proizvodima, Nacrt zakona predvida oslanjanje sistema na postoje6e institucije, koje su nosioci navedenih aktivnosti i u drugim razvijenim robno-berzanskim sistemima. Na ovaj nadin se pojednostavljuje robno-berzanski sistem, a ujedno je i ekonomidniji (nema osnivanj a novih instifucija). Osnovne pretpostavke za funkcionisanje trLlstarobnih derivata na poljoprivredne proizvode podrazumevaju dve komponente: (1) proizvodnja i trZi5te poljopriwednih proizvoda (obim i kvalitet proizvodnje, trZi5ni vi5kovi); (2) institucionalni preduslovi (licenciranj a robne berze r dlanova robne berze, razvoj
J

Videtivi$e: Zakt(,Y.etal (2011) Triiitehartijaodvrednostikaofalctorrazvojakorpo' rativnih preduzeta u Srbiji, Druitvo ekonomista Beograda, Savetovanje - Privredna komora Beograd, 23.I1.2011, Ekonomski vidici, vol. 16, br.4, str- 735-746
58

Ekonomski vidici,

XVIII (2013), Br.

1: str.49-61

sistema skladi5tenja strate5kih poljopriwednih proizvoda, javnostrada, model

kliringa i saldiranja, sistem uparivanja naloga, netovanje i druge operacije vezane za izvr5enje berzanskog trgovanja, definisanje dugorodne politike drL,avnih intervenclja vezanih za poljoprivredne proizvode i inpute, mehanizam arbitraZ,e, odnosno brzog re5avanja sporova na robnoj-berzi itd).

Zakljudak
Robni derivati predstavljaju najde5ie kori5iene mehanizme upravljanja rizikom kretanja cena poljoprivrednih proizvoda u svetu. S obzirom da postoji velika fluktacija cena poljoprivrednih proizvoda, uspostavljanje trZi5ta robnih derivate bilo bi od velikog znadaja za poslovanje u poljoprivrednom sektoru Srbije. Za uspostavljanje navedenog trZi5ta neophodno je ispuniti institucionalne preduslove:

i Pokrajinske direkcije zarobne rezetve . kreiranje javnih i detaljnih trZi5nih izveltaja vezanlh za dinioce koji utidu na kretanje cena poljoprivrednih proizvoda. Odekuje se da 6e Zakon o robnim berzama regulisati materiju robno-berzanskog trgovanja poljoprivrednim proizvodima na spot i nestandardizovanom terrninskom trZi5tu. Neophodno je kroz analizupreduslova na domadem trZi5tu kao i svetskih iskustava uspostaviti sa jedne strane model robno-berzanskog poslovanja koji je efikasan, a sa druge strane uvaLitidinjenicu daje trZi5te poljoprivrednih proizvoda u Srbiji relativno rnalog obima. U tom smislu, trebalo bi nastojati da se ne sfvara glomazan regulatomi aparat, ved da se iskoriste postoje6e institucije, kao Sto su Komisija zahartije od vrednosti i Centralni registar hartijaod vrednosti. U veiini zemalja sa razvijenim robno-berzanskim trZi5tima i spot i efekhreberze su regulisane jednim zakonskim aktom, tako da bi se mogla razmotnti i mogudnost da se umesto dono5enja novog Zakota o robnim berzama, izmenama Zakona o trZi5tu kapitala reguli5e i robno-berzansko hgovanje. Efekti regulisanja spot trZi5ta zasnivaju se na pove6anom obimu dnevnog trgovanja, manjoj fluktaciji cena, smanjenom riziku od manipulacije spot cenom u cilju ostvarivanja protivpravne koristi na robno-derivatnom trZi5tu i sl. Regulisano i razvijeno spot trZi5te (e rczttltirati mogudno56u izvodenja referentne dnevne spot cene koja je neophodna za dnevno uskladivanje margina na robno-derivatnom trZi5tu.
59

. . .

dono5enj e Zakona o robnim berzama, odredene izmene Zakona o trZi5tu kapitala, uspostavljanje dugorodne politike Republidke

I pored toga 5to Zakon o trZi5tu kapitala omoguiava uspostavljanje trgovanja robnim derivatima, ono ipak nije zapo(,eto do danas. Jedna od kljudnih prepreka je uslov da berzaima minimalno 1.000.000 osnovnog kapitala. Potrebna je dodatna analizapotrebe za ovim iznosom kapitala i eventualno smanjenje navedenog uslova. S obzirom da minimaini iznos kapitala koji berza mora da poseduj e sluLi za obezbedenj e rizrka,,od propusta u radu same betze" po udesnike trgovanja, pokebno je da se analizira rizikposlovanja sa izvedenim hartijama na poljoprivredne proizvode i eventualno predloZi smanjenje obaveznog iimita samo zaovaj segment trgovanja (navedeni Zakanne pravi razliku u uslovimazauspostavljanje trgovanja na finansijske izvedene hartije od vrednosti i robne izvedene hartije od vrednosti). Potrebno je anahzirati i opravdanost izmenaZakona o trZi5tu kapitala kao i Pravilnika o davanju dozvole zaradi uslovimazaobavljanje delatnosti organizatoratrLllta ("S1. glasnikRS", br. 89l20lI i 44120I), kojima bi se omogu6ilo da za podetak rcda berze izvr5e obavezu obezbedenja minimalnog kapitala pored novdane uplate kroz moguinost davanja hipoteke na osnovna sredstva berze kao i drugim vidovima garancija. Uspostavljanje dugorodne politike Republidke direkcije za robne rezerve i Pokrajinske direkcije zarobnerezerve prestavlja osnovni predusiov zafunkcionisanje spot, a posebno terminskog trLiita poljoprivrednih proizvoda. Ono Sto je od su5tinskoj znadaja to je da politika drZavnih intervencija mora biti unapred poznata svim ud.esnicima na trZi5tu.
Lileratu ra
Eri6 Dejan (1997): Finansijska tdi5ta i instrumenti, ViSa poslovna Skola Beograd, Beograd Kovadevi6 Vlado, (2002): Znataj kZiSta lobnih finansijskih derivata za poljoprivredna preduze6a, Magistarski rad, Ekonorrski fakultet Beograd Zaki6 Vladimir, Vasiljevi6 Z oica,Zarit. Vlade, (2011): TrZiSte hartija od vrednosti kao faktor razvoja korporatir,nih preduzeia u Srbiji , DruStvo ekonomista Beograda, Savetovanje - Priwedna kornora Beograd, 23.1I.2011, Ekonomski vidici, vol. 16,bt. 4, stt.735-746 Zakon o javnim skladi5tirna za poljoprivredne proizvode (SluZbeni glasnik R. Srbrje br. 4UA9) Zakon o obligacionim odnosima ("S1. list SFRJ", br. 29178,39185,45189 i 57189 i "S1. list SRJ", br.
3

1/93);

Zakon o trZi5tu kapitala (sl. Glasnik RS, br. 31/2011); Intemet sajtovi:
wu,"r,v.

proberza. co.rs

www.belex.rs

60

Ekonomski vidici XYLII2_Q1O,

Br.1l!r.

1e

61

ESTABLISHMENT OF THE COMMODITY DERIVATIVES MARKET IN THE FUNCTION OF AGRIBUSINESS SECTOR IMPROVEMENT IN SERBIA
Summary
Pronounced fluctuations in prices ofagricultural products have caused the need for creation of instruments that allow price risk management. During the 1970s there were created the commodity and financial derivatives that allow price risk management of agriculfural products, foreign exchange rates, interest rates, etc. With regard to the prices of agricultural products fluctuation in Serbia, the assumption is that the establishment of commodity derivatives markets would allow farmers to ensure their products price prior to harvest. The commodity derivatives market has a positive effect on the increase of the total production volume and lower interest rate loans for agricultural sector. For the functioning of commodity derivatives, it is necessary to establish institutional preconditions. Serbia is in the process of setting up a regulatory framework for commodity-related exchange transactions, rvhich gives particular importance to the analysis and studies related to the establishment of institutional preconditions for the functioning of organized commodity markets.

Keywords: stock market, commodity derivatives, hedging, agriculture

61