Visoka zdravstvena kola strukovnih studija Beograd

-somatopedija (ostatak studentske skripte)-(od 52 pitanja)

52.Stepeni oteenja sluha:

Klasifikaciju nagluvosti i gluvoe moemo dati prema razvijenosti govornih funkcija ,tj. prema audiometrijskim
vrednostima govornih funkcija,odnosno prema audiometrijskim vrednostima koje nam govore o stepenu oteenja
sluha.

Lako nagluve osobe su one kod kojih je audiometrijska vrednost oteenja sluha u nivou od 20 do 30 db.
Razvoj fonacijskog govora ovakvih osoba je nesmetan
oteenje se rano otkriva
ponaanje deteta je udno i upadljivo
ponaanje je najoiglednije u procesu nastave jer je dete nemirno i ne moe da prati nastavu
artikulacija kod ovih osoba je dobra
Srednju nagluvost imaju osobe koje imaju oteenje sluha do 65 db.
Nisu u stanju da prate konverzaciju ni na udaljenosti od par metara
govor je dosta dobro razvijen
artikulacija pojedinih fonema je iskrivljena
Teka nagluvost podrazumeva oteenje sluha kod kojeg je audiometrijska vrednost u nivou do 80 db
ne mogu u obiajenim uslovima da naue da govore
ako naue da govore govor je oteen i iskrivljen
artikulacija je nejasna
fond rei siromaan
vrlo teka nagluvost ima audiometrijsku vrednost od 80-90-95 db.
Govor jr u potpunosti nerazvijen
fond rei minimalan
nepravilna artikulacija
totalna gluvoa
100 db
najtei stepen
nerazvijen govor
deca se smetaju u specijalne ustanove
53.oboljenja i faktori oteenja sluha
nasledna i steena
teratogeni faktori:eerna bolest majke,tuberkuloza,srana oboljenja,trovanja,venerine,zarazne bolesti majke
geni majke i (ili)oca
bolje je takvu trudnou prekinuti nego da ostavi fizike i psihike posledice
Toksina oteenja sluha:
medikamentozna sredstva:Streptomicin,preparati salicilata
materije iz industrije:ugljen monoksid,olovo,arsen ,iva i drugo
alergije:hrana,lekovi,praina,polen,bu,bakterije
javljaju se:svrab,bol,otok,crvenilo a kasnije i drugi poremeaji u predelu uha.
Moe se javiti kod psihikih poremeaja
dobro je ouvan govor i ako postoji gluvoa
kod oteenja slepoonih delova mozga sluh i govor mogu biti teko oteeni uz normalnu funkciju organa
ravnotee
54.karakteristike gluvih i nagluvih osoba
predkolsko i kolsko dete sa oteenjem sluha je slino neometenom detetu
prelingvalni period je najpovoljniji za primenu defektolokog tretmana
emocione manifestne reakcije su izraenije
dete burnije reaguje na manje impluse 1
 esto afektivno reagovanje je produkt nesigurnosti
polarizovana su i idu iz krajnosti u krajnost
ukoliko se na ovu decu ne utie na vreme moe doi do agresije
tee prate nastavu
adolescent se povlai u sebe
poremeen je socijalni razvoj
posledica je hendikepirana linost
rehabilitacija zahteva individualni pristup
laka oteenja ne dovode do poremeaja u komunikaciji
takve osobe prate miminu muskulaturu i vibraciju grudi sagovornika i tim putem dolaze do saznanja o
kvalitetu emocija koje njihov sagovornik eli preneti na njih
57.Uzroci slepoe:
prenatalne hereditarnog i neodreenog porekla
steene u obliku boleseti :
-infektivne bolesti
-glaukom
-katarakta
-konjuktiviti
-atrofija nervusa optikusa
-akutne gnojne upale oka
-boginje
-arlah
-meningitis
-gonoreja
-diferije
-TBC
-maligni tumori
-dijabetes
*posledica truma:eksplozija,povreda iljatim predmetima,povrede u toku igre i bavljenja sportom.
58.karakteristike slepog deteta:
slepo dete je ono iji je vid toliko oteen ili redukovan da nije u stanju da se slui vizuelnim putem
kao glavnim izvorom informacija
upuena su na auditivna i taktilna pomagala u obrazovanju i vaspitanju
smanjena im je kondicija
nizak imunitet
negativno utie na nervni sistem
opta zaputenost
59.kolovanje slepih osoba
cilj obrazovanja je isti kao i kod neoteene dece
naini ,sredstva obrazovanja su izmenjena tj,prilagoena potrebama i mogunostima slepih osoba
ono se vri u predkolskim ustanovama,specijalnim kolama za slepe ,specijalnim razredima redovnih kola ,u
porodici
60.Predkolsko obrazovanje slepe dece:
{ prva i najvanija faza njihove rehabilitacije
{ najbolje je da se ono vri u odeljenjima za slepu decu
{pravilan stav roditelja je presudan za njihov dalji razvoj i napredak
61.Osnovnokolsko vaspitanje i obrazovanje slepe dece:
uslovljava korienje specifinih vaspitno obrazovnih procesa,postupaka,metoda,sredstava i oblika rada
podrazumeva sprovoenje didaktikih principa u proesu vaspitanja i obrazovanja slepe dece
moe da se odvija u:
-zavodima za slepu decu
-u specijalnim kolama za slepe
-u specijalnim odeljenjima za slepe pri redovnim kolama
-u redovnim kolama u redovnom odeljenjima ,ali uz pomo defektologa 2
pisanje se odvija preko Brajevog pisma ,koje se sastoji iz 6 ispupenih taaka koje dau 63 kombinacije slova,za
matematike,hemijske i muzike znakove.

62.Uzroci slabovidosti:
Prema Golmanu ,koji ih deli na :
1)prirodnu u lako oteenu
2)slabovidost koja je nastala kao posledica bolesti ili povreda u toku ivota
63.Definicija i klasifikacija slabovidosti:
Definicija slabovidosti:Slabovidim detetom Klasifikacija slabovidosti:
se smatra dete koje na boljem oku sa *postoji vie klasifikacija slabovidosti
korekcionim staklom ima otrinu vida veu A) Z.Pavii slabovidost deli na 3 stepena:
od 0,4 ali kod koga se predvia izvesno 1)slabovidost visokog stepena sa otrinom
pogoranje vida vida od 0.05 do 0,10 ali sa dobrom irinom
vidnog polja
2)slabovidost srednjeg stepena sa otrinom
vida od 0,20 do 0,4
3)slabovidost niskog stepena sa otrinom vida
od 0,5 do 0,8
B)ivotna dob i slabovidost:
1)prirodna (prenatalna ) ili steena u ranom
detinjstvu(postnatalna)
2)steena u toku ivota
64.Karakteristike slabovide dece i njihovo kolovanje:
karakteristike:,
takva deca su vizuelno oteena ,te je hendikepirano u komunikaciji
ta hendikepiranost se manifestuje u fizikom,socijalnom,emocionalnom i vaspitno obrazovnom planu
vizuelna percepcoja slabovidog deteta zavisi od stepena oteenja vida
posledice slabovidosti :slaba koncentracija,povrnost u uenju i radu,slabiji uspeh u savlaivanju nastavnog plana i
programa.
kolovanje:
deca koriste ostatak vida ,ali preteno koriste auditivna i taktilna ula
koluju se po nastavnom planu i programu za redovne kolu,uz doslednu primenu principa aktivne upotrebe redukovanog
vida.
65.Predkolsko vaspitanje i obrazovanje slabovide dece :
Posmatranjem oiju deteta(crvene ,vlane ,sa nateenim kapcima,blede,ukrtene,sa laganim treperenjem ),zatim ponaanje
predkolskog deteta koje koje moe biti neobino i posmatranjem njegovih sposobnosti ,razvojnih aktivnosti koje su
nedovoljno razvijene usled oteenog vida ,moe se rano otkriti slabovidost.
Predkolsko vaspitanje i obrazovanje moe da se odvija u porodinoj sredini ukoliko mu ona prua sve uslove za njegov dalji i
pravilan razvoj,iliu odvojenim odeljenjima za predkolski uzrast u redovnim ustanovama za predkolsko vaspitanje i
obrazovanje ili zajedno sa vrnjacima neoteenog vida u redovnim predkolskim ustanovama.

66.Osnovno kolsko vaspitanje i obrazovanje slabovide dece :

U redovnim kolama uz struni tretman i nadzor defektologa ,mogu se kolovati sabovida deca sa slabovidou niskog stepena
sa otrinom vida 0,4 i vie sa korekcijom na boljem oku.
Deca sa slabovidou preko 0.10 do 0.4 se koluju u specijalnim kolama ili odeljenjima za slabovide kao i deca sa
progresivnom kratkovidou ,deca sa razrokou ,gde su im prueni odgovarajui pedagoki uslovi,uz specijalne nastavne
metode i tehnika sredstva.
To su odeljenja za zatitu vida.
Pod pojmom uvanja i zatite vida podrazumevamo sistemsko i adekvatno vebanje optike sposobnosti.
Tee slabovidi (otrina vida ispod 0,10) s obzirom na sloeno oteenje vidnih funkcija,ona se koluju u posebno adaptiranim
odeljenjima u okviru kole za slepe ili u istim odeljenjima sa slepim uenicima (da bi postojao reim smanjenog optereenja
vida). 3
U program za slabovide treba uvesti daktilografiju,kod teih sluajeva treba uvesti obuavanje Brajevog pisma,zatim
organizovati psihomotorne redukcije ,vizuelni trening i td.
kolska klupa treba da bude takva da se visina sedita moe regulisati prema visini uenika.
Ploaza pisanje moe menjati nagib kako bi se podeavala svakom individualnom sluaju.
Za korigovanje otrine vida koriste se naoare ili lupa za uveavanje.
Od slinih sredstava koriste se magnetofon,diktafon ,gramofon i radio.
67.Profesionalno osposobljavanje slabovidih lica:
je organizovan proces
povereno je timu strunjaka socijalno-pedagoke i medicinske slube
vri se u okviru organizovanih intitucija
cij je sticanje sistema znanja ,vetina,navika i iskustava potrebnih za obavljanje odreenih zanimanja
imamo tri faze ovog procesa
To su:profesionalna orjentacija
profesionalno osposobljavanje Profesionalna orjentacija
zapoljavanje

Profesionalno usmeravanje

Profesionalna orijentacija podrazumeva:

obavetenja
informisanja
usmeravanja slabovide osobe
vaspitanje nekih osobina neophodnih za dobro obavljanje profesionalnih obaveza
to su :
-razvijanje pravilnog odnosa prema radu
formiranje pozitivnog karaktera i sl.
Profesionalno osposobljavanje slabovidih se u nedostatku specijalizovanih ustanova vrilo u kolama i ustanovama
za profesionalno osposobljavanje slepih.Danas se ono vri u posebnim odeljenjima za slabovide pri fabrikama,ili
na svakom radnom mestu u procesu proizvodnje ,uz pomo instruktora ili ve zaposlenog radnika.
Profesionalno zapoljavanje se moe organizovati u posebno organizovanim zatitnim radionicama,u posebnim
odeljenjima za slabovide pri fabrikama ili u otvorenoj privredi.
68.Visceralna oteenja po meunarodnoj klasifikaciji:

6.VISCERALNA OTEENJA:
Oteenja unutranjih organa(60-66)
60 mehaniko i motoriko oteenje unutranjih organa
61 oteenje kardio -respiratorne funkcije
62 oteenje gastrointerstinalne funkcije
63 oteenje urinarne funkcije
64 oteenje reproduktivne funkcije
65 nedostatak unutranjih organa
66 drugo oteenje unutranjih organa
Oteenja drugih specijalnih funkcija(67-69)
67 oteenje polnih organa
68 oteenje vakanja i gutanja
69 oteenje ula mirisa i drugih specijalnih funkcija

4
69.Oteenja skeleta po meunarodnoj klasifikaciji:
oteenje skeleta:
70 Oteenje glave i trupa
mehanika i motorika oteenja ekstremiteta(71-74)
71 mehaniko oteenje ekstremiteta
72spastina paraliza vie od jednog ekstremiteta
73 druga paraliza ekstremiteta
74 drugo motoriko oteenje ekstremiteta
nedostatci ekstremiteta(75-79)
75 transferzalni nedostatak proksimalnih delova ekstremiteta
76 transferzalni nedostatak distalnih delova ekstremiteta
77 longitudinalni nedostatak proksimalnih delova gornjeg ekstremita
78 longitudinalni nedostatak proksimalnih delova donjeg ekstremita
79 longitudinalni nedostatak distalnih delova ekstremiteta