PROCENA INTELEKTUALNE

EFIKASNOSTI
Postupci za analizu efikasnosti mišljenja
su:

◦ IQ razlike između verbalne i neverbalne skale

◦ Intersubtestovne razlike (skater-analiza)
◦ Intrasubtestovne razlike
◦ Analiza verbalizacije
◦ Indeks deterioracije
 1. IQ razlike između verbalne i
neverbalne skale
 Rezultati kazuju koliko je ispitanik sposoban da “racionalno misli”
i “svrsishodno dela”.
 Kod većine ispitanika razlika je mala
 Ukoliko je razlika manja od 15 poena, prelazi se na sledeći
postupak analize efikasnosti.
 Ukoliko je razlika veća od 15, treba obratiti pažnju. Razlike mogu
da se jave kod:
◦ Inteligentnih osoba zbog visoko razvijenih verbalno apstraktnih
sposobnosti koje “ostavljaju u senci” učinak na neverbalnoj skali.
◦ Povišenja na neverbalnom delu skale govore o dobro iskorišćenim
kapacitetima, ali i o mogućnosti da je osoba sklona manipulaciji u
socijalnim kontaktima (psihopate i histerici)
◦ Povišenje na verbalnoj skali govori o visokim kapacitetima i slaboj
iskorišćenosti tih kapaciteta, o smanjenoj praktičnoj efikasnosti (ispitati
razloge)
◦ Zbog gubitka efikasnosti:
 Moždano oštećeni
 Psihoza – pad neverbalnog u odnosu na verbalni IQ i u odnosu na očekivani
IQ
2. Intersubtestovna razlika (skater-analiza)
Odstupanje od prosečnog rezultata.
Poređenje rezultata pojedinačnih
subtestova u odnosu na prosečnu vrednost
ponderisanih skorova celog testa
Na osnovu skatera zaključujemo o
kognitivom stilu ispitanika, o njegovoj
ličnosti
DIJAGNOSTIČKI ZNACI NA WB
PROFILU
VERBALNI DEO SKALE
Opšta informisanost

Meri kvalitet i obim opšteg znanja.

Daje podatke o školovanosti i kulturno-
sredinskoj pozadini ispitanika.
Šta ispitanik zna (opšta kultura) i da li
može da se seti?
Opšta informisanost
 POVIŠENJE se javlja:
◦ Kod osoba koje su odrasle i formirale se pod socijalno i
kulturno povoljnim uslovima koji su delovali stimulativno
na sticanje znanja.
◦ Kod osoba koje su sklone da se brane intelektualizacijom
nasuprot odbrani potiskivanjem. (Kompulzivne strukture
nasuprot histeričnim ličnostima imaju povišene rezultate na
ovom subtestu)
◦ Kod osoba koje su ,,oduvek’’ bile anksiozne i koje su
previše socijalizovane.
◦ Kod osoba kod kojih je povišenje samo prividno jer nastaje
otud što rezultati na ostalim subtestovima, usled parcijalnog
oštećenja mišljenja, opadaju
Opšta informisanost
SNIŽENJE se javlja:

◦ Kod osoba sa niskim obrazovanjem, i

nestimulativnim razvojnim uslovima.

◦ Kod osoba koje su sklone da se brane

potiskivanjem nasuprot odbrani
intelektualizacijom (histerici).

◦ Kod osoba koje su dugo živele u izolaciji kao

što su hospitalizovani duševni bolesnici
Opšta informisanost

Dijagnostički aspekti

◦ Povišenje rezultata javlja se kod

intelektualizirajućih formi bolesnika.

◦ Visoki rezultat na informacijama uz sniženje

ostalih verbalnih subtestova ukazuje na psihozu a
eventualno na opsesivnu neurozu.

◦ Informacije su niže od shvatanja kod histerične

grupe psihoneuroze.
Opšte shvatanje
Zadaci proveravaju koliko je ispitanik usvojio
socijalna pravila i norme i koliko ih razume.
Ovaj subtest zahteva znanja iz svakodnevnog
života i šeme iz ranijeg iskustva.
Funkcije koje leže u osnovi subtesta su
suđenje, rasuđivanje i adekvatno razumevanje
realnosti, a do izvesne mere uključuje
emocionalnost, moralnost i socijalnu
prilagođenost.
Učinak na ovom subtestu takođe može
pokazivati i stav ispitanika prema socijalnim
normama.
Opšte shvatanje
POVIŠENJE se javlja:
 Kod osoba koje su dobro adaptirane i slobodne su da shvate
socijalne norme i odnose (,,socijalna inteligencija’’).
SNIŽENJE se javlja:
 Zbog teškoća u verbalnom komuniciranju (komunikaciona
anksioznost), koje je u okviru subtestova veoma slično
intervjuu.
 Kod osoba koje su negativistične i odbacuju socijalne norme.
Indirektno kroz ovaj subtest odražava se i stav prema
socijalnim normama. Sledstveno, osobe koje su u sukobu sa
tim normama mogu i pored dobre inteligencije i očuvanog
mišljenja da dobiju niske rezultate.
 Kod osoba sa niskom inteligencijom ili oštećenjem
inteligencije i mišljenja.
Opšte shvatanje
Dijagnostički aspekti

Neuspeh na lakim pitanjima a uspeh na težim

indicira psihozu.
Niži rezultat na Shvatanju nego na
Informacijama uz znak poremećaja
rasuđivanja javlja se kod psihoza ili ako je u
manjoj meri i posebnoj formi (koja je za njih
karakteristična) onda kod opsesivnih
neurotičara.
U okviru testa, koji inače, po drugim znacima
ukazuje na shizofreni poremećaj, povišenje na
Shvatanju indicira paranoidnu podgrupu
shizofrenije.
Sličnosti

Test formiranja pojmova

Ispituje da li je mišljenje na konkretnom
ili apstraktnom nivou.
Sličnosti
POVIŠENJE se javlja:
Rezultat na ovom subtestu, kod osoba
normalne inteligencije i očuvanog mišljenja,
spada među tri najviša. Prema tome, normalno
se očekuje izvesno povišenje.
SNIŽENJE se javlja:
Kod osoba niskog obrazovnog nivoa.
Kod osoba čija je sposobnost formiranja
pojmova odnosno apstraktnog mišljenja
oštećena.
Kod osoba koje su sklone potiskivanju,
nasuprot odbrani intelektualizacijom.
Sličnosti
Dijagnostički aspekti
Promašaj na lakim zadacima a uspeh na težim
karakteristični su za psihotični način mišljenja.
Mentalno ometeni češće daju razlike nego
sličnosti (razlike se ontogenetski ranije
uočavaju). Takođe su skloni negiranju sličnosti.
Za razliku od neurotične depresije, gde rezultat
na Sličnostima ostaje na nivou verbalnog dela
skale, kod psihotične depresije rezultat na
sličnostima pada ispod tog nivoa. To može biti
značajan diferencijalno – dijagnostički prilog.
Aritmetičko rezonovanje

Ispituje koncentraciju ispitanika,

odnosno, aktivnu receptivnost.
Kocentracija podrazumeva aktivan odnos
prema realnosti i voljno usmeravanje
psihičke energije na neki stimulus , tako
što se isključuju drugi.
Aritmetičko rezonovanje
POVIŠENJE se javlja:
 Kod osoba koje su po svom obrazovanju, profesiji ili
interesima vični aritmetičkom rezonovanju.
 Kod osoba koje su sklone intelektualizaciji ili pokazuju
,,paranoidne’’ tendencije.

SNIŽENJE se javlja:
 Kod osoba niskog obrazovnog nivoa.
 Kod osoba koje ne mogu da se usredsrede i zbog toga
u situaciji funkcionišu ispod svojih realnih mogućnosti
(,,snižena efikasnost’’).
 Kod osoba koje lako ,,gube glavu’’ kada pogreše, ili
kojima smeta strogo merenje njihovih rezultata
(,,intolerancija na frustraciju’’).
Aritmetičko rezonovanje
Dijagnostički aspekti
◦ Promašaj na lakim zadacima, ukoliko
nije u pitanju nedovoljno
obrazovanje, ukazuje na teško
oštećenje koncentracije.
Ponavljanje brojeva

Ispitujepažnju ispitanika – kapacitet

pasivne receptivnosti koja je na
raspolaganju egu.
Ponavljanje brojeva
POVIŠENJE se javlja:
Kod osoba normalne inteligencije kod kojih
nema napetosti, u vreme testiranja, i koji pamte
vizuelno (to je potrebno uvek proveravati).
Kada ne postoji manifestna anksioznost.
Kod mlađih osoba.
Kada nema teškoća u usredsređivanju.

SNIŽENJE se javlja:
kod osoba koje su za vreme testiranja napete,
anksiozne.
 Ponavljanje brojeva
Dijagnostički aspekti
 Ekstremna razlika u rezultatima ponavljanja unapred i unazad može se
javiti kod psihoza, ali i kod moždanih oštećenja.
 Rezultat ponavljanja brojeva, ako je znatno ispod proseka verbalnog
dela, ukazuje na anksioznost. On je «najbolji pojedinačni test
anksioznosti» na WB skali (Rapaport). Pošto je anksioznost zajednička
osobina skoro svih kliničkih grupa, a i nekih normalnih, ovo se ne može
samo po sebi smatrati dijagnostičkim indikatorom.
 Relativno povišenje rezultata na subtestu ponavljanje brojeva, u okviru
jednog devijantnog profila, može da ukaže na shizoidne komponente u
strukturi ličnosti. To ne znači da shizoidne ličnosti i nedeteriorirani
shizofrenici nisu anksiozni, već samo da se njihova anksioznost
ispoljava na jedan drugi način nego kod normalnih i ostalih kliničkih
grupa.
 Visoki rezultat kao prateći znak dubljih poremećaja ličnosti, ukazuje na
izražene paranoidne tendencije
Ponavljanje brojeva
Dijagnostički aspekti
U okviru normalnog i neurotičnog profila
ponavljanje brojeva je obično slabije od
aritmetike, jer je pažnja osetljivija na
anksioznost od koncentracije
Subtestovi aritmetika i ponavljanje
brojeva su veoma osetljivi na poremećaje.
Sniženja na ovim subtestovima indikuju
sniženje ili pad efikasnosti.
NEVERBALNI DEO SKALE
Dopunjavanje slika

Test vizuelne organizacije i koncentracije.

Spada u najlakše testove.
U osnovi ovog testa jeste razlikovanje
bitnog od nebitnog.
Dopunjavanje slika
Dijagnostički aspekti
Paranoidni obično pogrešno percipiraju i
daju iskonstruisane odgovore.
Kompulzivni su i lepljivi: objašnjavaju
detaljno, gde su linije isprekidane i dr.
POVIŠENJE se javlja:
Kod obrazovanih i inteligentnih osoba
koje ne pokazuju poremećaj vizuelne
koncentracije
Dopunjavanje slika
SNIŽENJE se javlja:
Kod osoba sa niskim nivoom inteligencije.

Kod osoba koje, usled opsesivne sitničavosti,

nisu u stanju da eliminišu irelevantne detalje i
izdvoje bitni element koji nedostaje.
Kod osoba koje su sklone projekciji kao
mehanizmu i koje zbog toga teže da zamene
zadatak. Umesto da traže bitniji nedostatak, one
se upuštaju u interpretaciju ili kritiku slika.
Strip
Relativno težak subtest
Zajedno sa subtestom shvatanje
predstavlja test socijalne inteligencije, ali
subtest shvatanje se više odnosi na
razumevanje socijalne situacije, dok
subtest strip više uključuje sposobnost
primene unutra socijalne situacije.
Podrazumeva sposobnost planiranja i
anticipacije.
Strip
POVIŠENJE se javlja:
Kod osoba sa višim intelektualnim
sposobnostima.
Kod adolescenata iz gradske sredine, a posebno
delinkvenata.
Kod gradskog stanoviništva.
Može se javiti i kod histerika i paranoika
SNIŽENJE se javlja:
Kod osoba sa nižom inteligencijom
Kod seoske populacije i starijih godišta
Kod osoba sa nižim obrazovnim nivoom
Kod osoba sa poremećajem ili oštećenjem
inteligencije.
Strip
Dijagnostički aspekti
Kod psihoza, posebno kod depresije i
deteriorirane Sch, dolazi do velike
negativne razlike u odnosu na verbalni
deo skale.
Kod poremećaja ponašanja i ličnosti
ukazuje na problem u adaptaciji na
konkrentne situacije.
Kohs
Subtest Kohs počiva na vizuo-motornoj
koordinaciji reproduktivnog tipa i oslanja
se na funkcije analize i sinteze.
Jedan od najotpornijih subtestova na
delovanje ometajućih faktora, npr.
anksioznosti.
Naročito osetljiv na prava oštećenja
inteligencije (npr. usled psihoorganskog
propadanja)
Kohs
POVIŠENJE se javlja:
 Kod osoba normalne i superiorne inteligencije. Kod
normalnih, rezultat na ovom subtestu obično je među
relativno najvišim na manipulativnom delu skale.
 Kod osoba koje su sklone intelektualiziranju.

SNIŽENJE se javlja:
 Kod osoba sa zaostalim intelektualnim razvojem.
 Kod slučajeva gde je celokupni manipulativni deo
oštećen usled poremećaja mišljenja.
 Usled moždanih oštećenja.
Kohs
Dijagnostički aspekti
 Kada je rezultat ispod proseka manipulativnog dela,
onda diff. dijagnostički dolazi u obzir depresivna
neuroza ili moždano oštećenje
 Povišenje na subtestu KOHS, u okviru rezultata, koji
inače ukazuju na devijantnost, nalazimo u grupi Sch.
Ova grupa ne odnosi se samo na shizofreniju, već, ovom
prilikom, obuhvata i preshizofrena stanja, kao i
shizoidne ličnosti.
 Diff.dg. shizofrenija-depresija, može se postaviti (na
nivou dijagnostičke hipoteze) iz sledećih odnosa:
Kohs
A: Opšte sniženje manipulativnog dela
Sniženje rezultata testova efikasnosti
Sniženje na subtestu Kohs
 = DEPRESIVNA PSIHOZA

B: Neravnomerno, zupčasto sniženje

pojedinih subtestova
Očuvani rezultati na testovima efikasnosti
Očuvani skor ili povišen rezultat na Kohsu
 = SHIZOFRENIJA
Sklapanje figura

U osnovi ovog subtesta je vizuo-motorna

koordinacija produktivnog tipa.
Test efikasnosti i stvaranja pojmova
Učinak na ovom subtestu je pod velikim
uticajem anksioznosti.
Sklapanje figura
POVIŠENJE se javlja kod:
 Osoba normalne inteligencije i očuvanog mišljenja
 Dobre vizuo-motorne koordinacije
 Dobrog planiranja
 Odsustva manifestne anksioznosti

SNIŽENJE se javlja:
 Kada je izražen poremećaj u formiranju pojmova. Takav ispitanik
ne shvata smisao celine.
 Kada postoji poremećaj u sposobnosti planiranja. Takav ispitanik je
previše impulsivan, nekontrolisan u radu.
 Kada je veoma izražena anksioznost.
 Kod osoba sa oskudnim obrazovanjem.
 Depersonalizacija Ega, poremećaj šeme tela.
Sklapanje figura
Dijagnostički aspekti
 Ako je rezultat Sklapanja figura značajno ispod proseka
verbalnog dela i ako je niži od nekih subtestova manipulativnog
dela, onda je to indikacija za neurotičnu anksioznost.

 Po mišljenju Rapaporta, pored subtestova Ponavljanja brojeva,

subtest Sklapanja figura predstavlja, u okviru WB skale,
najosetljiviji test anksioznosti. Ako anksioznost raste, rezultat
na Sklapanju opada i obrnuto.

 Ako je rezultat na Sklapanju figura ispod proseka verbalnog

dela a u nivou veoma sniženog manipulativnog dela, onda on
indikuje depresiju.

 Ako je sklop protokola koji ukazuje na Sch, a rezultat na

subtestu Sklapanja figura relativno povišen, u odnosu na ostale
manipulativne testove, onda je indikacija afektivne tuposti.
(Kada ima anksioznosti, opada rezultat na Sklapanju figura)
Šifriranje
Test grafomotorne sposobnosti i vizuo-
motorne organizacije.
Ovaj test meri asocijativnu elastičnost
mišljenja, učenje, pamćenje i brzinu
mentalnog reagovanja.
Osetljiv i na problem trajnijeg duševnog
napora .
Razlikuje osobe sa ambicijom brzine i
ambicijom kvaliteta.
Šifriranje
POVIŠENJE se javlja:
Kod normalnih osoba koje rešavaju test
smireno i efikasno.
Kod mladih ljudi sa dobrom
vizuomotornom koordinacijom i
«ambicijom brzine»
Kod visoke efikasnosti.
Šifriranje
SNIŽENJE se javlja:
 Ako je rezultat izrazito snižen u odnosu na verbalni deo
skale, dok je manipulativni deo u celini takođe snižen,
onda je to indikacija depresivne usporenosti.

 Kod osoba koje su opsednute «ambicijom kvaliteta»,

nasuprot «ambiciji brzine» pa ne mogu da budu
dovoljno brze.

 Kod starijih osoba ili onih koji su nevični pisanju.

 Kod psihomotorne usporenosti.

 Kod nesposobnosti usredsređivanja.

Šifriranje
Dijagnostički aspekti
Sniženje rezultata, u sklopu
«neurotičnog» ili «psihotičnog» profila,
indikuje depresiju.

Relativno povišenje, u sklopu

«psihotičnog» profila indikuje afektivnu
tupost.
 3. Intrasubtestovne razlike
Obuhvata analizu odgovora na ajtemima u
okviru subtestova.
Zadaci su u svim subtestovima poređani od
najlakšeg do najtežeg.
Uglavnom ispitanici uspevaju da reše tačno prve
zadatke, a greše ili odustaju kod težih.
Kod shizofrenije se javlja testerast (cik-cak)
istrasubtestovni rastur.
Ukoliko se pojavi rastur koji nema specifičan
cik-cak kvalitet treba ispitati razloge zatajivanja.
 4. Analiza verbalizacije
 Odgovori ispitanika se zapisuju doslovno, tako da je
moguća analiza verbalizacije.
 Shizofreni pacijenti daju neobične, bizarne, super apstraktne
odgovore.
 Histerične osobe –konvencionalan rečnik, propraćen
verbalnim dramatizacijama, naginju moraliziranju
(odgovori na subtestu informacije, subtestu shvatanje i
subtestu sličnostima), daju jasne odgovore bez dvoumljenja
(sigurni su u svoj stav i mišljenje)
 Opsesivno-kompulsivni – imaju bogat rečnik koji brižljivo
upotrebljavaju, podvlače svoju obaveštenost, pokazuju više
nego što se u zadatku traži, pretenciozni i patetični,
izražavaju se intelektualizirano, ocene su im uzdržane,
iznose dve ili više alternativa.
 5. Indeks deteriorizacije
Opadanje inteligencije je normalna pojava do
koje dolazi usled starenja pojedinca.
Međutim, pored starenja faktori koji mogu
uticati na opadanje inteligencije su moždana
oštećenja i psihoze.
Neki subtestovi na WB skali su više (neotporni
testovi), a neki manje (otporni testovi) osetljivi
na destruktivna dejstva.
Na osnovu učinka na pojedinim subtestovima
moguće je izračunati KOEFICIJENT
MENTALNE DETERIORACIJE (MD).
 Postojani (otporni) testovi Nepostojani (neotorni)
testovi
Informisanost Aritmetika
Shvatanje Brojevi
Dopunjivanje slika Kohs
Sastavljanje predmeta 
Šifriranje

Formula za izračunavanje koeficijenta mentalne deterioracije

%MD = 100 x suma “postojanih” – “suma nepostojanih” _ sravnjena

suma “postojanih” vrednost

Količnik se množi sa 100 radi dobijanja procenta, zatim se od dobijene

cifre oduzima očekivano, prirodno opadanje zavisno od uzrasta
(TABELA 1, slajd 46)
 Prosečna merila prirodnog opadanja umne sposobnosti za različite periode
starosti (u procentima)
Interval životne starosti
Merilo
prirodnog
20-24 25-29 30-34 35-39 40-44 45-49 50-54 55-59
opadanja u
procentima

Sravnjena 0 1 3 5 8 11 14 16
vrednost

Norme za ocenjivanje mentalne deterioracije

0-10 Bez deterioracije
11-20 Eventualna deterioracija
21-100 Vrlo verovatna deterioracija

Reverzibilna i ireverzibilna oštećenja intelektualnog funkcionisanja

Nekada se dobija negativni indeks deterioracije – nije nađeno
zadovoljavajuće objašnjenje. U tom slučaju ne postoji deterioracija. Osoba
verovatno ima specifičan i jedinstven kognitivni stil.
 Procena gubitka efikasnosti
neurotičara (Rapaport)
Histerici Opsesivci
 IQv niži od IQm  IQv viši od IQm
 Niži skor na subtestu  Niži skor na subtestu
informacije nego na shvatanje nego na
subtestu shvatanje subtestu informacije
(posledica potiskivanja) (posledica
intelektualizacije)
 Gube se u alternativama

Bez obzira na vrstu neuroze, svi neurotičari imaju slab

učinak na subtestovima ponavljanje brojeva i
aritmetika, kao i na subtestu sklapanje figura.
 Procena gubitka efikasnosti
sociopata (Wechsler)
Najupadljivije odlike test-profila
adolescentnih, muških sociopata:
◦ IQv niži od IQm
◦ Sniženi rezultat na subtestu informacije
◦ Relativno povišenje na subtestu strip

◦ Da li postoji defekt u perceptivnom ili

akcionom aspektu socijalne inteligencije?
 Procena gubitka efikasnosti
shizofreničara
Wechsler Rapaport
◦ Prevaga verbalne skale ◦ Veliki rastur u rezultatima, bilo
nad neverbalnom intratestovni, bilo intertestovni.
◦ Relativno povišenje na Ova grupa pacijenata ima
informacijama upadljivo povišeni unutrašnji i
◦ Sniženje u aritmetici i međutestovni rastur
sklapanju figura ◦ Pad efikasnosti uz očuvanu
◦ Relativno povišenje na bazičnu inteligenciju –
Kohsovom mozaiku paradoksalno povišenje
rezultata na subtestu Kohs
mozaik i ponavljanje brojeva
◦ Verbalizacija – osobena i
tipična