Obim međunarodne trgovine je u periodu posle Drugog svetskog rata 3 puta

brže rastao od obima svetske proizvodnje. Uvoz je nešto više rastao od izvoza zbog
ulaganja kapitala u svetski razvoj iz ranije formirane akumulacije i rezervi. Učešće
izvoza u BDP sveta iznosilo je 4,5% u 1960., 10,2% u 1980., i 31% u 2008. godini.
Uvoz je imao učešće u BDP u istim godinama 4,5%, 10,7% i 33% i pokazuje stabilniju
liniju rasta, dok izvoz više fluktuira po godinama.
Privredni rast u svetu praćen je pomeranjima u strukturi svetske trgovine. Za razliku
od ranijih faza razvoja, kada je industrijski sektor predstavljao ključni faktor rasta
privrede, tokom 90-tih godina sektor usluga je postao najdinamičniji element razvoja
svetske privrede. Pomeranja uloga u stvaranju GDP (bruto domaćeg proizvoda M.U.)
prenela su se i na strukturu svetske trgovine, pri čemu je sve značajnija uloga uslužnog
sektora.
Privredna struktura svake zemlje izložena je promenama pod uticajem tehnološkog
progresa u pojedinim zemljama, zatim promenama u strukturi potrošnje, kao i dejstvu
drugih faktora. Ove promene neposredno se odražavaju na promene spoljnotrgovinske
strukture u izvozu i uvozu.
U srednjem veku spoljna razmena svodila se na nekoliko proizvoda (krzna, svila,
žitarice, stoka…). Tek u XIX veku, kada je zaslugom parne mašine došlo do razvoja železničkog
i pomorskog
saobraćaja, dolazi do masovnog međunarodnog prometa i drugih proizvoda (tekstila, kože,
gume…) U drugoj
polovini XIX i početkom XX veka, kao posledica druge industrijske revolucije uvođenjem
motora sa unutrašnjim sagorevanjem i naizmenične struje, javlja se niz novih proizvoda u
svetskoj trgovini iz oblasti mašinogradnje, elektronike, metalo prerađivačke i hemijske
industrije.
Posle Drugog svetskog rata, kao posledica treće industrijske revolucije, u spoljnotrgovinskoj
strukturi sve veći značaj dobijaju tzv. novi proizvodi u svetskoj trgovini:
elektronski računari, roboti, savremena transportna i telekomunikaciona oprema… Dinamičnu
stavku svetske proizvodnje i trgovine čine, takođe, razne
usluge: turizam, trgovina, bankarstvo, transport, telekomunikacije, inženjering, konsalting,
saobraćaj, informacije i slično.

U tabeli prikazane su promene u robnoj strukturi svetske trgovine (izvoz) u

periodu posle Drugog svetskog rata.
Tabela - Promene u robnoj strukturi svetske trgovine izvoz (milijarde US$ i %)

Iz tabele se može videti da su u ovom vremenskom periodu najveću dinamiku

rasta (čime su promenili svoje učešće u strukturi svetskog izvoza) imali industrijski
proizvodi. Od industrijskih proizvoda najveću dinamiku rasta izvoza imali su mašine i trans-
portna oprema, a naročito telekomunikaciona i informaciona oprema, kancelarijske mašine,
automobili zajedno sa dostavnim vozilima- kamionima i autobusima, te ostala transportna
sredstva i oprema.
Kod sirovina najdinamičniju stavku izvoza imala je nafta sa četiri njena značajna
poskupljenja, 1973, 1979, 2006 i 2008.godine, kad je tražnja znatno nadmašila
ponudu.
U razvoju napreduju zemlje koje izvoze proizvode visokog stepena obrade
(telekomunikaciona i elektronska oprema, mašinogradnja i hemija) a zaostaju zemlje
koje proizvode primarne proizvode (poljoprivreda i rudarstvo).
Dinamična stavka u svetskoj trgovini (izvozu),pored mašina, elektronike i hemije, u
poslednjim godinama imali su nafta, gas, metali, žitarice.

Regionalna struktura međunarodne trgovine prikazana je u tabeli:

Tabela - MEĐUNARODNA TRGOVINA PO REGIONIMA, 2008

GLAVNI SVETSKI IZVOZNICI I UVOZNICI ROBE U 2008. GODINI