PRIVREDA

Privreda je skup privrednih delatnosti koja se bavi proizvodnjom materijalnih dobara radi zadovoljenja
covekovih potreba.Deli se na nekoliko nacina:
1. poljoprivreda sa lovom i ribolovom
2. sumarstvo
3. industrija
4. gradjevinarstvo
5. proizvodno zanatstvo
6. usluzno zanatstvo
7. saobracaj
8. trgovina
9. turizam i ugostiteljstvo
Vanprivredne delatnosti:
1. obrazovanje
2. nauka i kultura
3. zdravstvo
4. sudstvo
5. bankarstvo
6. ministarstvo
Deli se preme mestu:
1. lokalnu-obuuhvata privredu jedne opstin, grada i njegove okoline.
2. nacionalna-obuhvata proizvodnju,potrosnju, tj. razmenu dobara u okviru carinskih granica jedne
zemlje.
3. svetska-ekonomska saradnja svih zemalja.
Na razvoj privrede uticu prirodni, drustveni, tehnicki faktori:
1. prirodni-neophodan su uslov drustvenog razvoja koji moze podsticati, ali istovremeno i
usporavati privredni razvoj jedne drzave(vulkani-plodno zemljiste,katastrofe).
2. drustveni uticaj-drustvo podstice privredu podizanjem gradova,fabrika hidroelektrana,osvaja
pustinje, ali s druge strane neracionalno koriscenje dobara dovodi do kocenja privrede(seca
suma,unistavanje biljaka i zivotinja).
3. tehnicki faktori-um i nauka pokrecu sve danasnje drustvo i svetsku privredu ka progresu, ali sva
naucna dostignuca upotrebljavaju se u ratne svrhe.
Oblik povezivanja u privrednoj saradnji naziva se kooperacija u procesu proizvodnje.Odnosi kooperanata
se regulisu ugovorom, a njihov broj moze biti nekoliko stotina.
INDUSTRIJA
Do industrijske revolucije doslo je 1769. kada je Dzems Wat pronasao parnu masinu.Industrija prethodi
domaca radinost i zanatstvo, masina je omogucila da se rad u zanatskim radionicama zameni fabrickom
proizvodnjom koja je olaksala zivot i rad ljudi, ali je isto tako dovela do velikih razlika izmedju
stanovnistva. Pronalaskom parne masine povecala se produktivnost rada pa se povecala i potreba za vise
energije,sirovine, porasla je proizvodnja uglja i gvozdja, a Engleska postaje prva industrijska zemlja sveta
koja je do kraja 19. veka bila na celu sv. industrijske proizvodnje.Nju su sledili Francuska, Belgija, a onda
se pojavljuju nove velesile; Japan,SAD,Rusija.
Pronalaskom motora pocinje da se koristi elektricna energija,nafta,hidroenergija,obojeni metali.Posebno se
razvija industrija motora i automobile.Motor i nafta otvorili su eru motorizacije drumskog i pomorskog i
vazdusnog saobracaja.Na celu razvoja su SAD,Japan,Nemacka.
Sredinom 20. veka nastaje nova naucno-tehnoloska revolucija koju karakterisu atomska energija, razvoj
elektronike i automatike.Sve veci znacaj dobija hemijska industrija.U proizvodnju ulaze
novimehanizmi;kompjuteri,roboti,automatisve manje ljudi ucestvuju u proizvodnji.Posebni znacaj dobija
petrohemija koja omogucava proizvodnju plastike,hemijskih vlakana,sintetickog kaucuka,hemijskog
goriva.Najvecu nosioci ove tehnike su Japan,SAD,Nemacka,Francuska.
U savremenom drustvu znacaj industrijalizacije je ogroman jer se industrija afirmisala kao kljucna
privredna delatnost koja obuhvata proizvodnju minerala i energije,preradu sirovina do polufabrikata i
fabrikata radi covekovih potreba.
Prema teritorijanom razmestaju industrija moze biti monokoncentricna koja se vesuje za jedan
grad;prostorno disperzivna koja je rasporedjena u vise gradova i medjusobno je povezana;policentricna

industrija koja predstavlja vezu izmedju preduzeca iz raznih gradova koja za cilj ima postizanje
maksimalnog efekta uz minimalne troskove.U stvari to je industrijski kompleks koji povezuje sva
preduzeca.
PROTIVURECNOSTI SVETA
Svet se neravnomerno razvija manji broj se obogati i industrijski razvij, adrugi veci broj, siromasni,
pretvori se sirovinsku bazu, tako da svet diferencira na bogati sever i siromasni jug.Severu pripadaju;
Anglo-Amerika,Evropa,Rusija,Japan.Njima se sa juga prikljucuje Australija, a siromasni jug predstavljaju
Latinska Amerika,Afrika,Azija.
Dohodak u razvijenim zemljama prelazi 10000$ godisnje, a u nekim do 30000$(Svajcarska,Luxemburg).U
siromasnom jugu dohodak je ispod 1000$,negde ispod 500$(Banglades,Cad,Tanzanija,Nepal,Laos).
Industrijska moc skoncentrisana je u 15 zemalja sveta.SAD,Rusija, i drzave evropske unije drze 85%
undustrijske proizvodnje.Privreda SAD ostvaruje dohodak od 125 srednjih i manjih drzava.Odnos izmedju
bogatih i siromasnih je 100:1.
Ekonomska moc skoncentrisana je na svetske manjine gde posebnu ulogu imaju multinacionalne
kompanije, jer deluju i rade na teritoriji vise drzava.10 najvecih kompanija ostvaruje prihod od 2/3 drzava
sveta.Os 100 najvecis preduzeca vise od 50% pripada SAD-u,ostale Japanu ili Z.Evropi.Osnovni interes
kompanije jeste profit.
Nerazvijene zemlje su u podredjenom polozaju ali se i one nalaze na razlicitom stupnju ekonomskog
razvoja pa se cesto za njih uzima termin Zemlje u razvoju.Vecina njih su pretezno agrarne sa slabo
razvijenom industrijom,veliki su uvoznici industrijske robe i stranog kapitala,pa samim tim su i
zaduzene.Neke od njih su Argentina,Turska,Indija,Kina,Malezija, a neki od njih su i dalje na niskom
stupnju.Geografski razmesta izvora energije je povoljan za zemlje u razvoju npr.3/4 rezervi nafteje na
teritoriji zemalja u ravoju,ali sev se to odnose multinacionalne kompanije.
NOVA NAUCNO TEHNOLOSKA REVOLUCIJA
Razvoj nauke i tehnike u drugoj polovini 20. veka izazvao je novu naucno tehnolosku revoluciju,koju
karakteisu atomska energija,elektronika i hemija.Najvece promene nisu nastale u oblastima najizrazitijeg
povecanja broja stanovnika , vec u onim predelima gde je trijumfovala nauka,tehnika,znanje.To su:
AngloAmerika,Evropa,Japan,Rusija.
Do najvece promene doslo je u neproizvodnim usluznim delatnostima gde dolazi do prave expanzije tih
delatnosti tako da vise od 60% radno-aktivnog stanovnistva radi u neproizvodnim delatnostima kao sto je
slucaj u SAD-u i Kanadi.
Kao rezultat nove naucno tehnoloske revolucije jeste smanjenje structure energetskog bilansa najpre u
korist nafte,zemnog gasa, a potom nuklearne atomske energije.
Petrohemija i elektronska industrija dozivljavaju punu expanziju,a poljoprivreda pocinje da se pretvara u
industrijsku delatnost.Proces industrijalizacije i urbanizacije masovno utice na preseljavanje stanovnistva iz
sela u gradove dolazi do spajanja vise gradova u gradsko konurbacije i megalopolise.
Naucno tehnoloska revolucija podstice tehnoloski napredak u SAD u i Kanadi,ostvaruje se visok stepen
automatizacije,specijalizacije,serijske proizvodnje.Neprekidna izmena tehnologija koja se orijentise na
masinsku,elektronsku i petrohemijsku industriju.
Zapadna Evropa je pod uticajem americkog kapitala menja strukturu privrede i uvodi novu modernu
tehnologiju.Najbrze i najvece inovacije vodio je Japan , sa uvozom americkog kapitala prihvatio je
americku tehnologiju, ali je u sam razvio vlastitu tehnologiju posebno u oblasti
robotike,elektrike,kompjuterizacije.
Ekonomska saradnja Z.Evrope,Japana, SAD-a sa Rusijom dovelo je i do unapredjenja i Ruske
tehnologije.Negativna posledica naucno-tehnoloske revolucije je formiranje novog vida kolonijalnog
potcinjavanja pri cemu se pojavljuje tehnoloski kolonijalizam cije su zrtve manje razvijene zemlje koje
gube svoje visoko strucne kadrove skupo placajuci strane licenze, novu tehnologiju is a velikim teskocama
prate ubrazani naucno tehnoloski razvoj.
Bogati sever ostvaruje 82% svetskog dohotka.
U Evropi zivi 10% stanovnistva i ona ostvaruje 32 % dohotka.
Anglo-Amerika ucestvuje sa 5 % populacije, dok ostvaruju 29% dohotka.
U Zapadnom Pacifiku(Japan,Australija,Novi Zeland) nalazi se 3% svetske populacijedok imaju 15 %
dohotka.
U Rusiji i Ukrajini zivi 4% stanovnistva dok ostvaruju 4% dohotka.
DAKLE SVA 4 REGIONA DONOSE 22%ST I 82 %DOHOTKA.

Siromasni jug ostvaruje 18%dohotka

Azija ima 57% stanovnistva i 9 % dohotka.(kaucuk,caj,kopra,zacini)
Afrika ima 12%populacije i dohodak od samo 3%.(dijamante,kobalt,hrom,baker,zlato)
Latinska Amerika ucestvuje sa 6% svetskog dohotka,dok u njoj zivi 9%stanovnistva.
(banana,secer,meso,gvozdje,boksit,baker)
Najvisi dohodak imaju drzave(45000-25000)
Luksemburg,Norveska,Svajcarska,SAD,Danska,Japan,Irska,Island,Katar,Holandija,Velika
Britanija,Svedska.
Vrlo visok dohodak(10000-25000)
Brunej,Austrija,Monako,Finska,Belgija,Nemacka,San
Marino,Francuska,Kanada,Lihtenstajn,Singapur,Australija,Italija,Andora,Ujedinjeni
Arap.Emirati,Spanija,Bahami,Izrael,Kuvajt,Novi Zeland,Tajvan,Grcka,Portugalija,Bahrein,Slovenija.
Srednji dohodak(5000-2000)
Liban,Poljska,Hrvatska,Estonija,Sv.Lucija,Slovacka,Cile,Kostarika,Gabon,Jamajka,Malezija,Litvanija,Pana
ma,Bocvana,Urugvaj,Belize,Sv.Vinsent ,Grenadin,Fidzi,Brazil,Argentina,Grenada,Turska,Dominikanska
Republika,Rusija,Mikronezija,Juzna Afrika,Tunis,El Salvador,Kolumbija.
Nizak dohodak(2000-5000)
Bugarska,Maldivi,Peru,rumunija,Tajland,Alzir,Jordan,Marsalska
ostrva,Kuba,Kazahstan,Namibija,Surinam,Makedonija,Ekvador,Iran,Tonga,Belorusija,Gvatemala,Samoa,A
lbanija,Egipat,Maroko,Paragvaj,Sirija,Svazilend,Bosna
i
Herzegovina,Vanautu,Bolivija,Kina,Filipini,Honduras,Srbija
i
Crna
Gora,Tukmenistan,Kongo,Gvajana,Indonezija,Azerbejdzan,Severna
Koreja,Sri
Lanka,Ukrajina,Angola,Gruzija,Dzibuti,Solomonska
ostrva,Tuvalu,Jermenija,Butan,Kamerun,Obala
Slonovace,Irak,Papua Nova Gvineja,Kiribati.
Vrlo nizak(500)
Indija,Mongolija,Nikaragva,Pakistan,Senegal,vijetnam,Moldavija,Jemen,Kenija,Komori,Banglades,Benin,
Gvineja,Kirgistan,Laos,Lesoto,Mauritanija,Nigerija,Toma
i
Principe,Sudan,Uzbekistan,Zambija,Zimbabve,Gana,Gambija,Avganistan,Kambodza,Centralnoafricka
republika,Madagaskar,Mali ,Cad, Tanzanija, Nepal, Togo, Uganda, Mozambik, Ruanda, Tadzikistan, Niger,
Mijanmar,Gvineja Bisao,Liberija,Eritreja,Burkina Faso,Malavi,Burundi,Kongo,Etiopija.