Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet

Odsek za psihologiju

Seminarski rad iz predmeta:

Klinička procena inteligencije

ANALIZA REZULTATA DOBIJENIH PRIMENOM

VEKSLEROVOG INDIVIDUALNOG TESTA INTELIGENCIJE
(VITI)

Studenti:
 UVODNE NAPOMENE

Cilj ovog ispitivanja odnosi se na analizu podataka dobijenih Vekslerovim Individualnim

Testom Inteligencije (VITI) ispitanika muškog pola, nekliničke populacije koji je dobrovoljno
pristao na testiranje od strane grupe studenata psihologije, koja se sastojala od šest članova.
Testiranje je sprovedeno u prepodnevnim časovima, u vremenskom periodu od 2 sata. Što se
tiče uslova testiranja, ispitanik nije bio ometan nikakvim distraktorima, udobno je bio smešten
za stolom na određenoj, dovoljnoj udaljenosti od ispitivača.Dobijene rezultate prihvatamo sa
rezervom jer se ipak radi o simulaciji testiranja VITI-jem.

OSNOVNI PODACI O ISPITANIKU :

Ispitanik Z. M. rođen je u Hrvatskoj 1986. godine. (U trenutku ispitivanja ima 30 godina).

Živi u Novom Sadu već 17 godina sa roditeljima. Često je menjao mesta prebivališta. Završio
je srednju Elektrotehničku školu, nakon čega je konkurisao za Vojnu akademiju, smer pilot.
Položio je prijemni ispit, nakon čega je odustao od upisa na Vojnu akademiju i odlučio se za
Fakultet tehničkih nauka, smer Energetska elektronika i električne mašine. Završio je fakultet
i trenutno je nezaposlen. Slobodno vreme posvećuje čitanju knjiga, posebno onih sa
istorijskom tematikom. Nije imao nikakvih bolesti u toku života, niti okviru porodice postoji
istorija teških bolesti. Ranije je bio testiran testovima inteligencije prilikom konkurisanja za
Vojnu akademiju i za posao. Ispitnik je bio zainteresovan za testiranje, došao je na vreme,
pokazao je saradljivost. Nije pokazivao znake nervoze ili uznemirenosti, štaviše delovalo je
da mu je veoma zanimljivo kod neverbalih subtesova, bio je samouveren i brzo je odgovarao.
Kod verbalnih subtestova je pokazivao znake blage nervoze, postavljao je pitanja, uvrtao prste
i mrdao je nogama. Generalno gledano, ispitanik se dobro postavio prema testiranju, bio je
ozbiljan, u nekoliko navrata se nasmejao, ali je rešavao zadatke koncentrisano i odlučno.

ANALIZA REZULTATA DOBIJENIH NA VITI - JU:

Ispitanik je na testu postigao ukupan rezultat 115 IQ jedinica, te na osnovu toga spada u
kategoriju visokog proseka. Verbalni IQ iznosi 111, a manipulativni 118. S obzirom da je
razlika između njih 7 IQ jedinica, ona nije značajna i ne prelazi kritičnu granicu. Veći
manipulativni IQ ukazuje na to da ispitanik ima razvijenije vizuelno-motorne sposobnosti od
sposobnosti verbalno-auditivne obrade informacija. Isto tako, na osnovu dobijene razlike,
možemo pretpostaviti da je ispitanik efikasniji u trenutnom, praktičnom rešavanju problema
nego što se oslanja na ranije usvojena znanja. Budući da je razlika dobijena između verbalnog
i manipulativnog IQ-a mala, ove pretpostavke treba uzeti s rezervom.

Indeks mentalne deterioracije (MD) iznosi -1% i ukazuje na to da nema propadanja, ali da
dobijen negativni predznak moze ukazivati na jedinstveni kognitivni stil ispitanika.

Na subtestu Informacije ispitanik postiže blago snižen rezultat (-). Postignuti nizak skor može
označavati karakteristican, površan odnos prema realnosti, sklonost ka favorizovanju
emocionalnog odgovora na realnost. Na ovom subtestu, ispitanik je generalno dobro započeo,
ali se pri kraju javlja veliki pad, što može upućivati na nižu motivisanost ispitanika. U skladu
sa time, odgovore na kojima je grešio, ispitanik je davao sa smehom.

Što se tiče subtesta Dopune, ispitanik postiže prosečan rezultat (0) i to nam može govoriti da
ispitanik nema poteškoća sa vizuelnom organizacijom, koncentracijom i da relativno dobro
razlikuje šta je bitno a šta ne. Nije pokazivao znake uznemirenosti niti bilo kakvih teškoća,
mirno i relativno brzo je odgovarao na svaku karticu. Nije imalo potrebe ni za kakvom
intervencijom ispitivača.

Na subtestu Brojevi, ispitanik ostvaruje prosečan rezultat (0) i to verovatno ukazuje na njegov
relativno dobar stepen koncentracije i pažnje. Činilo se da ispitanik nema problema prilikom
ponavljanja brojeva, bio je koncentrisan i relativno brzo je ponavljao za ispitivačem. Na oba
dela zadatka ispitanik je napredovao na isti način, nije pokazivao, niti rezultati to pokazuju, da
mu je ponavljanje unazad teže od ponavljanja unapred. Možemo pretpostaviti da on, pored
relativno efikasne pažnje, ima i očuvanu sposobnost kratkoročnog odlaganja i pamćenja
materijala. S obzirom na to da ovaj subtest ukazuje na sposobnost vizuelne organizacije, može
se povezati sa subtestom Dopune, gde je rezultat bio isto u proseku.

U okviru subtesta socijalne inteligencije, Strip, ispitanik ima blago sniženje (-) što može da
ukaže na prisustvo intelektualizacije kao mehanizma odbrane i na mentalnu rigidnost, takođe
može biti indikator sociopatskih tendencija. Nakon subtesta Brojevi je pokazao vidno
olakšanje. Ispitanik je bio motivisan i veoma brzo je rešavao zadatke iz prvog pokušaja, u
proseku mu je za svaku priču trebalo oko 20 sekundi. Svaku karticu je posebno analizirao i iz
niza je izdvajao jednu po jednu karticu i tako stvarao novi niz. Kartice je ređao sa desna na
levo. Dok je radio zadatak bio je veoma samouveren.
Ispitanik ima blago sniženje (-) na subtestu Rečnik koji meri kvalitet i način misaonog
funkcionisanja preko verbalnih simbola. Ovaj subtest je pod uticajem ranog iskustva.
Motivacija ispitanika je tokom testa varirala. Već nakon prvih pitanja je bio uznemiren, često
je menjao položaj tela. Kada se radilo o pojmovima koji su mi bili laki imao je nagnut položaj
tela ka ispitivaču i davao je brze odgovore, a kada se radilo o pojmovima koje nije mogao
definisati (kao na pr. Maštati) povlačio se unazad kao da je želio da je što dalje od ispitanika.
Na pitanja na koja nije znao odgovor odgovarao je sa “ne znam” i često se smejao, imao je
poteškoća sa konceptualizacijom odgovora, dao je malo preciznih objašnjenja . Delovao je
napeto dok je čekao naredno pitanje. Na samom kraju je ispitanik izjavio da mu je ovaj
subtest bio težak.

Na subtestu Kocka-mozaik ispitanik postiže značajno povišenje (++) što ide u prilog
celokupnom skoru iznadprosečne inteligencije i može ukazivati na to da ispitanik ima dobro
razvijenu vizuelno-motornu koordinaciju reproduktivnog tipa. Tokom rada ispitanik je
zainteresovan i brzo sklaplja mozaik što čini i pre pretpostavljenog vremenskog roka i
zainteresovano očekuje sledeći zadatak.

U okviru subtesta Aritmetika ispitanik postiže značajno povišenje (++) što može govoriti u
prilog tome da ispitanik ima odličnu koncentraciju i može uspešno da održi pažnju. Značajno
povišen rezultat može biti pokazatelj da ispitanik ima jako dobro razvijeno neposredno
pamćenje i da jako dobro manipuliše verbalnim i numeričkim konceptima. Tokom rada na
ovom subtestu ispitanik nije pokazivao znake anksioznosti i u prilog tome ide brzo rešavanje
zadataka kao i činjenica da su mu dodeljeni dodatni poeni za brzinu.

Na subtestu Sklop ispitanik je postigao značajno povišenje (++) na osnovu čega možemo
pretpostaviti da ima dobro razvijenu vizuelno-motornu koordinaciju. Ovo povišenje može
ukazivati na to da ispitanik nema izraženu anksioznost, kao i da je efikasan u rešavanju
problema i u prevazilaženju prepreka. Tokom rešavanja ovog subtesta, ispitanik je bio
prilično relaksiran i motivisan. Sedeo je nagnuto ka ispitivaču i velikom brzinom analizirao
sve delove i sklapao ih u figure.

Na subtestu Shvatanje ispitanik je postigao prosečan rezultat (0) što može ukazivati na
postojanje i sposobnost praktičnog znanja i rasuđivanja. Takođe, može se pretpostaviti da
ispitanik ima razvijene funkcije suđenja, rasuđivanja i adekvatnog razumevanja realnosti, kao
i da postoji izvesna socijalna prilagođenost (dobro razumevanje i snalaženje u socijalnim
situacijama). Tokom rešavanja ovog subtesta, ispitanik je sedeo naslonjen na stolicu, sa
povremeno prekrštenim rukama. U prvih nekoliko problem-situacija, bio je motivisan i
ozbiljno je pristupao davanju odgovora. Kasnije, kada su nastupile teže situacije, činilo se da
nije baš zainteresovan, odgovore je davao kroz smeh, a u nekim slučajevima je odustao i
rekao da ne zna odgovor ( pre svega kod poslovica poput: ,,Prazno bure jače zveči’’).

Ispitanik postiže znatno sniženje na subtestu Šifra(--) što može implicirati da ima loše
razvijenu grafomotornu sposobnost i lošu vizuelno-motornu organizaciju. Loše postignuće na
ovom subtestu može biti pokazatelj slabe elastičnosti mišljenja, učenja i pamćenja, kao i
slabebrzine mentalnog reagovanja. Ispitanik se tokom ove aktivnosti trudio da u što kraćem
roku, pravilnim redosledom popuni što više kvadratića, pri čemu je veću pažnju posvetio
kvalitetu samih simbola, nego što je bio zaokupljen ograničenim vremenskim periodom, što
može biti pokazatelj razvijenije „ambicije kvaliteta“ u odnosu na „ambiciju brzine“.

Na subtestu Sličnosti ispitanik postiže takođe znatno snižen rezultat (--) te možemo
pretpostaviti da ima problema sa formiranjem verbalnih pojmova i da ne uspeva baš najbolje
da uspostavi adekvatne relacije između njih. Ispitanik na odgovorima na koje ne zna da da
odgovor počinje da se smeška i pokušava da da bilo koji odgovor ili odustane i kaže da ne zna
odgovor.

Integracija i interpratacija rezultata:

Ispitanikova sniženja na određenim verbalnim subtestovima ( Informacije, Rečnik i Sličnosti )

nam mogu ukazivati na to da ispitanik ima poteškoće da uoči relacije i da je njegov nivo
konceptualizacije na konkretnom nivou. Takođe, ovo nam može govoriti o njegovom načinu
suočavanja sa neuspehom: ispitanik ili se smeška ili odmah odustaje od davanje odgovora.
Ispitanik teže daje precizne odgovore i manje je verbalno fluentan. Takođe je tokom svih ovih
subtestova u većini imao napet položaj tela, često se povlačio unazad kao da želi da se
distancira i postavljao je pitanja. Npr. kod subtesta Informacije na pitanje: „Šta su geni?“,
nakon što je dao odgovor pitao je: „Kakva su ovo pitanja?“ Nakon subtesta Rečnik i sam je
izjavio kako mu je ovaj test bio težak. Što se tiče subtestova Mozaik, Sklop i Aritmetika
njegovi rezultati mogu biti pokazatelj njegove dobre koncentracije i elastičnosti mišljenja, kao
i da je njegova vizuelno –motorna koordinacija produktivnog i reproduktivnog tipa i da je
ispitanik više siguran u sebe kada odgovor treba da prezentuje ili koristi motoriku umesto
samog verbalnog objašnjenja.

Na osnovu dobijenih rezultata možemo zaključiti sledeće:

Ispitanik Z.M. star 29 godina na osnovu ukupnog IQ skora od 115 se svrstava u kategoriju
visokog proseka. Indeks mentalne deterioracije iznosi -1 % i govori nam o tome da ispitanik
ima jedinstveni kognitivni stil i da nema mentalnog propadanja. Razlika između verbalnog i
manipulativnog IQ iznosi 7 jedinica, što ne prelazi kritičnu granicu, tako da možemo da
pretpostavimo da je ukupan IQ dobar reprezent ispitanikovog funkcionisanja. U prilog većeg
manipulativnog IQ-a idu rezultati ispitanika na subtestovima Mozaik i Sklop. Takođe njegov
rezultat na subtestu Aritmetika nam može govoriti o dobroj koncentraciji i fleksibilnosti
mišljenja. Ispitanik je tokom neverbalnih subtestova bio više skocentrisan i opušten, a tokom
verbalnih njegova motivacija je varirala. Možemo da pretpostavimo da su ovakvi rezultati
dobijeni jer je ispitanikzavršio Elektrotehničku školu i Fakultet tehničkih nauka, smer
Energetska elektronika i električne mašine i jer je već radio slične testove inteligencije.
 SKATER ANALIZA

Verbalni sirovi skor ponderisani skor razlika skater

Informacije 22 11 -1.72 -
Brojevi 18 12 -0.72 0
Rečnik 53 11 -1.72 -
Aritmetika 18 18 5.28 ++
Shvatanje 26 14 1.28 0
Sličnosti 14 8 -4.72 --

Neverbalni

Dopune 17 14 1.28 0
Strip 15 11 -1.72 -
Mozaik 47 16 3.28 ++
Sklop 37 16 3.28 ++
Šifra 49 9 -3.72 --

140/11= 12.72

verbalni IQ 111

neverbalni IQ 118

celokupni IQ 115

MD - 1%

SQ 112