PROSVETITELJSTVO: ISTORIJA I SAVREMENOST

Mile Savi
Uiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Beograd

UDK: 140.8:316.75 Originalni nauni rad

PROSVETITELJSTVO: KRIZA I PREOBRA AJ POJMA*

Apstrakt: Osnovni predmet ovog rada jeste kriza pojma prosvetiteljstva, koju autor ispituje u tri ravni polemiko-retorikoj, istorijsko-deskriptivnoj i filozofsko-normativnoj. Po autoru, nekonzistentost sadr ajnih odreenja prosvetiteljstva nema nu no za posledicu odbacivanje pojma, nego njegov kontinuiran preobra aj. U zakljuku, autor istie da se normativna obnova pojma prosvetiteljstva mo e odr ati na temelju razlike izmeu prosvetiteljstva i prosveenosti. Po njegovom miljenju prosvetitestvo nije jedini oblik prosveenosti. Ono predstavlja jedan od njenih istorijskih oblika i samo jedan od inilaca u slo enoj i neizvesnoj istoriji savremenog prosveivanja. Kljune rei: prosvetiteljstvo, prosveenost, modernost, humanizam, kriza.

Ne znam da li emo ikada postati punoletni. To jo nismo, a mnogo toga iz naeg iskustva govori nam da smo istorijsko dogaanje Aufklrunga ne omoguava sticanje zrelosti. (M. Fuko: ta je prosvetiteljstvo, Trei program Radio Beograda, 102/1995, str. 244)

* Ovaj lanak je nastao u okviru projekta Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju Prosveenost u evropskom, regionalnom i nacionalnom kontekstu: istorija i savremenost (br. 149029) koji sufaninsara Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine. 1 Stoga ne treba ni oekivati neku vernu rekonstrukcija diskursa o prosvetiteljstvu. Uglavnom, ovaj rad nudi, delom svesno selektivno prikazivanje tog diskursa, a delom prerasude samog autora.

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2006

Istai u odmah, na poetku, da se ovaj rad nee prvenstveno baviti samim prosvetiteljstvom, ve uglavnom onim to je o njemu napisano, tekstovovima o njemu, i to ogranienim brojem tekstova.1 Razlog je jednostavan autor misli da su u odreenom smislu na dananjicu vie uticala razliita tumaenja prosvetiteljstva od njegovog izvornog sadra aja. I sm pojam prosvetiteljstva kakav danas poznajemo oblikuju potonja tumaenja, jer je ono sticalo znaaj u

zavisnosti od konteksta u kome je preuzimano i tumaeno. Uostalom, interpretacije, ako su znaajne, nose sa sobom neto od onog to je bitno za smo istorijsko prosvetiteljstvo. Premda postoje mnoge razlike kada je re o oceni prosvetiteljskog naslea, i sledbenici i kritiari prosvetiteljstva sla u se u jednonome, da je ono presudno uticalo na oblikovanje modernog zapadnog pogleda na svet.2 Savremena civilizacija, i to ne samo zapadna, velikim delom ili mo da presudno jeste naslee evropskog 18. veka.3 A kada je re o filozofiji, zajedno sa M. Fukoom mogli bismo rei da bi se celokupna moderna filozofija mogla svesti na dvovekovni pokuaj odgovaranja na pitanje Was ist Aufklrung?. 4 Va nije od same filozfije jeste, meutim, stanje u drutvu u kome se filozofija prosvetiteljstva ponovo preispituje. Neretko se to stanje dramatino naziva krizom, ili ak permanentnom krizom u svetskim razmerama, i povezuje sa dovrenjem preobra aja evropske istorije u svetsku istoriju koje se zaelo u osamnaestovekovnom prosvetiteljskom projektu.5 S obzirom na to da se prosvetiteljskom
2 Svi se sla u da je prosvetiteljstvo oblikovalo ogroman deo zapadnog pogleda na svet kao to su nae koncepcije i iskustvo sree, porodinog ivota, nacionalne dr ave, judaizma i drugih religijskih i etnikih identiteta, i ak prosveenosti same. Ipak postoji mnogo varijacija u tome kako oni ocenjuju vrednost prosvetiteljskog naslea i razliitim sferama ljudskog ivota. Botting E. H., Introduction The End of Enlightenment? American Behavioral Scientist, Vol. 49, No. 5, 2006, str. 644. 3 Dopadalo se to nama ili ne, Zapad danas (i ne samo Zapad) jeste naslee onog to je u engleskom jeziku poznato kao prosvetiteljstvo (the Enlightenment). Mnoge vrednosti, prakse i ustanove nae sadanje civilizacije ukorenjene su u 18. veku, koje su pomogle da se oslobode ogromni potencijali koji su odreivali mnoge oblike i pravce sveta koji danas nastanjujemo. Tvrdnja Miela Fukoa (1984) da je prosvetiteljstvo odredilo, bar delimino, ta smo, ta mislimo i ta inimo danas (...) je izvan ozbiljnog sporenja. G. Garrard, The Enlightenment and Its Enemies, American Behavioral Scientist, V. 49, No. 5, 2006, str. 664. 4 Zamislite da Berlinische Monatschrift jo postoji, i da postavi pitanje svojim itaocima pitanje:ta je moderna filozofija? mo da bismo na njega mogli da odovorimo poput odjeka: moderna filozofija je ona koja, sa toliko neopreznosti, evo ve dva veka, pokuava da odgovori na nabaeno pitanje: Was ist Aufklrung? M. Fuko, ta je prosvetiteljstvo, Trei program Radio Beograda, 102/1995, str. 232. 5 Savremena svetska kriza, odreena polarnom napetou izmeu svetskih sila Amerike i Rusije, predstavlja istorijski posmatrano rezultat evropske istorije. Evropska istorija se proirila u svetsku istoriju i u njoj se dovrila, i to na taj nain to je celokupan svet uvela u stanje permanentne krize. (...) Oba fenomena predstavljaju momente jedinstvene istorijske pojave: na jednoj strani politika kriza koja, ukoliko se o takvoj krizi zaista radi, te i konanoj odluci, i na drugoj strani njoj korespondirajue

MILE SAVI

10

filozofije istorije, u ije ime se ove pojave ele prejudicirati, dovesti pod vlastiti uticaj, vlastitu kontrolu, ili se, shvaeno kao katastrofa, pokuava spreiti. Njihov zajedniki koren nalazi se u osamnaestom veku. R. Kozelek, Kritika i kriza, Plato, Beograd, 1997, str. 31-2. 6 Treba da razmotrimo kako da mislimo i delujemo u kulturi koja je nepovratno preobra ena prosvetiteljskim projektom koji se pokazao takvim da je sam sebe potroio. J. Gray, Enlightenments Wake, Routledge, London/New York, 1995, str. 146-7. 7 Danas ivimo usred nejasnih ruevina prosvetiteljskog projekta, koji je bio vladajui projekt modernog perioda. Ako se, kao to je verujem, prosvetiteljski projekt pokazao kao samorazarajui, onda ta injenica ukazuje na kraj modernog perioda, iji smo naslednici. (...) Nasuprot nada kojim su nas ohrabrivali prosvetiteljski mislioci tokom modernog perioda, mi nalazimo na kraju modernog doba obnavljanje etnikih i religioznih partikularizama. Isto, str. 145.

11

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2006

projektu, ako je takav postojao, pripisuje sutinski znaaj za stanje modernog sveta, bez obzira na to da li je re o njegovim pristalicama ili protivnicima, razlo an je poziv da se preispita nain delovanja i miljenja u dobu koje vidi sebe kao ishod nepovratnog preobra aja podstaknutog upravo tim projektom za koji se tvrdi da je sam sebe potroio.6 Posebno ako se veruje da ivimo na ruevinama samorazorenog prosvetiteljskog projekta, na samom kraju modernog doba koji odlikuje obnavljanje etnikih, religioznih i kulturnih sukoba. 7 Susreui se sa krizolokim diskursom prosvetiteljstva, vredi nakratko podsetititi za ta je sve ono bilo optu ivano. Okrivljavano je za zapanjujue mnogo, i esto, protivrenih stvari. Smatrano je odgovornim za Francusku revoluciju, za totalitarizam i za shvatanje da je priroda jednostavno predmet iskoriavanja. Povezivano sa evropskim imperijalizmom i agresivnim kapitalizmom. Prigovarano mu je za nihilistiku bezvoljnost, za razorni individualizam koji podriva svaki smisao za zajednicu. Pripisivano mu je da pretpostavlja beskonanu savitljivost ljudske prirode, to je predstavljalo ohrabrenje za pokuaje totalitarnih dr ava da iskorene svaki trag individualizma kod svojih graana. Kritikovano je za neosetljivost prema traginom karakteru moralnih sukoba, ali i za za naivnu pretpostavku da sve moralne dileme imaju jednostavna reenja. Dokazivano je da su njegovi pokuaji formulisanja moralne filozofije propali, ostavljajui nas ili sa osiromaenom moralnom vizijom koja potiskuje sve vrednosti koje se ne mogu svesti na instumentalnu efikasnost, ili sa korumpiranim moralnim diskursom u kome moralno procenjivanjenije nije nita drugo do maska za individalne sebine interese. Osuivano je za svoje vladalake metanaracije i neprijateljstvo prema drugosti,

za rasizam i seksizam. Kako primeuje jedan autor, skoro je neshvatljivo da jedan period mo e biti odgovoran za tako mnogo i za tako razliite vrste zla.8 S druge, pak, strane, prosvetiteljstvo je slavljeno kao vesnik novog i, ujedno, boljeg doba, kljuni inilac modernosti kojoj se iskljuivo pripisuje sveukupan pa i moralni napredak. Sve ono to u modernom dobu nije valjalo, pripisuje se ostatku starog, predmodernog doba. Trebalo bi, meutim, razlikovati modernost od modernog doba. Moderno doba bilo bi samo neutralna, opisna oznaka za jedan istorijski period, a modernost oznaka za normativni stav.9 Moda bi preko ovog razlikovanja mogla da se razrei nedomuca koja se tie odnosa prosvetiteljstva prema modernom dobu u tom smislu to bi modernost kao njegov nastavak predstavljala samo jedan od inilaca modernog doba. Meutim, postavljanje pitanja da li modernost predstavlja nastavak prosvetiteljstva i njegov razvoj, ili u njoj treba videti raskid i odstupanje u odnosu na osnovne principe 18. veka, otvara dodatno pitanje o tome u kom smislu bi se modernost razlikovala od prosvetiteljstva. Odgovor nije ni jednostavan ni jednoznaan. Modernost u novovekovnom smislu rei najee je odreivana pomou svesti o raskidu sa tradicijom i zalaganjem za novinu. Za razliku od Kasidorove upotrebe pojma moderno u 6. veku, koje je podrazumevalo oponaanje antike kao jednom dostignutog pa zapostavljenog uzora, novovekovna modernost10 mo e se odrediti kao
8 J. Schmidt, Introduction What is Enlightenment? A Question, Its Context, and Some Consequences, u: What Is Enlightenment? Eighteenth-Century Answers and Twentieth-Century Questions, University of California Press, Berkly-Los Angelos-London, 1996, str. 1. 9 Pitamo se stoga da li modernost predstavlja nastavak Aufklrunga i njegov razvoj, ili u njoj treba videti raskid i odstupanje u odnosu na osnovne principe 18. veka. Oslanjajui se na Kantov tekst, pitam se mo e li se modernost ispitivati pre kao stav nego kao prekid istorije. Stavom ja hou da nazovem modus odnoenja prema aktuelnosti; proizvoljan izbor nekolicine; najzad, nain miljenja i oseanja, a takoe i nain delanja i ponaanja koje obele ava pripadnost i koji se istovremeno javlja i kao zadatak. Pomalo, bez sumnje, kao ono to su Grci zvali etos. Prema tome, vie od htenja da se moderni period odvoji od epohe pre i postmoderne, verujem da bi bilo bolje istra ivati kako se stav modernosti ve od formiranja naao u borbi sa stavovima kontramodernosti. M. Fuko, ta je prosvetiteljstvo, Trei program Radio Beograda, 102/1995, str. 236-7. 10 U to vreme (tj. u 13. i 14. veku) modernost je postala predmet sve dublje protivrenosti koja je vodila trajnoj podeli evropskog uenog sveta: na jednoj strani, stranka starih, koja je branila nadmo antike nad modernou, a na drugoj strani

MILE SAVI

12

stav izriitog odbacivanja starine11 i strast za novim, esto nejasnom novinom. Mogli bismo, mo da, u ime spaavanja asti modernosti nedomiljenu udnju za novinom oznaiti modom12 koja se vezuje za prolaznu sadanjost, da bi za modernost sauvali znaenje samoostvarenja oveka u istoriji koju svesno sm stvara u skladu sa svojim fantazmama dobra i sveopte ovenosti. 13 Modernost, humanizam i prosvetiteljstvo toliko su se zajedno pojavljivali u jednoj vrsti ideologizovanog govora da je njihovo znaenje skoro izjednaeno. Na temelju tog izjednaavanja utvruje se zatim u polemikom govoru jedan tip argumentacije iz ubeenja koja unapred diskvalifikuje svoje protivnike i okonava u teroru vrline.14 Dovoljan razlog da se zaviri u ovu nametnutu jednoznanost i da se kroz samokritiko preispitivanje izbegne olako brkanje
stranka modernih koja je branila nadmo modernosti nad antikom. T. Schabet, A Note on Modernity, Political Theory, Vol. 7, No. 1, 1979, str. 125. 11 Na poetku (Kasidor, 6. vek) antika je posmatrana kao savreni ideal koji je potomstvo trebalo da oponaa; od prosvetiteljstva je, meutim, modernost izriito bila odreena kao kategoriko odbacivanje primera antike. Isto, str. 125 12 esto pokuavamo da modernost okarakteriemo kroz svest o diskontinuitetu vremena: raskid sa tradicijom, oseanje novine, vrtoglavica od onoga to prolazi. Izgleda da Bodler ba o tome govori kada modernost definie kao prolaznu, kratkotrajnu, sluajnu. Ali za njega biti moderan ne znai priznati i prihvatiti taj neprekidni pokret; naprotiv, to znai zauzeti neki odreen stav prema tom pokretu; taj se proizvoljni, te ak stav sastoji u ponovnom dohvatanju neega venog to ne nadilazi sadanji trenutak, niti je iza njega ve je u njemu. Modernost se razlikuje od mode koja samo sledi tok vremena; ona je stav koji dozvoljava da se uhvati ono to je herojsko u sadanjem momentu. Modernost nije stvar senzibilnosti u prolaznoj sadanjosti, ona je volja da se sadanjost heroizuje. M. Fuko, ta je prosvetiteljstvo, Trei program Radio Beograda, 102/1995, str. 237. 13 Duhovni lik Evrope ta je to? Demonstrirati filozofsku ideju imanentnu istoriji Evrope (duhovne Evrope) ili, to je isto, njoj imanentnu teleologiju, koja se sa take gledita univerzalnog humanizma uopte mo e prepoznati kao prodor i poetak razvoja jedne nove oveanske epohe, epohe oveanstva koje od sada hoe da ivi i mo e da ivi samo u slobodnom oblikovanju svoje egzistencije, svog istorijskog ivota, iz ideje uma, iz beskonanih zadataka. E. Huserl, Kriza evropskog humaniteta i filozofija, Kriza evropskih nauka, Deje novine, Gornji Milanovac, 1991, str. 246. 14 Kozelek uverljivo pokazuje nespojivost dr avno-pravnog stanovita (koga izla e posredstvom Hobsa) i stanovita moralne kompetencije (koje zastupa prosvetiteljski humanizam) (...) (H)umanistiko-kritika dekonstrukcija politikog prostora stvara pretpostavke za teror vrline. Utopijska kritika politike nu no zavrava vladavinom politizovanog morala... Z. ini, Kritika utopijskog uma, u: R. Kozelek, Kritika i kriza, Plato, Beograd, 1997, str. 3.

13

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2006

humanizma i prosvetiteljstva.15 Kada i ne bismo pristali da na prosvetiteljstvo i protiv-prosvetiteljstvo gledamo kao na izdanke istog humanistikog korena,16 mo da bismo bar mogli da u odnosu izmeu prosvetiteljstva i humanizma prepoznamo pre napetost nego identitet.17 Ako ni zbog ega drugog, onda bar zbog toga to ni humanizam, kao i prosvetiteljstvo i modernost, nisu niti jednoznani pojmovi niti jednorodne pojave. Naime, za humanizam se mo e rei da se kao problem, ili bolje skup problema, susree vie puta u razliitim vremenima evropske istorije. On je znaio i kritiku hrianstva ili religije uopte, ali je postojao i hrianski humanizam; pojavljivao se kao nauni humanizam, ali i kao humanizam nepoverljiv, kritian, ak neprijateljski prema nauci; egzistencijalizam i personalizam su se razumevali kao humanizam, marksizam takoe, ali su i staljinisti verovali da su humanisti, a ni nacionalsocijalisti nisu bili bez svoje koncepcije humanizma. Daleko od poistoveivanja svega onog to se nazivalo humanizmom, treba primetiti da se takvo stanovite bar u modernom dobu legitimisalo putem razliitih, pa i suprotstavljenih koncepcija preuzetih od religije, nauke i politike.18 Stoga je bli e istini rei da se pojmovi prosvetiteljstva i humanizma samo delimino presecaju, nego da se poklapaju. Slino je i sa odnosom modernosti i prosvetiteljstva. Ako se prosvetiteljstvo i modernost uzmu kao istoznani pojmovi, ili istovetne pojave, onda se mora priznati da su svi modernistiki pokreti prosvetiteljski, i obrnuto. Ovakav, dvostruko redukcionistiki pristup, daje za pravo kritikama da je prosvetiteljstvo u klici bilo osueno na neuspeh, da je samo po sebi izvor nesavladive krize19 ili da je totali15

M. Fuko, ta je prosvetiteljstvo, Trei program Radio Beograda, 102/1995,

str. 239.
16 U stvari, prosvetiteljstvo i protiv-prosvetiteljstvo su struje miljenja koje se napajaju pomou istog toka humanizma, koji su se jedan u drugi ulivali i sna ili. J. Gray, Enlightenments Wake, Routledge, London/New York, 1995, str. 165. 17 M. Fuko, ta je prosvetiteljstvo, Trei program Radio Beograda, 102/1995, str. 240. 18 Isto, str. 240. 19 Mo e biti teko shvatljivo da ljudska civilizacija te i ka neredu kao svojoj najsavrenijoj formi. Ljudskim biima bilo bi teko da nastave da ive, bar izvan divljatva, ako njihovi ivoti nisu zatieni nekim oblikom ekonomskog, drutvenog i politikog poretka. Ipak, kao civilizacijski obrazac, modernost znai upravo potpuno poricanje bilo kavog takvog poretka. Ideja moderne civilizacije, stoga, oliava jedan paradoks. Modernost stoji u apsolutnoj suprotnosti sa civilizacijom. Ni moderna civilizacija

MILE SAVI

14

tarizam dvadesetog veka njegov unapred zacrtan ishod, da je, na primer, faizam kao modernistiki pokret takoe prosvetieljski! Naravno, sa jednog ideologijom natopljenog stanovita nedopustivo je dovoditi u vezu faizam i modernizam, a potom faizam sa humanizmom i prosvetiteljstvom. Meutim, injenice govore drukije. Za italijanski faizam, ako ve ne i nemaki nacizam, mo e se sa ubedljivim razlozima rei da bar u poetku nije bio reakcija protiv modernosti, nego da nosi sve odlike modernistikog pokreta.20 Veliki deo onog to se zna o nastanku faistikog pokreta ne bi moglo da se nazove drukije do modernistikim. Futurizam, italijanski nacionalizam i revolucionarni nacionalni sindikalizam, kao glavni inioci saveza iz koga 1919. godine nastaje Musolinijev faizam, izgleda da su po svojim te njama bili jasno modernizacijski. Zalagali su se za industrijalizovanu Italiju, sa napredujuim urbanim sreditima, preovlaujuom sekularnom politikom kontrolom ivota zajednice i racionalizovanom birokratskom upravom da bi se zemljom upravljalo efikasno.21 I, uz izuzetan ekonomski napredak, koji je po odreenim pokazateljima premaivao privredni rast najrazvijenijih zemalja.22 Moguni prigovor da je italijanski faizam bio protiv-parlamentarna diktatura jeste taan, ali se njegova te ina smanjuje uporeujui ga sa staljinizmom i maoizmom koji se uglavnom ne osporavaju u pogledu svog modernistikog, ali i prosvetiteljskog opredeljenja.23
modernizovani poredak ivota niti civilizacija modernosti poredak ivota u modernojanarhiji ne mogu se zaista ostvariti. Umesto toga, postoji samo neprekidan sukob. Ili, da ka emo to krae, modernose mo e smatrati krizom moderne civilizacije. T. Schabet, A Note on Modernity, Political Theory, Vol. 7, No. 1, 1979, str. 134. 20 U isto vreme, va no je shvatiti da su svi obilici dvadesetovekovnog totalitarizma, sovjetski i maoistiki, kao i nacististiki, osobeno zapadni i izrazito moderni u pogledu svog kulturnog porekla. J. Gray, Enlightenments Wake, Routledge, London/New York, 1995, str. 154. 21 Sva tri politika pokreta poticala su iz predratnog perioda i izgleda jasno da su se sva tri zalagala za modernizaciju Italije. J. A. Gregor, Fascism and Modernization: Some Addenda, World Politics, Vol. 26, No. 3, 1974. str. 373. 22 Ako se uzime 1913. godina kao osnova, ukupan indeks proizvodnje po oveku u 1938. godini bio 145,2 za Italiju, 136,5 za Francusku, 122,4 za Nemaku, 143,6 za Ujedinjeno Kraljevstvo, i 136,0 za Sjedinjene Dr ave; ukupan indeks proizvodnje po ovek-satu bio je 191,1 za Italiju, 178,5 za Francusku, 137,1 za Nemaku i 167,9 za Ujedinjeno Kraljevstvo. Isto, 378. 23 Ako je italijanski faizam bio, u stvari, masovno mobilizatorska razvojna diktatura pod pokroviteljstvom jedne partije, kako se mo e strogo razlikovati od staljinizma, maoizma ili, iz istog razloga, od kastroizma. Isto, 383.

15

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2006

Izgleda da bismo, konano, morali da odustanemo od poistoveivanja modernosti, humanizma i prosvetiteljstva. U suprotnom, neizbe no je poistoveivanje ne samo prosvetiteljstva i modernosti, nego i prosveenog i modernog. Nagovetavajui na ovom mestu samu razliku izmeu pojmova prosvetiteljstva i prosveenosti (prosvetiteljskog i prosveenog), hou da istaknem neodr ivost vrednosnog stava koji tvdi da sve moderno jeste i prosveeno. Te nja modernistikog stava da u potpunosti osvoji pravo na upotrebu razliitih oblika i znaenja matafore svetlosti, u konanom, vodi manihejskoj podeli na praktino politiki i moralno dobro i zlo.24 Prosvetiteljsko i neprosvetiteljsko, odnosno prosveeno i neprosveeno imaju u temelju prastaru vrednosnu podelu na svetlost i tamu, svetlo i mrano iji je praktini smisao podela na moralno, politiko, istorijsko dobro i zlo. Ova manihejska podela razvija se u niz vrednosno suprotstavljenih parova (prosveeno neprosveeno, prosvetiteljstvo protiv-prosvetiteljstvo, moderno tradicionalno, novo staro, napredno nazadno, budunost prolost, revolucionarno rekacionarno, internacionalno/kosmopolitsko nacionalno/etniko, evropsko srpsko, primitivno civilizovano, graansko narodnjako, dobro zlo, ljudsko neljudsko...) iji je krajnji smisao opravdavanje upotrebe politiog nasilja u odreenim politikim uslovima. Tako se prosvetiteljstvo, odnosno prosveenost pojavljuje kao kljuna polemika figura u javnom diskursu, a u zavisnosti od naina njihovog tumaenja izvode se suprotstavljena praktino-istorijska stanovita. Stoga nije neobino to pojam prosvetiteljstva sa jednakom ozbiljnou priznaju i njegovi sledbenici kao i njegovi protivnici, dodue sa razliitim vrednosnim ocenama. Polazei iz utopijske perspektive, pozivajui se na istorijsku teleologiju, radikalni sledbenici, na primer, preutkuju ili opravdavaju revolucionarno nasilje, ak i varvarstvo, prema svojim protivnicima, uvereni da je primena nasilja opravdana ukoliko je usmerena na neprijatelje prosvetiteljstva/pro24 (U)potreba svetla kao metafore za znanje ima dugu istoriju u zapadnoj filozofije kao to ima i sredinje mesto u u religioznom diskursu. Stoga je posebna upotreba za ono to je ova metafora izra avala tokom 18. veka od strane onih mislilaca koje sada povezujemo sa prosvetiteljstvom imala polemiku otricu. Prava prosveenost, dokazivano je, rezultira primenom razuma i filozofije, pre nego obraanje otkrovenju ili tajnama vere. Kritiari su mogli, zatim, istu metaforu da upotrebe i dokazuju da je ono to se predla e kao prosveenost bilo zamena za duhovnu tamu. J. Schmidt, Enlightenment, Forthcoming in The Encyclopedia of Philosophy, 2nd Edition.

MILE SAVI

16

sveenosti, tj. istorijskog naperetka. Protivnici pak, preutkuju ili opravdavaju primenu nasilja koja prethodi revoluciji, polazei od toga je da njegova primena protiv istorijskog nihilizma koji se pripisuje prosvetiteljstvu sasvim opravdana. Upravo takva manihejska podela eli se nametnuti kao kljuna podela savremene krize u Srbiji. U njoj se humanizam, modernost i prosvetiteljstvo/prosveenost pojavljuju kao osnovne retoriko-polemike figure. Stoga se ponovno preispitivanje prosvetiteljskog projekta u savremenom krizolokom diskursu pojavljuje ne toliko iz razloga isto teorijske prirode, nego vie iz razloga opravdavanja, odnosno utemeljenja razliitih pogleda na svet u vreme evidentne legitimacijske krize razliitih praktikih, a u konanom iz razloga opravdavanja razliitih politikih stanovita. Polazna pretpostavka ovog rada jeste da je neopravdano prosvetiteljstvu pripisivati zasluge, ili krivicu, za sva dobra, ili zla, modernog sveta, da ono nije ni konaan uzrok ni konaan odgovor na njegovu krizu, nego pre slo en problem, ili niz problema koje treba otkriti i istra iti ispod retoriko-polemikog vela sa kojim se najee suoavamo. U tom pogledu, trebalo bi prema problemu prosvetiteljstva u obliku kakav se pojavljuje u savremenom krizolokom diskursu u Srbiji uspostaviti dvostruku distancu. Prvo, distancu u smislu predoavanja ta prosvetiteljstvo/prosveenost znai, ili kako se problematizuje u drutvima u kojima je i nastalo, i drugo u smislu uporeivanja njegovog znaenja u vreme nastanka i u vreme naknadnih rekonstrukcija u toku poslednja dva veka. U svakom sluaju, prosvetiteljstvo je danas slo en pojam iji je sadr aj prilino razuen, neusaglaen pa i protivrean, i to ne samo kada je re o suprotstavljenim stanovitima sledbenika prosvetiteljske ideje i protiv-prosvetiteljskog pokreta, nego ak i u okviru pomenutih tabora. Prosveenost/prosvetiteljstvo znai na Zapadu mnogo stvari. Ono je esto oznaavalo racionalizam, ali je, na primer, Hjum kritikovao razum i isticao zanaaj oseanja; pripisivan mu je optimizam koji se odnosi na ljudsku prirodu, ali Volter je bio u asno sumnjiav prema ljudskoj prirodi; za neke je ono znailo poverenje u istorijski napredak zasnovan na nauci, ali Ruso je bio krajnje nepoverljiv prema nauci i moralnom napretku. Gledano iz dananje perspektive, izgleda da je bilo drukije na poetku, o emu svedoi nepodeljen optimistiki entuzijazam u

17

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2006

mo razuma, od Loka, preko francuskih prosvetitelja pa do Kanta. Prisetimo se za trenutak kako je najee prikazivano da prosvetiteljstvo razume samo sebe. Lok govori o tome da razum mora biti najvii sudija i vodi u svemu. Didro istie kao moramo nemilosrdno prevazii sve srednjevekovne zablude, poruiti barijere kojima je okovan razum, a koje on sm, u stvari, nikada nije ni podigao oko sebe, vratiti umetnosti i nauci slobodu koja im je toliko dragocena, konano zakoraiti u doba razuma u kome ovek nee merila istine, dobra i lepote tra iti u klasinim autoritetima, ve u samoj prirodi pomou samog razuma. DAlamber je bez sumnje bio uveren da vek u kome ivi jeste filozofski vek par exellance, jer je sve od naela svetovne nauke do temelja otkrovenja, od metafizike do pitanja ukusa, od muzike do morala, od sholastikih teolokih rasprava do trgovakih poslova, od prava vladara do prava naroda, od prirodnih zakona do despotskih dr avnih zakona postalo predmet kritike analize i polemike rasprave. Holbah je jo otriji, jer su po njemu, neznanje i ropstvo sraunati da oveka uine opakim i nesrenim. Ljudi su nesreni, smatra on, samo zato to nemaju znanja, nemaju znanja samo zato to se sve urotilo protiv njih kako bi ih spreilo da postanu prosveeni, a poto njihov razum nije razvijen oni su postali opaki. Samo znanje, razum i sloboda mogu da promene ljude i uine ih srenim. Kada je re o pitanjima ljudske sree, Kant je svakako oprezniji, ali je ona i kod njega nezamisliva bez samostalne upotrebe ljudskog razuma, odnosno izlaska iz stanja samoskrivljene nezrelosti. Samoskrivljene zbog toga to njen uzrok nije u nedostatku razuma (jer, je razum, kako bi rekao Dekart, najpravednije raspodeljena stvar na svetu), nego u nedostatku odlunosti i hrabrosti da se sluimo razumom samostalno bez tueg vostva.25 Posle dva veka, meutim, stvari ne izgledaju ba tako jednostavne i jednoznane. Prosvetiteljstvo nije vie na tako dobrom glasu, kao ni ljudski razum, posebno u obliku koji se vezuje za njegovo prosvetiteljsko tumaenje. Kao to primeuju mnogi autori, skoranja drutvena teorija predstavlja nezaobilazan izazov osnovnim pretpostavkama moderne evropske drutvene i politike misli, ukljuujui i prosvetiteljstvo. Posebno prosvetiteljstvo! Mada ovaj izazov postavlja vie razliitih i meusobno sukobljenih grupa mislilaca,
25 Videti: P. Krsti, Prosveenost, u: Kritiki pojmovnik civilnog drutva(I), Grupa 484, Beograd, 2003, str. 181-231.

MILE SAVI

18

objedinjuje ih zajednika tema jasno suprotstavljanje pokuaju modernih naunih, drutvenih i politikih disciplina da izrade opti teorijski programa kao vodi za praktino uspostavljanje racionalnog drutvenog poretka. Takav pokuaj vrhuni u optu bi prosvetiteljstva, ak Kantove filozofije sa principom univerzalizacije, za genocid nad Jevrejima. Na primer, B. Lang, dovodei u neposrednu vezu jevrejsko stradanje za vreme nacizma i prosvetiteljstvo, tvrdi da postavljanje apstraktne, aistorijske i akulturne linosti za ideal humanosti ima za posledicu unitavanje jevrejske razliitosti.26 Ovakve kritike prosvetiteljstva bie, sa druge strane oznaene kao neutemljene i ve od ranije poznate, da ak i kratak susret sa njima izaziva oseaj ve vienog, jer ponavljaju argumente koje su izlo ili savremeni protivnici prosvetitljstva i potonji protiv-prosvetiteljski pokret. U stvari, hoe se rei da dananji kritiari prosvetiteljstva pokuavaju da savremene probleme predstave kao puku i nu nu posledicu primene prosvetiteljskih ideja, to u konanom ne znai nita drugo do izbegavanje odgovornosti savremenika za stanje u drutvu na koje sami utiu. Iako prosvetiteljsko doba nije potpuno razliito od savremenog doba, nema dovoljnog razloga da sve savremene probleme predstavimo kao izopaene posledice prosvetiteljskog projekta.27 Nije lako ne slo iti se sa ovim upozorenjem da je prosvetiteljstvo manje krivo za dvadesetovokovne probleme od njihovih savre26 Apstrakna, aistorijska linost postavljena od prosvetiteljstva kao ideal humanosti ima za posledicu u svom preokrenutom pojavljivanju implikaciju da e istorijska razlika (a jo vie istorijska definicija identiteta) biti sumljiva; prncip univerzalnog razuma ili rasuivanja podrazumeva da osnova na kojoj se takva distinkcija zasniva mo e biti treba da bude prozvana: ne samo da svako mo e biti prosuivan po jednom kriterijumu, nego su posledice ukljuivanja ili iskljuivanja pomou njega, u terminima principa univerzalizacije bez ogranienja. Nacisti su ocenili razliitost Jevreja kao fundamentalnu i sa tom odlukom, nije bilo niega to bi spreilo odluku koja je zatim doneta o onom to sledi iz tog rasuivanja: nije bilo nikakvog razloga da ne se uniti razliitost. B. Lang, Act and Idea, University Of Chicago Press , 1990, str. 194-5. 27 Malo emo nauiti o prosvetiteljstvu ako na prvi poriv jeste da svoje vlastite probleme projektujemo u 18. vek (...) Dakle, iako je mnogo od onog to su filozofi napisali jo uvek aktualno, jo uvek vredi podsetiti se da oni nisu nai savremenici. Oni jesu razliiti (mada teko da su potpuno razliiti) od nas; to je jedan od razloga zbog ega su oni toliko zanimljivi. Mada mnoge od njihovih briga mogu biti i nae, nema nikakvog razloga da pretpostavimo kako su svi nai problemi izopaene posledice prosvetiteljskog projekta. J. Schmidt, What Enlightenment Project, Political Theory, Vol. 28, No. 6, 2000, str. 752.

19

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2006

menika. No, sledei ovu logiku, morali bismo, takoe, da primetimo kako problematizovanje prosvetiteljstva u 20. veku nije puko ponavljanje protiv-prosvetiteljske osamnaestovekovne i devetnaestovekovne argumentacije. Jer, kao to sadanji problemi ne mogu biti neposredna posledica primene i ostvarenja prosvetiteljskog projekta oblikovanog pre vie od dva veka, tako jo manje savremeno problematizovanje prosvetiteljstva mo e da se svede na staru kritiku, kao da se za dva veka nije nita dogodilo ni sa drutvom ni sa prosvetiteljstvom. Hou, naime, da istaknem da u samom odreenju i interpretacijama prosvetiteljstva mora postojati neto to dozvoljava i podstie njegovo problematizovanje. Dodue, treba imati na umu da se i u sluaju kritiara i u sluaju sledbenika prosvetiteljskog projekta, prosvetiteljstvo upotrebljava kao polemika konstrukcija koja ne odgovara istorijskom sadr aju prosvetiteljstva 18. veka. Za njegovo branioce, kao i za njegove kritiare, prosvetiteljski projekt je projekcija koja nam svedoi vie o potrebi da se savremeno delovanje, na jedan ili drugi nain, obavije u plat istorijske legitimacije, nego o potrebi da se tano utvrdi ta je osamnaestovekovno prosvetiteljstvo. Da li je uopte moguno nedvosmisleno utvrditi ta zaista jeste osamnaestovekovno prosvetiteljstvo? Sa takvom tekoom susree se i Ernst Kasirer, svakako jedan od najznaajnih tumaa filozofije prosvetiteljstva. Suoen sa razuenim i esto nesaglasnim sadr ajem prosvetiteljskih shvatanja, on predla e da se prosvetiteljstvo shvati ne toliko u svojoj irini koliko u svojoj osobenoj dubini, te da ga ne bi trebalo prikazivati predstavljanjem svih njegovih misaonih rezultata i mnotva pojavnih istorijskih oblika, nego preko jedinstva njegovog misaonog porekla i njegovog odreujueg principa.28 Dakle va niji je duh samog prosvetiteljstva od slova njegovih tekstova! Ve ovako postavljen zahtev ukazuje na mogunost razliitih itanja prosvetiteljstva pri emu su samo odreena itanja prava ne ona koja ga predstavljaju kao ukupnost pojedinanih miljenja i delovanja njegovih vodeih mislilaca, nego ona koja te e za tim da izlo e njegov sutinski stav koji se pokazuje u nainu i obliku njegovog ispoljavanja. Polazei od ovog uverenja, namee se onda zakljuak da se prava filozofija prosvetiteljstva i ne sastoji u njenom istorijskom i tekstualnom sadr aju, nego u naknadnoj rekonstrukciji njenog temeljnog stava. I zaista, Kasirer u tom smislu govori o
28

MILE SAVI

E. Kasirer, Filozofija prosvetiteljstva, Gutembergova galaksija, Beograd, str. 7.

20

pravoj filozofiji prosvetiteljstva ime unapred daje prvesntvo naknadnoj rekonstruciji nad stvarnim sadr ajem.29 To, s druge strane, ukazuje na samu slo enost fenomena prosvetiteljstvo. Mnogi autori, inae privr enici prosvetiteljstva, upravo ukazuju na njegovu viestruku slo enost. Termin prosvetiteljstvo uzima se kao skraenica za raznorodne kulturne programe i skupove ideja. Obuhvatajui bar tri generacije mislilaca od Loka do Kondorsea, on se iri na razliita podruja od amerikih kolonija do Rusije, od kotske do Italije, Nemake i Portugalije. Sami prosvetitelji imali su razliita teorijska i praktina opredeljenja u odnosu na religijska pitanja bili su ateisti, skeptici, agnostici, deisti, odnosno izumitelji ideje religije u granicama ljudskog razuma. Prema politikim i moralnim stanoviima su apsolutisti, relativisti i liberali, ili slobodoumnici, hedonisti, bur uji optereeni gri om savesti, kao i deterministi i branioci slobodne volje. U teorijskom pogledu bili su racionalisti, empiristi, fizikalisti i mentalisti, Njutnovi sledbenici i protivnici. Kulturni univerzalisti i pluralisti, poklonici i protivnici istorijskog napretka i sl.30 U svakom sluaju, teko je rei da je prosvetiteljstvo predstavljalo jedinstven pokret koji je imao jedinstven filozofski i politiki program.31 Sve ukazuje na injenicu da se dananje tematizovanje prosvetiteljstva nalazi pred priznanjem da ono nije ni jedinstvena, ni univerzalna pojava, niti ima zajedniku istoriju, nego se suoavamo sa porodicom diskursa koji nastaju u isto vreme u vie evropskih zemalja i koji u zavisnosti od konkretnog drutvenog konteksta razvijaju osobene istorije. 32
29 Prava filozofija prosvetiteljstva jeste i ostaje neto drugo nego to je ukupnost onoga to su mislili i uinili njeni vodei mislioci, Volter i Monteskije, Hjum i Kondijak, Dalamber ili Didro, Volf i Lamber. Ona se ne mo e izneti na vidik u zbiru tih postavki i u pukom vremenskom sledu: jer se ona, uopte, manje sastoji u odreenim pojedinanim stavovima nego u formi i nainu samog raspravljanja... E. Kasirer, Filozofija prosvetiteljstva, Gutembergova galaksija, Beograd, str. 12. 30 P. Gay, The Living Enlightenment, The Tanner Lectures on Human Values (Delivered at University of Toronto, October, 1996), http://www.tannerlectures.utah.edu/lectures/Gay98.pdf , str. 71. 31 Ono to je zgodno nazvano prosvetiteljski pokret bilo je daleko od toga da bude monolitan blok, i njegov projekt, kako bismo rekli, nije imao ta da uradi sa sistematskim filozofskim programom, jo manje sa politikom platformom. C. Delacampagne, The Enlightment Projct: Reply to Scmidt, Political Theory, Vol. 29, No. 1, 2001, str. 80. 32 J. G. A. Pocock, Enthusiasm: The Antiself of Enlightenment, u: Enthusiasm and Enlightenment in Europe 1650 1850, Huntington Library, San Marino, 1998, str. 7.

21

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2006

MILE SAVI

Napokon, postajui sve nejasniji, pojam prosveenosti nalazi se pred opasnou da ostane bez znaenja.33 Ne mislim, meutim, da je sadr aj pojma prosvetiteljstva, odnosno prosveenosti, konano rastoen ili potpuno ispra njen. Ve po tome to se uzima kao pojava koja je nepovratno preobrazila ne samo zapadnu nego svetsku kulturu, kao i zbog toga to se njegov smisao vie puta u poslednja dva veka tematizuje, bilo bi neopravdano jednom za svagda reiti se samog pojma. Uprkos, ili mo da upravo zbog sve slo enosti prosvetiteljske pojave potrebno je odr ati ideju o njegovoj jedinstvenosti, pri emu izgleda da je opravdana pretpostavka da uobliavanje smisla ovog pojma nije zakljueno, nego se on neprekidno razvija i sm preobra ava pratei tako, ali i utiui na preobra aj modernih drutava. Prihvatajui, dakle, da se jedinstvenost pojma prosvetiteljstva mo e ouvati pre svega preko rekonstrukcije njegovog odreujueg pricipa, a ne preko ukupnosti onog to su mislili uili njegovi vodei mislioci, ostaje problem upravo tumaenja njegovog odreujueg principa. Odavno je primeeno da je prosvetiteljski projekt u velikoj meri projekcija kritiara prosvetiteljstva.34 Zanimljivo je, meutim, da se kritiari i sledbenici prosvetiteljskog projekta esto sla u u pogledu opteg odreenja ovog odreujueg principa. Naravno, sa razliitim vrednosnim implikacijama. Pogledajmo nekoliko primera. Za samog Kasirera odreujui princip prosvetiteljstva jeste odbacivanje duha i forme metafizikih, odnosno filozofskih sistema, mada ne i duha sistematinosti,35 preko koje se razvija jedna drukija vrsta racionalnosti u odnosu na racionalnost racionalistike metafizike. Mekintajer, sa potpuno drugog teorijskog polazita definie prosvetiteljstvo kao projekt nezavisnog racionalnog opravdavanja moralnosti.36 Za Isaiju Berlina kljuna dogma celokupnog prosvetiteljstva bila je ta da je prirodni zakon kao skup univerzalnih i nepromenjivih racionalnih principa stvaran i da je saznatljiv, bez obzira da li sa potpuno izvesnou, ili samo kao verovatan. Po optoj formi, ovom odreenju sasvim je slino odreenje nastalo u krugu
D. Outram, The Enlightenment, Cambridge University Prese, 1995. str. 12. J. Schmidt, What Enlightenment Project, Political Theory, Vol. 28, No. 6, 2000, str. 737. 35 E. Kasirer, Filozofija prosvetiteljstva, Gutembergova galaksija, Beograd, str. 9-10. 36 A. McIntyre; After Virtue University of Notre Dame Press, 1984, str. 51.
34 33

22

neposrednih Kantovih uenika prema kome ovaj projekt oznaava pre svega napredak u samostalnom miljenju i moralnosti,37 ili mnogo kasnije odreenje nastalo u krugu frankfurtske kole prema kome je prosvetiteljstvo napredujue miljenje iji je cilj bio da na temelju ljudske racionalnosti znanje zameni mitsku svest, oslobodi oveka svih oblika potinjenosti, kako u odnosu na prirodu tako i u odnosu na drutvene i istorijske autoritete, i da na kraju ostvari moralno, humano drutvo.38 Slino tome, P. Gaj misli da ako bi prosvetiteljski mislioci trebalo da se podvedu pod jedno odreenje, oni bi se mogli nazvati patijom humanosti,39 a prosvetiteljstvo sekularnom revolucijom,40 ime se te ite odreujueg principa prosvetiteljstva pomera sa racionalnosti na odnos prema religiji. Dakle, ako bi bilo teko potvditi da je postojala jedna filozofska ili politika pozicija prosveteljstva, mo da je antireligiozna pozicija onaj istorijski prihvatljiv minimum sar aja oko koga bismo mogli okupiti sve glavne predstavnike prosvetiteljske porodice.41 Mo da je to tano za Francusku, premda je i to sumnjivo s obzirom na to kakav su znaaj imali jansenisti u osamnaestom veku, ali kada je re o Nemakoj, pa i Enleskoj, to je vrlo sumnjivo jer je vodeu ulogu u irenju prosvetiteljskih ideja esto imalo svetenstvo. 42 Pokuaj da se utvrdi jedinstven, odreujui princip prosveteljstva oigledno zapada u tekoe. U tom pogledu mogli bismo razlikovati dve vrste pristupa, jedan uslovno govorei filozofski, bez
37 J. H. Tieftrunk, On Influence of Enlightenment on Revolutions, u: J. Schmidt, What Is Enlightenment? Eighteenth-Century Answers and Twentieth-Century Questions, University of California Press, Berkly-Los Angelos-London, 1996, str. 218. 38 T. Adorno/M. Horkhajmer, Dijalektika prosvetiteljstva, Veselin Maslea, Sarajevo, 1974, str. 17. 39 P. Gay, The Enlightenment in the History of Political Theory, Political Science Quarterly, Vol. 69. No. 3, 1954, str. 389. 40 P. Gay, The Living Enlightenment, The Tanner Lectures on Human Values, (Delivered at University of Toronto, October, 1996), http://www.tannerlectures.utah.edu/lectures/Gay98.pdf , str.71. 41 Dakle, ako bi se toj polemikoj rei, rei prosvetiteljski projekt hteo dodeliti minimum sadr aja koji je istorijski prihvatljiv (...), rekao bih da je sr tog projekta bila volja za oslobaanjem zemaljskog ivota (ukljuujui i znanje) od starateljstva religije. C. Delacampagne, The Enlightment Projct: Reply to Scmidt, Political Theory, Vol. 29, No. 1, 2001, str. 80. 42 J. Schmidt, Projects and Projectctions: A Response to C. Delacampagne, Political Theory, Vol. 29, No. 1, 2001, str. 87.

23

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2006

obzira da li je re o protivnicima ili sledbenicima prosvetiteljstva, koji uporno traga za njegovom formulacijom, i drugi istorijski, koji tu formulaciju razgrauje iznosei na videlo konkretnu istorijsku grau.43 Stoga je u odreenom smislu rasprava o prosvetiteljstvu paradoksalna. Jer, oni koje govore o njemu kao jedinstvenom projektu, najee su njegovi kritiari, a oni koji se sa poverenjem u ovaj projekt bave neposrednim istorijskim istra ivanjima, najee ne nalaze njegov odreujui princip.44 U svakom sluaju, odreujui princip prosvetiteljstva jeste pre stav nego filozofsko ili politiko naelo. I upravo ono to obezbeuje njegov kontinuitet jeste taj kritiki stav, koji meutim ni sm nije jednoznaan, jer sadr aj kritike po prirodi stvari zavisi od njenog predmeta, a predmet u ovom sluaju jeste drutvena stvarnost koja se istorijski i kontekstualno menja. Stoga je i razumljivo da istoriografija, uz sve raspolo ive injenice, ne daje odgovor na pitanje ta je prosvetiteljstvo?, nego nalazi da je ono konstrukcija, bilo svojih kritiara, bilo sledbenika. Konstrukcije kritiara i sledbenika javljaju se naknadno u posebnim istorijskim okolnostima i sa osobenom praktinom motivacijom na temelju poznatih i odabranih podataka o samom prosvetitenjstvu. Razuenost i nesaglasnost pojedinanih shvatanja prosvetiteljskih mislilaca predstavlja injenicu koja upuuje na to da konstrukcijska razliitost prosvetiteljstva mo da izvire upravo iz njega samog. Stoga su i razumljivi pokuaji da se ona otkrije u izvornoj dvosmislenosti, ak protivrenosti, prosvetiteljskih tekstova i opredeljenja. Mo da je za to najbolji primer Ruso, za koga se tvrdi da sa njegovom religijom iskrenosti poinje protiv-prosvetiteljstvo i napad na sekularni racionalizam u krilu samog prosvetiteljstva.45 Meutim, na sluaj Ruso treba gledati kao na poseban
Ali ja mislim da bi za kritiare (i za branitelje)prosvetiteljskog bila dobra ideja da oduzmu malo vremena od pokuaja da dekonstruiu (ili rekonstruiu) zapadnu racionalnost i naue neto istorije. Isto, str. 89. 44 Tako, prosvetiteljski projekt je koherentan samo za one koji su u toku njegovog odbacivanja, dok oni koji ga pa ljivije ispituju nalaze predmet njihovog interesovanja rastvoren u mnotvu posebnosti. J. Schmidt, Civility, Enlightenment, an Society: Conceptual Confusions and Cantian Remedies, American Political Science Review, Vol. 92, No. 2, 1998, str. 422. 45 Videti: A. M. Mezler, The Orign of Counter-Enlightenment: Rousseau and the New Religion of Sincerity, The American Political Science Review, Vol. 90, No. 2, 1966
43

MILE SAVI

24

46 P. Gay, The Enlightenment: An Interpretation, I, II, Knopf New York, 1966-1969 47 Videti: R. Kozelek: Kritika i kriza, Plato, Beograd, 1997. 48 P. Gay, An Age of Crisis: A Critical View (Lester G. Crocer: An Age of Crisis: Man and World in 18th Century French Thought), The Journal of Modern History, Vol. 33, No. 2, 1961. str. 171. 49 J. Gray: Enlightenments Wake, Routledge, London/New York, 1996, str. 144-185.

25

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2006

primer brojnijih nedoumica u okviru samog prosvetiteljstva, koje su omoguila kasniji rascep i neuspeh njegovih slobodarskih obeanja. Prva se tie neuspenog pokuaja da se rei dihotomija izmeu razuma i oseanja, druga prirode ljudske psihologije i sukoba determinizma i slobode delovanja, sledea tenzije izmeu tradicije prirodnog zakona i prirodnog prava, koja rezultira u nerazreenom stavu prosvetiteljstva prema totalitarizmu i slobodnom drutvu, zatim pokuaja da metodologija prirodnih nauka stekne univerzalnu primenu, to rezultira pojavom scijentizma i nerazreenim odnosom prema posebnosti socijanih i duhovnih fenomena, kao i kulturne tradicije itd.46 Reju, ve se u okrilju prosvetiteljstva, ali ne zhvaljujui jedinstvenom programu nego vie njegovom nedostatku, nasluuju klice krize koje e se kasnije razviti u vrlo vidljivoj formi. Povezanost kritike i krize47 u prosvetiteljskom projektu logino je, posle njegovog odreenja kao doba razuma, doba filozofije, doba kritike, vodila novom odreenju kao dobu krize.48 Teko je ne prihvatiti da je prosvetiteljstvo obele eno krizom i da je njegov diskurs prevashodno krizoloki diskurs, kako u pogledu odgovora na krizu starog doba, tako i pogledu posledica koje izaziva u dva sledea veka. Jednako u diskurzivnoj, kao i praktinoj, odnosno politikoj ravni. S pravom se mo e rei da prosvetiteljski projekt danas nije samo, ili ak uglavnom nije projekt filozofa, nego takoe, i mo da prvenstveno politiki model, to potvruju i pokuaji da se ono kao ideloka krilatica prive e za model liberalnog individualistikog drutva, posebno amerikog.49 Meutim, u normativnoj ravni iznad ideolokog odreenja mislim da se prosvetiteljstvo i samo transformisalo, tako da bi, parafrazirajui Kanta, imalo smisla rei da savremena prosveenost u normativnom smislu ukljuuje prosvetiteljstvo samo kao jednu svoju od svojih komponenti, dok drugu, pod zavodljivim i varljivim imenom, predstavlja protiv-prosvetiteljstvo, koje obuhvata onaj filozofski tok koji sa romantizmom, filozofijom

MILE SAVI

ivota, egzistencijalnom i hermeneutikom filozofijom se e sve do tzv. postmoderne. Sa tim tokom razvoja filozofije ponovo se obnavlja potreba za otkrivanjem polja racionalnosti koje prevazilazi analitiku, instrumntalnu ili scijentistiku racionalnost, koje se obino vezuju za prosvetiteljstvo, polja koje ne iskljuuje istoriju, praktini ivot, umetnost, konano transcedenciju i takozvano iracionalno. Reju, ukupno podruje kultivisane egzistencije. Razlikovanje prosvetiteljstva i prosveenosti danas je neophodno da bi se izbegla varka kako je svaka kritika prosvetiteljstva neprosveena, to u polemikom diskursu znai antimoderna i antihumana. Protiv-prosvetitelji nisu neprosveeni. ak ni u smislu prosvetiteljstva. Naime, ako bi prosvetiteljstvo gradilo svoju sutinu na izjednaavanju pojma prosveenosti i pojma obrazovanosti, onda upravo protiv-prosvetitelji ne bi bili neobrazovani, tim vie to je podruje duha do koga je njima stalo, obuhvatnije od podruja analitike i instrumentalne racionalnosti, koja se obino pripisuje prosvetiteljstvu. Upravo je pojam duha, mo da vie u smislu duhovitosti nego duhovnosti, mesto na kome se danas uspostvalja razlika izmeu prosvetiteljstva i prosveenosti, ali i taka koja omoguava da se spasi ast prosvetiteljstva kao va nog inioca moderne kulture. Ujedno, to je i mesto na kome je moguno na osnovu svesti o deskriptivno-istorijskoj razuenosti pojma i pojave prosvetiteljstva nai jedan od istorijskih oblika normativnog naela prosveenosti. Razdvajajui polemiku upotrebu pojma prosvetiteljstva, koja esto poiva na iskljuivom argumentu iz ubeenja, od normativnog naela prosveenosti, koje se sastoji u uverenju da je u podruju duha, u kulturi jo uvek moguno prevazii krizu drutvene legitimacije i nadoknaditi gubitak ivotnog smisla, inae nepovratno nagri enog negativnom prosvetiteljskom kritikom, otvara se polje za rehabilitaciju same prosvetiteljske prosveenosti. Dodue u drukijem svetlu ne vie putem izjednaavanja prosvetiteljstva i prosveenosti, nego pre ukljuivanjem prosvetiteljstva kao jednog, ali nezaobilaznog momenta u slo enu istoriju neizvesnog prosveivanja oveanstva. Drukije reeno, prosvetiteljskoj asimilaciji prosveenosti pretpostavljam prosveenu asimilaciju prosvetiteljstva.

26

Bibliografija
1. Adorno, T./Horkhajmer, M., Dijalektika prosvetiteljstva, Veselin Maslea, Sarajevo, 1974. 2. Baker, K. M. / Reill, P. H. (Eds.), Whats left of enlightenment? A postmodern question, Stanford University Press, 2001 3. Beiser, F. C., The fate of reason: German philosophy from Kant to Fichte. Cambridge, 1987 4. Botting, E. H., Introduction - The End of Enlightenment? American Behavioral Scientist, 5, 2006 5. Crocker, L., The Enlightenment: What and who?, Studies in Eighteenth Century Culture, 17, 1987 6. D. Gordon (Ed.), Postmodernism and the Enlightenment: New perspectives in eighteenth-century French intellectual history, Routledge, London, 2001 7. Darnton, R., The social history of ideas, Journal of Modern History, 43, 1971 8. Delacampagne, C., The Enlightment Projct: Reply to Scmidt, Political Theory, 1, 2001 9. Fuko, M., ta je prosvetiteljstvo, Trei program Radio Beograda, 102/1995. 10. Garrard, G., Counter-Enlightenments: From the eighteenth century to the present. London: Routledge, 2005 11. Garrard, G., The Enlightenment and Its Enemies, American Behavioral Scientist, 49, 2006 12. Gay, P., An Age of Crisis: A Critical View (Lester G. Crocer: An Age of Crisis: Man and World in 18th Century French Thought), The Journal of Modern History, 33, 1961 13. Gay, P., The Enlightenment in the History of Political Theory, Political Science Quarterly, 69. 3, 1954 14. Gay, P., The Enlightenment: An Interpretation, I, II, Knopf, New York, 1966-1969. 15. Gay, P., The Living Enlightenment, The Tanner Lectures on Human Values, http://www.tannerlectures.utah.edu/lectures/Gay98.pdf 16. Gray, J., Enlightenments Wake, Routledge, London/New York, 1995 17. Gregor, J. A., Fascism and Modernization: Some Addenda, World Politics, 26, 1974 18. Huserl, E., Kriza evropskog humaniteta i filozofija, Kriza evropskih nauka, Deje novine, Gornji Milanovac, 1991.

27

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2006

19. Kasirer, E., Filozofija prosvetiteljstva, Gutembergova galaksija, Beograd, 2003. 20. Kozelek, R., Kritika i kriza, Plato, Beograd, 1997. 21. Krsti, P., Prosveenost, u: Kritiki pojmovnik civilnog drutva(I), Grupa 484, Beograd, 2003. 22. Lang, B., Act and Idea, University Of Chicago Press, 1990 23. Linker, D., From Kant to Schelling: Counter-Enlightenment in the name of reason. Review of Metaphysics, 54, 2000 24. Mali, J./ Wokler, R. (Eds.), Isaiah Berlins counterenlightenment, American Philosophical Society Philadelphia, 2003 25. McIntyre, A., After Virtue, University of Notre Dame Press, 1984 26. McMahon, D., Enemies of the Enlightenment: The French Counter-Enlightenment and the making of modernity, Oxford University Press, New York, 2001 27. Mezler, A. M., The Orign of Counter-Enlightenment: Rousseau and the New Religion of Sincerity, The American Political Science Review, Vol. 90, No. 2, 1966 28. Outram, D., The Enlightenment, Cambridge University Press, 1995. 29. Pocock, J. G. A., Enthusiasm: The Antiself of Enlightenment, u: Enthusiasm and Enlightenment in Europe 1650 1850, Huntington Library, San Marino, 1998 30. Porter, R. / Teich, M. (Eds.), The Enlightenment in national context, Cambridge University Press 1981 31. Schmidt, J., Inventing the Enlightenment: Anti-Jacobins, British Hegelians and the Oxford English dictionary, Journal of the History of Ideas, 64, 2003 32. Schmidt, J., The legacy of the Enlightenment, Philosophy & Literature, 26, 2002 33. Schmidt, J., What Is Enlightenment? Eighteenth-Century Answers and Twentieth-Century Questions, University of California Press, Berkly-Los Angelos-London, 1996 34. Schmidt, J., Civility, Enlightenment, an Society: Conceptual Confusions and Cantian Remedies, American Political Science Review, 92, 1998 35. Schmidt, J., Enlightenment, Forthcoming in The Encyclopedia of Philosophy, 2nd Edition 36. Schmidt, J., Projects and Projectctions: A Response to C. Delacampagne, Political Theory, 29, 2001 37. Schmidt, J., What Enlightenment Project, Political Theory, 28, 2000 38. T. Schabet, A Note on Modernity, Political Theory, 7, 1979 39. The encyclopaedia of the Enlightenment, Oxford University Press, 2003

MILE SAVI

28

Mile Savi ENLIGHTENMENT: THE CRISIS AND TRANSFORMATION OF THE CONCEPT

Summary The subject of the paper is the crisis of the concept of enlightenment, examined at three levels: polemic-rhetorical, historical-descriptive, and philosophical-normative. The author argues that the inconsistency of substantive definitions of enlightenment does not necessarily result in rejection of this concept but rather in its continuous transformation. By way of conclusion, the author stresses that the normative revival of the concept of enlightenment may be rendered more viable by making a distinction between Enlightenment, as a particular historical period and intellectual legacy, and enlightenment, as a continuous process. He argues that the former is not the only possible form of the latter, but just one of its historical manifestations and one among many agents in the complex and uncertain history of modern process of enlightening. Key words: Enlightenment, enlightenment, modernity, humanism, crisis.

29

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2006